Umesto da to učinim u petak, znači na kraju radne nedelje, evo reših da vas danas "častim" užinama koje sam juče i danas spakovala ćeri za školu. Dok se jutros spremala i dok sam joj objašnjavala da pre nego što krene da jede obavezno opere ruke (dosadna sam) rekla mi je da puno dece u njenom odeljenju nemaju nikada ništa za užinu. Začudila sam se i zapitala kako roditelji očekuju od te dece da budu skoncentrisana na učenje ukoliko ne jedu, zašto škola nema neki program koji bi se pozabavio ishranom dece, a ono što je verovatno najznačajnije pitanje je: kako se može očekivati od dece da budu...zdrava?
Lično, činim ono što mogu. Neretko će se u njenoj užini naći keksić, čokolada, prerađena hrana (šunkica ili neka salamica), niko nije rekao da sve mora biti savršeno, međutim poželjno je da bude izbalansirano, sveže i kvalitetno. Radim na tome da što koristim što manje prerađene hrane, ali sa decom je to ponekad baš teško, da budem iskrena, tako je i lakše, zar ne? Moram da priznam da zbog toga ponekad osećam grižu savesti. "Pa, onda", pitate se vi, "čime da hranimo našu decu? Kako izbeći prerađenu hranu?". Šta je to prava hrana? Evo liste:
1. Proizvodi koji su više prirodni, nego što su industrijski.
2. Voće i povrće, po mogućstvu lokalno.
3. Mlečni proizvodi: mleko, sir, kiselo mleko i jogurt (bez dodatka šećera).
4. 100 % integralni hleb, integralne žitarice.
5. Morski proizvodi.
6. Lokalno meso: junetina, piletina, svinjetina, ali u manjim količinama.
7. Pića kao što su: voda, mleko, prirodno ceđeni sok, kafa i čaj (bez šećera ili sa prirodnim zaslađivačem) i za odrasle, u trenutcima "krize", vino i pivo.
8. Grickalice kao što su orasi, badem, lešnik, suncokretove semenke, itd, kokice, sušeno voće.
9. Prirodni zaslađivači (umereno) kao što su: med, javorov sirup, prirodni voćni sirupi.
10. Puter, maslac, maslinovo ulje, susamovo ulje, kokosovo ulje i ostalo prirodno ulje i masti.
Sve ono što je u kutiji, konzervi, flaši, kesi i što na svom pakovanju ima ispisana više od 5 sastojka NIJE prava hrana. Prerađeni tj. rafinisan šećer, kukurzni sirup (industrijski zaslađivač koji se nalazi u većini proizvoda), hidrogenisana ulja (na ambalaži piše ukoliko jesu), pirinač i žitarice su nešto što treba izbegavati pored brze i pržene hrane.
Međutim, realnost u mojoj porodica je malo drugačija: moja deca obožavaju Nutellu na hlebu, krem sir, bombone, čokoladice, šunkice, corn-dogs (viršle u testu od kukuruznog brašna), pomfrit i sve ono što se ne smatra "pravom hranom", sve ono što vole sva deca, pa i mi roditelji. Moja mlađa kćer ne voli integralni hleb, dok starija voli, mlađa voli sušeno voće, starija ga nerado jede, mlađa kćer je pravi mesožder, dok je starija "vegetarijanski nastrojena". Pokušavam da uspostavim neku ravnotežu, da ne vršim pritisak i da uvek imam na umu da su one ipak samo deca. Na primer, ako žele Nutellu moraju posle ili pre da pojedu neku voćku, dobiće čokoladicu ako pojedu makar 2 suve šljive, ješćemo pomfrit ako uz njega pojedu salatu, sir i tako dalje. Evo očiglednog primera na užinicama: pored prerađene hrane, ubacim i nešto zdravo. Ponekad uspem u tome, a ponekad i ne, ali ono što je sigurno je to da neću sebe kritikovati niti kuditi.
Lično, činim ono što mogu. Neretko će se u njenoj užini naći keksić, čokolada, prerađena hrana (šunkica ili neka salamica), niko nije rekao da sve mora biti savršeno, međutim poželjno je da bude izbalansirano, sveže i kvalitetno. Radim na tome da što koristim što manje prerađene hrane, ali sa decom je to ponekad baš teško, da budem iskrena, tako je i lakše, zar ne? Moram da priznam da zbog toga ponekad osećam grižu savesti. "Pa, onda", pitate se vi, "čime da hranimo našu decu? Kako izbeći prerađenu hranu?". Šta je to prava hrana? Evo liste:
1. Proizvodi koji su više prirodni, nego što su industrijski.
2. Voće i povrće, po mogućstvu lokalno.
3. Mlečni proizvodi: mleko, sir, kiselo mleko i jogurt (bez dodatka šećera).
4. 100 % integralni hleb, integralne žitarice.
5. Morski proizvodi.
6. Lokalno meso: junetina, piletina, svinjetina, ali u manjim količinama.
7. Pića kao što su: voda, mleko, prirodno ceđeni sok, kafa i čaj (bez šećera ili sa prirodnim zaslađivačem) i za odrasle, u trenutcima "krize", vino i pivo.
8. Grickalice kao što su orasi, badem, lešnik, suncokretove semenke, itd, kokice, sušeno voće.
9. Prirodni zaslađivači (umereno) kao što su: med, javorov sirup, prirodni voćni sirupi.
10. Puter, maslac, maslinovo ulje, susamovo ulje, kokosovo ulje i ostalo prirodno ulje i masti.
Sve ono što je u kutiji, konzervi, flaši, kesi i što na svom pakovanju ima ispisana više od 5 sastojka NIJE prava hrana. Prerađeni tj. rafinisan šećer, kukurzni sirup (industrijski zaslađivač koji se nalazi u većini proizvoda), hidrogenisana ulja (na ambalaži piše ukoliko jesu), pirinač i žitarice su nešto što treba izbegavati pored brze i pržene hrane.
Međutim, realnost u mojoj porodica je malo drugačija: moja deca obožavaju Nutellu na hlebu, krem sir, bombone, čokoladice, šunkice, corn-dogs (viršle u testu od kukuruznog brašna), pomfrit i sve ono što se ne smatra "pravom hranom", sve ono što vole sva deca, pa i mi roditelji. Moja mlađa kćer ne voli integralni hleb, dok starija voli, mlađa voli sušeno voće, starija ga nerado jede, mlađa kćer je pravi mesožder, dok je starija "vegetarijanski nastrojena". Pokušavam da uspostavim neku ravnotežu, da ne vršim pritisak i da uvek imam na umu da su one ipak samo deca. Na primer, ako žele Nutellu moraju posle ili pre da pojedu neku voćku, dobiće čokoladicu ako pojedu makar 2 suve šljive, ješćemo pomfrit ako uz njega pojedu salatu, sir i tako dalje. Evo očiglednog primera na užinicama: pored prerađene hrane, ubacim i nešto zdravo. Ponekad uspem u tome, a ponekad i ne, ali ono što je sigurno je to da neću sebe kritikovati niti kuditi.
{sendvič od domaćeg hleba, jabuka, pola napolitankice i jedan filovani keksić}
