Zovem se Dora (krštena Teodora,
Θεοδώρα) Nišlijka sam rođena u Kanadi, građanka sveta, nekada sam provodila leta u Parizu, mali deo detinjstva provela u Americi, a sada sam već Grkinja srcem i dušom,
živim na lepom i mitskom Peloponezu okružena maslinjacima, pomorandžama i morem (u međuvremenu smo se preselili i živimo u gradu Kozani)
sa jednim čovekom koji me trpi , dve slatke devojčice i jednim dečakom. Ni jedan Pariz na svetu ne bih menjala za moj sadašnji život. Česta menjanja sredine su od mene napravila poliglotu, zaljubljenika u svetsku kuhinju, razne ukuse, boje ,ljude, jezike. Hvala mojim roditeljima na tome.Hemičarka sam po struci, zaljubljena u sve što se kuva i lepo miriše. Najviše volim da pišem, da spremam kolače, da gostim i hranim ljude, a najsrećnija sam kada provodim mirno popodne sa mojom porodicom uz neki čaj i fin kolačić. Volim mir, jednostavan život, jednostavne ljude, velike porodice, crnu čokoladu, sve sa jabukama i višnjama, parfeme, vatru u kaminu, kuvare, Džejn Ostin, Najdželu Loson, Božić, sneg. I još mnogo toga.
Još kao mala sam prepisivala tatine hemijske jednačine, imitirala mamu dok kuva i krala njen "Charlie" parfem.
Blog "Happy Chez Moi" (čita se "hepi še mua"-"srećna kod kuće") je nastao kao deo mog ličnog životnog projekta. Sve je počelo tako što sam jednog dana rešila da ostavim iza sebe gorčinu i negativnost i posvetim se uživanjima u malim svakodnevnim stvarima. Praktikovati skromnost, prisutnost u momentu, traganje za divotom i lepotom u naizgled najobičnijim stvarima-to je ono o čemu ja pišem...čemu težim. Sve to želim da delim sa drugima.
Kuvanje i pisanje su moja umetnost, način na koji se izražavam.Trenutno sam mama-kod-kuće i srećna u toj ulozi, mada nikada se ne zna šta budućnost donosi.
Volela bih da naučim da šijem, da više verujem u sebe i da savladam neku komplikovanu srpsku tortu. Ovaj blog dokumentuje sve moje pokušaje, male misije, misli, uspehe i neuspehe. Hvala vam što ste svratili. To mi mnogo znači.
