Monday, 31 December 2012

Gorko-slatka godina

Ako bih mogla jednom rečiju da opišem godinu iza mene to bih učinila ovako- gorko-slatka. Dobro, to uopšte nije jedna reč, već reč sastavljena od dve reči koje opisuju dva suprotna osećaja. Baš tako.
Bilo je divnih momenata, bilo je onih teških, napornih, tužnih, stresnih. Bilo je onih "ne mogu više da izdržim", "mrzim te" i "muka mi je" trenutaka, ali bilo je onih "volim te", "srećna sam" i "Bože, hvala ti" momenata. Takav je život. Ako pogledamo unazad na naš život svi možemo zaključiti da je većini on upravo takav-gorko-sladak.
Iako se neki važni i veliki planovi nisu ostvarili u 2012. godini onako kako smo to zamišljali, pokušavala sam da to shvatim kao nešto što jednostavno nije trebalo da se desi. Možda je tako bolje za naše dobro. Bila su tu razna razočarenja, neprijatna iznenađenja, rašičišćavanje odnosa, ali ne smatram da je sve to nešto negativno. Naprotiv. Jedna od mojih najboljih osobina (pa, ako nisi za sebe nisi ni za druge) je to da uvek, uvek, uvek pokušavam da učim iz teških situacija, da postanem bolja osoba, da se nadograđujem kao ličnost.  Mogu slobodno reći da sam to uradila i ove godine: postala sam jača, svesnija, otvorenija i pozitivnija, a to isto važi i za moje najbliže:

~ Moj muž je ove godine otvorio privatnu ordinaciju u kojoj vredno radi danonoćno. Mnogo toga smo se odrekli ne bi li se to desilo, ali ne žalimo se. Naprotiv, ja sam veoma ponosna na njega: na njegovu snagu, pamet, vrednoću. Ove godine sam se više nego ikada uverila koliki je borac, u to koliko je dobar čovek i dobar lekar. 2012. godinu je obeležio novi i težak početak, ali i ponos. Ni jedan san se ne ostvaruje bez muke, truda i odricanja. Morate se složiti.


~ Moja starija kćer koja je inače jedno skromno i preterano stidljivo dete je izrasla u jaku, pametnu i samopouzdanu devojčicu. Izabrana je za potpredsednika razreda, dobila je srebrnu medalju u trčanju, najbolji je đak. Znam da sada zvuči kao da se hvalim, ali nije mi to namera, da jeste, onda bih to mnogo ranije spomenula na ovom blogu. Stvar je tome što je ova godina bila prelomna za nju. Od devojčice koja nije imala ni malo samopouzdanja postala je mala osoba kojoj se  ja beskrajno divim zato što je ona sve ono što je nikada nisam bila u njenim godinama. Za nju, ovo je bila jedna lepa godina, a kako onda da ja kao mama ne budem srećna i ponosna?


~ Mlađa kćer je napokon progovorila. Nisam se brinula zbog njenog kašnjenja, jer je ono normalno s obzirom da u kući sluša dva jezika. Postala je mirnija, razumnija, sada možemo slobodno da idemo gde god poželimo bez one jurnjave i večitog opominjanja. Sada je prava devojčica, gospođica koja voli da se doteruje i oblači, nije više beba. Uzor joj je naravno, starija sestra. I za nju, bila je ovo divna godina. Godina rasta i promena.


~ Što se mene tiče, ova godina je bila veoma važna na više nivoa, a najviše na onom veoma ličnom, unutrašnjem. Svi vi koji pratite moje postove znate o čemu se radi. Želim da verujem da sam u ovoj 2012. godini stekla veću snagu, samopouzdanje, samosvest, bistrinu. Ovo je bila godina ponovnog rođenja, buđenja, regeneracije, a to često ume da bude bolno i naporno. Uostalom, ni jedna promena nije bezbolna ma kakva ona bila. Iako je ova godina bila veoma zamorna i stresna za moju porodicu, ni u jednom trenutku nisam prestajala da osećam zahvalnost i poniznost.


Šta da vam poželim? Želim vam upravo to- da vam 2013. godina donese trenutke zbog kojih ćete osetiti zahvalnost u srcu. Ako ih je bilo u 2012. godini, onda neka ih bude još više u novoj godini! U 2013. činite što više stvari na koje ćete biti ponosni onda kada i nju budete ispraćali.


Srećna Nova Godina!!!!

Friday, 28 December 2012

Posni jelovnik za novogodišnju noć koji će preobratiti čak i "mesoždere"

Nije mi mnogo vremena trebalo da odlučim šta ću kuvati za novogodišnju noć. Iako u vreme posta hrana ne treba da bude važna, priznajem da meni jeste. Ja kuvanjem i hranom slavim život, pokazujem ljubav i brigu, kuvanje je moj kreativni izražaj,  ono daje toplinu mom domu. Hrana je neka vrsta utehe, mada je mnogo više od toga-ona zbližava ljude.
Uz malo truda, sastavila sam jednostavan (nadam se) jelovnik sa receptima koji mogu da se dopadnu svima. Iskreno, ne volim preterivanje.  Volim da bude jednostavno, sveže, konkretno, bez mnogo zamajavanja. Uostalom, ako se preterano umorim, na kraju ne mogu uživati, zar ne?

Posni jelovnik za novogodišnju noć


Volim da pred večeru nešto gricnem uz piće, onako opušteno i fino, čisto da se otvori apetit. Mrzim formalne večere (u suštini sve što je formalno ne podnosim). Ono što jako volim je party finger food,  tappas, male mezetluke, činijica ovde, tanjirić onde, pičence u ruci, svi nešto pomalo grickaju i čavrljaju. Uvek su ti mali obroci najslađi. Predjelo je svima, čini mi se, najomiljeniji deo obroka. Sve sa jelovnika možete spremiti dan-dva unapred (osim lignji i salata) što je itekako olakšavajuća okolnost. Uživajte:
(marinirane artičoke kupujem gotove u supermarketu, a salate volim da spremam sa "klasičnim" prelivom od sirćeta i ulja, lignje kupujem zamrznute, koje posle odmrzavanja čistim)



~Recepti~

• Dip od pasulja uz pita čips ili krekere 
( za 6 osobe)
400 grama kuvanog pasulja (bez ičega, samo so)
1 čen belog luka
sok od pola limuna (ili 1-2 kašike vinskog sirćeta)
3 kašike maslinovog ulja
1/4 šolje vode po potrebi
2 kašičice sitno seckanog svežeg ruzmarina (ukoliko ga nemate ili ne volite, zamenite ga svežim peršunom, oko 2 supene kašike)
so i biber po želji

Postupak: staviti sve sastojke (sem vode) u blender ili Multi, dodajte malo po malo vodu dok ne dobijete umak željene gustine. Podeliti u činijice, preliti sa malo maslinovog ulja i služiti uz pita-chips ili krekere.
(fotka Delicieux)


 Marinirani antipasto šampinjoni 

450 grama šampinjona (izabrati manje po veličini)
4 kašike maslinovog ulja i još više po potrebi
3 kašike belog sirćeta
2 čena belog luka
1/4 šolje sitno seckanog crnog luka (po mogućstvu crvenog)
1 kašičica origana
1 kašičica majčine dušice
1/2 kašičice soli (dodati još u zavisnosti od ukusa)
1/2 kašičice bibera u zrnu
 i

1/2 kašičice korijandera u zrnu (može se izostaviti)

Postupak:
Oprati šampinjone i odstraniti drške. Prokuvati ih u slanoj vodi oko 10 minuta, ocediti ih i pustiti da se ohlade. U međuvremeneu izmućkati sve sastojke u tegli, dodajte ohlađene pečurke, nežno promućkajte i ostavite u frižider da odstoji preko noći. Izvaditi  najmanje 10 minuta pre služenja iz frižidera.

