Na spomen reči "domaćica", a dodajte na to i reč "majka" u ljudima se uglavnom javlja sledeća slika- neuredna i zapuštena žena u ishabanom i ružnom šlafroku, sa dosta viška kilograma koje je dobila konstantnim grickanjem preostale hrane, neutešno i praznim pogledom bulji u TV, plače nad svojim neispunjenim i nesrećnim životom, sanja o drugačijem životu, i proklinje dan kada je stala pred oltar i rešila da se uda i brine o kući i deci.
Zar to nije otprilike ono kako se ta žena, koja je samovoljno rešila da se posveti porodici, predstavlja već unazad puno godina najviše preko televizijskih serija i filmova, raznoraznih knjiga i članaka u časopisima za žene. Takva žena se predstavlja kao žrtva sopstvenog izbora koja je u konstantnom haosu, neorganizovana je, nema vremena za sebe, njen intimni život ne postoji, neprivlačna je, nesrećna i izgubljena. Usled tolikog omalovažavanja, žene koje su na početku bile sigurne u ispravnost svog izbora, pod pritiskom okoline i medija prosto osećaju da njihov izbor nije ispravan, da manje vrede od drugih. Život prolazi pored njih i u to okolina želi stalno da ie ubedi koristeći kao argument mišljenje da je uloga majke i supruge ženi nametuta od strane religije i muškaraca. Kao da to nije dovoljno, nego se još i vrši nemilosrdna kampanja protiv ženinog "največeg neprijatelja", "opresora", "gušioca kreativnosti i napretka u društvu", sve pod izgovorom borbe za "slobodu i prava žene" i njeno pravo na "zanimljiv i ISPUNJEN život". Ko bi rekao da će najveća moguća privilegija data ženi, najveće poklon i nagrada- MATERINSTVO, biti razlog tako dubokog osećanja opresije i nesreće. Nije ni čudo što se danas mlade žene plaše rađanja dece i obaveza koje dolaze sa njim. Tu je i strepnja od promena koje nastupaju u njenom privatnom i profesionalnom životu.
Žena domaćica i majka se u današnjem društvu naziva "zatucanom", "robinjom", "debelom kravom", "parazitom", a njenu treću, četvrtu, petu trudnoću ljudi komentarišu rečima "bolje malo više gledajte TV umesto da....", "jeste li vi čuli za kontracepciju?","pa, vi ste obrazovani ljudi!", "a, šta će ti TO treće?", a ima tu i onog lažnog saosećanja tipa " jadnice..." popraćen pogledom sažaljenja i unutrašnjeg "Hvala Bogu, nisam u njenoj koži.....". Zaista, da li ljudi STVARNO misle da su te žene silovane od strane muževa ili da u najboljem slučaju "ne znaju kako se prave deca"? Ako žena reši da zapostavi karijeru i posveti se brizi o deci, mužu, domaćinstvu, miru i prosperitetu porodice na drugom, suštinskom,a ne materijalnom nivou, ona je automatski okarakterisana kao "lenja" i za nju se kaže da "ona ne želi da radi"! Lično sam doživela komentar tipa "kako ti nije dosadno"? Hajde da opišem jedna tipičan dan žene koja je SAMOVOLJNO odlučila da bude majka i domaćica. Ja jesam domaćica, jesam majka.
Moj dan je ispunjen obavezama vezanim za moju decu, koje nisam htela da ustupim (a, mogla sam), babama, dedama, dadiljama, a još manje vaspitačicama i obdaništima. Moj dan je ispunjen flašicama za mleko, igračkama, slikovnicama,pelenama, bojicama, kuvanjem, čiščenjem, pranjem sudova i veša, igranjem,učenjem i podučavanjem, stavljanjem DVD-a sa crtaćima, čiščenjem i pranjem jagoda, serviranjem sladoleda,šetnjom,hranjenjem,uspavljivanjem, čitanjem bajki, pokušajima da budem prijatna uteha i prijatelj mužu posle njegovog napornog i teškog dana. Na iznenađenje mnogih ti poslovi u meni ne izazivaju nesreću, nezadovoljstvo, neispunjenje. Odsustvo od kuće i ideja o celom danu provedenom bez moje dece, u ime mog "ličnog napredka i emancipacije" mi je krajnje odbojna i u meni izaziva ogroman osećaj tuge. Ne nosim "korporacijsko" žensko odelo i visoke potpetice, nemam svoju kancelariju ni laptop, na jurim od jutra do sutra na sastanke, seminare i poslovne ručkove, ali takođe- ne nosim šlafrok,kosa mi nije u viklerima, ne gledam serije, redovno čupam obrve i depiliram noge, mirišem na novi Nina Ricci, pazim šta jedem, pokušavam da vežbam na stepper-u, nalazim vremena za prijatelje, za čitanje, za pisanje, gledam History Channel, volim zanimljive dokumentarce i dobar film, ceo dan sam na nogama, kuća mi blista i miriše na ukusno jelo i kolače, deca su zbrinuta i srećna, muž takođe (barem se tako nadam)... i JESAM "samo" domaćica, ja JESAM "samo" majka!!!!! Dosadno? Oh, no sir, meni nije dosadno, a još manje sam DOSADNA!!!!
Ponosna majka i domaćica! Da, to sam ja!I neću se izvinjavati zbog toga. Ne dozvoljavam da neko omalovažava najznačajniji posao na svetu, poziv koji vredi više od najbolje karijere na svetu, novca ili slave. Posao koji je težak, pun žrtve i odricanja, ali nagrade i zadovoljstva se ne mogu izmeriti ni jednim bankovnim računom. Zar život u kancelariji pred kompjuterom može da pruži više nagrada i veće ispunjenje od mog prisustva u svakom trenutku života moje dece?
Zar je slušanje naređenja šefa i ugađanja NJEMU izraz moje "emancipacije"? Zar je to bolje od ugađanja mome mužu, od negovanja toplog, čistog i mirnog doma, svijanja gnezda za moje najmilije? Da, da, da, tu sada ide argument koji se odnosi na finansije, na to "kako su deca i život skupi"? Život jeste skup, ali su i naše potrebe veštačke, nerealne i zaista, možemo živeti sa mnogo manje. Nemojte me shvatiti pogrešno, svesna sam kolike su plate, znam da jedna plata nije dovoljna, potpuno sam svesna koliko se teško živi, a da ne pričam o samohranim majkama i o ženama koje su udate za totalne gubitnike i lenčuge. Njima skidam kapu.
Mislim da se možda nismo razumeli. Ove moje reči su odraz besa, mada je to isuviše jak izraz, bolje reći, su odraz osećanja nanete nepravde i diskriminacije prema ženama koje su rešene da vode život koji je određen nekim drugim načelima i pravilima, koja potiču od Boga,a što je nešto što je mnogima nerazumljivo i strano.
Ovo je odraz negodovanja usled neumesnih i nevaspitanih komentara onih koji nisu doživeli isti tretman zbog NJIHOVOG načina života od strane onih žena koje tako nemilosrdno omalovažavaju, umesto da ih UVAŽAVAJU.
Ne očekujem da neko razume mene, kao što ja ne razumem strahove i stremljenje nekih žena da se "oslobode okova braka i dece". Ono što je za nekog "povratak starim vrednostima", za drugog je "unazađivanje". Ono što je za nekog "skromnost", za drugog je "totalno OUT".Ono što je za nekoga pakao, za drugog je raj.
Zar to nije otprilike ono kako se ta žena, koja je samovoljno rešila da se posveti porodici, predstavlja već unazad puno godina najviše preko televizijskih serija i filmova, raznoraznih knjiga i članaka u časopisima za žene. Takva žena se predstavlja kao žrtva sopstvenog izbora koja je u konstantnom haosu, neorganizovana je, nema vremena za sebe, njen intimni život ne postoji, neprivlačna je, nesrećna i izgubljena. Usled tolikog omalovažavanja, žene koje su na početku bile sigurne u ispravnost svog izbora, pod pritiskom okoline i medija prosto osećaju da njihov izbor nije ispravan, da manje vrede od drugih. Život prolazi pored njih i u to okolina želi stalno da ie ubedi koristeći kao argument mišljenje da je uloga majke i supruge ženi nametuta od strane religije i muškaraca. Kao da to nije dovoljno, nego se još i vrši nemilosrdna kampanja protiv ženinog "največeg neprijatelja", "opresora", "gušioca kreativnosti i napretka u društvu", sve pod izgovorom borbe za "slobodu i prava žene" i njeno pravo na "zanimljiv i ISPUNJEN život". Ko bi rekao da će najveća moguća privilegija data ženi, najveće poklon i nagrada- MATERINSTVO, biti razlog tako dubokog osećanja opresije i nesreće. Nije ni čudo što se danas mlade žene plaše rađanja dece i obaveza koje dolaze sa njim. Tu je i strepnja od promena koje nastupaju u njenom privatnom i profesionalnom životu.
Žena domaćica i majka se u današnjem društvu naziva "zatucanom", "robinjom", "debelom kravom", "parazitom", a njenu treću, četvrtu, petu trudnoću ljudi komentarišu rečima "bolje malo više gledajte TV umesto da....", "jeste li vi čuli za kontracepciju?","pa, vi ste obrazovani ljudi!", "a, šta će ti TO treće?", a ima tu i onog lažnog saosećanja tipa " jadnice..." popraćen pogledom sažaljenja i unutrašnjeg "Hvala Bogu, nisam u njenoj koži.....". Zaista, da li ljudi STVARNO misle da su te žene silovane od strane muževa ili da u najboljem slučaju "ne znaju kako se prave deca"? Ako žena reši da zapostavi karijeru i posveti se brizi o deci, mužu, domaćinstvu, miru i prosperitetu porodice na drugom, suštinskom,a ne materijalnom nivou, ona je automatski okarakterisana kao "lenja" i za nju se kaže da "ona ne želi da radi"! Lično sam doživela komentar tipa "kako ti nije dosadno"? Hajde da opišem jedna tipičan dan žene koja je SAMOVOLJNO odlučila da bude majka i domaćica. Ja jesam domaćica, jesam majka.
Moj dan je ispunjen obavezama vezanim za moju decu, koje nisam htela da ustupim (a, mogla sam), babama, dedama, dadiljama, a još manje vaspitačicama i obdaništima. Moj dan je ispunjen flašicama za mleko, igračkama, slikovnicama,pelenama, bojicama, kuvanjem, čiščenjem, pranjem sudova i veša, igranjem,učenjem i podučavanjem, stavljanjem DVD-a sa crtaćima, čiščenjem i pranjem jagoda, serviranjem sladoleda,šetnjom,hranjenjem,uspavljivanjem, čitanjem bajki, pokušajima da budem prijatna uteha i prijatelj mužu posle njegovog napornog i teškog dana. Na iznenađenje mnogih ti poslovi u meni ne izazivaju nesreću, nezadovoljstvo, neispunjenje. Odsustvo od kuće i ideja o celom danu provedenom bez moje dece, u ime mog "ličnog napredka i emancipacije" mi je krajnje odbojna i u meni izaziva ogroman osećaj tuge. Ne nosim "korporacijsko" žensko odelo i visoke potpetice, nemam svoju kancelariju ni laptop, na jurim od jutra do sutra na sastanke, seminare i poslovne ručkove, ali takođe- ne nosim šlafrok,kosa mi nije u viklerima, ne gledam serije, redovno čupam obrve i depiliram noge, mirišem na novi Nina Ricci, pazim šta jedem, pokušavam da vežbam na stepper-u, nalazim vremena za prijatelje, za čitanje, za pisanje, gledam History Channel, volim zanimljive dokumentarce i dobar film, ceo dan sam na nogama, kuća mi blista i miriše na ukusno jelo i kolače, deca su zbrinuta i srećna, muž takođe (barem se tako nadam)... i JESAM "samo" domaćica, ja JESAM "samo" majka!!!!! Dosadno? Oh, no sir, meni nije dosadno, a još manje sam DOSADNA!!!!
Ponosna majka i domaćica! Da, to sam ja!I neću se izvinjavati zbog toga. Ne dozvoljavam da neko omalovažava najznačajniji posao na svetu, poziv koji vredi više od najbolje karijere na svetu, novca ili slave. Posao koji je težak, pun žrtve i odricanja, ali nagrade i zadovoljstva se ne mogu izmeriti ni jednim bankovnim računom. Zar život u kancelariji pred kompjuterom može da pruži više nagrada i veće ispunjenje od mog prisustva u svakom trenutku života moje dece?
Zar je slušanje naređenja šefa i ugađanja NJEMU izraz moje "emancipacije"? Zar je to bolje od ugađanja mome mužu, od negovanja toplog, čistog i mirnog doma, svijanja gnezda za moje najmilije? Da, da, da, tu sada ide argument koji se odnosi na finansije, na to "kako su deca i život skupi"? Život jeste skup, ali su i naše potrebe veštačke, nerealne i zaista, možemo živeti sa mnogo manje. Nemojte me shvatiti pogrešno, svesna sam kolike su plate, znam da jedna plata nije dovoljna, potpuno sam svesna koliko se teško živi, a da ne pričam o samohranim majkama i o ženama koje su udate za totalne gubitnike i lenčuge. Njima skidam kapu.
Mislim da se možda nismo razumeli. Ove moje reči su odraz besa, mada je to isuviše jak izraz, bolje reći, su odraz osećanja nanete nepravde i diskriminacije prema ženama koje su rešene da vode život koji je određen nekim drugim načelima i pravilima, koja potiču od Boga,a što je nešto što je mnogima nerazumljivo i strano.
Ovo je odraz negodovanja usled neumesnih i nevaspitanih komentara onih koji nisu doživeli isti tretman zbog NJIHOVOG načina života od strane onih žena koje tako nemilosrdno omalovažavaju, umesto da ih UVAŽAVAJU.
Ne očekujem da neko razume mene, kao što ja ne razumem strahove i stremljenje nekih žena da se "oslobode okova braka i dece". Ono što je za nekog "povratak starim vrednostima", za drugog je "unazađivanje". Ono što je za nekog "skromnost", za drugog je "totalno OUT".Ono što je za nekoga pakao, za drugog je raj.
