Današnja inspiracija- Švedska

Oduvek sam imala čudnu fascinaciju dalekim, hladnim i severnim zemljama. Možda je to zbog toga što sam nekako umislila da bi boravak u takvom okruženju smirio i zaledio moju uzavrelu i nervoznu slovensku krv. Kakva ironija! Živim u jednoj od najsunčanijih i najtoplijih zemalja u Evropi, ljudi mi bukvalno zavide na uživanju na suncu i pogledu na drveće pomorandži, a ja sanjam o ledom okovanim belim ulicama i hladnom, uzdržanom temperamentu Skandinavaca.

(Stereotipi su pomalo bezveze, zar ne?) Drama, sklonost ka galami i večiti sarkazam Grka čini mi se da mi ne prijaju, iako su mi sunce i toplota ove zemlje ugrejali dušu i učinili me srećnijom. Ipak, to me ne sprečava da često uživam u raznim vizuelnim đakonijama koje me inspirišu da sanjarim u ...skandinavskom stilu:

Moja skandinavska bajka se odigrava u crvenoj seoskoj kući sa belim prozorima. Zimi se sa njih pruža pogled na utaban i gust sneg,

a leti je ona okružena visokom zelenom travom, gustim krošnjama i divljim cvećem. Iza dvorišta i male poljane stoji jezero, duboko i hladno.

Dok se u daljini čuju veseli glasovi dece na obližnjem jezercetu, u rerni se peku mali, švedski hlebčići spremni za debeli sloj krem-sira i tanki list dimljenog lososa.

Na šporetu se krčkaju švedske ćufte u belom sosu zamirisane muškatnim oraščićem. To je za ručak.

Zidovi su prepuni ukrasnim tanjirima sa folklornim motivima,

tu je i "Mora" sat koji glasno podseća na prolaznost života,

krevet sa drvenom klupom, udobnim i nežno plavim jastucima, pogled na jezero i drveće.

Nosimo šarene kreacije Gudrun Sjödéns,

(Foto www.gudrunsjoden.com source Kurbits)

pijemo Söderblandning, vrelu mešavinu crnog čaja, tropskog voća i cveća iz veselih švedskih šoljica,


koje "razbijaju" melanholiju još jednog filma Ingmara Bergmana čiju poruku ne možemo shvatiti.


Kome treba avion, voz ili autobus!? Putujem i ovako, putem slika, filma, reči i ukusa. Svet mi je na dlanu: u tren oka sam bliža Vikinzima, sada sam na Božićnom vašaru u Stokholmu, sutra ću na pecanje u Norrbotten-u, a možda skoknem i do Göteborg muzeja. Evo je Liv Ullmann! Gleda me smrknuto i izgovara svoje čuvene reči iz "Jesenje sonate":

"Majka i ćerka-kakva užasna kombinacija emocija, konfuzije i destrukcije. Sve je moguće i sve će biti učinjeno u ime ljubavi i brige. Ćerka će naslediti povrede majke. Ćerka će patiti za neuspeh majke. Nesreća majke biće nesreća ćerke. To je kao da pupčana vrpca nikada nije prekinuta."

Ovo je baš depresivno. Uostalom, uvek će tu biti IKEA. Tamo je sve savršeno. I Švedsko.


(photos from pinterest)

Neočekivane male sreće

Čekajući nešto veliko, sjajno i lepo da se desi, gotovo svaki put se suočavamo sa neminovnim razočarenjem. Često ne vidimo one "neočekivane male srećice", kako ja volim da ih zovem, koje su brojnije, češće i veoma tužne zbog toga što im ne pridajemo značaj i tako prolaze neprimećeno. Radar za detekciju tih malih srećica uglavnom zataji tamo negde na prelazu između detinjstva i mladosti.U onom prvom periodu života on je optimalno funkcionalan i efektan. Kasnije, od neupotrebe i zapostavljanja on zarđa dok se konačno ne ugasi njegova sposobnost detekcije.Potrebna je vežba, trud i rad ne bi li radar ponovo proradio. Iznad svega je potrebna želja i jedna velika ambicija, veća od svih ostalih- odlučnost za postizanje sreće, one tihe, stalno prisutne, nepokolebljive, svakodnevne. Euforične i ekstatične sreće su sasvim u redu, ali suočimo sa istinom- takvih momenata u životu je malo, oduševljenje brzo splasne, kratkog su veka i odmah se zaborave. Uostalom sve ono što je brzo, ekspolozivno i trenutno kratko traje, dok sladak miomiris malih, ali vrednih momenata ostaje dugo u vazduhu, u duši, u srcu. Uključite radar i detektujte te neočekivane male sreće, evo nekoliko mojih... detektovanih:

~ Dok sam u autu kreće pesma koju trenutno mnogo volim.

~ Zvoni budilnik, budim se i setim se da je subota. Jao, što to volim!...Ponekad mi dođe namerno da ostavim budilnik samo zbog tog osećaja.

~ Strašno mi se jede čokolada, kopam po fijoci i nalazim parče u kome je "zapalo" najviše lešnika.

~ Kada u kaputu ili jakni od prošle sezone nađem lovu na koju sam potpuno zaboravila.

~ Sve mi je nešto bezveze, pomalo sam tužna i taman kada se spremim da briznem u plač zazvoni telefon i čujem glas drage osobe ili dobijem neku lepi "ljubavnički" SMS.

~ Čitam knjigu i nailazim na redove koji potpuno rezonuju sa mojim trenutnim osećanjima.

~ Idemo ulicom i malena mi sama pruži svoju malu ručicu.

~ Tražim savršeni poklon za nekoga i nađem ga u prvoj prodavnici!

~ "Mama, volim te".

~ Kada posle dugog posta na trenutak zaboravim da je gotov i onda se setim da mogu da jedem šta god poželim!

~ Kada se pogledamo i krenemo da se smejemo, jer znamo da smo pomislili na istu stvar.

~ Kada se ugase svetla u bioskopu.

~ Mrzi me da kuvam i pozovu nas prijatelji na ručak. Ili se setim da imam jelo "od juče".

(kažite, zar ova fotografija ne opisuje savršeno radost i lepotu življenja?)

~ Hitno mi treba olovka (koja radi) da zapišem nešto važno i ona se nekako "stvori" u tom trenutku ispred mene.

~ Kada se odloži nešto što sam ionako htela da izbegnem.

~ Kopam po ormanu i nalazim džemper koji miriše na neki bajni parfem. I onda ga nosim celoga dana...

~ Kreće jedan od mojih najomiljenijih filmova na TV-u i radujem se iako sam ga gledala sto puta!

~ Kada mi neko onako lepo i ljudski stisne ruku pri upoznavanju. Volim taj osećaj.

~ Ushićenje i nalet inspiracije posle "perioda suše".

~ Kada nađem neku fenomenalnu i retku fotografiju Merilin Monro.

~ Obeshrabrena sam , neko mi pošalje neki lep mail i ulepša mi dan.

~ Friend request od osobe koju nisam videla godinama.

~ Ulazim u stan i kreće ludački pljusak.

~ Šetam po gradu i ugledam neki šarmantni izlog, zastanem, gledam i uzdišem.

Koje su vaše neočekivane male sreće? Možete slobodno da pozajmite moje...

(photos from pinterest)

Inspiracije, podsećanja, pitanja i odgovori

Šta te inspiriše da pišeš, stvaraš i težih ka dobrom životu?

Želja da postignem jednostavnost, da otkrivam lepotu i da sve ono što saznam, mislim i osetim podelim sa drugima. Cilj mi je da stvorim za moju porodicu određen kvalitet života koji se neće bazirati na materijalnim stvarima već na nizu iskustava i svakodnevih malih proslava: muzika u kući, čitanje bajki, zdrava i ukusna jela, ples, molitva,  igra, odlazak u Crkvu, porodična rekreacija, šetnje, blesavljenje. Stvari koje me inspirišu su: razgovor sa nekom zanimljivom osobom, pročitana stranica u knjizi, kratki citat, nečiji blog, pesma, slika u časopisu ili na pinterest-u, mirisi iz pekare, boje na pijaci, dobra, jaka, crna kafa, nečija šminka ili način oblačenja, film, najsitnija životna zadovoljstva. Najviše od svega me nadahnjuje mogućnost da to delim.

Koji je najbolji savet koji si ikad dobila?

Budi zahvalna na onome što već imaš. Svaki put pred spavanje se prekrstim i kažem "hvala".

Nezahvalnost je karakteristika loših ljudi koji su istovremeno uvek nezadovoljni sobom i drugima. Mišljenje da nam drugi nešto duguju nas nikada neće dovesti do sreće, jer čekanje na druge može se pretvoriti u večnost. I ako život ne teče onako kako smo sanjali i zamišljali uvek imamo nešto na čemu možemo biti zahvalni. U trenutku kada to shvatimo, sreća nam već pokazuje svoje nasmejano lice.

Kako bi izgledao tvoj savršen dan?

Buđenje uz vrelu, crnu kafu, američke palačinke sa javorovim sirupom za doručak, muž ima slobodan dan, deca su raspoložena, nema kuknjave i vriske, oblačimo se, napolju je hladno, grad je ukrašen i vlada euforija. Kupujemo ukrase za jelku, svetiljke, poklone za naše najbliže. Sedimo u kafiću, umorni i zadovoljni, slušamo "sekularne", zapadnjačke, božićne pesmice i pijemo toplu čokoladu. Kod kuće, dok ja pravim medenjake i gurabije, deca sa tatom krase jelku i postavljaju svetiljke po kući! Nema mere, nema ukusa, samo kič, kič i kič! Iz Najdželine knjige "Christmas" sastavljam jelovnik za proslavu Božića, deca umorna odlaze na popodnevnu dremku, a mi gledamo neki limunadasti film. Pada mrak, cela kuća blista, šljašti, sve miriše na cimet, vanilu i karanfilić, na šporetu se kuva sirup sa kolutovima limuna, spreman da ga upiju medenjaci, deca su umazana od šećera u prahu, igramo se "Ne ljuti se, čoveče". Prskam se božanstvenim Coco parfemom i stavljam sedefasto-plavu senku na oči. Dolaze prijatelji, pijemo kuvano vino, jedemo kokice i ušećereni badem. Mnogo smeha i dobrog raspoloženja. Oblačimo naše nove, zimske pidžame i svi tonemo u san. Sutradan se sve vraća u normalu, ali barem smo imali taj jedan, savršeni dan.

Koja je knjiga na tvojoj komodi pored kreveta?

Već neko vreme iščitavam dnevnike Anais Nin, žene čiji me život fascinira upravo zbog toga što me strašno zanimaju razlozi i rezultati njenih postupaka iako neke njene izbore ne razumem niti opravdavam. Ona piše jezikom razumljivim svakoj ženi, njeni dnevnici su prava psihološka analiza. Iako mnogi tvrde da je njeno vođenje dnevnika proizvod čiste egocentričnosti, lično mislim da jedna osoba jedino dobrim upoznavanjem same sebe može da pruži, voli, da bude srećna i kreativna. Anais Nin je intuitivna, emotivna, mudra i senzualna. Na mojoj komodi stoji knjiga "Fire" ili "Vatra". To je dnevnik koji je pisala od 1934.-1937. godine. Pun je melodrame, seksa, fantazija, snova, ispovesti i obzervacija- 100 % žensko štivo. Evo, jednog citata koji delimično rezonira sa mnom:

"Borim se protiv nametanja sveta, politike, rata, komunizma, revolucije, zbog toga što oni ubijaju individualni život, to jedina stvar koju mi imamo, koju ja imam.

.

.

.

Jedino za šta vredi živeti je ženski svet*- za ljubav između muškarca i žene. Žene su fundamentalno u pravu. Podržavam življenje. Mrzim politiku. I istoriju. One nas udaljavaju od naše individualne sreće. "

*misli na emotivni, unutrašnji svet

Da li se slažete?

(photos pinterest)