Thursday, 28 February 2013

Savršeni život

 Tiger in a Jar čine Matt i Julie Walker, bračni par, kreativni duo, talentovani snimatelji, majstori kamere, svetla, ambijenta koji stoje iza prelepih kratkih filmova koji su me zauvek osvojili.  Eterično osvetljenje, magična muzika, mekoća, smisao za pričanje jednostavnih priča koje uz pomoć njihovog talenta postaju bajke. Njihovi filmovi su veoma kratki, ali puni lepote. Delim sa vama dva filmčića koji mi se najviše sviđaju i beskrajno inspirišu. Oba su vezana za hranu.

Prvi pokazuje proces pripreme jednostavne italijanske gozbe i uživanje u njoj uz svetlost sveća sa prijateljima. Ne znam, meni je to mnogo lepo i inspirativno:


Cooking with Bella Cucina from Bella Cucina on Vimeo.

Drugi je takođe vezan za hranu, ali on pokazuje njen put od života u zemlji na prelepoj porodičnoj farmi do trpezarijskog stola. Ja sam apsolutno zaljubljena u ideju života na divotnoj farmi sa životinjama, među voćem i povrćem i njihove pripreme u prostranoj i sunčanoj kuhinji:




fig + fauna from tiger in a jar on Vimeo.
Ako bi mi neko tražio da opišem trenutak apsolutne srećne sasvim sigurno bi to bila sledeća scena:
„Ja sa nekih 7-8 godina sedim na krevetu u garaži još uvek nedovršene kuće na selu. Tada smo to mesto popularno zvali "plac". Tu je tata zasadio mlade voćke, a mama je bila zadužena za povrtnjak. Ona je upravo ubrala boraniju iz bašte, pere ga i seče na pola, maslac se greje na rešo-šporetu, širi se miris belog luka. Gledam u brdo prekoputa. U to vreme još uvek nisu bile izgrađene kuće koje su kasnije krile pogled na daleke vinograde i voćnake iza kojih je živeo užurbani i bučni grad Niš. Ona povremeno baca pogled na brdo, uzdahne, nešto pevuši istovremeno  mešajući boraniju dok ne krene da se cakli od kremaste masnoće maslaca. Srećna je. Seče hleb i pažljivo reže slatki paradajz koji je sama uzgajila. Pred sam kraj kuvanja, grabi  svežu vezu peršuna i secka ga direktno u jelo, stavlja šerpu na sto, sipa boraniju u tanjire.
 „Jedi, boranija je ukusna kao puter“. I zaista, ta mamina boranija  prosto se topi u ustima onako žuta prošarana zelenim peršunom. Ja, iako sam mala, dobro razumem mamino zadovoljstvo zbog toga što je pripremila nešto što je sama gajila, zalivala, negovala sa toliko ljubavi i pažnje. Volim miris vlažne zemlje i sunca koja je polako suši i hrani. Učestvujem u njenoj sreći kada god bi spazile da se od malih zelenih plodova stvorio zreli i slatki paradajz, zajedno punimo vanglu dugačkom, žutom boranijom i tražimo jagode sakrivene ispod guste trave.
Godinama sam se vraćala u prošlost i taj trenutak. Pitala sam se često: zašto bi mi se ti momenti vraćali svaki put kada bih mislila o sreći? Odgovor je postepeno dolazio i na kraju mi se iskristalizovao da "za sreću nije mnogo potrebno", treba ti:

~ jednostavna sredina: odsustvo preteranog komfora i nepotrebnog luksuza.
~ skromno pripremljeni sveži obroci.
~ neko kome ćeš da kuvaš.
~ nekoga da voliš.
~ da budeš okružen prirodom.
~ da imaš kontakt sa zemljom i životinjama.
Koga su do sada usrećili kompjuteri, facebook, televizija i otuđivanje od prirode? Ovaj moderan način života nas čini da postajemo sve manje i manje osetljivi i srećni, a sve ono što odstupa od jednostavnog i prirodnog sasvim izvesno dovodi do propadanja i nesreće.

Naravno, potpuno sam svesna toga da većina ne zamišlja ovako svoj "savršen život" . Ono što je meni lepo nekom drugom je neshvatljivo, ali da li je zaista to bitno? Nije. Bitno je to da polako shvatam šta mi je sve vreme nedostajalo i zašto toliko često, do sada sasvim neobjašnjivo, sanjam tu garažu, sebe na krevetu sa cvetnim pokrivačem, moju mamu i tanjir puteraste boranije.

Tuesday, 26 February 2013

Kako to mama radi


Spomenula sam u jednom od postova moje divljenje prema mojoj mami koja uvek uspeva da u kuhinji bude kreativna i da ni od čega stvori nešto. Uvek je bila takva, a ja verovatno to nisam ni primećivala.
Kao studentkinja nisam se bavila domaćinstvom, tu i tamo bih joj pomagala, ali nikada se nisam interesovala za kuvanje ili neke druge kućne poslove. U suštini, hrana mi nije bila preokupacija kao što je to na primer sada. Uglavnom se sećam da je na stolu uvek bilo salate, supe, malo sira i glavnog jela koje bi se sastojalo od mnogo povrća i vrlo malo mesa.