 ( fotka PinkBites)

 Spanakopita 
(za 4 osobe)


 Za posni " feta sir" potrebno:
150 grama mlevenog blanširanog badema
60 ml sveže ceđenog soka od limuna
125 ml vode
3 kašike maslinovog ulja
 2 čena belog luka
1 1/4 kašičice soli
1/4 kašičice origana (možete izostaviti)
1/4 suve mirođije (možete izostaviti)

Staviti u blender dok se dobije kaša. Dodajte u luk i spanać (pogledati recept dole).

Za fil:
 550 grama svežeg spanaća
150 grama kora za pitu
1 crni luk
kašika maslinovog ulja
50 grama margarina
so, biber

Morate smanjiti zapreminu spanaća, to ćete učiniti tako što ćete u listove spanaća utrljati so istovremeno ih cepkati rukom. Zapremina će se zbog soli i trljanja smanjiti do 1/4 od početne. Isprati spanać vodom (koristi cediljku) i dobro iscediti višak vode. Sada iscekajte nožem spanać što sitnije.
U šerpicu zagrejte ulje i propržite luk, dodajte malo soli i biber. Ostavite na stranu da se prohladi. Pomešajte spanać, luk i "posni feta sir".
Zagrejte pećnicu na 200 stepeni C.
 Istopite margarin i njime premažite željenu pravougaonu tepsiju (ako je tepsija velika, spanakopita će biti tanka, ukoliko je manja pita će biti deblja, stvar ukusa). Ređajte kore tako što ćete svaku premazati margarinom i ređati ih tako da se ne gomilaju ivice jedna preko druge:

Stavite preko poslednje kore fil od spanaća i izjednačite ga.  Prebacite ivice preko fila. Premažite ponovo margarinom. Peći oko 20 minuta, možda malo više.

(fotke MapleSpice)

• Pržene lignje sa umakom od majoneza (za malo pa tartar) 


1 kg odmrznutih i očišćenih lignji (cele) isečene na kolutove
100 grama brašna (oštrog, a može i meko)

Uvaljati lignje u brašno (ja stavim deo brašna u čisti kesu,  dodam malo soli, zatim deo lignji, zatvorim kesu i prodrmam je- tako se lignje ravnomerno uvaljaju u brašno). Pržiti u vrelom ulju. Vaditi ih u činiju sa kuhinjskim ubrusom da se upije suvišna masnoća.
  
Za služenje:
Limun

Za umak:

250 grama posnog majoneza
1 kašičica seckanih kapara
80 grama kiselih krastavčića
1 glavica luka
sveži peršun
so, biber

Sve promešati, sipati u male činijice za umak i služiti uz lignje.

 Espreso čokoladni tart 
 (za 6 osoba)

Za testo:
 1/2 šolje margarina
1/3 šolje šećera
vanila
3/4 šolje sitno seckanih oraha
1 i 1/2 šolje brašna

Za fil:
 1 šolja čokolade
1 i 1/4 šolje crne kafe (ne turska, već filter-kafa, u nedostatku može Nes, takođe možete koristiti i dekaf. Iako u nazivu stoji reč "espreso" moram da priznam da nisam probala da napravim ovaj tart sa ovom kafom, ali vi možete da probate)
1 i po kašika skrobnog brašna (gustin)
vanila
oko 100 grama margarina
1/4 kašičice soli
orasi ili listići badema za ukrašavanje (može se izostaviti)

Zagrejte rernu na oko 180 stepeni C. Dobro umutite mikserom margarin i šećer. Dodajte vanilu i orahe. Dodajte malo po malo brašno (oko 1/3 šolje svaki put) dok se ne dobije veoma meko testo. Ja sam dodala i malo ledene vode da se testo lepo umeša.  Stavite testo u frižider da se dobro ohladi, jer dok je mekano nećete uspeti lako da ga razvučete. Izvadite ohlađeno testo iz frižidera i razvucite oklagijom i rukama u plehu sa tart rasporedite testo i izjednačite ga. Stavite preko testa aluminijumsku foliju ili papir za pečenje, pokrijte površinu folije tj. testa pasuljem ili pirinčem (to će sprečiti testo da se naduje). Peći oko 20 minuta sve dok testo jedva ne krene da dobija zlatastu boju. Izvadite pleh, odstranite foliju i pasulj (pirinač) i ohladiti testo pre filovanja.
Rastopiti čokoladu, dodati u nju vrelu kafu. Dobro promešati. Dodati skrobno brašno  koje smo prethodno razmutili u vrlo malo vode. Dodati vanilu i margarin. Promešati i prokuvati par minuta dok se ne zgusne. Smesu sipati u ohlađeni kalup za tart (tj. preko testa). Kada se fil prohladi, staviti tart u frižider i ostaviti u njemu 6 sati pre služenja. Ukrasite seckanim orasima ili listićima badema. Tart je divan. Garantujem!

• Zimska voćna salata 


(smitten kitchen)
Potrebno je:
3/4 šolje šećera
3 zvezdice anisa (ukoliko nemate, onda ništa)
vanila
8 sušenih kajsija sečene na pola
4 sušenih smokvi sečene na četvrtine
4 korica limuna svaka dužine oko 5 cm
sok od limuna
3 čvrste kruške
1 kisela jabuka
seme od pola nara

 U šerpicu sipajte 4 šolje vode, dodajte šećer, zvezdice anisa, vanilu i kore od limuna. Kuvajte sve dok se ne istopi šećer. Skloniti sa vatre i ostaviti da se malo prohladi (sos treba biti vruć). Dodati smokve i kajsije. Ostaviti da se potpuno ohladi.
U međuvremenu iseći sveže voće na kriške, staviti u činiju i preliti sokom od limuna da ne potamni. Dodati voće u ohlađeni sirup sa smokvama i kajsijama, sipati sve u činiju, poklopiti je i ostaviti je preko noći u frižideru.
Rupičastom kašikom sipati voće u činije, pospite ga semenkama nara i služiti.


~Prijatno~

Friday, 21 December 2012

Bila sam dobra, pa stoga želim (pismo deda Mrazu i wish list)

Danas ću biti apsolutno površna, sebična, nerealna, detinjasta i zahtevna.  Ma, čisto zabave radi! Što da ne?

Dragi deda Mraze, ove godine sam bila dobra, slušala sam decu i muža, puno sam kuvala, čistila, štedela, na sebe nisam novac trošila, na godišnji odmor nisam išla,  provodila sam puno vremena sa decom, reciklirala sam papir i plastiku, ni sa kim se nisam posvađala niti sam se nekome zamerila. Ukoliko zanemariš onih  mojih stotinak mana kojih nisam uspela da se rešim, mislim da sa pravom zaslužujem svih deset skromnih poklona sa liste. Nemoj da si cepidlaka i stipsa, majke ti. Evo, neka ti bude dovoljna činjenica da i dan-danas sa svojih "28 godina" i dalje verujem u tebe. Neću mnogo da te gnjavim, pa zato krećemo. Ovako, hoću:



1.  Breville Cupcake Maker (aparat za tortice).

2. "Kako kuvati" poster da ga zakačim u kuhinji!


3. Pravi pravcati aparat za kokice sa sve točkovima da ga parkiram nasred dnevne sobe!

4. Svileni kimono-ogrtač.


5. Ovaj "mix and match" starinski set za čaj sa cvetnim motivima.



6. Coco Chanel Eau de Parfum. Naravno.


7. Ove dve knjige. Jedna bez druge ne idu, majke mi tvoje!

8. Skromni apartčić Nikon D 3100. Obećavam da ću njime više da slikam decu.

9. Prostirka Gudrun Sjödén.


10. Oba CD-a Mindy Gladhill, jer ako mi doneseš samo jedan onaj drugi će da plače.


Deda Mraze, želim ti srećan put i ako se setiš još nečega što možeš da mi doneseš- ti slobodno ubaci u tvoju torbu, neće da se baci.
                                                        Unapred zahvalna,
                                                                                Dora
 P.S.  Knjige da budu ukoričeno izdanje,  ne ono bezvezno paperback. Gre'ota da pokisnu ako te uhvati negde sneg. Nije mi za drugo...                                                                           

Thursday, 20 December 2012

Krompir u rerni na manastirski način

Pre nekoliko godina, ne sećam ni sama kada je to bilo, jela sam najukusniji krompir na svetu spremljen u rerni sa maslinovim uljem, origanom i limunom. Bilo je to u jednom manastiru u selu Rapsani, ovde u Grčkoj.  Godinama sam pokušavala da napravim krompir koji će imati makar približan ukus kao onaj u manastiru, ali nikada u tome nisam uspela. Naravno, silno sam se pokajala što nisam pitala monahe za recept.
Imala sam prilike da u Parizu jedem najbajniju hranu iz svih krajeva sveta, sve od sušija do čuvenog omleta u Sen Mišelu, ali iz nekog razloga, ništa od toga na mene nije ostavilo poseban utisak, ništa kao taj krompir. Kako je to samo čudno... Najbolja i najukusnija jela su ona najnepretencioznija, najjednostavnija. Najlepše se jede kod siromaha, a posle večere kod imućnog možeš 'ladno na pljesku ili giros.
Svaki put kada bih ljudima pričala o tom jelu rekli bi mi da je verovatno bilo u pitanju dobro maslinovo ulje u kome se krompir pekao ili možda sama vrsta krompira, neka specijalna, baš za pečenje, a treći su bili sigurni da je u pitanju blagoslov koji je pratio monahe, mir i lepota kojom su okruženi, pa nam je zbog toga čak i  suv i pomalo bajati mešeni hleb toga dana bio toliko ukusan, a kako onda ne bi i krompir?
Reći ćete: "Dobro de, šta se toliko primaš? Jaka stvar. To je samo krompir!", ali uveravam vas da nije tako. Ja sam o njemu sanjala godinama, tragala za njim u tavernama, restoranima, kuvarima i sajtovima. Nikada ga nisam pronašla...sve dok nisam dobila manastirski kuvar na poklon!
Iz priloženog možete pretpostaviti da sam ipak nakon toliko godina napokon pronašla recept koji najpribližnije podseća na onaj famozni pečeni krompir iz Rapsanija. To je recept u koji se kunem, a krompir nikada više nisam poželela da spremim na drugačiji način. Naročito dobro ide uz pečenu jagnjetinu, uuuuh nego, to je sasvim druga priča...neću sada o tome da razmišljam...U vreme posta, jedemo ga uz bareni brokoli sa limunom i uljem, maslinama i salatom o šargarepe, a onda kada pojedemo sav krompir, umačemo hleb u ulje iz tepsije ko neki prasići sve dok ne nestane sav hleb i to nam onako bude najslađe. Ma, fešta!

Krompir u rerni na manastirski način

Treba ti:
1 kilogram krompira
150-200  ml dobrog maslinovog ulja
1-2 limuna (sveže ceđen sok)
5-6 čena belog luka sečen na tri dela
4-5 lista lovora svaki seckan na četvrtinu
origano, so, biber
Slušaj sada 'vamo. Rokni rernu na 250 °C. Operi, oljušti i iseči krompir (vidi sliku gore) i naređaj ga u tepsiju. Ne sme krompir da bude jedan preko drugoga.
Prokuvaj vodu (nešto više od jedne čaše, u suštini dovoljno da prekrije krompir) i u nju rastvori so (treba dosta soli, ali oprezno), pa tom vodom prekrij krompir koji smo naređali u tepsiju. Dodaj ulje, pospi krompir origanom, stavi beli luk, lovor i biber. SOK OD LIMUNA NIKAKO NE DODAJEMO NA POČETKU! Od njega će se krompir stvrdnuti.
Gurni tepsiju u vrelu rernu koju smo zagrejali do 250 °C. Čim krompir krene da rumeni tj. čim dobije boju i ispari sva voda tj. ostane samo ulje, smanji temperaturu na 200°C i peči  sve dok krompir ne omekša, oko 50 minuta, sve zavisi od rerne i krompira. Ponekad mu je potrebno manje, a ponekad više vremena. Tu ćeš već morati tu i tamo da izvadiš po neki krompirić na tanjir i probaš dok se ne ispeče onako kako ti se sviđa. Negde pred kraj pečenja izvadi  tepsiju i prelij krompir sokom od sveže ceđenog limuna, vrati par minuta u rernu, izvadi i služi. Eto, toliko je prosto!

(photo is not mine)

Wednesday, 19 December 2012

Ima dana kada...



~ Ima dana kada ustanem ujutru i čak ni krevete ne namestim.

~ Ima dana kada je kuhinja u takvom haosu da me mrzi čak i da uđem u nju.

~ Ima dana kada mi je obično ljuštenje krompira teže od najmukotrpnijeg posla. Znam da moram, jer treba i danas nešto da se jede.

~ Ima dana kada poželim da sama pojedem celu tepsiju posnih brownie kolača i ne samo da želim nego to i učinim (recept će uskoro). Barem sam u nečemu istrajna.

~ Ima dana kada ne želim da izađem iz kuće, kada nikoga ne želim da vidim. Pada kiša...žudim za tišinom i za tim da napokon crkne televizor. Nisam tužna, niti depresivna, samo sam onako...bezvezna.
~ Ima dana kada grabim svaku priliku da prilegnem, toliko sam pospana da jedva čekam da dođe sutrašnji dan ne bi li ponovo prilegla. Eto, tako.

~ Ima dana kada neko treba da me uveri da nije strašno i da se svi ponekad osećaju tako. Je li tako da nije strašno? Kažite mi da nije...


~ Ima dana kada u jednom danu objavim dva posta na blogu i shvatim da je zaista sve OK. Možda je kuća u haosu, možda sam danas lenja i neproduktivna, ali  barem je ovaj blogić srećan. Ma, i ja sam zajedno sa njim...iako bezvezna, ipak srećna.

Novogodišnje odluke kojih ću se sigurno pridržavati


(ideja "ukradena" sa JulieHanks)

Tuesday, 18 December 2012

Ako nekoga voliš, oslobodi ga


Ljubomora i posesivnost mi nisu strane. Naročito su me ta čudovišta ganjala i unesrećivala tamo negde u mojim dvadesetim kada sam bila jako nesigurna i osetljiva. Vremenom sam stekla samopouzdanje i poverenje, doduše radila sam na tome, jer sam sasvim svesno mogla da identifikujem razloge tih osećanja. Ja sam mišljenja da osoba, a naročito žena, kad stigne u određene godine treba logično da stekne pored samopouzdanja i određenu mudrost, da ne kažem pamet, i da se oslobodi neracionalnih misli, bolesne posesisvnosti i ljubomore koje ne leže jednoj takvoj ženi, naprotiv, što je starija ona je kao takva...smešna. Ipak, dobro znamo, da nesigurnost kao jedan od najglavnijih faktora ljubomore nema veze sa godinama. Žena može biti podjednako nesigurna u svojim tridesetim, četrdesetim, a bogami i pedesetim.
Da se razumemo, ovde ne govorim o nesigurnosti koju nam izaziva neveran i lažljiv partner koji nam uporno daje povoda za nepoverenje, već govorim o neracionalnoj ljubomori, o paranoji i posesivnosti.
Ja sam svedok jedne takve veze. Znam da sada zvučim kao da nekoga osuđujem, ali uveravam vas da nije to moj cilj, samo želim da izrazim moje mišljenje i da na neki način, stanem u odbranu onih koji su žrtve takvog ponašanja. Možemo slobodno reći da je osoba koja je ljubomorna ili posesivna takođe žrtva sopstvenih osećanja, ali po mom mišljenju mislim da niko nije dužan da trpi zbog nečijih psihičkih problema i kompleksa. Ljubomora je bolest od koje ne boluje samo onaj koji je oseća, već i onaj prema kome je ona usmerena. Ljubomora je mučenje i pakao za obe osobe. Ne želim da analiziram razloge, uzroke ili korene ljubomore  i posesivnosti, ja to ne umem i ne mogu, to ostavljam profesionalcima, ali ono što mogu da učinim je da izrazim moje mišljenje u vezi sa tim. Ko zna, možda to nekoga dotakne, možda to nekome pomogne...
Posesivnost i ljubav ne idu zajedno. Posesivna osoba ne voli. Posesivna osoba ne može zamisliti da njen partner ima život izvan njihove veze. Takva osoba želi da ima kontrolu. Znači, sem nesigurnosti  koja je jedna od faktora takvog ponašanja ova osoba voli kontrolu, tačnije, želi da kontroliše sve aspekte života partnera. Primetila sam da  posesivne osobe vole da nameću svoj način razmišljanja i očekuju od drugih da se povinuju njihovim željama. Često vole da sažaljevaju sami sebe, lako se vređaju, vole da se prepiru, tvrdoglave su.
Zašto smatram da ljubomorna i posesivna osoba ne ume da voli? Pa, jednostavno je. Kada nekoga volite vi želite da ta osoba bude srećna. Ona ne može biti srećna ukoliko je sputavana i ukoliko nema slobodu. Ma, zar sloboda i biti u vezi idu zajedno? Itekako! Jedna zdrava veza ne može opstati bez slobode koju dajemo onome koga volimo. O kakvoj slobodi govorim: onoj da osoba sa kojom smo u vezi ima pravo na to da ima svoje prijatelje, interesovanja, hobi, vreme za sebe. Razumljivo je da želite da budete sa osobom koju volite većinu vremena, ali to je nešto sasvim drugo i nema veze sa željom da u svakom trenutku znate gde je vaš partner, da mu ne dajete mira niti prostora da diše. Ne mogu ni zamisliti koliko je to teško! Kažem, svedok sam jedna takve veze, u kome je žena ta koja se na samu ideju da njen partner ode na kratko izvan njenog vidokruga ponaša kao da gubi kontrolu nad njim i nad svojim životom. Najgore od svega je činjenica da takve osobe retko mogu da shvate da imaju problem. One vide problem u parneru, ON je taj u koga ne mogu imati poverenje, pa je stoga to NJEGOVA krivica.  Slede strašne optužbe, svaljivanje krivice, paranoja: "Ti me varaš". Posesivna osoba živi u strahu od toga da će izgubiti partnera ne shvatajući da će upravo takvim ponašanjem učiniti da se to zaista i desi. Ideja da partner provede svoje vreme sa prijateljima u kafiću ili kafani, da ode na put sam, da ima neko interesovanje ili hobi je strašna koliko i sama ideja o gubitku. Posesivnost guši. Posesivnost ubija ljubav i jedino za čim zlostavljana osoba počinje da žudi je upravo ono što joj se uporno uskraćuje, a to je sloboda.
Ako volite nekoga, dajte mu slobodu, slobodu da se izrazi kao ličnost izvan okvira veze, slobodu da diše. U suštini sloboda je ništa drugo do poverenje. Biti slobodan u vezi nikako ne isključuje vernost i ispunjavanje obaveza prema partneru i porodici. Mišljenje da osoba od trenutka kada stupi u vezi ili brak mora da zaboravi na prijatelje, hobi, interesovanja, način razmišljanja je pogrešno. Zdrava  veza je ona u kojoj  se poštuje individualnost partnera. To što smo  u vezi sa nekim ne znači da tu osobu posedujemo, da smo njen vlasnik. Treba da postoji prostor između nas. Da bi jedna građevina stajala čvrsto i stabilno stubovi koji je drže moraju biti razdvojeni, u suprotnom građevina će se strušiti.
"Biti jedno" neki ljudi bukvalno shvataju.
"Biti jedno" znači voleti onog drugog kao što volimo same sebe, a niko ne želi sebi da bude ograničavan, sputavan, maltretiran i kontrolisan. "Biti jedno"  znači zajedno deliti i dobro i loše u životu, donositi zajedničke odluke, ono znači poštovanje, vernost i iskrenost. "Biti jedno" znači ne činiti partneru ono što ne bismo želeli da nam se čini.
Ako nekoga volite, dajte mu slobodu. Ako ne možete, onda znači da ne volite. Jednostavno je.



