Čaj

Jedna od mojih najomiljenijih stvari na svetu je da odem (sama) u supermarket i šetam po njemu dugo obilazeži rafove i odeljke. Omiljeni su mi oni sa kafama, čajevima i frižideri sa raznoraznim sirevima i kačkavaljima. To najčešće radim onda kada namirim porodicu, muž i mlađa kćer zajedno prilegnu, starija kćer piše domaći ili je za kompjuterom, a ja se "iskradem", stavim tašnicu na rame, prošetam do najdaljeg supermarketa ( da bih više hodala naravno) i usput pogledam izloge. A, neeee, nikada ne idem u trenericama i bezvezna: lepo se obučem, popravim šminku, osvežim parfem i krenem. Ništa od toga nije zbog sujete, već zbog moje skorašnje odluke da sebi stvaram specijalne prilike na svakodnevnoj bazi. Ako mislite da odlazak do supermarketa nije specijalna prilika, onda stvarno nemate pojma. Život ti prođe čekajući na njih, a kada shvatite da ih je bilo isuviše malo kajete se što više niste uživali u naizgled banalnim stvarima, a za sve nas koje retko možemo otiži bilo gde bez  naših "malih prikolica" šetnja do supermarketa u samoći je itekako specijalna. Ma, k'o Diznilend!

Pre neki dan mi se pružila prilika da malo pobegnem, prošetam i razmislim. Nisam ni sanjala da će mi ta šetnja dovesti do predivnog "ulova" koji mi od tada pruža neizmerno zadovoljstvo: uživaciju u čaju. Čajeve pijem na svakodnevnoj bazi, ali u mestu gde živimo nemam  mnogo izbora što se njih tiče. Konkretno mislim na engleske čajeve koje pored zelenog jedino mogu piti, dok one tipa kamilice i nane ne mogu ni da smislim, na moju veliku žalost. Nije to stvar snobizma, već ukusa, a možda je to tako zato što su i moji roditelji bili obožavaoci istih, donosili ih sa svojih putovanja, često ih pili uz keks i kolače. Sećam se da sam često otvarala one prelepe limene Twinigs kutije i mirisala aromatične listove čaja, onda bih otputovala ko zna gde posmatrajući mamu kako ih nežno stavlja u čajnik i naliva vrelom vodom dok bi kuhinjom zaplovio robustan miris engleskog popodneva. Kada sam postala dovoljno "velika" dobila sam i ja priliku da ih probam: bili su mi pomalo gorki i jaki, pa sam ih zato volela piti uz nešto lepo i slatko da ublažim gorčinu. Vremenom ne bi prošao dan bez čaja, a ispijanje istog je postao ritual između mene i moje mame.Umesila bi scones, crumble ili pound cake (sve je to naučila družeći se sa Engleskinjama dok su moji roditelji živeli u Kanadi), sedele bi za stolom, pričale neobavezno, dok bi kukavica izlazila iz kućice 5 puta na švajcarskom satu na zidu trpezarije.

I tako, pri jednom takvom obilasku supermarketa ugledah na polici sa čajevima Twinings kutijicu prepunu klasičnim engleskim čajevima: English Breakfast Tea, Traditional Afternoon Tea, Earl Grey, Prince of Wales Tea i Lady Grey. Ah, bila sam u raju! Sva pet klasika na jednom mestu! Divota! Najlepši od svih mi je Lady Grey- fantastičan je, miriše na koru od limuna i pomorandže, okrepljuje, osvežava, smiruje, toliko je mirisan i bajan da mi se prosto čini da pijem neki parfem, a ne topli napitak-stvarno ne znam kako drugačije da vam ga opišem, ali ono mogu sada sa sigurnošću da tvrdim je to da sam se beznadežno zaljubila u njega.

 Kao i kod svake druge zaljubljenosti tako i kod ove me je spopala želja da saznam što više o predmetu mog obožavanja. I dok sam tako tragala, čitala, gledala, ispijala šoljice i šoljice ovog čaja sa malo mleka uz nešto mekano i džemasto (sada sam u fazi džema, pa ću i tome uskoro napisati post) naišla sam na ove prelepe ilustracije:

 Zar nisu divne? Kada je ova umetnica probala Lady Grey čaj toliko joj se dopao da je odmah dobila inspiraciju da napravi ilustraciju o njemu koja se zatim pretvorila u malu, simpatičnu brošuru o čajevima, šoljicama za čaj, čajnicima, o ritualu pripreme i serviranja čaja, čajankama. Čak je jednog dana nakupovala brdo keksa i kolača kako bi ih što verodostojnije nacrtala i uključila u ovu brošuricu. Ja sam očarana.

Ako bih nekako želela da  spojim moje dve (trenutno) omiljene stvari na svetu (pisanje bloga i ispijanje čaja)  onda bih  to učinila upotrebivši ovaj citat na koji sam slučajno naišla:

"Pisanje je posao, ali i mesto u glavi u koje pobegneš. Ono je tvoj imaginarni prijatelj sa kojim piješ svoj popodnevni čaj." (En Pačet, "Istina i lepota")

Koje su trenutno vaše dve omiljene stvari na svetu?

(fotke sa Tumblr-a i Lin Wan Illustrtion)

Vreme je za čaj

Jesam li vam već rekla da sam apsolutno opsednuta čajevima, čajankama, čajnicima i šoljicama za čaj? Godinama ga nisam pila, ali sam nedavno ponovo počela sa ritualom čajanke u pet. Za razliku od kafe, on me u popodnevnim časovima okrepi, razbudi, a da me pritom ne uznemiri, jer ima mnogo manje kofeina u sebi od kafe.
Elem, htela sam da sa vama, mojim srodnim, romantičnim i poetičnim dušama podelim jedan mali video i tekst koji ide uz njega. Naime, to je jedan divan poziv na druženje u toplom ambijentu uz dobar čaj, razgovor i kolače. Pazite, to nije bilo kakvo okupljanje, već svojevrsno tajno društvo ljubiteljki čaja. Meni je ta ideja apsolutno fantastična! Evo prevoda teksta sa kojim se u potpunosti mogu poistovetiti i koji me je apsolutno očarao:

Nekada davno, jedna devojčica, mada ne tako mala,
se zapitala zašto nikako nije mogla zadovoljiti svoj apetit za čajem?
Svakako je imala lepe šoljice, i o, da,
imala je svetlucave čajnike.
Takođe su tu bile udobne stolice i pozlaćene
kašičice koje je nasledila od bake.

Međutim, piti čaj u samoći i nije baš tako zabavno.
Istina je inače da je jako volela da diskutuje o temama dana.

I zato...
Ova, ne tako mala devojčica, je rešila da osnuje tajno društvo
ispijačica čaja i ljubiteljki razgovora.
S obzirom da joj je otac uvek govorio da je sanjar,
nije ni čudo što je zamislila tako nešto.
Da, to bi bilo društvo u kome bi se okupljale pametne i razumne žene,
one bi učestvovale u fascinantnom razgovoru,
smejale se i pile, između ostalog, čaj.
Oh, jesam li spomenula da ta ne tako mala devojčica voli da putuje?
Putuje svetom u potrazi za ukusnim i egzotičnim čajevima koje zatim služi uz zanosne poslastice.

Hoćete li mi se pridružiti?

Secret Tea Society from Angela Strach-Gotthardt on Vimeo.

Ja bih baš rado...