Kada sam prvi put otišla u Grčku da upoznam roditelje mog sadašnjeg muža, našla sam se odjednom u nekom drugom kulinarskom svetu koji mi je otvorio zauvek apetit i učinio da se nepovratno zaljubim u kuvanje i hranu. Muževljeva majka je spremala bogata, kalorična, preukusna jela: pasticio (dugačke šuplje testenine sa mlevenim mesom i bešamel sosom), musake, limunastu piletinu na krompiru, pržene lignje, tone i tone pomfrita. Salata je bila samo dodatak jelu, supe nikada nisu deo obroka, a voće nešto što bi se retko konzumiralo. Ništa zato, meni je sve to bilo sjajno, novo, ukusno. Bila sam u raju.
I onda, kada sam se vratila u Srbiju ja više nisam mogla da jedem maminu hranu. Nabavila sam grčki kuvar i polako krenula da učim da spremam grčke specijalitete.
Vremenom moja mama je usvojila korišćenje maslinovog ulja, izbacila je zaprške i više koristila paradajz u kuvanju što je karakteristčno za grčku kuhinju, ubacila je začine za koje do tada nikada nije ni čula i polako krenula da kuva na novi, uzbudljiviji način.

Međutim, finansijska situacija joj nije nikada dozvoljavala preterano rasipanje novca na skupo meso i morske plodove. Uvek je nekako pokušavala da uštedi, da upotrebi manje sastojaka, da nešto promeni, podesi. Sasvim razumljivo.

Kada sam se udala i postala "nezavisna domaćica" počela je i moja dugo očekivana avantura u kuhinji. Neretko bih potrošila novac na skupu junetinu ili svežu ribu. Nisam se obazirala na to koliko su sastojci skupi. Dešavalo se ponekad (vrlo često) da se nakupi toliko mnogo hrane da je posle bilo neophodno baciti je, što mi je posebno teško padalo. Nikada me nije napuštalo sećanje na majčin način kuvanja, ali nezasitu želju za ugađanjem i isprobavanjem svakakvih recepata nije bilo moguće ugasiti. I plus, sada sam već živela u Grčkoj- u zemlji preterivanja, gojaznosti i najukusnije hrane na svetu.

Čitajući moj blog primećujete moju težnju ka tome da sebe i svoju porodicu hranim što zdravije. To je proces koji traje i još uvek nisam postigla u tom pogledu sve moje zacrtane ciljeve. Učim, čitam, gledam, inspirišem se, a sada prvi put posle toliko vremena sam sebi priznala da od sada pa na dalje jedini i pravi uzor u kuhinji treba da mi bude moja majka. Ona je bila kod nas u poseti i neprestano sam gutala  njene savete, gledala je šta i kako radi.  Poseta se završila, pa sam eto iskoristila priliku da vam prenesem "kako to mama radi", mada sam sasvim sigurna da ste vi sve to već odavno naučile od vaših majki:


~ kada kupi povrće, ona nasecka šargarepu, celer i ostalo povrće i zamrzne u individualne kese. Vadi po potrebi za supe i jela.

~ bolje je jesti jednom nedeljno dobro, domaće, možda malo skuplje meso kupljeno od pouzdanog odgajivača nego jesti nekvalitetno i jeftino meso svakoga dana.

~ supa i salata su obavezni. salata se sprema od svega i svačega: zelena salata + šagarepa, zelena salata+paradajz+luk, zelena salata+ crveni kupus (ooo, da), kupus+šargarepa+celer+kisela jabuka sa dresingom od jogurta, paprike+crni luk+beli luk+peršun, sveži spanać+cvekla+feta sir, itd.

~ za ručak obrok mora u sebi da ima povrće u kuvanom  i svežem stanju uz vrlo mesa.

~pravi "stock" od mesa i povrća. na primer, masnu, finu, domaću koku ona skuva sa raznoraznim povrćem. nakon kuvanja ocedi, meso iskoristi za jelo, a "supu" tj. masnoću stavi u činijice ili veću činiji, strpa je u zamrzivač i vadi kašiku-dve svaku put kada pravi supu umesto "kocke".

~ nikada se ništa ne baca, sve može da iskoristi.

~ uspeva da od jednog većeg karfiola ili brokolija napravi dva/tri jela: prvog dana će ga staviti u supu, trećeg dana će ga obariti, preliti maslinovim uljem i limunom i poslužiti kao salatu, treći put će ga skuvati sa krompirom na maslacu i poslužiti uz parče nekog lepog mesa.

~ od jedne kobasice napravi odličan sos za špagete: proprži  kobasicu, doda malo belog luka, Tomatino, bosiljak, origano, štagod joj se nađe pri ruci i zakuva. Prste da poližeš! Kaže da je to videla od Džejmi Olivera.


~ cveklu odmah posle kupovine skuva, oljušti i iseče na komadiće. Napravi preliv od ulja, sirćeta, soli, malo šećera, belog luka i peršuna, sve izmućka i time prelije cveklu koju naređa u teglu. Stavi u frižider i tako se cvekla marinira i dugo traje.

