Monday, 20 February 2017

Ponedeljak jedne domaćice 20\02\2017


Još jedan ponedeljak je iza nas. Iako sam želela da ovaj post napišem ujutru, obaveze mi to nisu dopustile. Recimo da sam za vikend sebi dozvolila malu pauzu, pa sam zato imala toliko toga na nadoknadim. Karneval je u toku, što znači da je bilo mnogo šetnji, odlaženja na dečije žurkice u kostimima, bilo je mnogo dešavanja na glavnom trgu,  ali najlepše mi je bilo gledanje filmova sa mojim kćerima. Mirno, tiho i porodično.
 Inače, priznajem da se i dalje pridržavam automatizovanja obaveza, tako da je danas na redu bila mašina i čišćenje spavaće sobe. Sećate se već, jedan dan u nedelji, jedna soba. Naravno, poslova nikada dosta, treba skuvati, obrisati, menjati pelene, nahraniti, baciti đubre, raditi domaći, lista nema kraja.
Jako volim jutarnje sunce i način na koji ulazi u dom i miluje sve u njemu. Dok je maleni mirno spavao, pokušala sam aparatom uhvatiti malo te svetlosti. Za ručak smo imali jaja sa pečurkama, kiselu pavlaku i malo krastavaca sa strane. U toku je Bela Nedelja, nedelja pred početak Velikog Uskršnjeg Posta kada se jedu samo mlečni proizvodi, jaja i riba. Tome je i prilagođen ovonedeljni plan obroka. Na redu je išao kupanjac pred spavanjac. Toliko sam se obeznanila u toplom, udobnom krevetu pored mog malog okupanog gremlina da nisam znala koji je dan niti koliko sati kada sam otvorila oči. Organizam je tražio još jednu kafu.
 Kada imam vremena i raspoloženja, pravim sebi neku finu, filter kafu, pustim je polako da kaplje. Uživam čak i u tom nekom iščekivanju,  ali ovog popodneva mi je prijao Dolce Gusto Espresso Lungo, brz i jak. 


















Ponedeljak:
ručak: jaja sa pečurkama, kisela pavlaka, krastavac
večera: pita sa sirom, mleko

Utorak:
ručak: tunjevina u paradajz sosu sa fusilli makaronama i salata
večera: domaća pica margarita (paradajz sos, sir i bosiljak), ja ću dodati i pečurke koje su ostale od ponedeljka

Sreda:
ručak: pečena orada sa limunom i začinskim biljem + brokoli na pari
večera: palačinke i mleko

Četvrtak: 
ručak: pilaf sa lignjama i sveža salata od rendane šargarepe
večera: ostaci

Petak:
ručak: sendviči od tunjevine (tunjevina, majonez, jaja, celer, kiseli krastavčići) i pomfrit
večera: proja sa sirom


Toliko za sada od mene! Želim vam lepu i uspešnu radnu nedelju.

Friday, 17 February 2017

Janjina, sablasno ostrvo i nevaljala deca

Ne dajte da vas zavaraju slike. Nemojte ni slučajno poverovati u ovu prividnu idilu. Moja deca su bila tih dva dana najgora deca na svetu, maleni je povraćao svuda po meni (i po autu, ali koga je briga), neprestano smo se svađali i išli jedni drugima na živce, u hotelu nisi mogao da spavaš od glasnog škripanja kreveta  mladog para koji očigledno...nema decu i eto,moja migrena je rešila da mi baš ta dva dana zagorča život i da me dokusuri.  Kako beše ono: "more, sunce i seks", jes malo morgen!
Umesto mora, bilo je jezera, dragulja koji krasi lepu Janjinu, grad sa neprevaziđenim šmekom.
Probajte da idete u Ikeu sa tri deteta,pa onda u muzej, probajte da  nađete besplatni parking, da se zeznete i pratite GPS koji će vas odvesti na pogrešni kraj grada,probajte da perete povraćku sa sebe, da jurite dete po hotelskoj sobi kako bi popilo antibiotik i da ostanete mirni i staloženi. Nema ništa od toga! Neki će vas nazvati hrabrim, ali dobro znate da ste vi ustvari ...ludi. Barem smo napokon probali čuvene žablje batake koji su vrlo ukusni i prošetali po sablasnom ostrvu nasred prelepog jezera. Moja kuhinja je sada bogatija za brdo plastičnih tanjirića i čaša, za par podmetača, jednu šerpicu i par slika iz Ikea-e, a kolekcija fotografija za jedno 6787678 fotografija.

Iako nam ovo naše mini-putovanje nije pružilo ono što nam je najviše potrebno, znate već,  odmor, mir i relaksaciju,  pružilo nam je nešto, tešimo se tako, mnogo vrednije od toga: a to su uspomene.
Zato,drage moje, ne očekujte čuda od sebe niti od svoje dece. Ne verujte u idealna, idilična putovanja i magične trenutke koje mislite da vidite na tuđim slikama. Jednostavno, prepustite se, brišite povraćku ako treba, menjajte pelene u autu, jedite keks i hladne sendviče, svađajte se, lutajte, budite crknuti od hodanja i kilometara. Jedino što je bitno, jedino zbog čega sve to vredi je to što ste zajedno. A, ja, neću da putujem više sve dok maleni ne napuni makar 5 godina.
Dobro znamo da to nije tačno.

























LinkWithin

Related Posts with Thumbnails