Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Otkad sam na Instagramu tamo redovno delim svoju svakodnevicu i misli, ali moram da priznam da mi je moj blog i  ono što mi on kreativno i duševno pruža, jako nedostaje. Sa kakvom se samo nostalgijom sećam vremena kada je blog bio jedini (pored fejsbuka) način da podelim sa vama moj život, njegove boje, ukuse i mirise. Zato reših ponovo krenem sa "tradicijom" deljenja moje svakodnevice u vidu "ponedeljka jedne domaćice", "srećnog četvrtka", "nedelje u ukusima, mirisima...", itd.
Pa, da krenemo:

~ Bez obzira na vreme, moj umor ili stanje u kući, nikada ne propuštam subotnji odlazak na pijacu. Nažalost, pijacu nemamo svakoga dana, tako da je subota za mene pravi praznik. U poslednje vreme sam prilično opuštena što se tiče planiranja jelovnika.Jednostavno, na pijaci kupim ono što mi najviše privuče čula i na osnovu sastojaka koje pronađem (ili već imam u ostavi, zamrzivaču) isplaniram obroke, umesto da to činim pre kupovine. Vodim se instinktom, trenutnom inspiracijom, dozvoljavam sebi neku slobodu u kuvanju.

~ Šta sam kuvala ove nedelje?
Slatko-ljuta pileća krilca i pirinač sa povrćem, omiljeno jelo moje srednje kćeri.

Bolonjeze sos i špagete (bio je u planu pasticio, ali nisam imala dovoljno vremena).
Pekle su se paprike, kuvali grašak i cvekla, bilo je palačinki, girosa, pogačica sa sirom, divnog kolača od jabuka  i pražnjenja frižidera i zamrzivača u vidu pečenog krompira sa raznim komadima mesa, tzatziki salatom od jadnog krastavca koji se motao po frižideru, zelenom  salatom i pečenim paprikama,

 a divni filet mignon je bio pravi pravcati luksuz kojim sebe, uz dobro vino,  častim makar jednom godišnje. Naravno, njegovo spremanje prepustim profesionalciima. Na jelovniku su bile i punjene pečurke, pečene dunje sa sirom i salata sa čipsom od parmezana i narom.  Raaaajski!

A, pošto vas jako volim i zato što znam da volite brzinske, a ukusne recepte za vas i vašu porodicu, evo dva recepta za vas:

BRZE POGAČICE SA SIROM 

Potrebno: 

za meru koristiti čašu od kisele pavlake

400 grama brašna u koje ste umešali oko 4 pune kašičice praška za pecivo i malo soli

1 čaša kisele pavlake
1 čaša ulja
1 čaša feta sira (ili nekog tvrđeg belog sira)
1 čaša rendanog kačkavalja
3 jaja

Postupak:
pomešati rukom sve sastojke. praviti pogačice željenog oblika: okrugle, ovalne. peći na 180 stepeni oko 25 minuta
možete ih premazati žumancetom i posuti susamom pre pečenja.

FRANCUSKI KOLAČ OD JABUKA

Potrebne: 

2 rendane oljuštene jabuke
160 grama maslaca (ostaviti da omekša)
160 grama šećera
160 grama brašna
3 jaja
1 prašak za pecivo
kašičica cimeta
zagrejte rernu na 180 stepeni.
pomešati brašno sa praškom za pecivo umutiti maslac i šećer, dodati jedno po jedno jaje, umešati brašno; rendane jabuke i cimet.
u podmazani manji pleh izručiti smesu i peći oko 25-30 minuta.

~ Naše kupatilo i WC su napokon gotovi. Bilo je baš naporno preskakati majstore, pločice, udisati prašinu (od malog rušenja u stanu), pokušavati da ostanem pribrana u takvom lomu i gromu sa troje dece. Ako mi verujete, još uvek nije sve onako kako želim da bude: ostava je postala WC, a stvari iz ostave se još uvek motaju oko naših nogu, čekajući da obavimo još nekoliko sitnijih poslova kako bi sve našlo svoje mesto. Napokon. 

~ Većina od vas znate koliko volim parfeme i sve ono što lepo miriše. Ovih dana uživam (ma, kupam se) u L' Imperatrice D&G koji sam ovog leta dobila na poklon. Nije previše jak, voćkast je i veoma prijatan. Na mojoj koži, prilično senzualan zbog mosuša u njemu. Verovatno ću na hladnijem vremenu biti okrenuta jačim parfemima. Ovaj je nekako savršen za proleće i leto.

~ Ako do sada niste krenuli da je pratite i ako imate načina da to učinite, moram najtoplije da vam preporučim britansku seriju "Outlander". Ako volite istoriju, dobru ljubavnu priču, a da ne govorim o predivnim škotskim predelima, akcentima, kostitima,  zgodnim Hajlanderima i muzici, morate početi da je gledate. Suvišno je reći da smo ja i moj muž apsolutno opčinjeni serijom. Plačemo, smejemo se, imitiramo škotski akcenat i sanjamo da jednog dana posetimo tu zemlju.

Nadam se da ćete uspeti ovog vikenda da odmorite, a ako sam vas barem nekako inspirisala putem ukusa, mirisa i slika da sebi ulepšate dane, onda sam više nego srećna!

Happy, happy, HAPPY chez moi petkom

O, kako volim kada osvane lep i sunčan dan! Trenutno blješti jutarnje sunce i ulazi kroz prozore, razliva se po okolnim zgradama, kućama, limun na drveću u dvorištu se žuti, zlatni pokrivač od napadanog lišća je još zlatniji sa nijansama zelenog, sve je nekako živo, vibrirajuće, raspevano. A, možda je to samo moje srce...
Neke velike, tamne i pretereće mase plove neverovatno plavim nebom. Zamišljam da je nebo veliko platno za slikanje, držim u ruci gumicu i njom brišem i poslednji oblačak na nebu.
Kada bolje razmislim, ne smetaju mi toliko oblaci, ne smeta mi tamna fleka od kafe koju sam upravo posula na svoju čistu pidžamu, ne smeta mi dozivanje moje mlađe kćeri iz sobe (upravo se probudila) uz jedno razvučeno: "Maaaaaamaaaaa, mleeeeeekoooooooooo!", ne smetaju mi obaveze koje me danas očekuju. Moje srce peva, raduje se, drhti, kliče! Kao onda kada se zaljubiš...znate taj osećaj, zar ne? U šta sam se zaljubila, pitate se? U koga?
U život. U kretanje. U ljude. U moju porodicu. U vas. U ovaj blog. U sve.
Znate onaj osećaj kada želiš da budeš baš tu gde si sada? Osećaj kada ništa, ama ništa ne želiš da promeniš, ni mesto, ni vreme, ni ljude. Osećaj kada želiš stvari budu uvek ovakve kakve su sada. Meni se to retko dešava. Ustvari, stvarno se ne sećam kada sam se poslednji put tako osećala. Možda nikada, a možda...da, možda onda kada sam poslednji put bila zaljubljena. Sigurna sam da će me ovaj osećaj držati kratko, možda će me proći već kroz 5 minuta, možda će nestati pre nego što stavim poslednju tačku u ovom postu, a možda će trajati malo duže, dan-dva. To bi baš bilo lepo. Bitno je da sam ga zabeležila i prenela vama. Bitno je da je sada ovde, na ovim stranicama dokumentovan...zauvek. Volela bih da se moje raspoloženje kao i ova jutarnja svetlost razlije po vama, htela bih da vas umijem njom, volela bih da je ovaj osećaj virus kojim bih zarazila ceo celcasti svet i da niko nikada ne pronađe lek protiv njega.
Petak je.
Obući ću danas moju sivu zimsku haljinu sa čizmicama, namirisaću sveže opranu kosu opojnim Agent Provocateur parfemom, uokviriti oči sivom, sedefastom senkom i krenuti u dan sa pesmom u srcu. Da me nije sramota, grlila bih svakog kog bih srela na svom putu, pogledala u oči i rekla:"Dobar dan!"i stvarno to mislila, stvarno bih im poželela dobar, dobar dan. Kada je neko od svih tih ljudi na ulici poslednji put imao dobar dan? Koliko njih stvarno imaju razlog da budu nasmejani ili srećni? Koliko njih trenutno pate, bole, koliko njih je nešto ili nekoga izgubilo? Eeeeeh, kada bi stvarno postojala jedna onakva magična gumica i kada bih ja postala njen vlasnik......znala bih ja šta bih sa njom...

Obećala sam sebi neke stvari:
~ da neću više ničega da se plašim.
~ da neću nikada više biti ono što sam nekada bila.
~ da ću više paziti na sebe.
~ da ću ukrasiti kuću za praznike.
~ da ću uživati u praznicima.
~ da ću se više družiti i smejati.
~ da ću prestati da se borim protiv promena koje su neminovne.

Ovog vikenda ću biti na misiji: misija je pronaći najlepšu i najsavršeniju svetleću zvezdu koju ću zakačiti na prozor. I nije neka korisna misija, ali je lepa i to mi je za sada dovoljno.

Ljubim vas, želim vam divan, najdivniji vikend. Evo, zamislite da držite u rukama onu magičnu gumicu uz pomoć koje može nestati sve ono što je bezvezno i ružno. Briši! Briši! Briši!

Happy Chez Moi petkom

Još uvek praktično nije ni počeo, a već me je ovaj dan toliko zamorio da stvarno ne znam kako ću ga pregurati. Vreme je šućmurasto i blesavo, boli me svaka koščica i mišić na telu (kickboxing), kafa nije uspela da me probudi, osećam kao robot, kao neka mašina. Funkcionišem automatski, mehanički obavljam poslove, hodam levo desno kao "navijena", nervozna sam i umorna kao pas.
Sada je pola dvanaest, a već sam ispratila muža i stariju kćer u školu, umesila hleb, stavila ga da nadođe,  otišla po kćer sa mojom mlađom "prikolicom" oko 10 sati (nisu imali nastavu, već malu proslavu uoči sutrašnjeg državnog praznika), kupile joj nove patike za trening, otišle za mleko, svratile do muževljeve ordinacije, vratile se kući, premesila hleb i stavila ga u  pleh, oprala šerpe, skupila stvari koje su se sušile napolju, dala deci da jedu, a od same pomisli na to šta me sve danas čeka mi se diže kosa na glavi: ručak, sudovi, trening starije kćerke, kupovina, čas slikanja, večera, moj kickboxing trening i još bezbroj drugih sitnica. Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!

Smiruje me ovo piskaranje, dokumentovanje svakodnevnice, druženje sa vama. Petkom takođe sastavljam i moju listu za kupovinu, čak me i taj proces umiruje, uliva mi neku sigurnost.Evo mog spiska:

Radujem se vremenu posle ručka kada će (nadam se) moja mlađa kćer zadremati, starija će biti na treningu, a ja ću ugrabiti malo vremena da dovršim film "Kada je Hari sreo Sali" i popijem moj čaj. Taj film ne znam ni sada  koliko puta sam gledala, ali svaki put mi bude onako toplo oko srca i lepo. Ukoliko želite, možete ga pogledati ovde  na youtube-u.

Hleb je gotov, jelo se krčka, deca crtaju...možda ja malo dramim, izgleda da ništa nije toliko "loše" i strašno kao što  mi se učinilo.
Uživajte ovog vikenda, volite se i grlite. Ne dramite, evo ja prestajem od ovog trenutka. Obećavam.