~ ako ostanu u frižideru par-dva kora za pitu, ona umuti po neko jaje (1-2), nadrobi malo sira, stavi na sredinu kore koju preklopi kao "pismo" i proprži na vrelom ulju. Divno je!


~ prazni redovno zamrzivač i redovno obnavlja zalihe u ostavi i u frizu. Ono što pronađe u frizu odmah iskoristi: parče šunke iskoristi za omlet, picu ili mafinse, parče viška piletine od "ko zna kad" iskoristi za supu,  itd.

~ praktikuje "rotiranje" namirnica. novokupljene namirnice se u frižideru stavljaju iza onih starijih kako bi se one prve istrošile.

~ svaki put kada joj ostane malo nekuvane testenine ona je stavi u teglu ili činiju. tako se skupe raznorazne testenine koje slomi rukom i koristi ih za supe.

~ uvek u frižideru treba da ima jaja, maslaca, mleka, nekog povrća, sira i naravno u ostavi- brašna. Od ovoga u svakom trenutku može da se spremi nešto za doručak ili večeru.

~ bajati hleb pohuje, od njega pravi prezle ili krutone za supe i čorbe.

~ ima svoju svesku sa receptima u koju prepisuje recepte iz časopisa ili sa TV-a. Nikada se ne plaši da proba nešto novo, a ako nema sve sastojke uvek improvizuje.

~ uvek sprema lake dezerte za koje ne treba mnogo vremena i koji su nadasve zdravi.

~ retko prži hranu. skoro nikada. pomfrit ne dolazi u obzir.

~ ne kupuje sokove, već cedi pomorandže, grejpfrut, limun.

~ ujutru pije biljni čaj, nikada mleko niti kafu.

~ pravi svoj šećer u prahu od kristal šećera.

~ kupuje SAMO sezonsko voće i povrće.

~ ako joj ostane na primer malo mlevenog mesa, ona će ga upržiti sa dosta luka, dodaće malo rendane šargarepe ili još nekog povrća i napraviti pitu!

~ kada se nakupi voće napravi voćnu salatu.

~ za razliku od mene ona koristi "reversibilnu" metodu planiranja jelovnika. Napravi inventar stvari koje ima u frižideru, zamrzivaču i ostavi i kuva sa njima dok se ne istroše. Ostaci ili "leftovers" su česti deo obroka što je u skladu sa njenom devizom "ništa ne sme da se baci".

Sada kada je otišla prvo što mi je rekao muž je to da mu se moje kuvanje mnogo više sviđa. Međutim, ono što ću od sada da praktikujem su: ekonomičnost i veća kreativnost u kuhinji-dve stvari koje sam naučila od moje majke. Draga svekrvice,...izvini.

(fotke pinterest)

Tuesday, 19 February 2013

Mala misija u okviru velike misije "Pojednostaviti život"

Mislim da su već i ptičice na grani naučile da je jedan od mojih najvećih trenutnih  životnih ciljeva pojednostaviti život. Želim da naučim da živim jednostavno, bez gomile stvari i predmeta, da svoje potrebe svedem na minimum.


Manje je više...


Recimo da sam sa sprovođenjem te misije u delo krenula odmah nakon što sam donela tu odluku, ali moram da priznam da je to mnogo teže ostvariti nego što sam mislila. Količina nagomilanih stvari u kući, po fijokama i ormanima me većinom vremena čine da se osećam kao da se gušim. Ja znam da sam u duši  neostvareni minimalista, ali eto, moj muž nije. Ja ću kupiti na primer jedan šampon, a on će kupiti tri, ja ću kupiti jednu čokoladu, a on pet, ja ću kupiti pet para novog veša, on će kupiti deset. Njemu nije dovoljan jedan računar u kući, već tri. Voli da pravi kolekcije, da skuplja, da ima, da kupuje,  mnogo je više potrošački raspoložen od mene. Ja sam uvek ta koja pokušava da ga odvrati od neke kupovine ili nepotrebnog troška. Nemojte me pogrešno razumeti-on nije ništa nalik onim jadnim ljudima u emisiji "Živi zatrpani" na TLC kanalu. Taman posla! Ponekad mi se čini da su naše jedine (doduše retke) rasprave upravo one u vezi sa tim "problemom". Ja hoću manje, on hoće više.
I tako, napokon smo se dogovorili i složili da ću ja taj deo našeg života preuzeti na sebe. On se neće mešati niti uticati na mene. Jedini njegov zadatak je da prebaci sve filmove sa jedno zilion CD-a na HDD, a ostalo preuzimam ja.
Odakle da počnem? Prvo treba utvrditi željene ciljeve:


  •  nemati dug i uštedeti novac
  •  manje stresa i više zdravlja
  •  manje stvari i više vremena
  •  manje obaveza i više uživanja.


a s obzirom da je to jako dug proces koji zahteva mnogo rada, dobru strategiju i disciplinu trebaće mi puno vremena da sve to ostvarim onako kako sam zamislila. Ipak, ukoliko sebi zacrtam određene male misije svakodnevni rezultati će doprineti približivanju konačnom cilju ili ciljevima, a s obzirom da se te misije mogu odmah ostvariti onda ću se u samom startu osećati dobro zbog postignutog rezultata ma koliko on bio mali. Kako?

Mala misija- 5 stvari za 10 minuta


Za ovu misiju je potrebno samo 10 minuta. Otišla sam do ormana i iz njega izvadila 5 odevnih predmeta koje nisam obukla NI JEDNOM u poslednjih 6 meseci do godinu dana. Stavila sam ih u kesu koju sam smestila pored izlaznih vrata iz stana kako bih je ponela sam sobom na izlasku iz kuće. Međutim, ja sam uzela zalet i napunila još 3 kese dok sam neke bluze koje su mi male dala mami, takođe sam joj poklonila jedan džemperić,  plus jednu jaknu i jedan blejzer. Moj orman je počeo lakše da "diše", a Boga mi, i ja! Mami super stoje, a ja sam super srećna! Nije mi žao stvari:
1.  zbog toga sam ih kupila "na gomili" za malo para.
2. zbog toga što sam ih dobila od nekoga kome nisu trebale.
3. zbog toga što ih imam već puno godina.
4.  zbog toga nikada ih nisam obukla ili sam to učinila vrlo retko.

i najvažnije
5. zbog toga što sam ih u međuvremenu zamenila stvarima koje su nove i koje rado nosim.

Ovo je moj prvi korak (dobro, možda drugi) ka jednoj većoj misiji koja se zove

Pojednostaviti Garderobu
Ukratko ću objasniti "proces". Svaki put kada se smenjuju godišnja doba ja obično napravim reviziju stvari. Međutim, ona se uglavnom svede na "sipanje iz šupljeg u prazno" što znači da većinu stvari zadržim iako ih kasnije uopšte i ne nosim. Jedini način da uradim nešto što će izroditi nekim plodom je sledeće:
treba izvaditi sve stvari iz ormana, staviti ih na krevet (tako ću biti u obavezi da ih do kraja dana sredim), isprazniti fijoke i dobro razmisliti o tome koliko je novca potrošeno na određeni odevni predmet i koliko prostora zauzima u ormanu, a zatim treba sebi postaviti sledeća pitanja:
  •  Da li mi je taman? Ne kroz godinu dana ili kada smršam, nego SADA, da li mi je SADA taman?
  • Da li mi se baš sviđa?
  • Da li je u dobrom stanju?
  • Da li se uklapa u filozofiju "manje je više"?
Ako odgovor na sva četiri pitanja bude "da", onda ću taj odevni predmet zadržati, a ako nije onda: bye-bye!

Inače, jako mi privlačno zvuči jedan projekat koji kruži blogosferom, a koji se zove "Projekat 333". Naime, izazov je sledeći: treba za jednu sezonu ( na primer prolećnu) izabrati od celokupne garderobe samo 33 odevna predmeta koja ćete nositi u naredna 3 meseca koliko traje određeno godišnje doba. U ta 33 predmeta se ne uključuju veš ili čarape, ali se uključuju ukrasni odevni predmeti kao što su nakit, šeširi, marame ili cipele. Kada to učinite, ostalu garderobu treba spakovati i skloniti. Imate pravo da nosite samo one odevne predmete koje ste odvojili.
Hmmm, meni to zvuči  teško, ali moram da priznam da ću makar pokušati. Naravno, o tome ću pisati na blogu kada dođe vreme.

Za sada sam zadovoljna mojim napretkom i nadam se da ću istrajati u mojoj odluci da živim jednostavnije u što jednostavnijem  okruženju.


Monday, 18 February 2013

Šta je to "hygge"?

Hygge {izgovara se ovako (pritisni plavo play dugme)}  je danska reč koju je teško prevesti, još teže izgovoriti, dok se veoma lako može opisati:
to je osećaj ili raspoloženje koje proističe iz iskrenog uživanja u malim, običnim stvarima koje pritom postaju neobične i posebne. To može biti boli šta od otvaranja flaše dobrog  vina za prijatelje, pečenja kolača u rerni do ukrašavanja jelke novogodišnjim svetiljkama.
Hygge znači udobnost, toplina, okupljanje porodice i prijatelja u prijatnom ambijentu. U Danskoj je to način života. On znači posedovanje predmeta koje volimo i u kojima stvarno uživamo. Oni nisu samo lepi, već i korisni. To je prisutnost u momentu, svest o ovom i samo ovom trenutku. To je ulepšavanje našeg životnog prostora bez ikakve ambicije i tendencije da nekoga ili nešto imitiramo, a to se postiže bez preteranog trošenja novca i rasipanja na skupocene stvari. Hygge je stvaranje lepe atmosfere, prijatnog ambijenta za nas, naše ukućane i prijatelje koje se može postići paljenjem sveća uz jednostavnu večeru, prijatnom i mekom svetlošću lampi, šarenim, mekanim pokrivačima na fotelji, jedinstvenim ćilimom na podu, pripremom čaja, kuvanjem kafe, sipanjem toplog napitka u lepe šolje, služenjem domaćeg kolača, aranžiranjem jednostavnog cveća u vaze.

Reči kao što su : udobnost, prijatnost, toplina i jednostavnost najbolje opisuju ovaj pojam. On na neki način znači umetnost kreiranja intimnosti (udobnosti) za prijatelje i porodicu.
Danci umeju da uživaju u životu, a to čine tako što pokušavaju da u svoju svakodnevnicu "ubace" stvari koje im posebno predstavljaju zadovoljstvo, to su mali rituali, sitna zadovoljstva koja umiruju duh i krepe telo: pristavljanje vode, ubacivanje listića omiljenog čaja u nju, čekanje, sipanje, ispijanje čaja iz lepog servisa u tišini, u društvu ili uz knjigu. To može biti i odlazak do pijace, kupovina svežeg voća, povrća i za Dance neizbežnog  cveća, njihovo ređanje po činijama, stavljanje cveća u vazu kako bi krasilo  trpezarijski sto za vreme svakog obroka.
"Prvo cveće na sto, a zatim jelo!", kaže se u Danskoj.

Danci na svoj kućni i privatni  život gledaju kao na još jedan umetnički izraz kojim se bore protiv svakodnevnog stresa, rutine i dosade.
Večere su na primer jednostavno pripremljene, sveće su obavezne, cveće na stolu u vazi takođe,a  prijatna i intimna atmosfera se nešto čemu teži svaka domaćica ili domaćin. Spoljašnji sveti ne postoji, on se svodi samo na sto, jelo i priču. Postoji samo taj momenat apsolutnog predavanja i uživanja u ambijentu i gostoprimstvu.


Hygge može biti sve ono što nam predstavlja zadovoljstvo: pivo uz utakmicu, kafenisanje sa drugaricama, tuširanje nekim mirisnim gelom, vatra u kaminu, čaša vina uz TV.
Hygge gubi na značaju ukoliko uživanja postanu isuviše ekstravagantna, luksuzna i skupa. Odsustvo potrošačke groznice je važni uslov za uživanje u životu na hygge način.

Danci kažu da život treba da bude niz malih trenutaka sreće i upravo ovim rečima se može najbolje opisati danska filozofija života iliti hygge.

Imam za vas (i za sebe) jedan zadatak. Ustvari, imam više malih zadataka i to sve u cilju da naučimo zajedno umetnost hygge življenja:

1. Nabaviti sveće. Ovo će biti prilično teško za mene s obzirom da se bojim vatre i požara, ali evo prilike da se suočim sa strahom.

2. Kupiti buket cveća. Ne moraju da budu skupe ruže ili neki fensi buket.


3. Napraviti listu omiljenih sitnica u kojima uživate. Moje su:
crna kafa bez šećera, listanje kuvara, keksići, serija "Girls" (slobodno me upucajte), gel za tuširanje sa mirisom ruže, filmovi Nancy Meyers, kuvanje za prijatelje, engleski čaj, masaža, crno vino.

4. Obećati sebi da ćete u narednih 6 nedelja pokušati da svakodnevno uključujete ove male "rituale" u život sa sve svećama, cvećem i udobnim trosedom.

Potpuno sam svesna da Danci imaju neuporedivo bolji standard od nas, ali neka vas to ne obeshrabruje. Kvalitet života često nema nikakve veze sa materijalnim mogućnostima. Ja nisam upoznala puno bogatih koji umeju da uživaju u životu i da cene te "trenutke malih sreća".

"Hygge" je postala moja nova omiljena reč, a nadam se će uskoro postati i moj novi (dopunjeni) način života.

Thursday, 7 February 2013

Srećni četvrtak (da ga sačuvam za druge ne tako srećne dane)

Nemir ukroćen kućnim životom, utešnim poslovima, sređivanjem, ulepšavanjem životnog prostora, jutarnja kafa sa keksićima koji se tope u ustima, slatki čaj za Elpidu i toplo mleko za Eleni, crveni nosić od kijavice, nega, pažnja, utopljavanje, danas nema škole, jaja na oko za doručak, izlazim sama napolje, vrući, seksi vetar, nosim mužu doručak na posao, volim da ga mazim, jer uvek kaže "hvala", pozdravljam ljubazno njegove pacijente, privlači mi pažnju bleda devojčica koja kašlje, ljubazni mesar i sveže mleveno meso, čavrljanje i pozdravljanje sa poznanicima, više nismo stranci, svi nas znaju i znamo ih, volim taj osećaj zajednice, prolazim pored prodavnice đinđuva, šarenila i sitnica koje mi ne trebaju, ali me mame i dozivaju, hrabro prolazim pored radnje i preturam po glavi: "kirija, kredit, računi", nema veze, idem dalje, mmmmm, mirišu pekare, ljudi rano izjutra jedu jeftin suvlaki (mislim se koliko je moj muž srećan što mu žena kuva i što ga mazi...i voli), žurim kući deci, topli vetar duva i nekako mi prija, oblačim malenu i izlazimo u šetnju, ja i ona ispod vrbe, njeni pramenovi nas šibaju po licu zbog vetra, cičimo i smejemo se, ona je sada Snežana, a ja Zla Maćeha, počeo je da duva sve hladniji i hladniji vetar, oglašavaju se Crkvena zvona, mrtve, suve fontane, nema žive duše, trčimo do kuće, savijaju se krošnje, padaju saksije (spašavamo jednu), nama je to smešno i uzbudljivo, mi smo super-heroji, ulazimo u kuću, mutim slatku pavlaku i dodajem joj džem od jagoda-pravim "Strawberry fool" za dezert,

 sipam ga u staklene čaše i krasim listićima badema, mirišu faširane šnicle, krompir sa ruzmarinom, hleb se još uvek peče, svraćam na blog sa kolačima i šarenim, bajkovitim slikama, vidim ovo--->

Small Plates & Sweet Treats from The Panic Room Videos on Vimeo.

i poželim tu kuhinju, taj život,

poljupci, pozdravi, "kakav ti je bio dan?", davljenje u preukusnoj hrani, nema mesta za dezert, hladim ga u frižideru za kasnije, dremka, bela čista posteljina, na velikim i mekanim jastucima, slatki umor i zanesenost vetrom, smeškam se svaki put kada podivlja, zatvaram oči kako bih bolje čula šuštanje lišća, milina i sreća zbog pobesnele kiše koja udara u staklo, sunce, kiša, opet sunce, pa opet kiša. mislim na novi parfem, neki pitomiji, slađi, da miriše na ruže i sveže lišće, nose mi se opet haljine, pije mi se kapućino, spava mi se, dubok san iz koga me jedva bude, uranjamo kašičice u "strawberry fool", momentalno mi se lepi za bokove, zadnjicu i grudi, nije me briga!, sutra ću ga izgoreti na treningu, pričice sa sajta Makes Me Think  me čine da se smejem i plačem istovremeno, vraćaju mi veru u ljude, ljubav i mala čuda koja se dešavaju svakoga dana, Rose 4 Reines gel za tuširanje, setih se parfema "Rosa Magnifica" koji sam mnogo volela, zbog njega sam sanjala engleske vrtove

 i dedine ruže, kiša, topli radijatori, blaženstvo, zadovoljstvo, uljuljkanost, zahvalnost, budna sanjam mekane, kao vazduh lake...eklere,
 PMS, glad non-stop, smažem sve pred sobom,  uspavljivanje uz radio i čitanje bajki, zaspale su, čaša crnog vina i apsolutno besramno i sebično uživanje u tišini čekajući seriju "In Treatment" (Na terapiji), potpuno sam opčinjena (uvek bila) glumcem Gabriel Byrnom, kiša opet divlja, štite me ova četiri zida, toplo mi je, a najviše iznutra...

bio je ovo jedan lep dan, toliko lep da sam morala sve da zabeležim i sačuvam za neke buduće ne tako lepe dane...



laku noć...ili dobar dan?

Tuesday, 5 February 2013

Treći blogorođendan


Eto, prošle su već tri godine otkako vodim ovaj blog. Prošle su tri godina otkako sam rešila da budem srećna, da u svemu nalazim lepotu, da se ne predajem, da idem napred i da u najružnijem danu pronađem nešto lepo. Bilo je trenutaka kada sam čvrsto rešavala da prekinem sa pisanjem bloga, hiljadu puta sam pokušavala sebe da ubedim u to da nema svrhe ni smisla, a onda bi me  nekim čudom, baš u momentu mog odustajanja, sačekao u inbox-u neki lepi i iskreni mejl od čitateljke kojim bih u istom trenutku ponovo dobila snagu i inspiraciju da nastavim.
Iskreno da vam kažem, nisam ni sanjala da će on opstati čak tri godine, nisam ni sanjala da ću upoznati divne osobe sličnog senzibiliteta i pogleda na život, a nisam ni očekivala da ću istrajati u mojoj želji da sa vama podelim sve ono što mi je lepo, a neretko je to i nešto što je pomalo ružno, životno. Ipak, sve ono što sam napisala u mom prvom postu "Početak" pre tačno tri godine se obistinilo! Vremenom sam počela sa vama da delim moje najintimnije snove, emocije i svakodnevne momente. Vremenom sam postalajala sve ponosnija i ponosnija na moj izbor i na ono što radim svakoga dana za sebe i moju porodicu. U tome mi je mnogo pomogla i vaša podrška i razumevanje. Lepo je znati da nisam  jedina koja ima određena shvatanja i težnje.
Najviše od svega mi je drago što je ovde zabeležen i moj pokušaj da postanem vedrija, inspirativnija, pozitivnija i jača osoba, a veoma mi godi i prija što neke od vas takođe inspirišem da krenu istim putem. Sve u svemu, u ovom procesu ja nisam sama. Imam vas i od srca vam hvala što redovno posećujete moj blog.
 Nadam se da ćemo se družiti još puno godina. To bih jako volela.




Monday, 4 February 2013

Mirovanje...



Meni danas sve miriše na proleće. Prozori su oprani, balkon takođe, zavese mirišu na lavandu. Upravo sam prebrisala pod po celoj kući i otvorila širom prozore da uđu zvuci sa ulice i poslednji zraci sunca pred dolazak večeri. A, večeri su tako tople ovih poslednjih par dana da mi se ne ulazi u kuću, ulice su prepune mladosti, raznosi se kafa, mirišu cigarete i parfemi, sve je nekako živo, pomalo histerično i brzo. Brzo mi proleću misli kroz glavu, sva sam puna energije, željna dešavanja i akcije. Već sam vam spomenula ono ludo uzbuđenje i iščekivanje nečega,  nečega što mi ne da mira. Imam utisak da u trenutcima prosto zaboravim da dišem. Palo mi je na pamet nešto ludo: da odem do poslastičare i kupim nešto kremasto, puterasto i belo, da mi to stave u kutiju, da sednem na klupici u parku i smažem kolače sama samcijata, slušajući ptice i gledajući prolaznike. Mogu da slažem moje da imam nekog posla, ne mora niko da zna za moj "opasni plan", ne moram ni sa kim da podelim kolače. I oni sigurno imaju svoje tajne. I oni mene sigurno ponekad lažu.
I tako, dok sam brisala pod i razmišljala da li ću kupiti parče torte od badema ili rajski mille-feuille pale su mi na pamet reči moga muža:
"Znaš kada sam bio najsrećniji? Onda kada se rodila Eleni: živeli smo u jednoj sobici, ona nas je budila svojim gugutanjem u 6 ujutru, ustajali bi, pili kafu i jeli doručak, ja sam spremao ispite,a ti si sa njom šetala kako mi ne bi smetale. Večeri smo provodili u krevetu-beba bi spavala između nas, a mi smo stalno nešto čitali. Sećaš se kako smo onda mnogo čitali? Tada sam stvarno bio najsrećniji." Meni krenu suze svaki put kada mi to kaže. Nemam pojma zašto.
Od tada smo mnogo toga prevalili preko leđa, naš život se promenio, postigli smo puno toga, a opet, i ja i on se sa setom prisećamo tih mirnih dana.

Život danas je jurnjava, potraga, stvaranje, brzina, borba. Stvarno ume da ti se smuči. I kao da to nije dovoljno, brze su ti i misli, smišljaš, planiraš, vagaš, meriš, brojiš, računaš. Nemaš mira, hoćeš da izađeš iz sopstvene kože. Nije ni čudo što čezneš za vremenom u kome si imao manje briga.

Dok pišem ovo, neprestano govorim u sebi: "Miruj, miruj, miruj."


Mirovanje. Prepuštanje.




"Učinite sve što je u vašoj moći da negujete duh...mirovanja. Ne dozvolite neprijatelju da vas toliko oslabi da izgubite ravnotežu i perspektivu. Vreme za mirovanje je isto toliko važno kao i san, kretanje i hrana."~ Emili Barns

Nisu sve porodice iste. Nisu svi ljudi isti. Međutim, ja najbolje znam šta je najbolje za moju. Ono što odgovara nama ne mora odgovarati drugim porodicama. Nama trebaju mir, tihi trenutci, zagrljaji, šetnje u prirodi, malo više vere i poverenja u Boga, zajedništvo, jedinstvo, prepuštanje i nada.

Izgleda sam dozvolila "neprijateljima" (za mene su to moje brige, očekivanja i želje) da me izbace iz ravnoteže, da mi pomute vodu, uzburkaju more i naprave talase. Moram sada da smirim i ukrotim vetrove kako znam i umem. Moram da mirujem. Zatvaram oči i već osećam da srce sporije lupa, čak mi se i prispavalo. Čujem svoje disanje, osećam ovaj trenutak. I dalje mi miriše proleće, ali ne čeznem više za tim da istrčim na ulicu i da jurim za njim. Živim iako mirujem. Više osećam kada mirujem. Bolje volim kada mirujem. Jasnije vidim kada mirujem.

 Treba mi čaj i nešto slatko. Neću u poslastičaru, već ću sama nešto umutiti. Mmmmm, palo mi je na pamet nešto od piškota, pudinga od vanile, naseckanog voća i šlaga preko. Onako, nešto domaće, da sa nekim podelim. Porodično. Ionako ne volim da jedem sama.

Sunday, 3 February 2013

Vikend kroz 5 čula

::Sluh::



~ Čini mi se da ne prođe dan, a da ne čujem ili ne otpevam (u sebi) makar deo ove pesme. "Prljavi ples" mi jedan od najomiljenijih filmova svih vremena. Obeležio je jedno fantasično i čarobno razdoblje u mom životu.  Tada sam volela jednog Vladu. Te slatke, zimske večeri, došao mi je na vrata sa drugaricom da me pozove da izađem ispred zgrade, mene je strašno boleo zub, poljubio me je u obraz i bol je istog trenutka nestao.  Soundtrack tog divnog, nevinog i čistog perioda je upravo ova pesma,a ona baš ume da dirne ovo moje romantično i nostalgično srce:




~ Topli, iritirajući  vetar je bučno i nemilosrdno duvao cele noći i celoga dana.
~ Graja, igra i smeh u dvorištu škole preko puta stana. Obožavam da slušam decu. Ona mi pružaju nadu i veru. Deca mi nikada nisu smetala.
~ Zvuk miksera koji je mutio nešto čokoladno i slasno.
~ Elenina "tinejdžerska" muzika.
~ Telefon koji je neprestano zvonio i išao mi na živce.

::Vid::


~ Limuni koji su popadali na zemlju od silnog vetra.
~ Sunce koje čas izlazi čas zalazi iza oblaka.
~ Audrey...

~ Moja nova šolja za čaj...i kafu.
~ Elpida u haljinici za balet.
~ Cveće u teglicama i čašama na prozoru (mnogo ih više volim od vaza).
~ Prepune kese pomorandži i limuna koje smo opet dobili.
~ Ogromna modrica na mom boku. Neko će morati skupo to da plati sutra na treningu (pokvareno se smeškam).
~ Moja nakostrešena kosa koju ne znam kako da ukrotim.
~ Elenin novi crtež na frižideru.

::Dodir::

~ Elpidina kosa dok je češljam.
~ Umirijuće tuširanje nakon napetog jutra.
~ Oprani, mokri veš.
~ Hladne pločice pod nogama u kupatilu.
~ Muževljev debeli duks koji me greje.
~ Njegov topli poljubac.
~ Mala ručica na mom obrazu.
::Ukus::


~ Kafa iz nove šolje.
~ Mladi, neslani sir...anthotiro.
~ Čokoladni kolač od maslinovog ulja po receptu Najdžele Loson (iz knjige "Nigellissima"). Divan je...

~ Domaća kokoška za ručak.
~ Mamina salata.

::Miris::



~ "Aussie" šampon za kosu i lak (da mi drži fenirane šiške).
~ Čokoladno-vanilasti  miris koji plovi kroz kuću. Čak mi i ruke mirišu na vanilu. Njami.
~ Rendana kora od limuna za mamin rižoto.
~ Omekišivač za veš sa mirisom lavande.
~ Isceđene pomorandže.
~ Miris kiše... i mora negde u daljini.


Kako ste vi proveli vaš vikend?

Friday, 1 February 2013

Magično

Iskrenost. Hoćete iskrenost? E pa, ovako. Želim da mi se desi nešto magično. Želim da ta čarobnost bude toliko čarobna da nije ni važno hoće li trajati samo dan ili dva zato što će mi biti toliko mnogo lepo da će me to pratiti celoga života, grejati u hladnim noćima i činiti da kažem: eto, i to sam doživela.
Mnogo tražim, zar ne? A, šta to može biti? Nemam pojma. Recimo da mi je dosadila moja udobna i sigurna (relativno) svakodnevnica.
Zar udaja za ljubav mog života nije magična? Zar rođenje moje lepe i zdrave dece nije magija? Zar svako jutarnje svitanje, svetlucanje mesečine na površini mora i sladoled od vanile nisu magični? Jesu. Itekako jesu.

Ja sam malo umorna od traženja čarobnosti u malim stvarima. Umorna sam malo od gledanja na svet kroz roze naočare. Umorna sam od sanjarenja i traženja. Ne, ja se ne žalim, samo vam kažem. Zar se vi niste umorili?

Zašto nam nešto lepo i magično jednostavno ne zakuca na vrata? Zašto se jednostano nešto ne desi bez našeg truda, traženja i pokušavanja? Stvarno nisam sigurna da li možete da razumete...I još manje sam sigurna da je to moguće.

Ako tražimo sreću van našeg srca moramo biti spremni na to da je nikada nećemo naći. Međutim, ja ovde ne govorim o sreći... govorim o trenutcima apsolutnog ushićenja, govorim o onom čudnom treperajućem osećaju u stomaku, mislim na "umiranje od miline" ...makar na sekund, na tren. Teško je to objasniti.


A, do tada...


~ šetajući u parkiću sa ćerkicom slušale smo ptice kako magično  pevaju i gledale ih kako proliću iznad naše glave. ~

~ isekla sam bananu i prelila je slatkim, kondenzovanim mlekom i davila se u savršenoj, grešnoj, magičnoj kremoći.

~ na putu do Elenine škole magično i blistavo sunce me je nežno milovalo i izmamilo moje prve pege.

~ šetala sam sa mužem ulicama grada u  magičnoj noći Punog Meseca.

~ trener je pohvalio moj napredak i rekao mi "bravo!". bio je to magičan momenat.

~ otkrila sam magične Girl Crisis.

~ godinama sam zamišljala moju savršenu kuhinju, sa velikim vratima sa kojima se izlazi u dvorište puno zelenila i cveća i slučajno naletela na ovu fotografiju. pravi pravcati deja vu. nešto što sam veće negde videla u mom snu. bilo je magično.


~ cveće u vazi na prozoru koje je Elpida ubrala u parkiću. njene, male, magične ručice...

~ magična osam sata sna. bez prekida.

~ mamina magična salata od zelene salate, crvenog kupusa, šargerepe i luka...


Ćiri-bu, ćiri-ba...

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails