Užine za ovu nedelju 29/9/14-03/10/14

Dragi moji, evo užina za ovu nedelju. Užine mlađe i starije kćeri su uvek iste, samo što je za moju petenku količina malo veća, a sredom i petkom joj spremam posnu užinu. Ovo su uglavnom slike užina moje mlađe kćeri koja ide u predškolsko.

tost sa guda kačkavaljem, kolač od šargarepe, grožđe

sendvič sa puterom od kikirikija, crna čokolada, nektarine, grožđe

 sendvič sa krem sirom i dimljenom ćuretinom, krekeri sa zvezdicama od gude kačkavalja, krastavac, jabuke i nasmejana banana

 posna užina: sendvič sa puterom od kikirikija, krekeri, jabuke i nasmejana banana koju mi i starija kćer za divno čudo potražila

domaća vafla sečena na pola, krekeri, parče dimljene ćuretine, jabuka

 omiljeni sendvič moje mlađe kćeri sa krem sirom i krastavcem, šljiva i grožđe, zvezdica od gude kačkavalja

Toliko to sledećeg petka!

Hrana za utehu

Danas je bio "jedan od onih dana": hladan, neinspirativan, psihički naporan, pravo vreme da prizovem u pomoć moju kuhinju. Znate, čokolada ne pomaže u takvim momentima. Ona te svojom slatkoćom baca u neko srećno i euforično stanje, od nje možeš da se zaljubiš ili da pomisliš da se zaljubljuješ, ona nikako ne leči slomljeno srce i ne ublažava tugu. Ne. Čokolada je za neke druge momente. Slavljeničke. Ovde ti treba nešto toplo i jednostavno. Nešto neprentenciozno i domaće. Ništa orgazmatično, lepljivo i preterano glamurozno. Treba ti hrana koja će kao najbolji prijatelj ili kao mama da ti leči dušu i srce, hrana koja će svojim zagrljajem da ti ugreje telo i uteši  po lošem danu. Hrana utehe. Za mene postoje tri stvari koje spadaju u tu grupu jela: krompir pire, sutlijaš i čorbica. Sva tri mogu da ti spase život. Znam da se ponavljam, ali istina treba da se čuje. Nije stvar samo u njihovom ukusu, već i u pripremi.
Ljuštenje krompira, njihovo potapanje u slanu vodu, kuvanje, ceđenje, a zatim gnječenje, dodavanje mirisnog putera i toplog mleka, mešanje dok se ne dobije nešto kremasto i bajno, pa onda rendanje malo muškatnog orašćica na kraju i sipanje snežne planine od pirea na tanjir. Kuvanje sutlijaša je za mene čista nostalgija i povratak u jednostavnost detinjstva. Volim da stojim uz šerpu i polako mešam vrelo, ušećereno mleko sve dok se pirinač ne skuva. Ima nečeg smirujućeg u celom tom procesu, iščekuješ, vežbaš strpljenje, jer je za dobar sutlijaš potrebno imati vremena i  njegovo se pripremanje svodi uglavnom na čekanje. Sa samo tri najosnovnija sastojka dobija se lek i uteha. Sve ono čekanje i mešanje se na kraju isplate. Nego, ima li ičeg utešnijeg od šerpe sa kipućom čorbicom na šporetu? To je savršeni primer udobnosti. Čorbica je simbol domaće atmosfere i topline doma i ne samo to- ona ume da izleči i najtežu boljku. Čorbica znači...mama!
Teleća čorbica nas je danas sve porodično utešila i umirila: opterećenog i nervoznog muža, još uvek slabu i neraspoloženu stariju kćer, gladnu i nestrpljivu mlađu kćer, mene dežurnog  prehlađenog utešitelja zatrpanog svojim i tuđim problemima. I pre nego što sam je spremila bila sam ubeđena da će magično makar na kratko isceliti njihovu i moju brigu.

Volim je sa malo šargarepice i krompira,volim da parčići mesa budu veliki i.. mesnati, a najviše volim kada vidim moje najbliže sa blaženim izrazom lica koji kao da mi govori: "E, ovo mi je danas baš bilo potrebno".

Hrana utehe. Tako nešto postoji. Verujte mi na reč. Da li bih vas ja ikada lagala?

Sreda-posni dan

Kada sam nekada davno počinjala da postim bilo mi je jako teško: stalno sam mislila na to šta ću jesti, osećala sam glad non-stop, creva su mi se uvijala, zavijala i ništa nije moglo zadovoljiti moju glad. Često nisam mogla da otpostim ni jedan jedini dan. Za to je bila kriva činjenica da nisam umela da kuvam posna jela, nisam bila dovoljno informisana, a Boga mi ni motivisana. Danas su stvari sasvim drugačije. Sredom i petkom obavezno postimo. Hrana koje se može spremati tih dana može biti veoma raznovrsna i ukusna: raznorazne mahunarke, povrće, krompir na razne načine, posne punjene paprike, pržene lignje, slatkiši puni oraha i čokolade, voće, sušeno voće, đakonija koliko voliš! Jednom nedeljno obavezno spremim mahunarke s obzirom da ih moja deca obožavaju: grašak, pasulj, sočiva, leblebiju. Ova jela su Grčkoj uglavnom spremaju na isti način: umesto zaprške koja je popularna u Srbiji, koristi se paradajz ili sok od paradajza. Od kada sam prvi put probala mahunarke na grčki način više ih nikada nisam spremila na klasičan srpski način, mada kada sam u Srbiji ništa drugo ne želim da okusim sem naših dobrih, starih, tradicionalnih jela.

U vreme posta najviše koristim knjigu "Monaška kuhinja" koju sam dobila od muža. Čekaj. Kada bolje razmislim većina stvari koje sam izdobijala od njega moraju svaki put da imaju veze sa hranom. To nije slučajno...

Recepti u knjizi su veoma detaljni, u njoj ima svega i svačega od riba, pita do neodoljivih slatkiša. Ovom prilikom "prepisujem" recept za čorbasti, posni pasulj. Zaista, nema ničeg lakšeg na svetu. Ono što ja volim kod ovog recepta je to što se ništa ne prži, nema nikakvih komplikacija niti posebnog postupka pripreme: tu su šargarepa, celer, luk, paradajz koji se zajedno sa pasuljem kuvaju od početka. Prosto ko pasulj!

Potrebno:
1/2 kg belog pasulja
2-3 šargarepe sečene na kolutove
3-4 lista celera sa korenom seckanim na krupno
sok od paradajza (ako je zima) i sveži, oljušteni i naseckan paradajz ukoliko je leto (količina odokativna)
2-3 krupno sečena crna luka
1 parče paprike (po želji, a može i ljuta ko voli)
maslinovo ulje
so i biber
Ostaviti pasulj preko noći u vodi da nabubri. Sledećeg dana prosuti vodu, stavljamo pasulj u lonac, nalijemo ga hladnom vodom i kuvamo dok malo ne omekšaju tj. dok još više ne nabubre. Prospemo vodu, ocedimo pasulj. U lonac ponovo stavimo vodu i pustimo je da se zagreje. Dodamo pasulj u vruću vodu,  povrće, so, ulje (količina po želji), sok od paradajza ili svež paradajz i čim provri smanjimo vatru. Kuvamo na laganoj vatri sve dok se ne skuva pasulj.

Mi u kući volimo da ga jedemo uz rustičan, domaći, ali pomalo bajati hleb koji zagrejem u tosteru, sve to uz masline i kisele krastavčiće.

Kako ćete provesti vaše popodne? Ja ću se grejati džemperom moga muža (da li sam ja jedina koja volim da nosim muževljeve stvari?), osmisliti sutrašnju užinicu za školu , ispijati čaj iz moje okrnjene šolje  i zasluženo odmoriti.

Testo za picu od integralnog brašna

Sinoć sam rešila da upotrebim brdo šunkice koja je ostala u frižideru i kačkavalj koji moja deca jedino jedu ukoliko je na pici time što sam napravila...picu. S obzirom da moja mlađa kćer, kao što sam već napisala u ovom postu ne voli integralni hleb pokušavam da integralno brašno upotrebim  za neke druge pečene đakonije kao što su mafinsi, kolači ili pice. Do sada sam bezbroj puta pravila picu, ponekad sama umesim testo, a često kupim gotovo, zamrznuto u supermarketu. Pronašla sam ovaj recept za testo u kome se koristi  belo i integralno brašno. Ono što sam želela da postignem je to da što više liči na "normalnu" picu, ali da bude malo hranljivija. Ne želim da steknete pogrešan utisak i pomislite da što god da spremim i napravim moja deca i muž polude za tim. Često se dešava da neki kolač, jelo i bilo šta drugo pojedem samo ja i niko drugi, međutim, ova pica je po rečima moje porodice "najbolja koju smo ikada jeli". Uvek imajte na umu da je sve stvar ukusa, ali ipak moram da insistiram na tome da probate ovaj recept i odlučite sami.  Krajnji rezultat je krckavo, tanko i ukusno testo koje u kombinaciji sa vašim omiljenim filom za picu može biti pun pogodak. Ja lično najviše volim najjednostavniji mogući topping: mocarelu sa svežim paradajzom, moja deca vole isključivo kačkavalj (koji inače ni u ludilu drugačije ne stavljaju u usta) i sos od paradajza, a muž voli picu na kojoj ima svega, od slanine, kačkavalja, pečurki do zelene paprike.

Testo za picu od integralnog brašna

Od ove mere dobijate 4 manje pice prečnika 23 cm, za otprilike 4 osobe. Slobodno duplirajte sastojke. Ja sam testo pravila u aparatu za hleb na programu "pizza dough", a naravno nije uopšte teško umesiti testo ni tradicionalan način tj. ručno. Ja sam se malo ulenjila, moram da priznam:

• 1 kesica suvog kvasca
• 1 1/3 šolje mlake vode
• 2 šolje integralnog brašna
• 2 šolje belog brašna
• 1 kašika maslinovog ulja
• 1 kašika meda (ukoliko ne želite med, stavite kašičicu šećera)
• 1 1/2 kašičice soli

Postupak

1. Pomešajte kvasac sa vodom u činiji i ostavite oko 5 minuta da smesa "zapenuša" tj. da krene kvasac da deluje.
2. Stavite brašno i so u jednu veliku činiju i promešajte.
3. Dodajte ulje i med u mešavinu vode i kvasca. Promešajte.
4. Ove tečne sastojke dodajte u činiju sa brašnom i mesite dok ne dobijete glatko testo oko 10 minuta. Dodati brašno po potrebi da se testo ne bi lepilo.
5. Napravite loptu od testa i premestite je u sud koji ste premazali uljem. Pokrijte i ostavite testo da nadođe jedno sat vremena.
6. Zagrejte rernu na 200 stepeni C.
7. Premestite testo na pobrašnjenu radnu površinu i mesito ga jedno 15 sekundi. Isečite testo na 4 jednake lopte, istanjite svaku loptu u manji disk i ostavite ih da nadođu još jedno 5 minuta.
8.  Svaki disk oklagijom i rukama istanjite u krug prečnika 23 cm. Poželjno je da testo bude tanko kako bi nakon pečenja bila krckavo.
9.  Izbodite testo višuljkom na nekoliko mesta. Pecite ovako istanjeno testo u plehu za picu oko 5 minuta. Izvadite iz rerne, stavite fil po želji i pecite još jedno 10 minuta. Ja sam prvo stavila sos od paradajza sa narendanim parmezanom i origanom i šunkicu, pekla jedno 5 minuta, zatim sam preko ovoga stavila kačkavalj i origano i pekla još 5 minuta.
10. Služiti.

Na picu možete staviti: marinara sos, pesto, mocarelu, parmezan, povrće, salamicu, itd. Testo se istanjeno u diskove može zamrznuti  i vaditi po potrebi.

Ostatak pice  je bio deo ćerkine užine. Sliku možete videti ovde.

Granola štanglice sa komadićima čokolade

Ovde u Grčkoj su granola štanglice veoma skupe, uglavnom ima onih marke Kellogg's koje su "nabudžene" kukuruznim sirupom i bezbroj konzervansima. Najgore od svega je to što se reklamiraju u medijima kao "zdrave", a zapravo se ne razlikuju mnogo od bilo koje druge čokoladice. Ja sam pronašla lak i brz recept za granola štanglice koji od srca preporučujem. Moja ćerkice su ih lepo prihvatile (danas je ovaj zdravi slatkiš bio deo školske užine), a muž još bolje. Njemu se najviše sviđaju dok su vruće. Mora da je to zbog čokolade...

Granola štanglice sa komadićima čokolade

• 4 šolje ovsenih pahuljica (ne instant)
• 1/4 šolje integralnog brašna
• 1/2 šolje mlevenog kokosa
• 1/3 šolje žutog šećera
• 1 šolja komadića čokolade
• 1/2 kašičice soli
• 1/2 šolje biljnog ulja
• 1 kašičica ekstrakta vanile
• 1/2 šolje meda

1. Zagrejte rernu na 160 stepeni C. 2. U većoj činiji pomešajte prvih 6 sastojaka. 3. U drugoj činiji, izmešajte ostale sastojke. 4. Sipajte mokre sastojke u suve i dobro pomešajte. 5. U pravougaoni pleh koji ste obložili papirom za pečenje izručite smesu, ona  neće biti sjedinjena zbog toga što nema ničega u njoj što može povezati sastojke, neka vas to ne plaši, vlažnim rukama pritiskajte smesu u pleh dok se ravnomerno ne rasporedi. 6. Peći oko 40 minuta (zavisi od rerne). 7. Kada se potpuno ohladi iseći na štanglice.

Moja granola štanglice su ispale prilično tamne (fotku kao deo školske užine možete videti ovde) to je zbog toga što sam umesto žutog šećera koristila tamni muskovado šećer, a med koji imam je toliko taman da podseća na melasu.

(recept sa weelicious i fotka sa skinny taste)