Jelovnik za ovaj vikend, sledeću nedelju i recept

Mnoge od vas ste mi poslale poruke tipa: "Kada ćeš postovati novi jelonik?, "Daj inspiriši nas malo". I baš mi je drago što vas moji jelovnici makar malo inspirišu ili pomažu u tome da odlučite šta ćete kuvati. Plus, delim sa vama jedan brz i lak recept. To je jelo koje moja deca jako vole, brzo se sprema i ukusan je.

Testenina sa slaninom i paradajzom

Potrebno:

175 grama slanine, dimljene šunke ili suvog vrata seckano na kockice

2 kašike maslinovog ulja

1 manji crni luk

2 sitno seckana čena belog luka

prstohvat ljute tucane suve paprike (po želji)

2 konzerve paradajz pirea ili pulpe (oko 800 grama)

500 grama testenine po želji (najbolje idu linguini, špageti, taljatele)

so, biber

pola šolje rendanog parmezana

Postupak: Na maslinovom ulju propržite slaninu nekih 5 do 8 minuta, dodajte luk, pržite još dodatnih 5 minuta. Dodajte seckani beli luk, pržite oko 30 sekundi. Dodajte pire od paradajza i kuvajte na srednoj vatri bez poklopca nekih 15- ak minuta dok sos ne postane gust.

Dodajte so i biber po ukusu.

Skuvajte testeninu prateći uputstva sa pakovanja. Pre ceđenja testenina, sačuvajte jednu šolju vode u kome se testenina kuvala.

Skuvanu testeninu sipati u šerpu sa sosom i promešati dodajući polako vodu u kojoj se testenina kuvala. Ne morate dodatu svu vodu, već tek toliko da testenina bude vlažna i obložena sosom. Dodajte rendani parmezan i sve promešajte. Služiti toplo.

(adaptirano po receptu Giada de Laurentis)

PRIJATNO!

A, sada je na redu jelovnik za sledeću nedelju na osnovu onoga što planiram sutra da kupim na pijaci (povrće, voće i jaja) i onoga što imam u zamrzivaču. Sada smo u fazi pražnjenja istog, pa se jelovnik uglavnom "vrti" oko onoga čega ima u njemu.

Subota: 

ručak: pečena riba sa povrćem, voće za dezert

večera: pica, zelena salata

Nedelja: 

ručak: krmenadle, krompir i salata, voće

lagana večera: grčka salata sa feta sirom, ječmeni dvopek sa Krita, maslinovo ulje

Ponedeljak: 

ručak: tikvice sa jajima, feta i anthotiro sir, paradajz 

večera: testenina sa sosom od paradajza ili bazmati pirinač, ćufte od pilećeg mlevenog mesa (kupujem gotovo, mešano sa začinima i predobro je)

Utorak: 

ručak: ostaci od večere od prethodnog dana

večera: grčka strpacada ili jaja sa paprikom, paradajzom (nešto kao srpska prženija)

Sreda (posno): 

ručak: hobotnica sa kratkom testeninom, salata

večera: ostaci od ručka, salata,

Četvrtak: 

ručak: pečena jagnjetina (najstarija kćer ne voli jagnjetinu, pa ćemo ću za nju spremiti domaće grčke hamburgere, biftekja)

večera: salata,ostaci od ručka

Petak (posno): 

ručak: čorba od sočiva, dinstana šargarepa

večera: humus  i taramosalata namaz i sirovo povrće

Subota: 

ručak: pečena riba, povrće, sveže voće

večera: pica i zelena salata

Nedelja: 

ručak: bolonjeze sos sa špagetima, salata, sladoled

večera: losos sa tikvicama i bazmati pirinač

Srećan vikend i prijatno planiranje i kuvanje!

Zabavni predlog za vikend

Pre neko veče muž me je izveo na večeru. Otvorio se novi italijanski restoran koji je ovih dana strašno popularan u gradu. Nisam se oduševila: kao prvo, ne može se restoran koji pravi samo pice i testenine sa sumnjivim sosevima u kojima je glavni sastojak pavlaka i seckana smrdljiva šunka nazvati italijanskim restoranom. Italijani ne koriste pavlaku, već sveže i jednostavne sastojke. Kao drugo, na meniju nije bilo morskih polodova, rižoto kao da ne postoji, a za njoke kladim se da nikada nisu ni čuli. Potpuno razočarenje, mada ne mogu reći da sam se iznenadila. Pojela sam tanjir prekuvanih i lepljivih taljatela sa pesto sosom za koji ne znam da li je napravljen ili je iz teglice koja je kupljena u supermarketu. Ipak, bilo je fino izaći negde bez "prikolica". Ne znam po koji put sam došla da zaključka da se najgora hrana može pojesti  u restoranima i koju ti pritom dobro naplate. Svaki put kažem sebi da nikada više neću baciti novac na nešto što mi ne pruža nikakvo uživanje.  Ja, kao i svi vi, uglavnom kuvam jedno te isto, rotira se krompir ili mleveno meso na sto načina, piletina, testenine, poneka supica. Onda mi je pala na pamet ideja kako da makar vikendom od naše kuće napravimo mali internacionalni restoran.  Pored računara na radnom stolu mi stoji globus. Sasvim spontano sam zatvorila oči, zavrtela ga i rekla da ću za vikend skuvati jelo, a Boga mi i dezert iz zemlje na koju će mi se zaustaviti prst. Finska! Izguglala sam "Finnish recipes" i pronašla sijaset đakonija od kojih mi je odmah privukla pažnju Lohikeitto-  finska kremasta čorba sa lososom

 i Omenakakku-  jednostavni finski kolač od jabuka. 

Losos je skup, ali vredi se isprsiti za jedno vikend uživanje. Svakako će mi jeftinije izaći od glupog kvazi-italijanskog-my-ass restorana. Dobro, nije to to, jer jedeš kod kuće, tu su "prikolice" i malo je verovatno da će ručak biti romantičan ili da ćemo uspeti da ga pojedemo u miru. Ipak, nekako je zanimljivije i drugačije od onoga što svakodnevno jedemo.

Takođe sam pronašla i muziku grupe  Máddji koja izvodi muziku naroda Saami (Laponaca) koji žive na severu Norveške, Švedske, Finske i Rusije. Muzika je magična i opuštajuća. Toplo preporučujem.



Hajde sada, globus ili atlas u ruke i da vidimo koja će vam se zemlja zalomiti! Želim vam lep vikend!

(pinterest i Wee Bit Of Cooking)

Zašto više ne gledam emisije o kuvanju...kada bih vas malo lagala

Obožavala sam emisije o kuvanju. I dalje ih volim. I to one "stranske", kvalitetne, sa odličnim osvetljenjem,  prelepom kuvaricom (ili zgodnim kuvarom) u bajnoj kuhinji o kojoj mogu samo da sanjam.  Tu se uvek nešto lepo kuva, sve izgleda lako i uvek ti se učini da ćeš crknuti ako ne napraviš baš taj kolač i baš to jelo sada i odmah! Praviš spisak, trčiš do marketa, vraćaš se kući punim rukama, latiš se miksera i krećeš sa otelotvorenjem fantazije, jer sve ono što si upravo videla na TV-u je baš to-jedna velika fantazija.
Televizija je oduvek stvarala priče koje su terale gledaoce da indirektno učestvuju u fantazijama koje su im servirane na malim ekranima. Uglavnom su te priče fikcija, dok su emisije o kuvanju na prvi pogled prikaz realnosti, ali da li je zaista tako? Pogledajte emisije moje miljenice Najdžele Loson: savršeno, meko osvetljenje, imaš utisak da gledaš film, a ne emisiju u kojoj se kuva, ona je savršeno doterana (kao šatra samo što se vratila sa posla),  flertuje sa kamerom (ustvari sa vama), priča svoje detalje iz života, sprema "za vas" nešto što i sama "u skromnosti svoga doma" često kuva za svoju decu, nema prosipanja, ništa ne kipi, ništa ne gori, ona nasmejana i beskrajno zavodljiva raščerečuje piletinu gurajući joj limun među noge, briše ruke, napući usta i kaže: "To je to!". Kuvati za prijatelje je još lakše! Na brzinu spremi predjelo, glavno jelo i mus od čokolade, ode do kupatila, stavi karmin, popravi kosu i srećno se donjiše do stola gde je čekaju nestrpljivi prijatelji.

Tako je otprilike sa svim emisijama tog tipa, sve izgleda lako, dostupno, sve se skuva "čas posla". Ne smeta mi toliko ta iluzija i taj filmski prikaz kuvanja, šta više, uživam u tome: pruža mi mogućnost da sanjarim, dobijem inspiraciju, deluje čak i umirujuće na mene, jer je to "filmsko kuvanje" tako drugačije od mog frantičnog, nespretnog i lomastog kuvanja. Kada sam usamljena i tužna, ove emisije su često moj privremeni beg od stvarnosti, jer je sve u njima nestvarno i savršeno. Ne smeta mi čak ni to što se u njima lažno prikazuje kuvanje  koje je bez napora, umora, greški i haosa u kuhinji. Ko kuva, zna da u stvarnosti to nije tako.
Ne. Smeta mi ono što se krije iza tih emisija, iza reklama koje promovišu proizvode bez kojih nam se čini da ne možemo da živimo: kafu čiji ukus je ravan osećaju apsolutnog blagostanja, čokoladu koja se topi u ustima i pruža orgazmatično zadovoljstvo, majonez koji je toliko ukusan da ga možeš stavljati bukvalno svuda. To je zver koja se hrani našom glađu i željom za hedonizmom. Potrošačka zver.
Nego, vratimo se na emisije o kuvanju.
Nefiktivni mediji se baziraju na ubacivanju fiktivnih elemenata u prikaz naše potrošačke realnosti kako bi se približili publici. Nude nam mogućnost uživanja u lažnoj intimnosti sa onim koji kuva i pre svega, obećanje da ćemo postići vrhunsko zadovoljstvo ukoliko učinimo isto ono što smo upravo videli tj. ukoliko skuvamo isto jelo.
U svima nama se krije mračna strana, a ona koju skoro svi mi imamo je voajerizam. To kanali koji kreiraju te emisije dobro znaju i pametno koriste: mi gledamo hranu, pratimo način na koji  je kuvar sprema, on pokušava rečima da nam dočara mirise, teksturu, i eventualno ukus. Mi ništa od toga ne možemo osetiti, pred sobom imamo samo sliku koja posle izvesnog vremena više nije dovoljna. Mi moramo da je probamo. Upravo se te emisije uzdaju u činjenicu da  gledaocu neće biti dovoljno samo da vidi hranu, on će poželeti da doživi sam proces kuvanja, da oseti miris i teksture, da ponovo proživi u svojoj kuhinji ono isto uzbuđenje koje je osetio tokom gledanja i da konačno oseti ukus, čuje reči hvale i oseti potpuno zadovoljstvo, ono koje mu je obećano. Međutim,  da bi se sve to desilo, gledalac mora da potroši novac na sastojke. I ne samo to, često je "neophodno" imati posebnu šerpu, specijalan tiganj, neobičan kalup za kolač bez kojih  konačan ishod recepta ne bi bio "kao onaj na TV-u".


Istina je sledeća: kada gledamo hranu mi ogladnimo, a ako je upakovana u lepu fotografiju onda ogladnimo još više. Pogledajte samo silne blogove o hrani, ne znaš koji ima lepše fotografije i bogatije recepte! Naša želja za hranom raste u zavisnosti od toga koja se čula iritiraju:  opis hrane rečima ima najslabiji uticaj na nas, miris stvara veću želju, slike u boji još veću, dok sam proces kuvanja ili zamišljanje tog procesa izaziva najveću žudnju za hranom. Često je ta hrana koju viđamo na malim ekranima veoma kalorična, nezdrava, retko ili skoro nikada nećete videti emisiju o kuvanju koja promoviše konzumiranje voća ili povrća, jer zaista nema ničeg izazovnog u jabuci ili brokoliju, osim što su zdravi. Izgleda da to nije dovoljno dobar razlog. Izgleda da to nikome nije privlačno. Ili se možda iza svega ovoga krije nešto drugo? Naravno, niko neće otvoreno priznati da ove emisije sasvim beskrupulozno promovišu proizvode koji nas potencijalno mogu ubiti, jer će većina nas, iako gledamo te emisije iz čiste zabave, poželeti da te recepte proba korišćenjem upravo onih sastojaka koji se reklamiraju: puter, krem sir, slatka pavlaka, čokolada, crveno meso, testenine, a neko od svega toga zarađuje veoma velike količine novca.
Možda zvuči suludo nekima od vas, ali sigurna sam da su ove emisije stvorene ne bi li se stvorilo društvo opsednuto hranom i proširio potrošački virus. Prvo je zahvatio Ameriku, a sada je red na ostatak sveta.

Međutim, ne želim da budem toliko stroga. Ja volim hranu, volim da kuvam,a najviše od svega volim da jedem. Emisije o kuvanju imaju puno dobrih strana: inspirišu ljude da više kuvaju i manje jedu brzu hranu, bude kreativnost, umeju da budu čak edukativne i vrlo zabavne.

Što se mene lično tiče, ja već neko vreme ne gledam nikakve emisije o kuvanju. Možda je za to kriva moja želja da uspostavim ravnotežu između onoga što mi je stvarno potrebno i onoga što mislim da mi je potrebno, da se hranim zdravije i ukrotim potrošački poriv, mada da budem iskrena, najglavniji razlog leži u tome što retko mogu da odolim žudnji da probam i spremim specijalitet koji vidim u jednoj od tih emisija. Uh, naročito kada se radi o Najdželi. Sasvim stidljivo, ponekad, bacim pogled na neki njen insert na youtube-u, čežnjivo i tugaljivo posle par minuta pritisnem krstić i krenem ka kuhinji,tu se kao nešto muvam i vrtim,  uzmem jabuku ili bananu pokušavajući očajno da se oduprem porivu da nabijem glavu u teglu sa Nutellom ili smutim njen čokoladni kolač i onda kažem sebi: "Ma, koga ti zezaš? Nisi ti baš toliki karakter". I nisam. Uvek ogladnim. Najdžela ima novu emisiju i neko ( baš mu "hvala" na tome) redovno aplouduje epizode na youtube-u. "Najdžela kuva hranu inspirisanu Italijom". Jaooooo, 'de me nađe? Nema za mene spasa.

Dip (umak) od cvekle i oraha i bajne kuglice od suvih kajsija

Prošle subote sam kupila cveklu na pijaci. Nisam odolela, jer ju je bilo svuda, a pravo da vam kažem, dosadile su mi klasične letnje salate od paradajza i krastavca. Uostalom, trenutno sam na misiji: želim da u porodici jedemo što više "prave hrane" (o ovome ću u sledećem postu) koja uključuje što više povrća i voća, a malo (i ako je moguće NI MALO) industrijski prerađene hrane.  Obično cveklu jedemo kuvanu sa malo maslinovog ulja, belog luka i sirća. Ovoga puta sam htela da probam nešto drugačije. Palo mi je na pamet da ukombinujem cveklu sa orasima i nakon malo traženja po netu našla sam savršeni recept za umak (dip) koji možete jestu uz pitta chips, bake rolls, zapečene tortilje, običan čips, ja sam ga čak mazala na integralni hleb za večeru! "Mesožderima" predlažem da dodaju i malo kuvane piletine u recept, ako baš moraju. 

Dip (umak) od cvekle i oraha

Potrebno vam je:

250g kuvane cvekle
1-2 čena belog luka
1 veza peršuna

50g očišćenih oraha 

3 kašike maslinovog ulja

2 kašike vinskog sirćeta 

so i biber po ukusu

Postupak: Stavite sve sastojke u food processor, blender ili Multi (secko), mešajte dok ne dobijete pastu. Dodajte još soli ili sirćeta po želji. Služiti kao umak. Njami!

 Neki od vas znaju da sam krenula u avanturu (i izazov) koja se zove "život bez rafinisanog šećera". Već nešto više od mesec dana ne jedem nikakav šećer i osećam se odlično! Počela sam ponovo da uživam u voću bez koga ne mogu započeti dan. Svakoga jutra za doručak napravim sebi smoothie od banana, pomorandže, jagoda, čega god imam pri ruci i moram reći da je neverovatno koliko je moj organizam zahvalan na tolikoj divoti prirode! Imam mnogo više energije i NAPOKON mi  više nije potrebna popodnevna dremka. Aktivna sam preko celog dana i sigurna sam da je tome doprinelo menjanje načina ishrane. S obzirom da sam veliki ljubitelj slatkiša, polako otkrivam raznorazne poslastice koje mogu da utole tu moju strast. Malo eksperimentišem, malo se igram, ali uglavnom se trudim da sve što jedem bude sirovo ili osušeno, ništa ne kuvam niti pečem. Želim da slatkiš bude optimalno zdrav.  Znajući da je ono što jedem dobro za mene,  osećaj krivice više ne postoji. Zbog toga želim da sa vama podelim jedan brz, zdrav i lak recept za kojim sam apsolutno luda.

Kuglice od suvih kajsija 

Za ovaj recept će vam takođe biti potreban secko ili neki drugi aparat za usitnjavanje.

Potrebne su vam iste količine suvih kajsija i nepečenog oraha, badema ili indijskog oraha. Ja sam upotrebila kombinaciju sva tri: šolju suvih kajsija i šolju suvih plodova. Dodajte 2 kašike kokosa. Usitnite u secku dok ne dobijete smesu koja će imati tu i tamo parčiće kajsija i oraha (da ne bude skroz nalik na pastu). Pravite kuglice i valjate ih u kokos. Možete praviti kombinacije sa bilo kojim drugim sušenim voćem.

Uživajte u vikendu! Čuvajte se i volite!

Kako da isplaniram obroke za celu nedelju? Ništa lakše!

"Šta ću danas spremiti za ručak?" je jedno od večitih pitanja koja nas "muče" svakoga dana. Ako ste po tom pitanju neorganizovani, velika je verovatnoća da ćete pribeći nezdravoj hrani koja se brzo priprema: prženju kobasica, kuvanju viršli, možda čak i otvaranju konzervi.  Verovatno ćete uzeti gotovo jelo ili naručiti nešto da vam se donese na kućnu adresu, možda kupiti pecivo ili picu na kijosku? Sve mi je to jako poznato. Kada god sam u tom pogledu neorganizovana, a svi u kući umiremo od gladi, okrenuti telefon i naručiti masni giros je prva opcija. Uvek se posle toga pokajem. Ne samo da potrošimo novac, već u suštini pojedemo pravo pravcato đubre od hrane. Postoji i drugi scenario: želite da kuvate, ali ne znate šta. Lutate po supermarketu, trpate sve i svašta u korpu, da bi sledećeg dana opet sebi postavljali isto pitanje: "A, šta ću danas da skuvam?", uz ponovnu jurnjavu po supermarketu ili pijaci, nervozni, gladni i besni. Da ne bi došlo do toga i s obzirom na to da verujem da se kuvanje i priprema sva tri obroka kod kuće itekako isplati više od brze hrane, svakoga vikenda (ponekad petkom uveče ili subotom ujutru) sastavim moj nedeljni plan obroka. Koristeći ovaj PLAN OBROKA to činim na sledeći način:

1. Prvo napišem na posebni papir imena jela koja moja deca i suprug vole da jedu. Mislim na glavni obrok, a to je ručak, vreme kada se sve okupljamo i jedemo zajedno.To su standardno sledeća jela: špageti bolonjez, bilo šta od piletine (naročito pileća krilca), ratatuj (jelo od plavog patlidžana), riba, pirinač sa spanaćem, sočiva, pasulj, omleti, stir-fry kineska jela sa ćuretinom ili piletinom. Na osnovu toga tražim recepte ili osmislim šta ću kuvati naredne nedelje. Uglavnom sednem uz kaficu (kao što rekoh petkom ili subotom) prelistam kuvare ili blogove i biram recepte. Ponekad pronađem neko fino jelo od povrća, ideju za neki rižoto ili jelo od mesa koje spremam uglavnom nedeljom (kada imam više vremena) umesto standardnog pečenog pileta ili ribe. Možda to bude piletina, ali marinirana u nekoj neobičnoj kombinaciji začina ili punjena riba, bilo šta što me zaintrigira.

2. Znajući da svi volimo mleveno meso, uvek ga spremam makar jednom nedeljno, obično ponedeljkom: bolonjez, ćufte u sosu, grčke pljeskavice, punjene paprike, punjeni kaneloni, lazanje. Izaberem jelo i ubacim ga u tabelu.

3. S obzirom da postimo dva dana u nedelji, sredom i petkom, odmah znam da će se tih dana jesti jelo bez mesa i mlečnih proizvoda. Ubacim jela koja planiram da kuvam tih dana. Obično su to jednom nedeljno mahunarke (sredom) i neko jelo od povrća i krompira (petkom).

4. Ostaju mi "utorak" i "četvrtak". Utorak je uglavnom dan za jelo sa povrćem kombinovan sirom ili za ribu zbog toga što smo prethodnog dana jeli meso. Četvrtak je dan za "ostatke", jer je sutradan posni dan, a vikend je vreme za kupovinu tako da sve ono što je ostalo i što se nakupilo preko nedelje mora da se pojede i potroši, ukoliko se lako kvari. Jela nikada ne zamrzavam.

5. U planer ubacim jela koja ću spremati za vikend: subotom se uglavnom jede nešto "brzinski" (to obično bude omlet sa povrćem i sirom, ogromna salata i puno voća za dezert koje je kupljeno tog dana na pijaci). To je meni najzamorniji dan: pijaca u Grčkoj postoji samo subotom, a s obzirom da pekare, prodavnice i supermarketi ovde nedeljom ne rade, svaka kupovina se mora obaviti u subotu, pa je stoga i ručak brz, lak i zdrav.  Subotom uglavnom kupujem namirnice za sledeću celu nedelju i po potrebi kupujem i preko nedelje, ali  s obzirom da znam šta ću spremati, taj ceo proces je mnogo lakši i ne oduzima mi mnogo vremena.O tome ću malo kasnije. Nedeljom se nešto peče, uglavnom pilence ili riba, kao što sam već napomenula gore. Ubacim sve to u tabelu.

6. Pored svakog jela u tabeli zapišem namirnice koje su potrebne. Zatim, istražim da li imam nešto od toga u špajzu, u ormarićima, u zamrživaču. Na osnovu toga izmenim jelovnik ako je potrebno.. Npr. ako imam sočiva, a nema više pasulja, spremiću u sredu sočiva (posni dan).

7. Isplaniram takođe i zapišem šta ću spremiti za doručak: to su uglavnom tost, jaja, med i puter, mleko, žitarice. U zavisnosti od toga, ubacim u listu namirnice koje su mi potrebne: šunka, kačkavalj, puter, jogurtići, hleb za tost, jaja, korn flejks, ovsene pahuljice i sir. To su osnovne namirnice od kojih uvek mogu napraviti doručak.

8. Večera kod nas uglavnom liči na doručak. Nikada ne jedemo kuvano jelo za večeru, osim ako to nije pizza. "Pizza night" je često dešavanje kod nas i ponekad se prave pice od svega i svačega što je ostalo u frižideru. Testo često kupim gotovo, ako nemam vremena da ga umesim.

9. Užina je uglavno voće, kokice, sladoled, voćni jogurt. Deca obožavaju Nutellu sa hlebom, pa uvek obnavljam zalihe.

10. Pored namirnica za kuvanje, u zavisnosti od sezone, isplaniram i salate koje će ići uz jelo: zelena salata, cvekla, paradajz. Stavim i njih na listu.

11. Ukoliko se opredelim za jelo kome je potrebna priprema dan unapred kao što su odmrzavanje mesa ili mariniranje,staviti pasulj u vodu da odstoji preko noći, naseckati povrće za stir-fry kako bih uštedela vreme, ubacim i to u tablicu pod "pripremiti za sutra".


12. Umalo da zaboravim:  nikada, nikada, ali NIKADA ne idite u kupovinu kada ste gladni (posle posla ili fakulteta). Kada smo gladni, dokazano je, kupujemo više hrane i trošimo više novca. Najčešće se biraju proizvodi kao što su: čips, čokolade i keks i sve ono što omogućava brzo utoljavanje gladi, a retko se kupuju povrće ili voće. Zato, u kupovinu namirnica idite samo onda kada ste siti, odmorni i UVEK naoružani listom namirnica koje su vam potrebne. Ni više ni manje od toga!

Idealno bi bilo podeliti tu obavezu sa nekim, npr. možete pitati vaše ukućane šta je to što bi voleli u toku nedelje da imaju za doručak, ručak ili večeru. Još idealnije je kada imate priliku da makar tu i tamo kuvate...sa nekim, a ne samo za nekoga. Slažete se?

P.S. Danas je nedelja (dan kada sam pustila ovaj blog u etar), još uvek imate vremena da isplanirate obroke za sledeću nedelju i obavite vašu kupovinu.

(fotke sa pinterest)

Recept za Croque Madame u stilu Rachel Khoo

Posle jučerašnjeg relativno komplikovanog ručka (grčke punjene paprike) danas nisam htela da spremam nešto specijalno teško. Otvorila sam frižider i njemu je bilo: jedno petsto jaja, desetak režnjeva mesnate, dimljene slanine, malo slanog i starog kačkavalja, Dijon senfa, putera, mleka, plavog patlidžana i nekog zeleniša. Dugo sam smišljala šta ću da kuvam, dvoumila se između nekog jela od plavog patlidžana i dobre, stare kajgane. Imala sam i  dosta starog hleba koji sam morala iskoristiti. Eureka! Smućkaću Croque Madame u stilu Rachel Khoo! Croque Madame je ništa drugo do sendvič sa šunkom i jajetom u kačkavaljastom bešamel sosu. Simpatična Rachel Khoo je ovaj sendvič pretvorila u mafinse koristeći beo hleb za tost, ali vidite, s obzirom na moju lenjost, nestrpljivost i stari hleb ja sam rešila da adaptiram njen recept na moje trenutno raspoloženje i mogućnosti. Umesto sendviča (original) i mafinsa (moderna verzija klasika) ja sam rešila da prekrijem posudu samo jednim slojem hleba na koji sam nanela sve ostale sastojke iz recepta za mafinse Rachel Khoo. Rezultat je bio  i n c r o y a b l e! Dokaz za to je moj muž koji je posle svakog toplog, kremastog i ukusnog zalogaja uzvikivao: "Je t'aime! Je t'aime!". Ne, nije se obraćao meni, već onome što je bilo u tanjiru. Pa, evo recepta, brzog i lakog, podesnog za nenajavljene goste, ručak ili večeru i za dane kada vas mrzi da kuvate. Preporučujem da ignorišete kaloričnost i da se skoncentrišite na ukusnost (ta reč ne postoji, jel' tako?):

Potrebno je:

6 kriški hleba po želji (ražani, beli ili onaj za tost)

3 kašike istopljenog putera\maslaca

6 blago propržena režnja dimljene slanine (original zahteva šunku, ali meni je nekako slaninica ukusnija)

6 jaja

Za bešamel sos:

1 kašika putera\maslaca

1 kašika brašna

200 ml punomasnog mleka

1\2 kašičice Dižon (Dijon) senfa (može i neki drugi)

malo mlevenog muškatnog oraščića

30 grama nekog slanog, tvrđeg rendanog kačkavalja

so, biber

Postupak (pazi sada):

Prvo skuvaj bešamel sos. U šerpici istopi puter, dodaj brašno i promešaj dok se ne stvori neka vrsta paste. Dodaj polako toplo mleko i neprestano mešaj. Dodaj Dijon senf, muškatni oraščić. Smanji vatru i kuvaj sve dok se sos ne zgusne. Neće trebati više od par minuta. Dodaj većinu rendanog kačkavalja, ali ostavi kašiku-dve kačkavalja na stranu za posipanje. Skloni sa vatre. Posoliti i pobiberiti po ukusu.

Zagrej rernu na 180 °C.

Podmaži vatrostalnu posudu ili pleh maslacem. Odstrani pažljivo nožem koru od hleba. Istopi puter i premaži njime četkicom obe strane hleba. Naređaj hleb u posudu. Preko svakog parčeta hleba stavi po jedan režanj slanine. Izlomi pažljivo jaje preko slanine i puterastog hleba (6 jaja na 6 parčeta hleba). Svako jaje prekrij sa 2-3 kašike bešamel sosa. Posuti kačkavaljem.

Peći u rerni oko 15-ak minuta ili nešto manje ukoliko voliš da ti se žumanac razlije po tanjiru. Dodaj biber po želji i služi odmah uz jednostavnu zelenu salatu.

Prijatno!!!!

(photo Eat Little Bird i original recept Rachel Khoo "Croque Madame Muffins")

Od svega po malo, a najviše klope

Nije me bilo skoro dve nedelje na blogu. One su bile veoma stresne, pune događaja, neprijatnosti sa vrlo malo vremena za inspiraciju i deljenje lepih sitnica i krupnica sa vama. Koliko god da su protekli dani bili naporni, trudila sam se da uguram u njih i malo lepote, druženja uz hranu, po neki film i mnogo muzike. Moram to da činim , jer mi je potrebno da bih ostala "normalna", da bih pronašla snagu da guram dalje. Svi se problemi lakše podnose kada se dele sa drugima, naročito prijateljima, a uz dobru klopu i vino realnost se čini lepšom nego što zapravo jeste.

~ Volim da hranim druge i da ih gostim. Iako svaki put kažem da će "ovo biti poslednji put", jer moram da priznam da ne nailazim na isti tretman od strane drugih ljudi, ne mogu da odolim-redovno je neko na ručku, večeri, ponekad i na doručku. Evo, delim sa vama đakonije u kojima smo u uživali. Ako imate da mi postavite neko pitanje u vezi sa receptima, pišite mi na mail.

Rigatoni al Forno (Rigatoni u rerni) od Najdžele Loson iz knjige "Feast" ili "Gozba". Oh, kakav divan naziv za kuvar!

Translucent Apple Tart (Poluprovidna tarta od jabuka), takođe Najdželin recept iz knjige "How to eat".

Fusili sa tunjevinom i paradajz sosom od Giade de Laurentiis.

Napokon su mi stigli dugo očekivani kuvari:

(Jamie Oliver "Jamie's Dinners", Julia Child "Mastering the art of French cooking" Volume One and Volume Two i "Breakfast, Lunch, Tea: the many little meals of Rose Bakery" by Rose Carrarini)

Iz njih sam probala:

Carbonara od farfala i graška. ( Jamie Oliver)

Pileće grudi u slatkoj pavlaci od Džulije Čajld.

Dinstane krmenadle u šerpi od Džulije Čajld.

Rose bakery pancakes (njami!)

(photo from The Puff List)

Rose Bakery Pizzette (recept ako želite potražite na moj mail)

(photo from LExpress.fr)

Divan, divan, divan Kolač od suvih šljiva (Iny's prune cake) koji je apsolutno neodoljiv!

Jednostavni fileti lososa sa puterom i limunom (ja sam dodala i malo belog vina).

Sigurna sam da znate pesmu Dina Martina "That's Amore". E, u njoj se spominje jelo koje kuvam danas- Pasta e Fagioli (testenina i pasulj) ili Pasta Fazool:

~When the stars make you drool just like a pasta fazool
That's amore
When you dance down the street with a cloud at your feet
You're in love...~

~ Najlepše trenutke u svakodnevici su za mene oni koje provodim sa svojom decom. Da se razumemo,često sam jako lenja kada je u pitanju redovna šetnja do parka, igranje lopte ili crtanje sa njima. Ne mogu da kažem da se tada luuuuuudo zabavljam, verovatno zato što sam odrasla i što bih radije radila "nešto svoje". Međutim za jedno sam uvek raspoložena, a to je da zajedno gledamo neki lep film za decu! Uz ovaj smo se smejali do suza i plakali od razneženosti . Romantičan i smešan sa prelepom muzikom, "Tangled":

~ Depresija je ružna, mračna i teška bolest koje sve više i više uzima maha, naročito među mladim ljudima. Ako vam se čini da osećate simptome depresije ili ako želite da proverite koliko ste depresivni uradite ovaj test. Na tu temu, pre izvesnog vremena sam naišla na fotografije prijatelja i poznanika Lorejn Godar ( Lorraine Goddard) sa izložbe Out of Context. Profit od prodaje slika ide u humanitarne svrhe, tačnije za "Young Minds" humanitarnu organizaciju koja se bavi očuvanjem mentalnog zdravlja dece i mladih. Bivša žena čuvenog pevača Adam Ant-a je preživljavala veoma javnu depresiju svoga muža što ju je zapravo inspirisalo da fotografiše i dokumentuje momente u kojima se vidi u čemu to poznati uživaju i koje su to sitnice iz svakodnevice koje ih čine srećnima. Vivijen Vestvud je srećna kada se smeje sa svojim mužem, Kristijan Slejter voli da gleda reprize "Zvezdanih staza" na svom laptop-u, šolja toplog čaja čini srećnom Sofi Dal - radost i uteha u malim stvarima.

(photo from style.com)

Fotografije sa izložbe možete videti ovde.

Kada bi vas Lorejn Godar zamolila da vas slika radeći nešto što vas čini srećnima, šta bi to bilo?

Mene bi slikala za šporetom...definitivno.

~ Nije potrebno da otputujete u Indiju da bi pronašli svoj mir. Možete naći tu duboku, unutrašnju tišinu upravo u vašoj sobi, u bašti, čak i u vašoj kadi.~ Elizabet Kibler Ros

Koliko istine se krije u ovim rečima! Mislim da se sav mir krije u našoj duši, u nama samima. A kako ga pronaći? Skromnošću, nemajući velika očekivanja, zahvalnošću onim što imamo, gledajući "svoja posla" i imajući na umu da je ono što drugi misle o nama njihov problem, a ne naš.

~ Evo, nečeg zabavnog. Naime, prve tri reči koje pronađete u smajliju(nažalost na engleskom su) opisuju kakva ste osoba. Glupavo, ali zašto da ne?

Ja: genuine, passionate, dramatic..hmmmmmmm....