Monday, 20 February 2017

Ponedeljak jedne domaćice 20\02\2017


Još jedan ponedeljak je iza nas. Iako sam želela da ovaj post napišem ujutru, obaveze mi to nisu dopustile. Recimo da sam za vikend sebi dozvolila malu pauzu, pa sam zato imala toliko toga na nadoknadim. Karneval je u toku, što znači da je bilo mnogo šetnji, odlaženja na dečije žurkice u kostimima, bilo je mnogo dešavanja na glavnom trgu,  ali najlepše mi je bilo gledanje filmova sa mojim kćerima. Mirno, tiho i porodično.
 Inače, priznajem da se i dalje pridržavam automatizovanja obaveza, tako da je danas na redu bila mašina i čišćenje spavaće sobe. Sećate se već, jedan dan u nedelji, jedna soba. Naravno, poslova nikada dosta, treba skuvati, obrisati, menjati pelene, nahraniti, baciti đubre, raditi domaći, lista nema kraja.
Jako volim jutarnje sunce i način na koji ulazi u dom i miluje sve u njemu. Dok je maleni mirno spavao, pokušala sam aparatom uhvatiti malo te svetlosti. Za ručak smo imali jaja sa pečurkama, kiselu pavlaku i malo krastavaca sa strane. U toku je Bela Nedelja, nedelja pred početak Velikog Uskršnjeg Posta kada se jedu samo mlečni proizvodi, jaja i riba. Tome je i prilagođen ovonedeljni plan obroka. Na redu je išao kupanjac pred spavanjac. Toliko sam se obeznanila u toplom, udobnom krevetu pored mog malog okupanog gremlina da nisam znala koji je dan niti koliko sati kada sam otvorila oči. Organizam je tražio još jednu kafu.
 Kada imam vremena i raspoloženja, pravim sebi neku finu, filter kafu, pustim je polako da kaplje. Uživam čak i u tom nekom iščekivanju,  ali ovog popodneva mi je prijao Dolce Gusto Espresso Lungo, brz i jak. 


















Ponedeljak:
ručak: jaja sa pečurkama, kisela pavlaka, krastavac
večera: pita sa sirom, mleko

Utorak:
ručak: tunjevina u paradajz sosu sa fusilli makaronama i salata
večera: domaća pica margarita (paradajz sos, sir i bosiljak), ja ću dodati i pečurke koje su ostale od ponedeljka

Sreda:
ručak: pečena orada sa limunom i začinskim biljem + brokoli na pari
večera: palačinke i mleko

Četvrtak: 
ručak: pilaf sa lignjama i sveža salata od rendane šargarepe
večera: ostaci

Petak:
ručak: sendviči od tunjevine (tunjevina, majonez, jaja, celer, kiseli krastavčići) i pomfrit
večera: proja sa sirom


Toliko za sada od mene! Želim vam lepu i uspešnu radnu nedelju.

Friday, 17 February 2017

Janjina, sablasno ostrvo i nevaljala deca

Ne dajte da vas zavaraju slike. Nemojte ni slučajno poverovati u ovu prividnu idilu. Moja deca su bila tih dva dana najgora deca na svetu, maleni je povraćao svuda po meni (i po autu, ali koga je briga), neprestano smo se svađali i išli jedni drugima na živce, u hotelu nisi mogao da spavaš od glasnog škripanja kreveta  mladog para koji očigledno...nema decu i eto,moja migrena je rešila da mi baš ta dva dana zagorča život i da me dokusuri.  Kako beše ono: "more, sunce i seks", jes malo morgen!
Umesto mora, bilo je jezera, dragulja koji krasi lepu Janjinu, grad sa neprevaziđenim šmekom.
Probajte da idete u Ikeu sa tri deteta,pa onda u muzej, probajte da  nađete besplatni parking, da se zeznete i pratite GPS koji će vas odvesti na pogrešni kraj grada,probajte da perete povraćku sa sebe, da jurite dete po hotelskoj sobi kako bi popilo antibiotik i da ostanete mirni i staloženi. Nema ništa od toga! Neki će vas nazvati hrabrim, ali dobro znate da ste vi ustvari ...ludi. Barem smo napokon probali čuvene žablje batake koji su vrlo ukusni i prošetali po sablasnom ostrvu nasred prelepog jezera. Moja kuhinja je sada bogatija za brdo plastičnih tanjirića i čaša, za par podmetača, jednu šerpicu i par slika iz Ikea-e, a kolekcija fotografija za jedno 6787678 fotografija.

Iako nam ovo naše mini-putovanje nije pružilo ono što nam je najviše potrebno, znate već,  odmor, mir i relaksaciju,  pružilo nam je nešto, tešimo se tako, mnogo vrednije od toga: a to su uspomene.
Zato,drage moje, ne očekujte čuda od sebe niti od svoje dece. Ne verujte u idealna, idilična putovanja i magične trenutke koje mislite da vidite na tuđim slikama. Jednostavno, prepustite se, brišite povraćku ako treba, menjajte pelene u autu, jedite keks i hladne sendviče, svađajte se, lutajte, budite crknuti od hodanja i kilometara. Jedino što je bitno, jedino zbog čega sve to vredi je to što ste zajedno. A, ja, neću da putujem više sve dok maleni ne napuni makar 5 godina.
Dobro znamo da to nije tačno.

























Monday, 6 February 2017

Cureki, slatki grčki hleb

Cureki se tradicionalno pravi u Grčkoj za Uskrs. Pravi se od mleka, jaja, putera i brašna, a zamirisan je božansvenim začinima, kao što su mahlep,  kardamom, mastiha i vanila. Rendana korica pomorandže je neizostavna. Cureki se može naću u grčkim pekarama preko cele godine, bilo kao velike i male pletenice ili venčići. Jedna su od omiljenih užina dece u Grčkoj.
Za pravljanje curekija potrebno je dosta vremena i truda, naročito ako koristite sveži kvasac i ukoliko poštujete sve etape njegovog "stvaranja". Međutim,ja ne bih bila ja kada ne bih pronašla neku prečicu, način da ih pravim i imam na stolu, u kutiji za užinu, uz kafu ili mleko u rekordno vreme. Ne očekujte čuda, opet ćete morati da čekate dva puta po sat vremena da testo nadođe, ali ipak, korišćenje instant suvog kvasca čini mi se, da umnogome ubrzava proces. Ja najpre tečne sastojke ubacim u mini-pekaru (umutim jaja, puter, mleko, pomorandžinu koricu, vanilu i šećer), a zatim suve sastojke (brašno, prstohvat sol, začine i suvi kvasac) i pustim program za mešenje i nadolaženje testa, bez pečenja. Testo oblikujem sama i pečem u rerni šporeta. Međutim, recept dole je namenjen za ručno mešenje.

Mnoge od vas su me pitale kakve su to šolje kojima merim sastojke? Ja imam one merice koje odgovaraju jednoj , pola, četvrtini i trećini šolje koje možete naći u Ikei. Ja sama moje kupila u Tiger prodavnici. Mislim da je najpribližnija mera jedna šolja za duplu tursku kafu, ona tipa Grand šolje. Inače, jedna šolja odgovara količini tečnosti od oko 250 ml. 1\3 šolje putera je 76 grama putera, a 2\3 šolje šećera je 134 grama šećera.

Ukoliko nemate na raspolaganju začine koji se koriste za recept, neka vas to ne obeshrabruje. Možda nećete dobiti 100 % autentičan cureki, ali vanila i korica od pomorandže su sasvim dovoljni da zamirišu vašim domom. Takođe, po ovom receptu se dobija testo koje nije previše slatko, tako da slobodno možete dodati još malo šećera (do dve supene kašike) ukoliko tako želite.

Neka vas ne zbuni ako primetite da će cureki sledećeg dana biti tvrđi. Niste ni u čemu pogrešile, tako treba da bude.

Idealan je za doručak uz toplo čokoladno mleko. Možete kriške curekija zagrejati u tosteru i premazati ga Nutellom, a popara napravljena od ostataka je takođe bajna.





  Cureki

(6 male pletenice)

oko 4 šolje brašna (zatrebaće vam malo više)
1 kesica instant suvog kvasca od 7 grama
1 i po šolja mlakog mleka
2 jaja + 1 žumanac za premazivanje
1\3 šolje istopljenog putera (ne sme biti vruć kada ga mešate sa jajima)
2\3 šolje šećera (dodati još  2 supene kašike po želji)
prstohvat soli
pola kašičice mahlepa
pola kašičice mastihe ili kardamoma
vanila
rendana korica od pomorandže
susam za posipanje

Postupak: U velikoj činiji  pomešajte jaja, šećer, puter, vanilu, rendanu koricu od pomorandže,  toplo mleko (ne vruće, neka bude mlako) i suvi kvasac. Mutite mikserom oko minut do dva. Dodajte pola količine brašno u koje ste prethodno stavili začine i so. Mesite dodavajući preostalo brašno (i još brašna ukoliko je potrebno) dok ne dobijete mekano, ali glatko testo. Testo ne sme biti tvrdo. Pokrijte testo krpom i ostavite ga da nadođe oko sat vremena. Premesite testo i podelite ga na 12 jednakih loptica. Od loptica pravite "kanape", a od po dva kanapa pravite pletenice. Tako ćete dobiti 6 malih pletenica. Smestite pletenice u tepsije koje ste obložili papirom za pečenje, pokrijte ih i ostavite da nadođu, oko sat vremena. 

Zagrejte rernu na 180 stepeni C. Pred pečenje, premažite pletenice žumancetom koje ste pomešali sa malo mleka, pospite ih susamom i pecite oko 20-25 minuta. 

Napomena: Na otprlike pola pečenja, posle nekih desetak minuta, kada cureki dobije boju, pokrijte ih papirom za pečenje kako ne bi izgoreli na površini.


UŽIVAJTE!

Tuesday, 31 January 2017

Lista želja i snova (pazite, to je zamka)


Kada bi samo postojao način da ljudima čitamo misli puno toga bi saznali jedni o drugima. Kada bi vi ušli u moju glavu, verujte mi, brzo biste poželeli da iz nje izađete i to vrišteći. Ustvari, želim da verujem da bi tako bilo da se nešto nije promenilo.
Zaista se ne sećam kada sam se poslednji put dobro naspavala,bez buđenja, vrtenja, razmišljanja. Moj um je previše aktivan čak i noću, misli, brige, teorije, raznorazne gluposti. Nije to zbog pameti, već zbog anksioznosti. Moram reći da se to moje stanje u poslednjih par meseci znatno poboljšalo. Zaista, ako se setim onog dana, prošlog proleća,  kada sam dobila napad panike  i kada se setim moje borbe da se izdignem iz tog ponora,  rekla bih da sam postala druga osoba. Međutim, drage moje, to se ne dešava preko noći, niti je to nešto što možeš uraditi sam(a).
Ja sam umorna, tako umorna od negativnih misli. Prosto iscrpljenja. Dosadila sam sama sebi i dosadili su mi ljudi koji se stalno žale, kukaju, koji misle da je drugima uvek bolje nego njima samima, dosadilo mi je da brojim mane, a ne blagoslove. Dosadilo mi je da mislim o stvarima koje nemam, da čekam dan kada ću živeti neki umišljeni savršeni život.
Kaže mi moj muž preki dan: "napiši listu tvojih snova i želja", ali ne! To je zamka, to je izvor svih nevolja! Ne želim pisati o svojim snovima, o onome što se verovatno nikada neće ni desiti. Ne. Pisaću o svemu onome što već imam,o onome što smo postigli i izgradili.

Provela sam previše vremena, istrošila previše energije na "zašto" i "kada"?

Zašto nemamo prozor u kupatilu? Kada ću imati prozor u kupatilu?
Zašto nemam bolji šporet? Kada ćemo kupiti bolji šporet?
Zašto još uvek imamo stari trosed u dnevnoj sobi? Kada ću kupiti neki lep trosed u Ikei?
Zašto nemam dvorište? Kada ću imati dvorište?
Zašto nema više zelenila oko naše zgrade? Kada ćemo biti okruženi zelenilom?
Zašto nisam mršavija? Kada ću već napokon smršati?
Zašto nemam više dece? Kada ću imati još dece?
Zašto ne možemo da putujemo? Kada ćemo videti Rim, Budimpeštu, London?
Zašto ne živimo kao "sav normalan svet"? Kada ćemo živeti kao "sav normalan svet?"


Sve dok jednoga dana nisam počela da kopam po prošlosti, da je se prisećam, da se smenjuju suze i smeh, jeza i žmarci, napetost i osećaj apsolutnog blagostanja. Čudno i teško putovanje.

Setih se kuće izvan grada, setih grejanja samo u kuhinji, peći na drva. Setih se kupanja u ledenom kupatilu. Setih se hladnih jutara, nošenja drva, loženja vatre da se ugrejemo, setih se starog šporeta i šerpi na njima: pasulj, krompir, meso, ono, čisto da nam zamiriše. Devedesete, rat, najbolje, srednjoškolske godine mog života. Ustvari, tako je trebalo biti, ali...nije. Setih se moje hladne sobe, i učenja u trpezariji, jer jedino je tamo bilo dovoljno toplo. Setih se divne prirode oko nas u kojoj sam preko raspusta uživala, ali evo mene, vidim se,  posle 7 km pređenih autobusom i  2 km pređenih pešaka do kuće (u jednom smeru), eto me,  vraćam se iz škole. Izuvam se, noge su mi uvijene u kese, jer  mi čizme propuštaju vodu. Guram noge u rernu peći na drva i pokušavam da se zgrejem. Vidim sebe kako plačem pred ogledalom, gledam svoje žgoljavo telo, ispijeno, mlado lice,  "zašto nisam deblja?", pitala bih se često. I plakala. Plakala zbog svega onoga što nemam, zbog svega onoga što nisam.


Setih se mog prvog napada panike i hitne pomoći i stotine, činilo mi se, malih tabletica koje su mi davali. Jedva su smirili moje srce koje je prebrzo pumpalo krv.

Setih se bebe koju smo izgubili. I ponora. I straha. I kraja. I beznađa.

Evo nas, par godina kasnije, nas  dvoje i naše male Eleni! Živimo u jednoj sobi. Ništa naše još uvek nemamo, znamo da je lepa budućnost pred nama. Mladi smo, vredni, puni nade. Sanjamo o životu koji nas čeka,  Evo nas opet, sada nas je za jednu dušu više. Kukamo jer smo još uvek podstanari, u stanu smo, a ne u jednoj sobi,  grejanje nije rešeno, uvek neki problem, sve nam nešto fali, kupili smo onaj trosed, imamo krevete, šporet koji radi, tu je i nov frižider koji noću ispušta čudne zvukove. Baš me nervira!  Imamo jedno drugo. A, imamo i ono "zašto". I "kada"?  Kada? Kada? Kada?

Ono kao da me nikada ne napušta.

Danas, ovde,   nas dvoje i  naše troje divne dece, nismo više podstanari,  a ja najbolje spavam na tom groznom, starom trosedu, kupatilo nema prozor, ali je taaako toplo čak i kada je napolju -10, šporet radi kao lud iako je star i nikakav, na njemu kuvam supe, gulaše, pržim ribu i pečem kolače, frižider je pun. I dalje drnda tokom noći, ali mene to baš onako fino uspavljuje. Oko nas ima drugih zgrada, nema prirode niti zelenila, ali sve nam je blizu. Ponekad čujemo džez iz kafića prekoputa ili latin muziku iz škole plesa ispod nas. Tu nam je i škola, novi trg,  moja omiljena pekara, ona poslastičara u kojoj ne znam šta da izaberem, pa uzmem od svega po malo.

Tu su tragovi porođaja i preteranog ugađanja mojoj ljubavi prema slatkom. Neka glad koja me goni iz prošlosti. Telo koje je nosilo, hranilo i rodilo naša tri dragulja. Telo koje se voli i grli. Lice kome se još uvek neko raduje. Okruglije, ali voljeno.

Pisati listu želja? NEĆU! To je zamka!
Posle sećanja na prošlost, nakon brojenja naših blagoslova, sramota me je izustiti još jedno "zašto" i još jedno "kada".

Ne želim, drage moje, živeti u snovima, želim živeti ovde i sada, u moru blagoslova, okupana milinom trenutka.

Tu i sada. Grlim svaku suzu, čuvam svaki osmeh, radujem se jutru, toploti radijatora i običnosti mog života.

Odbacujem "zašto" i "kada" i kličem na sav glas:

NAPOKON! N-A-P-O-K-O-N!



Friday, 27 January 2017

Instant mešavina za američke palačinke

Živele prečice! Živele olakšice! Živela jutra sa manje stresa i brdom mekanih američkih palačinki!
Dodaš jaje, mleko i evo ih na stolu!


Moja deca obožavaju američke palačinke, naročito starija kćer. Pošto je jako vredno i odgovorno dete, puno uči, zamara se treninzima i klavirom, volim da je vikendom "iznenadim" tako što  je kada se ujutru dobro naspava često dočeka njen omiljeni doručak. Međutim, vikend nije samo za decu i muževe koji idu na posao preko nedelje, zar ne? I za mene je vikend! Pomislićete da preterujem, ali tako me često mrrrrrzi da vadim brašno, činije, šolje, merice, kašičice, da  merim, pa onda  da stavim prašak za pecivo, šećer, so, pa mešaj posebno mleko sa jajima, pa opet mešaj, i tako se napuni cela radna površina i nije mi više ni do čega. Znači baš me ponekad mrzi. Dobro, preterah ga. Palačinke su, zaboga, nije torta! Međutim, sve što želim da radim subotom ili nedeljom je da sednem i popijem kafu na miru, Nije moguće sa troje dece, verujte mi. Pa, onda zašto sebi ne bih olakšala? A, zašto ne se ne bi i male spretne ručice pozabavile doručkom umesto mene? 
Setih se da postoje oni razni instant miksevi što mogu da se kupe: za mafine, kolače, palačinke, cookies, torte, svašta može da se nađe.Mogla bih imati pri ruci jednu veliku količinu instant mešavine za američke palačinke? I to domaću!!!!





Ako ste baš fensi i ne mrzi vas, smestite  gotovu mešavinu u neku lepu, veliku, dekorativnu teglu,ukrasite je, stavite neku finu nalepnicu. Ja? Ja sam je smestila u veliku plastičnu kutiju, a nalepnica mi je ona koju deca lepe na svoje školske sveske. Ma, ko te pita?! Bitna je poenta, a poenta su divne, ukusne, mekane palačinke. Međutim, oprezno! Vodite računa o temperaturi tiganja u kome ih pečete: bitno je  da ona ne bude previše visoka, jer palačinke su gotove  kada se pojave rupice na gornjoj površini. Ukoliko je tempertura prevelika, donja površina izgori dok se ne gornjoj ne pojave rupice. Takođe, preporučujem da  koristite veću spatulu kojom ćete prevrnuti palačinke. S obzirom na to da su jako mekane (a, verujte mi, zato su taaaaako dobre), mogu se raspasti dok ih prevrćete.
Umesto preskupog kod nas javorovog sirupa, ja u šerpici rastopim iste količine maslaca i prirodnog meda, pa time prelijem palačinke.



1 šolja instant miksa + 1 šolja mleka + 1 jaje = 4-6 palačinki


Ja, naravno, dupliram količinu. I doručak je gotov!!!! Ukupno utrošeno vreme? Nekih 6 minuta.


Instant mešavina za američke palačinke

6 šolja brašna
1\4 šolje šećera
3 supene kašike praška za pecivo
2 kašičice sode bikarbone
1 kašičica soli

1. Pomešajte sve sastojke i smestite mešavinu u sud koji se dobro zatvara,

2. Za pravljenje palačinki uzmite jednu šolju miksa, pomešajte ga sa šoljom mleka i jednim jajetom. Ukoliko želite možete dodati i malo rastoljenog maslaca ili kašičicu biljnog ulja. Zagrejte tiganj koji se ne lepi, rastopite malo putera ili ulja, kada se tiganj zagreje sipajte po četvrtinu šolje mešavine. Pržite dok se ne pojave rupice na gornjoj strani, pažljivo okrenite palačinku i pržite još par trenutaka sa druge strane. Dobićete oko 4-6 palačinki.

Ovo je  idealno  za ona ludačka jutra kada morate na brzinu nečim nahraniti sebe i decu.

Želim vam lep i opuštajući vikend!!!! Uživajte!

Thursday, 26 January 2017

Automatizovanje redovnih obaveza (očuvanje dragocene energije)

Danas je četvrtak, dan kada brišem podove i  kada mašina revnosno pere peškire, krpe i bade-mantile. Dok maleni spava ili dok je sa sestrama u jednoj od soba, ja brišem pod u kući koji je uvek, ama uvek nečim umazan. U dnevnoj sobi, hodniku, kuhinji, kupatilu pod je obložen keramičkim pločicama, uostalom kao i u većini domova u Grčkoj, dok mi u spavaćim sobama imamo drveni parket. Ovaj posao mi ne oduzme ni nekih pola sata do sat vremena.


Međutim, neću da vas lažem. Podove sam brisala gotovo svakoga dana. Jednostavno, nisam mogla podneti ostatke banane na podu, sive ili crne mrlje, narandžaste fleke od pomorandži. Ma koliko danas brisala, već sledećeg dana moram sve ispočetka, što me je dodatno opterećivalo i unosilo stres u svakodnevicu. Brisanje podova četvrtkom je primer automatizovanja redovnih obaveza kako bih skinula teret sa sebe, oslobodila  se brige i stresa oko toga kada ću stići da ih obrišem. Razmišljanje o tome kada ćete naći vremena za sve (ili neke) kućne obaveze crpi energiju iz vas. Vi je  nepotrebno trošite na brigu i na pokušaj da "sve stignete".
Automatizovanje ne znači da morate postati robot, već znači da ćete napraviti plan redovnih poslova i striktno ga  se držati. Na taj način, nećete stalno biti pod pritiskom zbog kućnih obaveza kojih ima mnogo, ali koje ne možemo završiti sve za jedan dan ili odjednom. Ako se držite plana, život postaje mnogo lakši, a vaš mozak će biti odmorniji (nećete se opterećivati činjenicom da ne možete sve ugurati u jedan dan), a telo opuštenije. Život je mnogo više od posla, čišćenja, kuvanja i pranja.


Automatizovanjem redovnih obaveza oslobađate sebe stresa, štedite vašu mentalnu energiju, odmorniji ste  i usresređeniji na važnije stvari u životu. 

Petkom predveče sednem,  uz kafu ili čaj i krenem da planiram obroke. U poslednje vreme minimalističko planiranje mi štedi vreme i energiju. Iskreno moram da vam kažem da se retko 100% držim plana obroka, uvek nešto iskrsne, pa moram nešto da promenim. Međutim, samo planiranje mi olakšava kupovinu svežih namirnica koju obavljamo uglavnom jednom nedeljno i namirnica koje se ne kvare, što obavljamo jednom u dve nedelje, a neretko čak i jednom u mesecu. To mi omogućava da ne brinem o tome šta ću kuvati i da li ću imati dovoljno toalet papira, deterženta ili pelena.

Poslovi kao što su pranje veša, pranje sudova, čišćenje doma, su neophodni za higijenu i zdravlje naše porodice, ali meni se uvek čini kao da im nema kraja. Veoma lako trošimo našu dragocenu mentalnu energiju na razmišljanje o tome kada i kako ćemo nešto uraditi. Moj savet vama je da čuvate vašu neprocenljivu energiju, da se držite svog programa i da dopustite sebi to da ne morate misliti o tome. O određenoj obavezi ćete misliti onda kada dođe red na nju po vašem rasporedu obaveza.

Evo, primera. U kući sa troje dece i dvoje odraslih sudovi se neprestano gomilaju. Sudovi su bili veliki izvor mog stresa: jednostavno, posle svakog obroka ja bih se njima "bavila": ispirala, ređala u sudomašinu,a onda to ponavljala posle ručka, posle užine, posle pravljenja kolača i posle večere. Kada bih bila iskrena prema sebi, priznala bih da nije puna sudopera ono što mi smeta, već su razlozi mog stresa su sledeći:

1. njoj je kuhinja u svako doba čista.

2. a, šta ako neko navrati i vidi ovaj haos?

I tako, shvatih da sam ja bitnija od mišljenja drugih ljudi, pa čak i od mojih nerealanih očekivanja. Automatizovanjem pranja sudova sam postigla ono što sam htela. O sudovima više ne razmišljam, jednostavno ih puštam da se gomilaju. Na njih ne obraćam pažnju  sve do posle večere. E, tada, po mom rasporedu, ja nasučem rukave i krenem.
Namerno ostavljajući sudove i ne obraćajući uopšte pažnju na njih do posle večere, sebe oslobađam one stalne brige o tome kada ću ih napokon oprati. Štedim svoju energiju i ulažem svoje vreme u nešto što stvarno volim  da radim. 


Veš. Pogodili ste. Korpa sa prljavim vešom je UVEK puna. U "normalnom" slučaju, mašina bi radila svakoga dana, korpe bi se punile čistim vešom , a  onda  bih se bacila na to brdo stvari i raspoređivala po ormanima i tako svakoga dana!!! Automatizovanjem ove obaveze tj. određivanjem dva dana u nedelji za pranje veša, ponedeljkom i petkom, više ne razmišljam o tome "joooj, kada ću?".
Desi ne na primer četvrtkom da  posebno operem peškire u boji, krpe i bade-mantile. To se ne dešava svake nedelje.
Kada se sve lepo osuši, zasednem decu, pustimo muziku, pričamo i savijamo veš, stavljamo ga uredno u ormane, deca svoj, a mi naš veš i garderobu.

Ne znam za vašu, ali moja deca kao da jedu nogama, a ne rukama. Često me možete videti sa metlom ili usisivačem u ruci kako čistim mrve kao neka ludača. Više ne. Pustim neka mrve, ne razmišjam o tome sve dok ne pojedu svoj poslednji obrok. Isto važi i za igračke. Dok deca skupljaju sve igračke, ja usisam kuhinju, trpezariju i dnevnu sobu. To radimo svake večeri i ne oduzme mi više od 15-ak minuta. Što se tiče spavaćih soba, odredim sebi jedan dan u nedelji za jednu sobu. Kampanjsko čišćenje u koje se kunu mnoge domaćice, nije za mene. Nikako.
Moja starija kćer čisti svoju sobu, njenom sobom uopšte ne bavim, osim što operem njenu posteljinu i provetrim sobu dok je u školi.

Biti opuštenija majka, ona koja će dozvoliti da se sudovi  i mrve gomilaju, ona koja sebi olakšava život, nije loša majka, štaviše, ona  je, kao takva,  neophodna vašoj deci.  Smatram da je automatizovanje obaveza posebno od koristi zaposlenim majkama. Ukoliko kućni poslovi nisu za vas opterećujući, ukoliko redovno imate pomoć u kući, sigurno postoje neke redovne obaveze koje možete automatizovati ne bi li sebe oslobodili stresa i brige. "Zakažite sastanak" sa obavezom  u tačno vreme jednom dnevno, jednom nedeljno ili čak jednom mesečno.

Zapitajte se koje su to obaveze koje vam predstavljaju teret?

Šta je to  na vašoj listi obaveza što uporno ne stižete da obavite?

To su obaveze koje možete automatizovati u okviru vaše rutine i 

Time možete napokon dozvoliti sebi da o njima uopšte ne razmišljate.


Ukoliko na primer, zbog prirode posla morate često proveravati elektronsku poštu, umesto što ćete to činiti svakih 15 minuta i stalno se opterećivati time, odredite sebi dva termina u toku dana kada ćete se baviti mejlovima.

Cilj svega ovoga je očuvanje naše energije, ulaganje iste u nešto lepše, korisnije, značajnije.

I da, odmor od svakodnevih obaveza jeste značajan. I da, naša energija, mentalno zdravlje i sreća treba da budu prioriteti.

Nadam se da će vam ovaj post pomoći na vašem ličnem putu ka građenju i stvaranju života u kome ćete biti zadovoljni i opušteniji.

Monday, 23 January 2017

Ponedeljak jedne domaćice 23-01-2017

Posle ušukanog vikenda, uz maženje, uživanje i druženje, stiže nam ponedeljak. Volim ponedeljke, volim početke, a najviše volim malo tišine preko dana. Jutra su mi omiljena, tada najviše težim da se "ubacim" u ono hygge raspoloženje: napolju je polumrak i hladno, a unutra fino i toplo, moja vrela  kafa, zagrejani hleb sa puterom i medom, sveće i divna, meni tako draga tišina. Ovaj hygge momenat, verujte mi, traje jako kratko, ali meni je dragocen, neophodan, ma spasonosan.


Nakon što sam ispratila devojke u školu, polako smo se budili, mazili i pili čokoladno mleko. Čokoladni prah za mleko pravim sama, jeftinije je i pretpostavljam koliko-toliko zdravije. Moja deca piju hladno mleko pa stoga u moj čokoladni prah ne stavljam čokoladu niti gustin. Međutim, ukoliko želite da pravite toplu čokoladu nemojte izostaviti ova dva sastojka.

Čokoladni prah 

1 šolja kakao praha

1 šolja šećera u prahu

prstohvat soli

po želji možete ubaciti u mešavinu:

1 šolju čokoladnih dugmića (mlečna čokolada) koje ćete iseckati jako sitno ili usitniti u blenderu

2 kašike gustina ili skrobnog brašna

(ukoliko ćete dodati ove sastojke, umesto prstohvata soli dodajte četvrtinu kašičice soli)




Za jednu šolju tople čokolade: pomešajte 2 do 3 kašike čokoladnog praha sa vrlo malo ključale vode koliko da se prah rastvori, dodajte šolju mleka i zagrejte stalno mešajući.  Njami!



Obišao nas je, kao i obično, naš stari posetilac kome redovno ostavljamo hranu na prozoru. Mi nismo sigurni da li nam stalno dolazi jedan te isti, ali želimo da verujemo da nas je upoznao, naučio, zavoleo.


Pokušaću ove nedelje da primenim moj novi "minimalistički" plan obroka. Danas smo uživali u divnom bolonjeze sosu sa testeninom.  Luk, šargarepa, celer i malo slaninice, lovor, mleveno meso, puna čaša robustnog crnog vina, kuvaš dok alkohol ne ispari, dodaš malo paradajza i krčkaš do besvesti, ako imaš dovoljno ljubavi i strpljenja. Pred kraj dodaješ malo po malo jednu šolju mleka, kuvaš još, još, još, dok sos ne postane gust, fin i sladak. Malo bibera na kraju i to je to!



Jelo se krčkalo i dok  su se na TV-u smenjivali Maša, Pepa i Teletabisi, pozabavila sam se vešom i kupatilom, ne tako kreativnim i lepim poslovima za razliku od kuvanja, ali neophodni su i lepi na svoj način.



Nisam vam danas mnogo rečita, ali barem...barem lepo mirišem. Pronađoh među sitnicama koje sam sređivala tokom vikenda mali uzorak "Chloe" parfema. I prijaju mi njegove kremaste ruže, note koje nekako postanu jedno sa kožom, diskretne i prijatne. 


Orhideja, nekim čudom cveta pored mene, nemarljive prema njoj. Prkosi mojoj zaboravnosti. Neverovatno je kako nikada ništa ne zaboravljam, ali kada su u pitanju biljke, tu sam totalno i kompletno beskorisna.


Slasni ručak je prihvaćen uz ovacije, musava lica i umazane ručice. Još da smo imali i malo parmezana! Tiiiiiih!



Dremka, domaći, treninzi, život, slatki život.



Ponekad težak, pomalo magičan, ali uvek stvaran. 

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails