Radikalni manifest samoljubavi

Teži ka tome da uvek budeš optimistična i zahvalna.
Fokusiraj se na ono što je pozitivno i dobro, ne zadržavaj se na negativnostima.
Nemoj dozvoliti da te život učini cinikom i usamljenikom.
Biti otvoren i iskren prema sebi je avantura koja traje celoga života.
Neka tvoj izbor bude da vidiš samo dobro u drugima.
Započni razgovor sa apsolutnim strancem.
Nikada se nemoj bojati da zatražiš ono što mnogo, mnogo želiš.
Voleti, iskreno i strastveno, bez traženja nečega zauzvrat, je zastrašujuće, ali istovremeno je nešto što pruža najveću nagradu.
Putovanja hrane dušu.
Par prelepih cipela ne znače ništa ako imaš ružno srce.
Pokušaj svim silama da ne sudiš drugima, iz toga ništa dobro ne može izaći.
Izbegavaj ogovaranja i tračeve; oni uništavaju dušu i truju srce.
Ljubaznost i vernost neka ti postanu navika.
Mnoge stvari u životu su mnogo lepše i važnije od novca.
Uvek veruj svojoj intuiciji. Uvek.
Imaj milosti prema svakom živom stvoru.
Ne raduj se tuđoj nesreći. Kolo sreće se okreće...
Ulaganje u sebe je najbolja investicija.
Veruj u magiju novog dana, veruj u moć novog početka.
Radi ono što voliš. Kada god možeš, koliko god možeš.
Pronađi svoju strast i budi dobra u tome.
Uvek pokušaj da daš malo više sebe u svemu što radiš.
Bori se kao lavica za one koje voliš.
Kada ti se pruža neka prilika koja te plaši, reci joj "da". To će ti pomoći da ojačaš.
Voli sebe.
Voli život.
Ne predaj se. Nikada.
Život je avantura.

(inspirisana idejom sa Galadarling, photo via pinterest)

Radujem se

Najlakše je kukati, žaliti se, uzdisati i očajavati. To svi možemo, ustvari, svi imamo veliki talenat za to. Teško je održavati optimizam i osmeh na licu kada stvari ne idu onako kako si planirao i kako želiš. Po ko zna koji put sam se ponovo uverila da nikada, ama NIKADA ne treba praviti planove. Živeti za danas. Tako treba. Ne žalim se, guram, teram dalje i radujem se. Evo, i sada sam pod temperaturom, našla sam snagu da pišem, da delim moj entuzijazam sa vama. Čekam da dođe dan kada ću moći da uživam u stvarima u kojima danas ne mogu. Radujem se, jer će taj dan doći.

~ Veselim se proleću -sa nestrpljenjem čekam da procvetaju pomorandže i limuni, da otvorim prozore i da jurne slatki miris u sobe, da beremo cveće i pijemo kafu na terasi ili još bolje u jednom od kafića pored mora, da sija sunce, da se sve šareni...i raduje.

~ Veselim se gledanju filmova koji su bili nominovani za Oskar. Svake godine to radimo, volimo da smo "u toku". Najlepše trenutke sam u životu provodila uživajući u toplom zagrljalju, dobrom filmu i brdu kokica. Život ponekad ume da bude tako lep...

~ Radujem se promenama koje slede. Koliko god da sam stresirana zbog prekretnice na kojoj se ja i moja porodica nalazimo, ne mogu da sakrijem uzbuđenje zbog jednog novog početka. Bojim se promena, ali mi trebaju, jer iz njih izlazim kao transformisana i jača osoba.

~ Radujem se rođendanima kojima će proleće biti prepuno. Torte, cupcakes, muzika i slavlja.

Radujem se, jer umem da se radujem.

(photos via pinterest)

Današnja inspiracija- Švedska

Oduvek sam imala čudnu fascinaciju dalekim, hladnim i severnim zemljama. Možda je to zbog toga što sam nekako umislila da bi boravak u takvom okruženju smirio i zaledio moju uzavrelu i nervoznu slovensku krv. Kakva ironija! Živim u jednoj od najsunčanijih i najtoplijih zemalja u Evropi, ljudi mi bukvalno zavide na uživanju na suncu i pogledu na drveće pomorandži, a ja sanjam o ledom okovanim belim ulicama i hladnom, uzdržanom temperamentu Skandinavaca.

(Stereotipi su pomalo bezveze, zar ne?) Drama, sklonost ka galami i večiti sarkazam Grka čini mi se da mi ne prijaju, iako su mi sunce i toplota ove zemlje ugrejali dušu i učinili me srećnijom. Ipak, to me ne sprečava da često uživam u raznim vizuelnim đakonijama koje me inspirišu da sanjarim u ...skandinavskom stilu:

Moja skandinavska bajka se odigrava u crvenoj seoskoj kući sa belim prozorima. Zimi se sa njih pruža pogled na utaban i gust sneg,

a leti je ona okružena visokom zelenom travom, gustim krošnjama i divljim cvećem. Iza dvorišta i male poljane stoji jezero, duboko i hladno.

Dok se u daljini čuju veseli glasovi dece na obližnjem jezercetu, u rerni se peku mali, švedski hlebčići spremni za debeli sloj krem-sira i tanki list dimljenog lososa.

Na šporetu se krčkaju švedske ćufte u belom sosu zamirisane muškatnim oraščićem. To je za ručak.

Zidovi su prepuni ukrasnim tanjirima sa folklornim motivima,

tu je i "Mora" sat koji glasno podseća na prolaznost života,

krevet sa drvenom klupom, udobnim i nežno plavim jastucima, pogled na jezero i drveće.

Nosimo šarene kreacije Gudrun Sjödéns,

(Foto www.gudrunsjoden.com source Kurbits)

pijemo Söderblandning, vrelu mešavinu crnog čaja, tropskog voća i cveća iz veselih švedskih šoljica,


koje "razbijaju" melanholiju još jednog filma Ingmara Bergmana čiju poruku ne možemo shvatiti.


Kome treba avion, voz ili autobus!? Putujem i ovako, putem slika, filma, reči i ukusa. Svet mi je na dlanu: u tren oka sam bliža Vikinzima, sada sam na Božićnom vašaru u Stokholmu, sutra ću na pecanje u Norrbotten-u, a možda skoknem i do Göteborg muzeja. Evo je Liv Ullmann! Gleda me smrknuto i izgovara svoje čuvene reči iz "Jesenje sonate":

"Majka i ćerka-kakva užasna kombinacija emocija, konfuzije i destrukcije. Sve je moguće i sve će biti učinjeno u ime ljubavi i brige. Ćerka će naslediti povrede majke. Ćerka će patiti za neuspeh majke. Nesreća majke biće nesreća ćerke. To je kao da pupčana vrpca nikada nije prekinuta."

Ovo je baš depresivno. Uostalom, uvek će tu biti IKEA. Tamo je sve savršeno. I Švedsko.


(photos from pinterest)

Plavuša koja je čitala knjige

Nikada mi nije bilo jasno kako je moguće da neki takozvani intelektualci nemaju ni jednu jedinu knjigu u kući? Nije mi jasno zašto onda toliko insistiraju na obrazovanju i na tome da pripadaju nekoj eliti? Takođe mi nije jasno kako je moguće da jedan profesionalac nema stručnu literaturu u kući iz oblasti u kojoj je navodno specijalista?
S druge strane, uvek se prijatno iznenadim kada uđem u dom u kome se nisam nadala da ću ugledati bogatu biblioteku, gomilu časopisa na podu i brdo novina spremnih za reciklažu. Da, priznajem, verovatno su u pitanju moji predrasudi i mišljenje da se u kući ne-tako-obrazovanih- i-intelektualnih-ljudi ne može naići na knjige i da tamo niko ne čita. To je isto kao kada bi rekla da su "plavuše glupe"- čist predrasud, glupo, nametnuto mišljenje koje nema veze sa stvarnošću. Obrazovanje nije u direktnoj vezi sa načitanošću, nečijim nivoom, žeđi za znanjem i željom da se neko nadograđuje. Obrazovanje se ne stiče samo u školi i ono sigurno nije okačena fakultetska diploma na zidu. Ono se stiče u kući, na ulici, u razgovoru, čitanjem, stalnim interesovanjem za život, umetnost, politiku, istoriju i kulturu u bilo kom obliku.

By the way, neću da pridikujem i držim predavanje, već da podelim sa vama nešto jako zanimljivo i lepo- jednu malu priču o plavuši, ženi koja je čitala knjige i bila veoma intelektualna i pametna, dok je u javnosti bila poznata kao jedan od najvećih seks-simbola svih vremena. Merilin Monro mi je jedna od najomiljenijih ikona na svetu: oličenje ženstvenosti, van vremenski lepa, skoro nestvarna, vazdušasta, ranjiva i detinjasto naivna. Elem, tako su je plasirali studijski moguli. U stvarnosti je to bila žena željna znanja, uvek spremna da uči, ali tragično neshvaćena. Nije ni čudo što je neke velike i poznate američke intelektualce osvojila ne samo svojom lepotom, već i svojim umom. O, da.

Kada je umrla 1962. godine, biblioteka Merilin Monro je sadržala između ostalih i sledeće knjige: "Pad" od Alberta Kamija; knjigu sa predavanjima Dž. Roberta Openhajmera; oca atomske bombe; Čehovljeve priče; "Zločin i kazna" Dostojevskoga; "Vajnsburg, Ohajo" od Šervuda Andersona; dve knjige Teodora Drajsera; tri knjige Bertranda Rasela; mnogo pisanih pozorišnih predstava; "Mojsije i monoteizam" Sigmunda Frojda i "Madam Bovari" Gustav Flobera.

Kakva impresivna kolekcija! Koliko nas se može pohvaliti takvom bibliotekom?

(Those are all part of Marilyn Monroe’s library as cataloged by volunteers on the website LibraryThing. (via latimes.com))

Opet sanjivo (ovoga puta samo sa slikama)

Ništa nas ne može tako regenerisati i osvežiti kao spavanje. Svaki problem se već sledećeg jutra čini manjim. Neko je rekao da je najbolji most koji povezuje očaj sa nadom upravo dobar san. Spavanje je najlepše gubljenje vremena.

Uspavana lepotica i njen stogodišnji san

M.M.

Audrey Hepburn "Doručak kod Tifanija"

Brigitte Bardot

Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain

Spavanje sa stilom...Dita von Teese za Moschino sleeping mask

Nežno, mirno i slatko spavanje

Sleeping fairy

Friedrich von Amerling - Princess Marie Franziska

Sleeping Putto by Leon Jean Bazile Perrault

I ostavljam najbolje za krajSweet dreams.....

Moj san u slikama

Postoji jedna malau kojoj živimoi gde sve miriše naa, imamo idok jeprivilegovan član sa kojim se deca igraju, a zauzvrat nas on verno čuva i juri sav bezopasan za riđom mačkom i kokoškama po dvorištu.

Zajedničko vreme provodimo ugde gledamo dok ja najviše vremena provodim usakoji gleda na

Tamo mesimi

koje jedemo uz topli

U mojoj maloj pišem, sanjarim, čitami pijem staroNapokon sam naučila da i napravila sam ovakve dramatične i dugačkeo kojima već dugo sanjam. Kada je lepo i sunčano vreme dolaze moje prijateljice nadeca se igraju, trče, uživaju, a mi ih hranimoOnda kuvam i pijemo hladno Smejemo se, volimo, živimo, sanjamo...."Dreams are illustrations...from the book your soul is writing about you."

— Marsha Norman

Čiča Miča i nije gotova priča, čiča Miča i nije gotov san........