Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

• Ne mogu bez lepote. Ne mogu bez sitnih uživanja. Ne želim sebi oduzeti pravo na sve to. Zvuči kao kliše, ali lepota je svuda oko nas,  čak i u stvarima koje nisu očigledno lepe. Juče sam se zbog obaveza našla u delu grada u kome dugo nisam bila: iznenadilo mi je koliko zelenila, drveća i cveća tamo ima, kako su ljudi uspeli da naizgled ružno naselje ulepšaju nečim toliko jednostavnim. I sve je izgledalo lepše umiveno suncem posle kiše. Nisam želela da vadim telefon iz torbe i slikam, poželela sam samo da na tih par trenutaka upijem lepotu koji možda niko sem mene nije ni primetio. Znate onu frazu "stanite i pomirišite ruže"? Ja sam to zaista učinila: pomirisala sam ružu i dodirnula prelepi žuti cvet koji ne znam kako se zove. Trajalo samo jedan trenutak, momenat pred ulazak u dosadnu sivu zgradu i čekanje na šalteru. 

• Verujem da se odnosi sa decom grade, da je to naporan posao i da ne "pada sa neba". Znate kako su tinejdžeri ponekad naporni i teški? Čini mi se da ih nerviramo samo zato što dišemo i postojimo. Negde sam pročitala da ponekad, da bi im se približili, moramo da "glumimo" da nas zaista zanimaju iste stvari. To je pretpostavljam teško kada su u pitanju Transformersi i fudbal, ali srećom, za sada, kod mene je to prilično lako. Obe volimo pop-kulturu, muziku, antrolopološke i naučne dokumentarce, filmove, serije, Evroviziju. Prošlog leta smo zajedno odgledale sve epizode serije na Netflix-u "13 razloga" koja nas je duboko potresla i navela na razgovor. Jako je popularna među tinejdžerima, ali toplo preporučujem da je vidite zajedno sa svojim detetom. Jedva smo čekale da krene i druga sezona koja nažalost, nije toliko dobra kao prva. Ipak, vreme koje provedem sa njom u diskusiji, u analiziranju radnje, likova i njihovih postupaka je način na koji gradim vezu sa njom. To su dragoceni momenti.

• Ove nedelje smo ja i moj muž, kao veliki ljubitelji Netflixa, odgledali seriju koja je stvorena za "bindžovanje". Naravno, ugrabimo nekih sat vremena uveče kada su deca već u krevetu i prepustimo se nekoj novoj misteriji i avanturi. Serija se zove "Safe" i predobra je. Puno preokreta, radnja se dešava brzo, uzbudljiva je. Pruža i vama šansu da budete detektiv pokušavajući da odgonetnete "ko je kriv". Preporučujem od srca.

• Kako je divno što nam je svet nadomak ruke: jednim klikom slušamo divnu muziku, gledamo filmove po izboru, obiđemo galeriju, pročitamo i naučimo nešto. Da li ste se nekad zapitale "U kojoj državi je najbolje biti majka?". Koja su vaša iskustva i razmišljanja?

• Ove nedelje sam otkrila dva proizvoda u Lidl-u kojim smo se oduševili. Naročito deca, naravno. Znate i same da sam mama koja voli da pravi deci kolače, da mesim i kuvam, ali isto tako verujem u prečice i olakšice. Dan jedne žene je ispunjen bezbroj obavezama i ne treba se nikome izvinjavati za laka i brza rešenja koja ona bira. "Nema goreg do upakovanog", kažu neki, a ja kažem: "Nema goreg od iscrpljene majke i gladne dece". 

         Slatki, mekani i izvrsni hlepčići tipa "brioche" marke "Maitre Jean Pierre" su odlično rešenje           za brzu užinu ili doručak. Moja deca su načisto otkačila za njima. 

         Ukoliko postoji Lidl blizu vas, trk za brioše, ako ne, ako budete posetili Grčku ovog leta,                     toplo vam ih preporučujem.

Lidl takođe ima odlične sladolede. Najbolji od njih su svakako oni marke Gelatelli. Posebno preporučujem "Bourbon Vanilla" koji je kremast i mekan i možete u njemu čak i videti semenke iz štapa vanile.

iiiiiiiiii

voćni dezerti, sorbeti, kojih ima u raznim ukusima, takođe marke Gelatelli. Ja trenutno imam "Passion Fruit Sorbet" koji je apsolutno bajan.

Eto, toliko od mene i ove rubrike. Želim vam divan vikend i lep provod!

5 vikend predloga

1. Obuci dugu, letnju haljinu uz ravne sandale.

2. Leto je stiglo! Namaži drečavi lak za nokte.

3. Idi na sladoled sa drugaricama. Ne broji kalorije.

4. Obiđi pijacu, kupi najlepše sveže povrće, eksperimentiši praveći neobične salata u kombinaciji sa voćem, raznim prelivima, mesom ili tunjevinom.

5. Ako već nisi, pogledaj film "Spanglish". Kao stvoren za letnje popodne.

Grešna zadovoljstva

 Grešno zadovoljstvo (engleski: guilty pleasure) ili slatki grijeh je izraz za aktivnost koju neka osoba upražnjava i koja je donosi užitak, iako istovremeno zbog nje nelagodu ili grižnju savjesti. Pod time se najčešće podrazumijevaju hrana ili vrste zabave koja se smatraju odrazom lošeg ukusa ili na ovaj ili onaj način "nedostojne" osobe koja ih konzumira, obično pripadnika više klase ili intelektualca. Kao primjeri se mogu navesti brza hrana, slušanje turbo folk muzike ili gledanje eksploatacijskih filmova. (Wikipedia)

1. Rijaliti emisije. Ne sve, već ova. Gledam je svakog vikenda na satelitskoj. Tori Speling, njen zgodni muž, njihov bajan život, dečica, trudnoće, prijatelji. Volim! Volim! Volim! Priređuju prelepe rođendanske zabave za svoju decu i mnogobrojne prijatelje, imaju savršeno uređenu kuću, Tori se oblači u prelepe cvetne haljine, sve to gledam, upijam i uživam. Nije me briga što su odvratno bogati i zgodni, ne! Volim! Volim! Volim! Priznajem!

2. Nutella. Iz tegle. Kašikom. Kako drugačije?

3. "Twilight". Da. Dobro ste pročitali.

4. Pošto se nisam dovoljno obrukala, evo dodajem na listu i čitanje novine "Daily Mail", koja je prepuna tračeva i intriga u svetu šou biznisa. Volim da čitam o "stranskim" zvezdama, domaće mi nisu dovoljno glamurozne niti zanimljive. Opet možete da me ubijete.

 
i 



 
5. Kolači, kolači, kolači!!!!

A, koja su vaša "grešna zadovoljsva"? Priznajte ako smete!

(fotke pinterest)

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Uh, kakva je ovo nedelja bila! Hladna, ledena, obučena u belo, jel' da? Kod nas je takođe bilo hladno, neobično za ovo podneblje, a umesto snega imali smo (i još uvek imamo) kišu i vetar koji nikako da stanu. Ne znam šta je gore, zaista? U svakom slučaju svima nam nadostaje malo sunca i lepih dana. Da li osećate zimsku melanholiju? Kako na vas utiče hladnoća? I pored slinavih nosića, kašlja, lošeg spavanja, sirupa, kapi za nos, mnogo posla, obaveza, matematike i činjenice da sam protekle nedelje bila uglavnom sama sa decom, uspela sam da unesem malo lepote u život. Kako drugačije izdržati? Znate, život je dovoljno težak da bi nas njegove svakodneve ironije ometale u uživanju.

~ Hladnoća je za mene još jedan povod da često mesim. Mirisi iz rerne, njena toplota greju telo i dušu. Otkrila sam jedan divan recept na jednoj od facebook stranica koja se zove Za one koji vole pojesti ukusnu hranu. U toku nedelje sam ovu "malo drugačiju pitu" pravila dva puta i deca su je obožavala. Ja sam malo prepravila originalan recept koji u sebi sadrži dosta prženog luka, ali s obzirom da moja deca time ne bi bila posebno oduševljena ja sam luk izbacila.

Testo:

250 gr. brašna
200 ml. toplog (ne vrelog) mleka
2 kašike putera (istopljenog i prohlađenog)
malo soli
1 kašika kvasca (ja sam koristila suvi)
1 kašika šećera
malo ulja

Fil:

100 gr. salame ili šunke seckane na kocke (ja sam stavila dimljenu ćureću šunkicu)
1 kašika brasna
2 jaja
100 ml. slatke pavlake za kuvanje
veće parče sira i suvog origana (ja sam stavila feta sir negde oko 100 grama, nisam merila)
so i biber (s obzirom da je grčka feta slana so sam izostavila)
Zagrejte rernu na 200 °C ili 400 °F.
Od gore navedenih sastojka zamesiti testo i ostaviti ga da malo odstoji (da nadođe). Ja nisam mnogo čekala, čim sam pripremila sastojke za fil razvukla sam testo u tepsiji tako da su krajevi malo izdignuti na zidove pleha, znači da testo ide uz ivice (kao kada se pravi tarta). Ja sam pleh prvo obložila papirom za pečenje koji sam i malo nauljila, ali naravno ako ga nemate preporučujem da obavezno nauljite i pobrašnite vaš pleh.
Salamicu ili šunkicu propržiti, dodajte brašno i ostavite da se ohladi.
Umutite višljuškom jaja i pomešajte ih sa slatkom pavlakom. Dodajte ohlađeni fil i promešajte. Na pripremljeno testo sipati pažljivo smesu, nadrobite rukom sir i pospite ga origanom. Peći dok ne porumeni. Lepo je uz neku salatu, jogurt, kiselo mleko i pavlaku. Drugi put sam duplirala sastojke, s obzirom da je količinski prvi put pite bilo malo, i napravila jednu veću koja je takođe u slast pojedena. Prijatno!

~ Uživala sam par večeri gledajući filmove. Još jednom sam potvrdila mišljenje da su za dobar film potrebni dva odlična glumca, fenomenalan scenario i dobar režiser. Film "Irma la douce" bez specijalnih efekata, eksplozija, seksa i praznih dijaloga uspeva da se uvrsti među najbolje filmove svih vremena. Tako sam se lepo zabavila! Džek Lemon (omiljeni glumac mog detinjstva, naravno, zbog "Neki to vole vruće") i preslatka Širli Meklejn sa izvrsnom lakoćom nose na svojim leđima celu radnju. Kakav talenat! Onakav kakav se danas nažalost ne viđa na filmu.~

~ Volim dobro fotografiju. Ove ovde su fenomenalne. Naime, radi se o fotografijama sa izložbe Best of Russia 2011 koje su me zaista ostavile bez teksta. Teško se mogu odlučiti koja je najbolja, ali zato im se svaki dan vraćam, gledam, proučavam ih i svaki put mi je neka druga omiljena. Danas je to ova.~

Первый парень на деревне,Михаил Иоаниди

~ Sasvim slučajno sam otkrila šarmantni crtać koji ovih dana rado gledam sa decom. Iako nisam bila niti ću ikada biti rusofil, ovaj crtani film je nešto što se ne može porediti sa današnjim agresivnim, praznim i besmislenim američkim crtaćima. "Maša i medved" je crtani film koji toplo prepuručujem ako imate decu ili ako ste u duši još uvek jedno od njih...~

~ Zahvaljujući mojoj mlađoj ćerkici pre neki dan sam se podsetila na parfem koji sam nekada rado nosila. Jedne zime sam, mislim da je to bilo pre otprilike 5 godina, mirisala na My Queen od Alexander McQueen-a. Malena ja uspela da se dočepa moje kutije sa parfemima i da se njime velikodušno naprska. Meni miriše na ušećereni badem i ljubičice, neobičan je, jak i podseća na muški parfem što se meni posebno dopada. Ako bih mogla da ga opišem bojom to bi sigurno bila baš ljubičasta. Dugo ostaje na koži, biberast je i senzualan. Rado ću ga ponovo nositi.~~ I za kraj jedan savet, onako, od srca:

~Ne brinite o stvarima i ljudima koji se ne brinu za vas.~

Želim vam srećan i zabavan vikend!

Playlist od uspomena

Nekada davno, pre interneta, Facebook-a i mobilnih telefona,prva stvar koju sam radila nakon buđenja bila je pritiskanje "play" dugmeta na mom metalik kasetofonu. Uvek sam se budila sa muzikom, učila uz nju, jela, sanjala, pisala, spremala se za izlazak, plakala, volela, putovala, uspavljivala se.
Uz nju i zbog nje sam postala nepopravljiv romantičar i sanjar, sa dovoljnim osećajem za realnost, čisto onako, da se ne bi "izgubila" u tom svetu opijajućih mehurića i sladunjavih melodija. Moj otac je kupovao ploče i voleo da ih sluša sa mnom. Ponekad bi zgrabio moju majku dok bi petljala po kuhinji, plesali bi i nešto bi joj šaputao na uvo, za mene neke velike tajne na jeziku koji nisam razumela, ali zbog koga sam skakala i cičala od sreće. Pa, šta dete želi više od igračaka i slatkiša? Da vidi svoje roditelje nasmejane i srećne! Moj brat, koji je inače dosta stariji, bi tada prevrtao očima i zatvarao se u sobu odakle bi se, u znak protesta, čuli "Dire Straits".
Najviše sam volela da plešem sa ocem. Pravili smo smešne figure, smejali se i pevali glasno. Valjda su mi se zato posle toga, kada sam maaaaaaalo više porasla, sviđali muškarci koji su voleli da plešu.

"Hoćemo li danas malo da slušamo Frenkija?", uzimao bi Sinatrinu ploču sa čijeg omota mi se on smešio svojim prodorno- plavim očima, pažljivo bi spuštao iglu gramofona na nju i prostorijom bi se prolila čarolija pesme "Strangers in the night". Kakav bi se samo film počeo odvijati u mojoj glavi!

Dvoje lepih ljudi u gužvi, negde u pozadini svira klavir, ona nosi dugu haljinu od satena sa šampanjcem u ruci i zavodljivo zabacuje svoju smeđu kosu, a on u crnom smokingu, zgodan, visok i tajanstven. Vode ljubav pogledima, vazduh miriše na cigarete i parfem.

I uvek bi to u mojoj mašti bio mamin miris, "Charlie", koji sam redovno "krala" od nje. Tata mi je uvek prevodio stihove, neke bih razumela, a neke sam shvatala tek mnogo kasnije. Umem da kažem da je za moj romantični pogled na sveti kriv moj otac, njegove ploče i filmovi koje su gledali on i mama. Puštao bi joj od Barbare Strejsend "Woman in love" ili njenu omiljenu "Mandy", a ona bi sedela pored velike, uspravne lampe na trosedu i štrikala pevušeći tiho ili bi zajedno gledali stare filmove sa Keri Grantom i Ingrid Bergman. Ja bih se tu, između njih, uvek nekako ugnezdila i zaspala sa glavom u maminom krilu.
Volela sam da ga slušam dok mi je pripovedao životnu priču Čajkovskog slušajući "Labudovo jezero" ili o tome kako je Malerova muzika kao stvorena za romane Tomasa Mana.

Svakodnevo bi treštali ABBA, Hulio Iglesias (moj tata ga je zvao "Huso Iglesias"), Mantovanijev Orkestar, Edit Pjaf od čijih pesama su mu uvek suzile oči, Pegi Li za koju je tvrdio da ima "najerotičniji" glas (nema veze što nisam imala pojma šta ta reč znači, a nisam ni smela da pitam) i Bitlsi, mnogo, mnogo, mnogo Bitlsa koje sam zavolela odmalena i čije su pesme obeležile veoma lepe i dragocene momente u mom životu.

Radio emisiju "Muzički dragstor" Dragane Kaucki petkom uveče nisam propuštala ni za živu glavu. Pozdravljala bih društvo ispred zgrade, žurila kući, zatvarala se u sobu i sedela do kasnu u noć na mom krevetu vežbajući veštinu brzog pritiskivanja "record" dugmeta pokušavajući da ulovim pesmu od početka. Eh, to su bila dobra vremena! Želela sam čaršave, i to bele, od satena, želela sam da budem predmet obožavanja kao što je to bila žena u pesmi "Nights in white satin". Od nje sam se ježila i drhtala od emocija.

Zidovi u mojoj maloj sobici su bili oblepljeni posterima Madone, a njene pesme sam slušala i učila napamet, toliko posvećeno i vredno da se skoro graničilo sa religioznim. Svetilište. Obožavanje.


Onda je nastupio period razočarenja koji je trajao veoma dugo, počeo je tamo negde posle tinejdžerskih godina. Muziku sam slušala, ali samo onu veselu, brzu, uz koju se pleše, veseli. Samo da odagnam mrak devedesetih i misao na rat, sankcije, siromaštvo. Time sam se borila da zadržim svoje neostvarene snove i neispunjene želje. Grčevito, ali uzaludno. Što brže, daj mi taj beat, techno, trans, rap, udri, skači, zaboravi! Dizel!

Studije su, doduše, bile sasvim druga priča- muzika, muzika i muzika! I to ona glasna, luda. Ona koja te tera da radiš još luđe stvari, ona kojom smo slavili mladost, optimizam i sam život: dumba-damba u glavi, blago šuštanje i zujanje u ušima od preglasne muzike, mamurluk od prethodne noći ludovanja i plesa do jutra. Muzika je zatim obeležila i veliku ljubav, onu prvu i pravu. Romantične, spore, tihe i senzualne melodije, čisto da ne remete ljubav, njen tok, naša šaputanja i poljupce, žustre svađe i slatka pomirenja.

Ipak, sve do relativno skoro, ona nije bila deo mog svakodnevog života. Bila je propratni element nekih događaja, ali nikako soundtrek moje svakodnevice. Sada jeste. Prisutna je već od samog jutra dok kuvam kafu i pokušavam da se probudim, slušam je dok kuvam, dok peglam, pišem ili čistim. Čuje se, ali veoma tiho dok malena piše domaći, a veoma glasno trešti kada nas tri pevamo karaoke sa mikrofonima u ruci. Cee Loo Green peva "Fuck you" kada sam ljuta, "In the sun" se čuje kada sam srećna, "All by myself" kada sam usamljena. Imam jedan playlist za čišćenje, drugi za pisanje, treći za relaksaciju. Hvala Bogu na internetu!

Neke majke fanatično uče decu Bibliji, neke insistiraju da ona lepo crtaju ili da uče strane jezike, ja insistiram na tome da slušaju i da čuju sve, od klasike do panka, pa šta im se dopadne! Starija voli žešći zvuk, gitare i rok, a mlađa- brzi ritam uz koji se pleše, mada joj se sviđaju i romantične melodije. Ona je više na mamu.

Pokušala sam da napravim playlist od pesama koje su obeležile moj život (sa gornje, vaše desne strane na blogu, nažalost zbog moje smotanosti neke pesme se ponavljaju). Uz mnoge sam se vratila u prošlost, uz neke sam osetila setu, obaveznu nostalgiju, uz druge sam osetila leptiriće u stomaku i setila se prošlih ljubavi i čežnji. Najviše od svega se radujem pesmama koje će tek ući u ovu listu. Radujem se potencijalnim uspomenama i iskreno se nadam da će neke od ovih, mojih muzičkih sećanja, naći svoje mesto na listi pesama moje dece. Jednog dana...


(fotke sa pinterest)

Note: playlist sam u međuvremenu skinula sa bloga, jer je mnogima smetao da se stranica brzo učita. Izvinjavam se.

Ovih dana

se trudim da uživam, koliko god je to moguće na ovoj ogromantnoj vrućini. Izlasci tokom dana su ograničeni samo na jutarnje časove, i to za hleb, mleko, voće i hvatanja malo sunca. Posle dugog odsustva od kuće, ne mogu se zasititi pisanja i ukrašavanja mog bloga: već tri dana uzastopce šaram po njemu, pišem i objavljujem nove postove i to mi pruža neviđeno zadovoljstvo. Ne tražim ništa zauzvrat. Nekako sve stignem, iako sam uveče veoma umorna, ali srećna. Evo nekoliko sitnica i krupnica koje mi "spašavaju život" dok napolju sve gori i vrije pod nemilosrdnim suncem Peloponeza, dok razmišljam o sasvim izvesnoj budućnosti, strahujući od neizvesnosti:

~ Malo sam postala opsednuta avokadom. Ovih dana pravim divnu salatu koja je sama po sebi apsolutno zadovoljavajući obrok. Avokado ima pomalo težak, ali kremast ukus, kao puter, mada je mnogo zdraviji. Sadrži i do 25 odsto nezasićenih masnih kiselina, dosta kalijuma, a bogat je i vitaminima B1, B2 i A. Idealan je za dijete i ima ga danas u svim bolje snabdevenim supermarketima. Volim kada se vratim iz kupovine i tresnem kese pune povrća o sto, pa sve zamiriše od svežine i zelenog. E, onda se latim noža i daske za seckanje, pustim neku muzikicu ili glupu seriju i magija može da počne. Salata se ne razlikuje mnogo od one koju, sigurna sam, pravite gotovo svakoga dana, ali sa sitnim promenama i dodacima, ona postaje nešto posebno:

Lako je i nema tačnog "recepta": iseći paradajz na kriške, oljuštiti i iseckati krastavac (ja sve volim da isečem na sitno i slatko), malo mladog luka, izvaditi "meso" iz avokada, iseckati dosta peršuna i sve to staviti u činiju za salatu. Dodati maslinovo ulje, so, biber, sok od limuna ili limete (jednu supenu kašiku, probati i dodati više po želji), sve pomešati. Varijacije: možete dodati i malo kukuruza iz konzerve, crne masline ili neki sir, mocarela najbolje ide. Malo dobrog hleba, neko lagano pićence sa strane i uživancija je neizbežna.

~ Sada zamislite ovo: deca su zaspala, veče je i na TV-u je neki lep film. Sipajte par kašika meda u neku malu činijicu, operite sebi grožđe, a u treću činiju stavite ljuštene orahe. Kidajte slatke plodove, umačite ih u zlatni nektar i istovremeno sa komadom oraha strpajte rajski zalogaj u usta. Šta kažete,m? Pa, znam...




~ Kradem malo vremena da pročitam makar par stranica knjige "Apisova ruža" Dušana Anđelkovića. Već od prve stranice me je osvojio svojim stilom: detaljnim, šarenim, punim opisa, mirisa i teksture. Knjiga o Srbiji, Srbima, istoriji, nekom davnom dobu i neverovatnim preokretima.


~ Iako sam sasvim sigurno već gledala film "Stranger than fiction", sinoć kada sam videla da se daje na TV-u shvatih da se ne sećam o čemu se radi u njemu. Oooo, divote i miline! Film mi je najviše privukao pažnju zbog buntovne, hrabre i slatke vlasnice pekare, Ane Pascal! Ona čvrsto veruje da može promeniti svet pečući keksiće. Kakva divna filozofija! Nisam ni približno hrabra kao ona (mada obožavam mesiti kolače), verujem u moć keksića sa parčićima čokolade i da, još uvek sanjam o mojoj pekarici sa roze vratima i kitnjastim natpisom nad njima.

Hrabri su oni ljudi koji ne gube vreme sanjajući, već rade na ostvarivanju svojih snova...

(photos on my way , kalyn's kitchen and only sometimes clever)

Nedelja u slikama, ukusima, rečima i mirisima

Želim da zaboravim nedelju iza mene. Taman ozdravi jedno dete, razboli se drugo. Znate onu "jednačinu": bolesno i cmizdravo dete + PMS = mama koja ujeda! Ne bukvalno, ali hajde da vam dočaram količinu šarma i lepote koju sam širila oko sebe....paaaa, puno sam vikala, plakala, jela, smejala se, pa opet vikala, plakala, jela, smejala se i tako u krug. O, da i malo spavala! Divota!
Hvala Bogu, kažem ja još jednom, na tehnološkim dostignućima koja nam omogućavaju automatizovano sanjarenje i bežanje od stvarnosti putem filma, muzike, pisane reči.

~Ako čitate moj blog, verovatno ste pročitali jedno 234432 puta kako kada sam pod stresom volim da mesim kolače. Well, ove nedelje nisam umesila ni jedan, planirala sam, htela sam, žudela sam da umočim drvenu kašiku u smešu od jaja, šećera i brašna, ali verovatno je umor prevladao i pobedio stres. E, vidite, kada nemam snage za mešenje kolača, ja volim da gledam druge kako to rade umesto mene. To me smiri, pruža mi iluziju da je sve u redu, da je svet jedno lepo, mirišljavo i ukusno mesto. Opet sam gledala film "Julie & Julia", ok, samo drugi put... film o dve žene koje je spasilo...kuvanje, nešto sa čim se mogu poistovetiti. Zamlaćivala sam se i sama (jedno 5 minuta) idejom koju je glavna junakinja sprovela u delo, ali ja jednostavno nisam sigurna u svoju istrajnost i upornost. Mmmmmm, u filmu ima mnogo kuvanja, tone putera, raščerečenih ptica, jastoga, neurotičnih žena, ha! The story of my life!

~ Dosta sam razmišljala o ljubomori. Znate o onoj ružnoj, odvratnoj, otrovnoj stvaričici koja vas izjeda, čini bolesnim, razvija negativnu maštu, ubija ljubav? Ne, nije uvek u pitanju instinkt, često leži problem u nesigurnosti i strahu od....poređenja. Ako je vaš partner ozloglašeni šarmer, ženskaroš, naslednik Kazanove, onda, drage moje, imate problem, ali ako zaista ne postoji povod, razlog, a ni dokaz, već se samo vaša luda, nesigurna i patetična glavica (ono u njoj, zapravo) igra sa vama, poradite na sebi i svom samopouzdanju. To vam od srca predlažem. Been there, done that! Istražujući na tu temu, naiđoh na citat Erice Jong o ljubomori koji, po mom mišljenju, najtačnije i najtužnije, rekla bih, objašnjava i definiše nju samu:

~Jealousy is all the fun you think they had~

Umišljati, zamišljati, puštati filmove, kako god!

~ Obeshrabrenost. Gadna stvar. Moram priznati da me je pozitivno razmišljanje napustilo i izdalo ove nedelje. Neverovatno kako kosmos, šta li već, na neki svoj uvrnuti i misteriozni način šalje poruke raznim putevima, i to one koje su ti u određenom trenutku najpotrebnije.

~ Hmmmmm, inspiracija i humor....ima ih svuda! Pogledajte ovo! Volela bih jednu ovakvu šolju! Eto, čisto zbog kikotanja svakoga jutra dok bih pila moju kafu!

(from Peter Ibruegger)

~ A, sada, zamislite nešto hrskavo, zlatno, tanko, posuto šećerom i cimetom, nešto što se topi u ustima nakon umakanja u crnu, vruću kafu ili čaj...palmiers, francuski izum, najlakša poslastica na svetu, a tako, tako dobra...i po relativnoj povoljnoj ceni u mom supermarketu (pa, rekla sam vam da ove nedelje nisam mesila). Ako imate 5 minuta koja možete da odvojite za nešto slatko i fino, evo recepta ovde coolinarka.

(photo by Coffee & Donuts)

~ Istraživanja kažu da muškarci najviše otkidaju na njamaste parfeme, na one koji mirišu na kolače, na hranu, na nešto utešno...domaćinski? Meni sve to miriše na....njegovu mamu. Jedna od tih aroma je...vanila. S obzirom da smo mi svojeglave, samopouzdane, jake i pametne žene (jel' tako?), poznato je da naš izbor parfema zavisi od našeg raspoloženja, našeg karaktera, našeg ukusa i naših želja,a ne tamo nekog muškarca! Hahahaha (u zagradi smejem se), lepo je tu i tamo se malo zavaravati. Delimična istina. Morate priznati. Inače, s obzirom na moju obeshrabrenost, tugu, nedostatak volje i umor, parfem koji bi mirisao tako utešno, slatko i nežno je baš ono što mi se činilo da će mi prijati. Nisam bila daleko od istine. Beskrajno je prijao i zamenio one lepe mirise iz rerne koji su mi nedostajali.
Vanille Passion by Comptoir Sud Pacifique

Lep vikend želim svima!

Nedelja kroz film, ples, parfeme i hranu

Svakoga od nas inspirišu različite stvari, zato i volim da kažem da naša raznolikost i različitost ukusa je prelepa. Od svakoga možeš po nešto da "ukradeš", ali nadasve da naučiš. Bio bi ovo jedan monoton i uniformni svet kada bi svi voleli iste stvari. Evo nekoliko sitnica i krupnica koje su mene, ove protekle nedelje, inspirisale na razne načine:

~ I sada, u svojoj 34. godini još uvek oblikujem svoj ukus i pronalazim stvari koje me oduševljavaju, bilo da je u pitanju muzika, film, književnost, kulinarstvo ili dizajn. Zahvaljujući jednoj divnoj, prelepoj i kreativnoj mami potražila sam film "Once" koji mi je ona toplo preporučila. To je stvarna, iskrena, nežna priča o srodnim dušama koje razmenjuju emocije kroz najlepši mogući način-muziku. Evo, i sada dok pišem, stoji mi knedla u grlu od lepote i istinitosti likova. Obećala sam sebi da ću više gledati nezavisne i evropske filmove.


~ Moram da priznam da nikada nisam volela orijentalni ples niti muziku sa takvim elementima. "To jednostavno nisam ja", govorila sam. U Grčkoj su veoma popularne tzv. bouzoukia (buzukja) večeri koje se održavaju po lokalima širom zemlje, gde ljudi odlaze da igraju, da se provode, piju, flertuju. Ono što mi je oduvek bilo strano je način igranja uz ritam muzike koju prezirem i koji uključuje u sebe vrtenje kukovima, uvijanje i po meni isuviše provokativne (vulgarne) pokrete koji su očigledno "izmišljeni" u svrhu privlačenja pažnje. Verovatno zbog toga sam imala određenu rezervu što se tiče orijentalnog plesa. Ipak, kada sam videla reklamni plakat za časove ovog plesa, reših da probam, da uradim nešto što inače ne bih, a najviše zbog toga što su mi svi ostali vidovi gimnastike užasno dosadni. Nakon prvog časa uvidela sam da je orijentalni ples prelepo ženstven, senzualan, sa savršeno osmišljenim pokretima koji nose određenu simboliku. U njemu nema ni trunke vulgarnosti, nema nepotrebnog uvijanja i vrtenja koji aludira na seksualni akt koji treba ostaviti tamo gde mu je mesto- u spavaćoj sobi...ili gde god vi želite....BTW, ovaj ples je magičan, inspiriše te da pustiš dugu kosu, da nosiš ženstvenu garderobu, da okviruješ oči tamnim ajlajnerom, da nosiš opojne i začinjene parfeme, da igraš bosa po kući. On slavi žensko telo u svim njenim oblicima, svaku oblinu, svako nesavršenstvo. Obična žena postaje boginja. Zaljubila sam se, potpuno i nepovratno u mistični svet orijentalnog plesa. Pogledajte ovde, ovo su obične žene kojima je on promenio život.


~ Inspirisana začinima, arapskim noćima, zvucima darbuke, odsečnim pokretima kukova hoću da mirišem....orijentalno....a jedini orijentalni parfem koji trenutno imam je Coco, a moram da probam Arabie, Serge Lutens i kažu (iz iskustva) da Black Cashmere od Donne Karan cveta i opija na koži u toku plesa.~ I hrana ove nedelje je bila inspirisana orijentom. Pileća krilca sam začinila sokom od limuna, kiminom, kurkumom, belim lukom i biberom. Komšika je pitala šta to toliko ukusno kuvam. Bila sam zadovoljna i detinjasto ponosna...Mmmmm, juče sam uživala u kus-kusu sa bademom, pinjolama (semenke od bora), trunkom cimeta i suvim grožđem.
~ Podelila bih i jedan citat koji mi se vrti u glavi već cele nedelje. Pročitala sam ga u oktobarskom broju časopisa "Easy Living":
"Never be afraid to try something new. Remember, amateurs built the ark. Professionals built the Titanic."
Najlepši vikend želim svima i ...be inspired!

Današnja misija- popraviti raspoloženje!

Ovo je korica knjige "Family album" koju nisam pročitala. Fotografija mi je odmah ulila osećaj udobnosti i topline, a baš tako želim da počnem današnji post- sa toplinom oko srca,sa nadom da će sutra biti bolje i motivacijom da nađem lepotu i danas.... mada ipak....dan je počeo pomalo blah. Ranojutarnji nagoveštaj velike vrućine loše je uticao na moje raspoloženje, a nije pomogla ni činjenica da ću naredna par dana biti sama....sa bebom. Dodaj na sve to hrpu neopranog veša, sudove od sinoćne večere (sitnu svađu) i ručak koji treba spremiti-"ništa strašno", reći ćete, ali na ovoj vrućini, sve mi to izgleda kao težak, robovski rad. Ipak, klima radi (pozlatile se ruke izumitelju iste), breskve i voda se hlade u frižideru, piletina se kuva u ekspres loncu (širi se miris lovorovog lista i celera), mašina pere umesto mene..la vie est belle! Hm, treba mi još malo ubeđivanja....

~Carla Bruni....zašto sam je uporno izbegavala? Možda zbog predrasuda i oformljenog mišljena koje sam imala o njoj. Sve ovo vreme propuštala sam muziku koju nisam znala da volim, tj. nisam znala da ona, Carla Bruni, žena burne i sumnjive prošlosti može da piše i svira tako lepe, nežne i prijatne note....a, ono što je najčudnije je da je upravo njena muzika moje današnje oružje protiv lošeg raspoloženja. Predrasude su LOŠA stvar!


~"Look for a lovely thing and you will find it,
Its not far-
It never will be far"~ -Sara Teasdale
Moja mantra. I onda kada sam okružena ružnim, uvek, uvek, uvek, pokušavam da pronađem lepotu, koja je možda samo meni očigledna, ali zar je to važno?

~ Listajući časopis naiđoh nešto "lovely". To je reklama za "Bonne Maman" proizvode. Divna slika koja odiše atmosferom srećnog detinjstva, leta, razigranosti, tu je bakina rustična kuhinja, miris kolača od putera, nazire se prelep vrt pun drveća, voća i cveća....U nedostatku skenera, ukrala sam foto sa Cristina from Buenos Aires to Paris.

~Ah, samo gledanje ovog trailera me automatski čini srećnom.
Kakva fotografija!!!! Mmmmmm- pizza u Italiji, ašrami u Indiji, joga na Baliju, divota! Jedva čekam da izađe film ovog leta! Snimljen je po knjizi Elizabeth Gilbert Eat, Pray, Love: One Woman's Search for Everything Across Italy, India and Indonesia

~ Pogledajte ove papire za uvijanje poklona koji su inspirisani antikom i viktorijanskim stilom.(Frederica Cards)

za nekoga ko voli....kafu....
za nekoga ko voli ...cveće...
za nekoga voli....kuvanje....
Ako vam nekada poklonim nešto uvijeno u ove papire, obećajte da ga nećete iscepati.... ili još bolje- vratite mi papir, a zadržite poklon!!!! Šala..la...la...la...
Najlepši vam vikend želim svima!

Misli obojene bojama Toskane

S obzirom da mi je danas raspoloženje primetno opalo, primetila sam da je moja mračna i negativna strana ličnosti pokušala da ispliva iz dubina moje duše. To se odrazilo na muziku uz koju sam jutros odabrala da otpočnem dan, namćorasti komentari su leteli i mrzovoljnost je bila očigledna. Ipak, moj "feel-good alarm" je proradio, pa je duboku, komplikovanu, rekla bih, monotonu muziku zamenio pitki, veseli i jednostavni zvuk. Reči "ne mogu" zamenilo je jedno "pokušaću" koje se na kraju pretvorilo u "DA! HOĆU!". Slike duševnih borbi, patnje, emotivnog pakla i suza su zamenile slike lepote življenja, sećanje na prijateljstva, muzika suncokreta, mirisi moje sanjane, meni (ne)dostižne Toskane, koju imam u srcu, jer su misli koje sam odabrala danas da mislim obojene njenim bojama.

Skinula sam tamne zavese sa prozora i zamenila ih belim, laganim i vazdušastim; sklonila pokrivač boje čokolade sa kanapea i pokrila ga zelenim sa ružinim pupoljcima, smestila jastuk boje terakote, sklonila tepihe i umesto njih stavila samo jednu stazicu jarke crvene boje.Trpezarijski sto krasi beli vez, žute banane i pomorandže u boji zalaska sunca. Jele su se sarmice od vinove loze u tanjirima sa nacrtanim grožđem, cvećem i jabukama, lomio se vrući hleb, pilo se rosé vino. La vita è bella.

Setih se onda da se radnja jednog od mojih najomiljenijih filmova, "Under the Tuscan Sun", dešava u sunčanoj Toskani. Aaaaah, Toskana....tamo vinogradi i maslinjaci na toplom, mirisnom vetru šapuću stihove Dante-a, kroz grane čempresa čuju se Pučinijeve arije iz Toske, na nebu iznad kamenog i plodnog krajolika oblaci crtaju Botičelijeve motive. Probudila se u meni davnašnja želja da odem u Toskanu na časove kuvanja i isprobavanje vina u jednoj od onih prelepih vila iz 13. veka.

Izbrisah reči "portrait of a lady" na youtube-u (divni, ali deprimirajući film i muzika) i ukucah "under the tuscan sun". Evo ih one slike o lepoti življenja, prijateljstvu, muzici suncokreta, mirisima sveže paste, o zvuku točenja Vino Nobile di Montepulciano-a u visoke, kristalne čaše....
Najednom sve je bilo lepo, lako, okupano zlatnim zracima, letela sam na notama Pučinija i osetila vetar koji nosi miris maslina. Nadam se da će da potraje...makar do sutra...


"They say they built the train tracks over the Alps before there was a train
that could make the trip.They built it anyway.They knew one day
the train would come.Any arbitrary turning along the way, and I would be elsewhere.I would be different.What are four walls, anyway?They are what they contain.
The house protects the dreamer.Unthinkably good things can
happen, even late in the game.It's such a surprise." (~Under the Tuscan sun~)

Senzualni filmovi za Dan zaljubljenih

OK, OK, znam šta ćete reći:" Dan zaljubljenih je izmišljen od strane kompanija za izradu čestitki i čokolade i služi da nama, glupim ljudima, ulije neodoljivu potrošačku glad,a pre svega", rekao bi moj muž, "to i nije pravoslavni praznik". Ja ovde sležem ramenima i kažem : Pa, šta? Prvo, ne treba ovaj "praznik" shvatati t o l i k o ozbiljno niti smatrati obaveznim kupovinu skupih poklona.

Zašto da ne postoji jedan dan u godini kada dvoje zaljubljenih ljudi mogu proslaviti svoju ljubav i zašto da to ne bude baš taj dan? Meni je lično ta ideja prelepa i ne zanimaju me cinične i pesimističke izjave. Naravno, Dan Zaljubljnih može biti i posebno bolan, naročito za one koji su sami i nisu zaljubljeni ili još gore, nesrećno zaljubljeni, u tom slučaju, ozareno lice koleginice koja je upravo primila buket cveća od ljubljenog boli isto koliko užaren nož zabijen duboko u srce. To je ljudski. Bila sam i ja u toj situaciji. Svi ljudi žele da vole i budu voljeni. Zato smatram da taj dan ne treba da bude neukusno, javno izjavljivanje ljubavi sa grandioznim ispadima i skupocenim poklonima, zaista, tu se gubi smisao toga dana. Za mene je to prilika da tiho, intimno, u toplini našeg doma odvojimo par sati samo za nas, uz neku ukusnu večerinku, sveće koje inače retko palimo, nešto kremasto i čokoladno i uz nezaobilazni, senzualni, ljubavni film. Imam poruku i za one koji će biti sami na taj dan: ako čvrsto verujete da ćete upoznati ljubav, onda će vam se to i desiti. Znam da zvuči kao fraza iz Diznijevog crtanog filma, ali ja verujem u to, čvrsto i ništa ne može poljuljati moje uverenje!

1. "Henry & June" (1990)
Priča o ljubavnom trouglu književnice Anaïs Nin, legendarnog pisca Henry Miller-a i njegove harizmatične žene, June. Radnja se dešava tridesetih godina u Parizu i odslikava liberalni, boemski život umetnika. Film je veoma atmosferičan, erotičan, a fotografija fenomenalna. Moja omiljena scena je ona u kojoj Anaïs Nin prepričava san o June svome mužu nanoseći kapi parfema na slepoočnice. U njenim dnevnicima stoji da je nosila Mitsouko od Guerlain-a, parfem koji obavezno stavljam na sebe kada je čitam i kada gledam moj omiljeni film.


2."Stealing Beauty" ( Ukradena lepota, 1996)
Možda neuobičajen izbor za Dan zaljubljenih,ovaj film je oličenje senzualnosti, raskoši, zahvaljujući lepoti Liv Tyler koja je izvan ovoga sveta i prirode Toskane koja oduzima dah. "Stealing Beauty" je pun topline, prosto odiše atmosferom lenjih, italijanksih večeri i sporih, sunčanih buđenja punih nevine erotike. Film je studija atmosfere, prelepih prizora, ne bavi se preterano likovima niti se insistira na komlikovanim dijalozima. Samo treba uživati u scenama, muzici i hvatati tanane zavodljive vibracije koje će vas pratiti i posle odgledanog filma.

3. "Twilight"( Sumrak, 2008)
Dugo sam izbegavala da pogledam ovaj film duboko intrigirana manijom i pompom koje prate ovaj film i njegove nastavke. Naravno, knjige Stephenie Meyer o vampirskoj, romantičnoj tinejdžerkoj ljubavi su doživele ogroman uspeh među mlađom publikom, a o filmu da ne govorimo- pre projekcije samog, glumci u filmu su postali najveće zvezde i dobili iza sebe legije fanatičnih obožavaoca. Čista fantazija o nerealnoj i zabranjenoj ljubavi između zgodnog, krvožednog vampira i neugledne i stidljive tinejdžerke, nije baš tipičan film koji bi neko izabrao na Dan Zaljubljenih, ali, ko kaže da taj dan mora da bude "tipičan"? Ono što je mene osvojilo je zarazni elektricitet između Belle i Edwarda, ljubavne scene nabijene erotikom, čežnjivi, strastveni pogledi, dodajte na sve to malo krvi, dobre vampirske akcije i zgodne glumce, i ja sam već najveći fan. Scena u kojoj Edward, opijen mirisom krvi izbezumljeno zuri u Bellu sa poluotvrenim, krvavo-crvenim usnama, diže nivo živinog podeoka u visine!


4. "Like Water For Chocolate" (Kao voda za čokoladu, 1993)
Zabranjena, nesrećna ljubav, kuvanje, hrana, čokolada, dramatičan i tužan završetak. Šta tu ima da se ne voli? Obavezno imajte uz sebe hrpu papirnih maramica i nekoga da vas uteši. Sakrijte šibice. Onaj ko je gledao film, zna o čemu govorim...Remek-delo na melodičnom i strastvenom španskom jeziku osvaja svojim mirisima koji plove celuloidnom trakom.


5. Dangerous Liaisons (Opasne veze,1988)
Intriga, igre strasti, izdaja, hedonizam, moralne borbe i dileme, pasivno-agresivni seksualni rat, ljubomora, mnogo šminke i pudera, raskošni kostimi i prelepa scenografija. Nema greške. Film vas do kraja drži u napetosti,a predaja Madame de Tourvel (Michelle Pfeiffer) zavodljivom grofu de Valmont (John Malkovich)je, po meni, jedna od najtragičnijih, najsenzualnijih i najiskrenijih momenata u istoriji filma.