(art by LuchieLu)

Monday, 17 December 2012

Ponedeljak jedna domaćice #8


Dobro jutro! Napokon je došao ponedeljak. Ja umem često da kažem: "Jedva čekam  ponedeljak da se odmorim". Vikendi umesto odmora meni uvek donose umor. Ovaj je prošao nekako brzo i aktivno. Imali smo goste izdaleka preko vikenda, bilo je tu puno kuvanja (pečurke na burgundijski način su bile hit!) i gošćenja,  teklo je dosta crnog, slatkog vina,  deca su se radovala zbog poklona i dragih lica, sve u svemu- bilo je fino, zamorno, ali fino. Hvala Bogu na ponedeljku, na miru i tišinu u kući, na kiši koja se sprema i kojoj se prvi put nekako radujem ovoga jutra. Imaću opravdanja da usporim i stanem.
Nekako me je uhvatila ova praznična groznica, unajveće planiram šta ću da kuvam za Novu Godinu i Božić, volela bih da ove praznike proslavim sa dragim ljudima, prijateljima, da učinim sve što je u mojoj moći da budu nezaboravni. Čini mi se da smo se mi ljudi previše odaljili jedni od drugih, treba nam više druženja, neobaveznog okupljanja. Ekonomska kriza treba da nas bliži, a ne da nas učini većim strancima nego što to zapravo jesmo. Plašim se tog otuđivanja, zatvaranja u sebe. To ne valja. Verujem u zajednicu, u pomaganje i prijateljstvo. Jedino tako možemo preživeti ove teške trenutke. Da li se slažete?

Vreme:

Ima oko 12 º C, oblačno je, toplo, šućmurasto, vreme ko stvoreno za spavanje i odmaranje.

Trenutno:


Pijem kafu sa peškirom na  mokroj glavi, pišem blog, čupam obrve, planiram šta ću danas za ručak, razmišljam o tome kako bih volela da odem sa malenom u kratku šetnju.

Razmišljam:
O onoj jadnoj dečici koju je pobio onaj bolesni manijak u Americi. Mislim da ne bih nikada mogla da nađem snage u svom srcu da to razumem a kamoli da oprostim. Ništa me na ovom svetu ne ljuti i ne rastužuje više od toga. Ne mogu ni da zamislim kako je roditeljima, stalno mislim na njihov bol. Otkud toliko zlo? Zašto?
Sve u svemu, taj događaj me je mnogo potresao. Ne moraš biti roditelj da bi osećao tugu zbog ove tragedije.

Čitam:

Čitanje je nešto za čim stvarno žudim ovih dana, ali nikako za to ne prolanazim dovoljno vremena. Jedino čitanje na koje ću se skoncetrisati ovih dana su božićne bajke i priče u kojima uživam svake godine sa decom.

Šta je na TV-u?:

Crtać "Veče uoči Božića".

Na jelovniku ove nedelje:

U vreme posta mi nekako nije potrebno planiranje. U suštini se rotiraju slična jela sa nekim varijacijama. Evo, na primer, danas ću prvi put probati recept iz knjige "The kind diet", tačnije rustičnu testeninu. 
Što se tiče ostalih dana, biće tu nešto od mahunarki (najverovatnije grašak), jelo od pirinča (možda jelo od praziluka i pirinča koje je veoma, veoma njami), i još po nešto. Post ume pomalo da bude problem ako imate malu decu, ali srećom moja nisu probirljiva. Iz nekog razloga, više vole posna jela od mesa. Evo na primer, piletina koju sam im spremila u petak, se još uvek vuče po frižideru. Deca!

Kućni poslovi:

Sinoć sam, kada su otišli gosti, brzinski usisala kuću, sredila kuhinju i rastrebljivala. Danas ću se zasluženo odmoriti. Naravno, tu je mašina koju moram pustiti, ručak, čas iz engleskog za starijom kćerkom, sitni, svakodnevni poslići, ništa posebno.

Današnji savet:

Stičem utisak da mi one naše "nije loše dane" uzimamo zdravo za gotovo. Koliko puta odgovaramo sa "nije loše" kada nas neko pita kako smo i kako nam ide? Veoma često. Ustvari "nije loše" i nije toliko loše, jer kada naiđu loši, ono BAŠ loši dani, ono naše "nije loše" nam nedostaje, a ti i takvi dani nam se u tim teškim trenutcima čine kao najlepši na svetu. Zaista, ne mora sve da bude savršeno i sjajno, jer retko se desi da život bude baš takav-savršen. Prglite vaše "nije loše dane", jer ako malo bolje razmislite ne samo da nisu loši, nego su i divni! Ne uzimajte ih zdravo za gotovo. Nikada. Počnite već danas.

Šta vidim kada pogledam oko sebe:

Zapanjujući i iznenađujući red. Moja mlađa kćer je očigledno još uvek pospana, pa je dnevna soba još uvek onakva kakvu sam je sinoć ostavila. Trepću lampice na jelki, sve je nekako mirno. Možda je ovo zatišje pred buru...

Fotka dana:
Zar nije divotna?

Šta slušam:

Nemojte da se smejete, ali ja obožavam ove devojke! "The girls with glasses" sam otkrila pre jedno dve godine, sasvim slučajno. Talentovane su, mlade mame (luda sam za njihovim stilom!), a retro zvuk ove vesele pesmice mi se baš sviđa. Pomalo su luckaste i bleskaste. Valjda mi se zato i dopadaju...


Čitat dana:

" Iskreni neprijatelj je uvek bolji od prijatelja koji laže. Manje obraćajte pažnju na to šta ljudi govore, a više obraćajte pažnju na to šta oni rade. Njihova dela vam uvek govore pravu istinu".

Čuvajte se i volite! Ljubac!!!!

Saturday, 15 December 2012

Praznici bez trošenja

Ako sam nešto naučila ove 2012. godine koja je već na izdahu je to da me stvari ne usrećuju i da mi nisu potrebne. Da, priznajem, volela bih da imam ovu knjigu ili ovaj parfem, ali da budem iskrena, sasvim sam srećna i zadovoljna bez njih, a eventualan poklon bi me trenutno obradovao, ali me nikako ne bi učinio ispunjenijom i srećnijom. Sa decom je drugačije, njih zaista usrećuju Lego kocke ili Barbike, onako iskreno se raduju poklonima i svakako ih očekuju, prosto zahtevaju, zar ne? Međutim, ono što ja pokušavam da im prenesem je to da svrha Božića nije u poklanjanju i Deda Mrazu, on ima mnogo dublji značaj- Božić znači rođenje Hrista, oproštaj, ljubav, pružanje i porodica. Reći ćete: ma gde to jedno dete može razumeti? Hm, možda ne može da razume, ali može da nauči.
Ukoliko stvarno osećate pritisak da morate potrošiti novac za praznike, evo nekoliko ideja koje će vam možda pomoći da se malo oslobodite pritiska i pronađete neki novi, lepši i ispunjeniji način obeležavanja predstojećih praznika.

~ Umesto igračaka i stvari poklonite jedni drugima nova, lepa iskustva: znam da su putovanja danas luksuz, ali ako možete sebi to priuštiti, svakako je mnogo bolje uložiti u lepo putovanje nego u plastičnu kinesku igračku. Možete otići u pozorište, sankanje, novogodišnji koncert. Izaberite zajedno jelku za kićenje, kupite ukrase, nabavite zajedno neku novu društvenu igru u kojoj ćete porodično uživati. Slikajte se, igrajte se, blesavite se. Vreme koje provodite sa decom je najbolje i najlepše ulaganje.

~ Ako već morate, obavite kupovinu SADA. Ne čekajte zadnji momenat i gužvu. Kada smo u frci sa vremenom, imamo tendenciju da više potrošimo bez mnogo razmišljanja. Ovako ćete uštedeti na vremenu, a o novcu da ne govorimo.


~ Ugasite TV. Makar dok traju reklame. Ne znam kako je kod vas, ali u Grčkoj nas preko celog dana bombarduju raznoraznim reklamama, naročito onim za igračke. Moja deca su već počela da kenjkaju, da traže, da prave liste, a kako i ne bi kada im se  neprestano to nameće?! Umesto toga, skinite sa interneta ili iznajmite filmove/ crtaće sa božićnom tematikom, napravite kokice, skuvajte kakao i uživajte pod toplim ćebetom. Ja volim mojoj deci da čitam božićne bajke i priče. Crtajte ili napravite handmade čestitke za praznike (uh, a mene to posebno mrzi da radim). TV je otrov, morate se složiti.

~ Pomognite drugima da im ovi praznici budu lepši od prethodnih. Svako od nas zna nekoga ko je bolestan, usamljen, tužan, nesrećan, siromašan. Svako od nas zna nekoga kome je potrebno prijateljstvo, nega, mali znak pažnje. Budimo mi, umesto svetlećih reklama i božićnih svetiljki, nekome svetlost u tami.

~ Probudite vaša čula. Uživajte u mirisu snega, slatkih đakonija, pomorandži, cimeta i karanfilića, u mirisu drva u peći ili kaminu i  aromi pečenih kestena. Ja lično jako volim praznične, vesele pesme, slušam ih po ceo dan, plešem po kući, obožavam način na koji trepću svetiljke na jelci, uživam gledajući ukrašene ulice, izloge i prozore, upijam atmosferu i pucam od miline. Šljašteće haljine, cipele i nakit me zaista ne zanimaju, jednostavno me intrigira sav taj sjaj i strašno mi je zanimljiva ta groznica, panika i jurnjava koju primećujem samo kao posmatrač.

 Ne treba da bankrotirate da bi se lepo proveli za praznike. Obogatite se ukusima, senzacijama, iskustvima, pružanjem nematerijalne, nesebične ljubavi svim ljudima.
Ako vas trošenje novca u vreme praznika zaista čini srećnima, onda go for it! Ko sam ja da vas ubedim u suprorno?

Uživajte u vikendu i volite se!

(fotke sa pinterest)

Thursday, 13 December 2012

Pečurke na burgundijski način (posno, a i ne mora)

Stvarno ne znam zašto, zašto, zaaaaaštooooo još uvek nisam podelila sa vama ovaj recept? To je pravi zločin protiv humanosti! To je kriminal! Šta da vam kažem? Kako da vam opišem koliko je dobar ovaj recept? Evo, ovako ću.
Pre jedno dve godine, bili smo pozvani na proslavu Božića kod komšija. Zvanično, grčka Crkva slavi ovaj praznik 25. decembra, dok ja i moja porodica, slavimo Božić po Julijanskom kalendaru, znači 7. januara. S obzirom da je za nas još uvek trajao post, a za naše prijatelje i njihove goste se taman završio (mada niko od njih nije postio), da ne bih zamarala domaćine, dogovorili smo se da ću ja doneti naše jelo (posno) i dezert. Uostalom, ono što je nama tada bilo važno je njihovo društvo i naravno, hteli smo da ispoštujemo činjenicu da su nas pozvali u svoj dom .
I tako, ja sam za to veče spremila  pečurke na burgundijski način i jedan divni, čokoladni dezert sa sušenim voćem, keksom i orasima.  Kao i što sam očekivala, domaćini su prevazišli sami sebe: bilo je tu ćuretine, govedine, prasetine, raznoranih salata, sireva, pirinač, krompir,  a o dezertima da ne govorim: gurabije, medenjaci, torta, panettone, tradicionalni božićni rolat (Yule log), čokoladice, ma prava gozba!
Inače, muž me je pre spremanja našeg jela upozorio: "Znaš šta? Spremi ti te tvoje pečurke malo više, jer znaš da oni ionako jedu meso svakoga dana, kada vide pečurke ima da se obeznane!"
I desilo se upravo onako kako smo i očekivali: kada sam stavila ogromantnu posudu sa još uvek vrućom testeninom i pečurkama na sto, gosti su znatiželjno stajali nad njom, mirisali jelo, uzdisali i bogami, služili se, pomalo stidljivo uz jedno "izvinite, ali divno miriše". Dok se domaćin češkao po glavi i neodobravajući govorio gostima: "Bre, ljudi, celu mesaru sa vam spremio, a vi ćete da jedete te, te, te pečurke?", meni je bilo  pomalo neprijatno, ali ne mogu reći da nisam to očekivala. Neću ni da vas lažem, ali bilo mi je i drago, jer sam dokazala da jelo može biti podjednako ukusno i zadovoljavajuće čak i ukoliko se spremi bez mesa.
Govedina na burgundijski način je jedno klasično, francusko jelo koje inače obožavam da spremam kada je napolju užasno hladno i kada imam dovoljno volje i vremena. Recept Džulije Čajld je neprikosnoven kada je burginjon u o pitanju, ali u nedostatku mesa tj. u svesnom izbegavanju istog, ovo jelo spremljeno od pečuraka je njegova dostojna zamena.
Moraću da vas zamolim da ukoliko volite pečurke obavezno spremite ovo jelo,  nećete se pokajati, garantujem!!! Pa, idemo:
Pečurke na burgundijski način



Za 4 osobe:
2 kašike (i još malo više) maslinovog ulja
2 kašike omekšanog maslaca  ili ukoliko postite 2 kašike omekšanog margarina
1 kilogram sečenih na krupno pečuraka (portobelo ili kombinaciju portobelo sa šampinjonima ili ukoliko želite možete koristiti samo šampinjone,ovde zaista vi birate)
1/2 šargarepe,seckane na sitno
1 manji crni luk, seckan na sitno
2 čena belog luka sitno seckanog
1 šolja crnog vina
2 šolje goveđe supe ili 2 šolje supe od povrća ukoliko postite (ja rastvorim vegetu u vrućoj vodi)
2 kašike paste od paradajza
1 kašičica sveže majčine dušice (1/2 kašičice sušene ukoliko nemate sveže)
1 1/2 kašika brašna
1 šolja očišćenog maleckog luka koga zovu pearl onion, ukoliko ga nemate povećajte količinu luka u receptu
Testenina od jaja ili posna testenina.
Za služenje: pavlaka, seckani peršun.
Zagrejte maslinovo ulje i jednu kašiku maslaca (ili margarina) u dubljoj šerpi na jakoj vatri. Dodajte pečurke, pržiti ih na masnoći sve dok ne potamne i ne krenu da ispuštaju tečnost- oko 3-4 minuta. Izvaditi pečurke  i njihove sokove u dublji tanjir.  Smanjite vatru, u istu šerpu dodajte kašiku maslinovog ulja, dodajte šargarepu, luk , majčinu dušicu, malo soli, bibera i dinstajte oko 10 minuta, povremeno mešajući. Dodajte beli luk i dinstajte još jedan minut.
Dodajte vino, mešajući, pojačajte vatru i kuvajte sve dok se količina vina ne prepolovi. Dodajte pastu od paradajza i supu (goveđu ili onu od povrća). Stavite pečurke sa svojim sokovima i čim krene jelo da vrije, smanjite vatru i ostavite ga da se kuva oko 20 minuta, sve dok pečurke skroz ne omekšaju. Dodajte mali luk (pearl onions) ukoliko ga imate ( u suprotnom ćete na početku recepta ispržiti malo više običnog crnog luka),  i kuvajte oko 5 minuta.
Preostali maslac (ili margarin) koji ste  omekšali pomešajte dobro sa brašnom viljuškom i dodajte tu smesu u jelo. Promešajte. Smanjite vatru i prokuvajte još jedno 10 minuta. Ukoliko vam se učini da je jelo i dalje isuviše retko, prokuvajte ga još par minuta dok ne dobije zadovoljavajuću gustinu. Posolite i pobiberite po ukusu.
Skuvajte testeninu po želji, posuti jelo svežim, seckanim peršunom i služiti uz pavlaku.

(fotka i recept sa smitten kitchen)


Monday, 10 December 2012

Ponedeljak jedne domaćice #7 (malo drugačiji)

Wow! Između poslednjeg i ovog ponedeljka nisam ništa napisala. Lažem. Jesam, ali nije još uvek za objavljivanje. Biće, jednog dana kada bude gotovo. Zapostavila sam blog i ne mogu reći da mi je posebno žao, jer sam bila veoma, veoma, veoma zauzeta...životom i promenama koje on nosi.
Pitanja i preispitivanja. Snaga, evoluiranje. Tako nekako. Znam da vam je teško da shvatite o čemu pričam. Sve ću sažeti jednog rečenicom kojom me je po ko zna koji put, na njegov način, moj muž ponovo osvojio: "Ti stalno evoluiraš, menjaš se na bolje". Te reči su mi mnogo značile.
Isprva sam želela da ovaj post bude nalik svim onim prethodnim koje sam pisala ponedeljkom, ali danas će biti malo drugačiji.
Recimo da će ovaj post biti prepun nekih želja, svega onoga što smatram da je lepo, divno, slasno, svega onoga što želim da vidim, kupim, imam, svega onoga što ovih dana slušam, gledam, u čemu uživam...mora malo da ima i toga u životu, malo snova sa kašičicom-dve čežnje...

~ Da sam samo malo kreativnija, spretnija i strpljivija možda bih i ja imala ovakvu kuhinjicu sa cvetnim detaljima, velikim, starim kutijama za brašno i šećer i romantičnim zavesicama. Mislim da u mojoj kući to ne bi "opstalo". Možda jednog dana kada deca porastu i odu od kuće...
~ Aaaaah, želim ovaj kuvar, "Very fond of food" od Sophie Dahl. Već imam njen prvi kuvar "Miss Dahl's Voluptuous Delights" koje je možda jedno od najlepše napisanih štiva u formi recepata. 

~ Ovo je moje omiljeno doba godine: ukrasi, glitter, crveno i zeleno, slatkiši sa medom, kolačići posuti prah šećerom, mandarine, sušeno voće, jelka, pokloni, hladnoća, svetiljke, euforija, radost, deca. 

~ Ova pesma mi je stalno na "replay" i totalno mi je nekako zimska i christmasy. Po meni, ne postoji erotičnije pesme i spota na celom svetu, možda zbog "hemije" između Nikol i Robija, seksualne energije koja se krije ispod stidljivosti i zimske romantike. You know what I mean?





~ Kakvo bi ovo sjajno i veselo doba godine bilo bez Najdžele? Jedva čekam da isprobam recepte iz njene knjige "Nigella Christmas".
 
Iako sam tu knjigu dobila na poklon pre par godina, moram da priznam da je do sada nisam iskoristila, to je bilo jednostavno zbog toga što poslednjih nekoliko godina nismo slavili Božić kod kuće, već kod roditelja moga muža. Ove godine će biti drugačije i moram da kažem da baš jedva čekam. Ovaj božićni, voćni kolač moram obavezno probati:




Čemu se radujete, za čim žudite, u čemu uživate vi ovih dana? Ako nije tajna... Ja pomalo žudim za snegom, belim Božićem, kaminom i zimskom idilom...

  (fotke pinterest i tumblr)

Monday, 3 December 2012

Ponedeljak jedne domaćice #6


Dobro jutro, dobar dan, ili dobro veče-kako za koga. Kakav je bio vaš vikend? Ja sam ga provela u nekom maglovitom polu- snu, a kako i ne bi kada mi je pritisak  u jednom trenutku bio 85/55! Mislim da nikada u životu nisam imala toliko nizak pritisak i da pravo kažem nije ni malo prijatno.  U trenutku kada sam počela da se osećam loše napolju je bilo užasno mračno, kiša je prestala, a ja sam bila uz šporet, pržila krompir i pravila salatu. Odjednom sam osetila kao da me nešto ili neko pritiska "na dole", kao da želi po svaku cenu da me obori na patos. Kada sam se povratila napolju se već razvedrilo i sunce je blještalo. A, onda, već nakon nekoliko minuta, ponovo poče kiša.
Da li i među vama ima meteoropata? Da li se i vi "razbolite" kada se menja vreme? Ja osećam sve-svaku promenu pritiska, kišu, sunce, vetar. Grmljavinu doživljavam kao olakšanje. Naučnici kažu da je to zato što:
Kiša i grmljavina donose olakšanje, i to ne samo zato što konačno podižu pritisak nakon teško izdrživog vremena u ciklonu, nego i zato jer je vazduh prepun negativno nabijenih jona. Oni čiste vazduh i popravljaju raspoloženje.

Ja samo znam da u poslednje vreme jedino što može da mi popravi raspoloženje je sunce: žudim za njim, vapim za njim, nije mi nikada dosta svetlosti. Sunce znači: energija, aktivnost, život. Nekada sam više volela kišu, tamno i tmurno nebo. Sada se sve promenilo. Ko zna zašto...i ko zna koliko će to da traje...

Vreme:
Ima 13 oC, za sada je vedro, najavljuju kišu i grmljavinu. Osećam ih zglobovima. Opet ona magla u glavi.  Bezveze.

Trenutno:
Pijem moju kafu bez šećera. Mirišem na  Ricci Ricci i Le Petit Marseillais mleko za telo ( karité, Amande douce, Huile d'argan) fantastična kombinacija nakon jutarnjeg tuširanja. 


Razmišljam:
O tome koliko je važno da poštujemo sami sebe. Nema ničeg goreg od toga kada se ponizimo u sopstvenim očima ili kada se neprestano osuđujemo. U neku ruku to je dobro, jer time postajemo ponizni i skromni, mada nisam uopšte to imala na umu. Najgore je kada se razočaramo u nekoga u koga imamo najviše poverenja, a to smo mi sami. Zar nije tako?

Čitam:
Ne mogu reći da je čitam, već listam. Mislim na knjigu "The Kind Diet" koju je napisala Alicia Silverstone o vegan ishrani.
Ja i moj muž često u vreme posta umemo da se šalimo i kažemo. "Mi smo vegani", jer je to nekako ljudima više "in". Naravno, možete naslutiti da smo krajnje sarkastični. Inače, ne sumnjam da je ova ishrana daleko bolja za naše zdravlje. Mogu sa garancijom da tvrdim da se u vreme posta osećam fantasično: moja probava je savršena, imam puno energije, nekako sam usresređena, lagana, koža mi je čistija, PMS mnogo lakše podnosim (pre svega nema onog odvratnog nadimanja), ali naravno, sve to pod uslovom da jedete kvalitetno i raznovrsno. Post ili vegan ishrana (kako vam se više sviđa) nisu samo prženi krompirići ili zelena salata.

Šta je na TV-u?:
Neki dokumentarac sa Piterom Justinovom o grčkoj mitologiji. Kada smo već kod TV-a, sinoć sam odgledala film "Hemingway & Gellhorn" koji je možda najbolji loš film koji sam gledala u poslednje vreme. Izglamurizovan do bola! Čisto gubljenje vremena, mada moram da priznam da me zaintrigiralo da saznam više o životu Marte Gelhorn, za koju kažu da je najbolji ratni dopisnik-žena u istoriji. Fascinantna osoba.

Na jelovniku ove nedelje:
Ponedeljak: špageti sa sosom od paradajza i maslina (uz rendani posni kačkavalj)
Utorak: riba (zbog praznika)
Sreda: kuvana leblebija (chickpea ili  garbanzo bean na engleskom)
Četvrtak: pojma nemam
Petak: pojma nemam


Kućni poslovi:

Uradila sam dosta toga tokom vikenda s obzirom na to da sam ga zbog lošeg vremena provela u kući. Sem kuvanja, čeka me malo peglanja, brisanje prašine, čas engleskog sa ćerkom, čišćenje kuhinje.

Današnji savet:
Kada god je to moguće, uključite decu u kućne poslove. Ne činite time samo sebi uslugu, već i njima. Jednoga dana će vam biti zahvalni na tome.

Šta vidim kada pogledam oko sebe:

Igračke, igračke, igračke!!!!

Fotka dana:
Napravila sam reviziju namirnica u ormariću kuhinje. Organizacija mi je jako važna.  Spremni smo za post!
 (špageti, raznorazne makarone, žuti pirinač, džinovski pasulj, leblebija za kuvanje, beli pasulj, beli pirinač, sočiva)
Šta slušam:

Kate Bush...negde u pozadini.

Citat dana:

 “Kada nemaš nikoga kome možeš skuvati čaj, kada više nikome nisi potreban, onda je tvoj život gotov." ― Odri Hepbern

Želim vam uspešnu radnu nedelju. Dišite, disanje je potcenjeno...

Friday, 30 November 2012

Happy, happy, HAPPY chez moi petkom

O, kako volim kada osvane lep i sunčan dan! Trenutno blješti jutarnje sunce i ulazi kroz prozore, razliva se po okolnim zgradama, kućama, limun na drveću u dvorištu se žuti, zlatni pokrivač od napadanog lišća je još zlatniji sa nijansama zelenog, sve je nekako živo, vibrirajuće, raspevano. A, možda je to samo moje srce...
Neke velike, tamne i pretereće mase plove neverovatno plavim nebom. Zamišljam da je nebo veliko platno za slikanje, držim u ruci gumicu i njom brišem i poslednji oblačak na nebu.
Kada bolje razmislim, ne smetaju mi toliko oblaci, ne smeta mi tamna fleka od kafe koju sam upravo posula na svoju čistu pidžamu, ne smeta mi dozivanje moje mlađe kćeri iz sobe (upravo se probudila) uz jedno razvučeno: "Maaaaaamaaaaa, mleeeeeekoooooooooo!", ne smetaju mi obaveze koje me danas očekuju. Moje srce peva, raduje se, drhti, kliče! Kao onda kada se zaljubiš...znate taj osećaj, zar ne? U šta sam se zaljubila, pitate se? U koga?
U život. U kretanje. U ljude. U moju porodicu. U vas. U ovaj blog. U sve.
Znate onaj osećaj kada želiš da budeš baš tu gde si sada? Osećaj kada ništa, ama ništa ne želiš da promeniš, ni mesto, ni vreme, ni ljude. Osećaj kada želiš stvari budu uvek ovakve kakve su sada. Meni se to retko dešava. Ustvari, stvarno se ne sećam kada sam se poslednji put tako osećala. Možda nikada, a možda...da, možda onda kada sam poslednji put bila zaljubljena. Sigurna sam da će me ovaj osećaj držati kratko, možda će me proći već kroz 5 minuta, možda će nestati pre nego što stavim poslednju tačku u ovom postu, a možda će trajati malo duže, dan-dva. To bi baš bilo lepo. Bitno je da sam ga zabeležila i prenela vama. Bitno je da je sada ovde, na ovim stranicama dokumentovan...zauvek. Volela bih da se moje raspoloženje kao i ova jutarnja svetlost razlije po vama, htela bih da vas umijem njom, volela bih da je ovaj osećaj virus kojim bih zarazila ceo celcasti svet i da niko nikada ne pronađe lek protiv njega.
Petak je.
Obući ću danas moju sivu zimsku haljinu sa čizmicama, namirisaću sveže opranu kosu opojnim Agent Provocateur parfemom, uokviriti oči sivom, sedefastom senkom i krenuti u dan sa pesmom u srcu. Da me nije sramota, grlila bih svakog kog bih srela na svom putu, pogledala u oči i rekla:"Dobar dan!"i stvarno to mislila, stvarno bih im poželela dobar, dobar dan. Kada je neko od svih tih ljudi na ulici poslednji put imao dobar dan? Koliko njih stvarno imaju razlog da budu nasmejani ili srećni? Koliko njih trenutno pate, bole, koliko njih je nešto ili nekoga izgubilo? Eeeeeh, kada bi stvarno postojala jedna onakva magična gumica i kada bih ja postala njen vlasnik......znala bih ja šta bih sa njom...

Obećala sam sebi neke stvari:
~ da neću više ničega da se plašim.
~ da neću nikada više biti ono što sam nekada bila.
~ da ću više paziti na sebe.
~ da ću ukrasiti kuću za praznike.
~ da ću uživati u praznicima.
~ da ću se više družiti i smejati.
~ da ću prestati da se borim protiv promena koje su neminovne.

Ovog vikenda ću biti na misiji: misija je pronaći najlepšu i najsavršeniju svetleću zvezdu koju ću zakačiti na prozor. I nije neka korisna misija, ali je lepa i to mi je za sada dovoljno.
Ljubim vas, želim vam divan, najdivniji vikend. Evo, zamislite da držite u rukama onu magičnu gumicu uz pomoć koje može nestati sve ono što je bezvezno i ružno. Briši! Briši! Briši!

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails