Kako to mama radi

Spomenula sam u jednom od postova moje divljenje prema mojoj mami koja uvek uspeva da u kuhinji bude kreativna i da ni od čega stvori nešto. Uvek je bila takva, a ja verovatno to nisam ni primećivala.
Kao studentkinja nisam se bavila domaćinstvom, tu i tamo bih joj pomagala, ali nikada se nisam interesovala za kuvanje ili neke druge kućne poslove. U suštini, hrana mi nije bila preokupacija kao što je to na primer sada. Uglavnom se sećam da je na stolu uvek bilo salate, supe, malo sira i glavnog jela koje bi se sastojalo od mnogo povrća i vrlo malo mesa.

Kada sam prvi put otišla u Grčku da upoznam roditelje mog sadašnjeg muža, našla sam se odjednom u nekom drugom kulinarskom svetu koji mi je otvorio zauvek apetit i učinio da se nepovratno zaljubim u kuvanje i hranu. Muževljeva majka je spremala bogata, kalorična, preukusna jela: pasticio (dugačke šuplje testenine sa mlevenim mesom i bešamel sosom), musake, limunastu piletinu na krompiru, pržene lignje, tone i tone pomfrita. Salata je bila samo dodatak jelu, supe nikada nisu deo obroka, a voće nešto što bi se retko konzumiralo. Ništa zato, meni je sve to bilo sjajno, novo, ukusno. Bila sam u raju.
I onda, kada sam se vratila u Srbiju ja više nisam mogla da jedem maminu hranu. Nabavila sam grčki kuvar i polako krenula da učim da spremam grčke specijalitete.
Vremenom moja mama je usvojila korišćenje maslinovog ulja, izbacila je zaprške i više koristila paradajz u kuvanju što je karakteristčno za grčku kuhinju, ubacila je začine za koje do tada nikada nije ni čula i polako krenula da kuva na novi, uzbudljiviji način.

Međutim, finansijska situacija joj nije nikada dozvoljavala preterano rasipanje novca na skupo meso i morske plodove. Uvek je nekako pokušavala da uštedi, da upotrebi manje sastojaka, da nešto promeni, podesi. Sasvim razumljivo.

Kada sam se udala i postala "nezavisna domaćica" počela je i moja dugo očekivana avantura u kuhinji. Neretko bih potrošila novac na skupu junetinu ili svežu ribu. Nisam se obazirala na to koliko su sastojci skupi. Dešavalo se ponekad (vrlo često) da se nakupi toliko mnogo hrane da je posle bilo neophodno baciti je, što mi je posebno teško padalo. Nikada me nije napuštalo sećanje na majčin način kuvanja, ali nezasitu želju za ugađanjem i isprobavanjem svakakvih recepata nije bilo moguće ugasiti. I plus, sada sam već živela u Grčkoj- u zemlji preterivanja, gojaznosti i najukusnije hrane na svetu.

Čitajući moj blog primećujete moju težnju ka tome da sebe i svoju porodicu hranim što zdravije. To je proces koji traje i još uvek nisam postigla u tom pogledu sve moje zacrtane ciljeve. Učim, čitam, gledam, inspirišem se, a sada prvi put posle toliko vremena sam sebi priznala da od sada pa na dalje jedini i pravi uzor u kuhinji treba da mi bude moja majka. Ona je bila kod nas u poseti i neprestano sam gutala  njene savete, gledala je šta i kako radi.  Poseta se završila, pa sam eto iskoristila priliku da vam prenesem "kako to mama radi", mada sam sasvim sigurna da ste vi sve to već odavno naučile od vaših majki:

~ kada kupi povrće, ona nasecka šargarepu, celer i ostalo povrće i zamrzne u individualne kese. Vadi po potrebi za supe i jela.

~ bolje je jesti jednom nedeljno dobro, domaće, možda malo skuplje meso kupljeno od pouzdanog odgajivača nego jesti nekvalitetno i jeftino meso svakoga dana.

~ supa i salata su obavezni. salata se sprema od svega i svačega: zelena salata + šagarepa, zelena salata+paradajz+luk, zelena salata+ crveni kupus (ooo, da), kupus+šargarepa+celer+kisela jabuka sa dresingom od jogurta, paprike+crni luk+beli luk+peršun, sveži spanać+cvekla+feta sir, itd.

~ za ručak obrok mora u sebi da ima povrće u kuvanom  i svežem stanju uz vrlo mesa.

~pravi "stock" od mesa i povrća. na primer, masnu, finu, domaću koku ona skuva sa raznoraznim povrćem. nakon kuvanja ocedi, meso iskoristi za jelo, a "supu" tj. masnoću stavi u činijice ili veću činiji, strpa je u zamrzivač i vadi kašiku-dve svaku put kada pravi supu umesto "kocke".

~ nikada se ništa ne baca, sve može da iskoristi.

~ uspeva da od jednog većeg karfiola ili brokolija napravi dva/tri jela: prvog dana će ga staviti u supu, trećeg dana će ga obariti, preliti maslinovim uljem i limunom i poslužiti kao salatu, treći put će ga skuvati sa krompirom na maslacu i poslužiti uz parče nekog lepog mesa.

~ od jedne kobasice napravi odličan sos za špagete: proprži  kobasicu, doda malo belog luka, Tomatino, bosiljak, origano, štagod joj se nađe pri ruci i zakuva. Prste da poližeš! Kaže da je to videla od Džejmi Olivera.


~ cveklu odmah posle kupovine skuva, oljušti i iseče na komadiće. Napravi preliv od ulja, sirćeta, soli, malo šećera, belog luka i peršuna, sve izmućka i time prelije cveklu koju naređa u teglu. Stavi u frižider i tako se cvekla marinira i dugo traje.

~ ako ostanu u frižideru par-dva kora za pitu, ona umuti po neko jaje (1-2), nadrobi malo sira, stavi na sredinu kore koju preklopi kao "pismo" i proprži na vrelom ulju. Divno je!


~ prazni redovno zamrzivač i redovno obnavlja zalihe u ostavi i u frizu. Ono što pronađe u frizu odmah iskoristi: parče šunke iskoristi za omlet, picu ili mafinse, parče viška piletine od "ko zna kad" iskoristi za supu,  itd.

~ praktikuje "rotiranje" namirnica. novokupljene namirnice se u frižideru stavljaju iza onih starijih kako bi se one prve istrošile.

~ svaki put kada joj ostane malo nekuvane testenine ona je stavi u teglu ili činiju. tako se skupe raznorazne testenine koje slomi rukom i koristi ih za supe.

~ uvek u frižideru treba da ima jaja, maslaca, mleka, nekog povrća, sira i naravno u ostavi- brašna. Od ovoga u svakom trenutku može da se spremi nešto za doručak ili večeru.

~ bajati hleb pohuje, od njega pravi prezle ili krutone za supe i čorbe.

~ ima svoju svesku sa receptima u koju prepisuje recepte iz časopisa ili sa TV-a. Nikada se ne plaši da proba nešto novo, a ako nema sve sastojke uvek improvizuje.

~ uvek sprema lake dezerte za koje ne treba mnogo vremena i koji su nadasve zdravi.

~ retko prži hranu. skoro nikada. pomfrit ne dolazi u obzir.

~ ne kupuje sokove, već cedi pomorandže, grejpfrut, limun.

~ ujutru pije biljni čaj, nikada mleko niti kafu.

~ pravi svoj šećer u prahu od kristal šećera.

~ kupuje SAMO sezonsko voće i povrće.

~ ako joj ostane na primer malo mlevenog mesa, ona će ga upržiti sa dosta luka, dodaće malo rendane šargarepe ili još nekog povrća i napraviti pitu!

~ kada se nakupi voće napravi voćnu salatu.

~ za razliku od mene ona koristi "reversibilnu" metodu planiranja jelovnika. Napravi inventar stvari koje ima u frižideru, zamrzivaču i ostavi i kuva sa njima dok se ne istroše. Ostaci ili "leftovers" su česti deo obroka što je u skladu sa njenom devizom "ništa ne sme da se baci".

Sada kada je otišla prvo što mi je rekao muž je to da mu se moje kuvanje mnogo više sviđa. Međutim, ono što ću od sada da praktikujem su: ekonomičnost i veća kreativnost u kuhinji-dve stvari koje sam naučila od moje majke. Draga svekrvice,...izvini.

(fotke pinterest)

Kako da isplaniram obroke za celu nedelju? Ništa lakše!

"Šta ću danas spremiti za ručak?" je jedno od večitih pitanja koja nas "muče" svakoga dana. Ako ste po tom pitanju neorganizovani, velika je verovatnoća da ćete pribeći nezdravoj hrani koja se brzo priprema: prženju kobasica, kuvanju viršli, možda čak i otvaranju konzervi.  Verovatno ćete uzeti gotovo jelo ili naručiti nešto da vam se donese na kućnu adresu, možda kupiti pecivo ili picu na kijosku? Sve mi je to jako poznato. Kada god sam u tom pogledu neorganizovana, a svi u kući umiremo od gladi, okrenuti telefon i naručiti masni giros je prva opcija. Uvek se posle toga pokajem. Ne samo da potrošimo novac, već u suštini pojedemo pravo pravcato đubre od hrane. Postoji i drugi scenario: želite da kuvate, ali ne znate šta. Lutate po supermarketu, trpate sve i svašta u korpu, da bi sledećeg dana opet sebi postavljali isto pitanje: "A, šta ću danas da skuvam?", uz ponovnu jurnjavu po supermarketu ili pijaci, nervozni, gladni i besni. Da ne bi došlo do toga i s obzirom na to da verujem da se kuvanje i priprema sva tri obroka kod kuće itekako isplati više od brze hrane, svakoga vikenda (ponekad petkom uveče ili subotom ujutru) sastavim moj nedeljni plan obroka. Koristeći ovaj PLAN OBROKA to činim na sledeći način:

1. Prvo napišem na posebni papir imena jela koja moja deca i suprug vole da jedu. Mislim na glavni obrok, a to je ručak, vreme kada se sve okupljamo i jedemo zajedno.To su standardno sledeća jela: špageti bolonjez, bilo šta od piletine (naročito pileća krilca), ratatuj (jelo od plavog patlidžana), riba, pirinač sa spanaćem, sočiva, pasulj, omleti, stir-fry kineska jela sa ćuretinom ili piletinom. Na osnovu toga tražim recepte ili osmislim šta ću kuvati naredne nedelje. Uglavnom sednem uz kaficu (kao što rekoh petkom ili subotom) prelistam kuvare ili blogove i biram recepte. Ponekad pronađem neko fino jelo od povrća, ideju za neki rižoto ili jelo od mesa koje spremam uglavnom nedeljom (kada imam više vremena) umesto standardnog pečenog pileta ili ribe. Možda to bude piletina, ali marinirana u nekoj neobičnoj kombinaciji začina ili punjena riba, bilo šta što me zaintrigira.

2. Znajući da svi volimo mleveno meso, uvek ga spremam makar jednom nedeljno, obično ponedeljkom: bolonjez, ćufte u sosu, grčke pljeskavice, punjene paprike, punjeni kaneloni, lazanje. Izaberem jelo i ubacim ga u tabelu.

3. S obzirom da postimo dva dana u nedelji, sredom i petkom, odmah znam da će se tih dana jesti jelo bez mesa i mlečnih proizvoda. Ubacim jela koja planiram da kuvam tih dana. Obično su to jednom nedeljno mahunarke (sredom) i neko jelo od povrća i krompira (petkom).

4. Ostaju mi "utorak" i "četvrtak". Utorak je uglavnom dan za jelo sa povrćem kombinovan sirom ili za ribu zbog toga što smo prethodnog dana jeli meso. Četvrtak je dan za "ostatke", jer je sutradan posni dan, a vikend je vreme za kupovinu tako da sve ono što je ostalo i što se nakupilo preko nedelje mora da se pojede i potroši, ukoliko se lako kvari. Jela nikada ne zamrzavam.

5. U planer ubacim jela koja ću spremati za vikend: subotom se uglavnom jede nešto "brzinski" (to obično bude omlet sa povrćem i sirom, ogromna salata i puno voća za dezert koje je kupljeno tog dana na pijaci). To je meni najzamorniji dan: pijaca u Grčkoj postoji samo subotom, a s obzirom da pekare, prodavnice i supermarketi ovde nedeljom ne rade, svaka kupovina se mora obaviti u subotu, pa je stoga i ručak brz, lak i zdrav.  Subotom uglavnom kupujem namirnice za sledeću celu nedelju i po potrebi kupujem i preko nedelje, ali  s obzirom da znam šta ću spremati, taj ceo proces je mnogo lakši i ne oduzima mi mnogo vremena.O tome ću malo kasnije. Nedeljom se nešto peče, uglavnom pilence ili riba, kao što sam već napomenula gore. Ubacim sve to u tabelu.

6. Pored svakog jela u tabeli zapišem namirnice koje su potrebne. Zatim, istražim da li imam nešto od toga u špajzu, u ormarićima, u zamrživaču. Na osnovu toga izmenim jelovnik ako je potrebno.. Npr. ako imam sočiva, a nema više pasulja, spremiću u sredu sočiva (posni dan).

7. Isplaniram takođe i zapišem šta ću spremiti za doručak: to su uglavnom tost, jaja, med i puter, mleko, žitarice. U zavisnosti od toga, ubacim u listu namirnice koje su mi potrebne: šunka, kačkavalj, puter, jogurtići, hleb za tost, jaja, korn flejks, ovsene pahuljice i sir. To su osnovne namirnice od kojih uvek mogu napraviti doručak.

8. Večera kod nas uglavnom liči na doručak. Nikada ne jedemo kuvano jelo za večeru, osim ako to nije pizza. "Pizza night" je često dešavanje kod nas i ponekad se prave pice od svega i svačega što je ostalo u frižideru. Testo često kupim gotovo, ako nemam vremena da ga umesim.

9. Užina je uglavno voće, kokice, sladoled, voćni jogurt. Deca obožavaju Nutellu sa hlebom, pa uvek obnavljam zalihe.

10. Pored namirnica za kuvanje, u zavisnosti od sezone, isplaniram i salate koje će ići uz jelo: zelena salata, cvekla, paradajz. Stavim i njih na listu.

11. Ukoliko se opredelim za jelo kome je potrebna priprema dan unapred kao što su odmrzavanje mesa ili mariniranje,staviti pasulj u vodu da odstoji preko noći, naseckati povrće za stir-fry kako bih uštedela vreme, ubacim i to u tablicu pod "pripremiti za sutra".


12. Umalo da zaboravim:  nikada, nikada, ali NIKADA ne idite u kupovinu kada ste gladni (posle posla ili fakulteta). Kada smo gladni, dokazano je, kupujemo više hrane i trošimo više novca. Najčešće se biraju proizvodi kao što su: čips, čokolade i keks i sve ono što omogućava brzo utoljavanje gladi, a retko se kupuju povrće ili voće. Zato, u kupovinu namirnica idite samo onda kada ste siti, odmorni i UVEK naoružani listom namirnica koje su vam potrebne. Ni više ni manje od toga!

Idealno bi bilo podeliti tu obavezu sa nekim, npr. možete pitati vaše ukućane šta je to što bi voleli u toku nedelje da imaju za doručak, ručak ili večeru. Još idealnije je kada imate priliku da makar tu i tamo kuvate...sa nekim, a ne samo za nekoga. Slažete se?

P.S. Danas je nedelja (dan kada sam pustila ovaj blog u etar), još uvek imate vremena da isplanirate obroke za sledeću nedelju i obavite vašu kupovinu.

(fotke sa pinterest)

Kako da deca snose posledice za svoje "loše" ponašanje?

Zvuči strogo. Znam. Takođe znamo da se deca često ponašaju na određeni način potpuno nesvesna da je to ponašanje loše za njih ili okolinu. Čak i mi roditelji grešimo, a kamoli deca! Mi ih kao roditelji, skretanjem pažnje na to neželjeno ponašanje i na njegove posledice učimo da postanu svesni svojih postupaka, sa roditeljskom nadom u srcu da će ih to učiniti boljim i odgovornijim ljudima. Mama Kim na svom blogu Not Consumed deli  sa nama njenu "tehniku" kojom možemo uoblikovati naša mala srculenca i vaspitati ih na blag i pravedan način. Njena tehnika se zove "ljubav". Kako pokazati ljubav u situacijama kada bi radije vrištali, tresnuli vragolana po guzi i zasigurno doživeli mali nervni slom?

Pravila su jednostavna.

Na primer: prirodna posledica trčanja po neravnom pločniku (iako je mama rekla da to ne čine) je oguljeno koleno ili lakat. To je logična posledica koja služi da bi se naučilo  da je trčanje po takvom terenu opasno. Dete potencijalno uči da sledeći put pazi. To nije kazna, to je samo, kao što smo rekli, sasvim normalna, logična posledica koju niste namerno izazvali. Ona se neminovno dešava. To se isto može primeniti i u drugim slučajevima. Svesno i pametno se, bez nametanja, bez dreke i nerviranja,  iz određene neželjene situacije (tj. iz ponašanja deteta) izvodi logičan sled događaja tj. logična posledica tog ponašanja. Tu nema mnogo mozganja niti velikog filozofiranja. Pomoću ovih nekoliko primera iz života mame Kim i njenih poznanica  možete lakše shvatiti tu "tehniku". Meni je bukvalno otvorila oči:

~ Ako ne možeš naći svoje cipele, mama će ti pomoći, ali moraš da joj platiš za pomoć i vreme koje je uložila u nešto što je tvoja obaveza, a ne njena i to delom svog džeparca, slatkišima ili omiljenom igračkom.

~ Ukoliko biraš da se ponašaš ružno prema svojoj porodici, mama će pretpostaviti da ti je potrebno malo vremena da razmisliš o svom ponašanju  i to u tvojoj sobi, na tvom krevetu, u samoći.

~ Ukoliko se svađaš sa svojim bratom ili sestrom, pretpostaviću da nemaš pametnija posla, pa ću ti stoga dati neki poslić u kući kako ti ne bi bilo dosadno: brisanje prašine, usisavanje, pranje sudova, itd.

~ Ako ti mama kaže da pokupiš svoje igračke i stvari, a ti to ne učiniš, mama će pretpostaviti da ti te stvari ne trebaju, staviće ih u korpu za "time-out igračke" ili će ih pokloniti drugom detetu ukoliko to ponašanje postane hronično.

~ Ukoliko se klackaš napred nazad  stolicom, mama će se uplašiti za tvoju sigurnost, pa ćeš zato tokom obroka stajati umesto da sediš za stolom.

~ Ako nemaš dobre manire za stolom, zamoliće te da jedeš na nekom drugom mestu.

~ Ako kenjkaš, psuješ ili  pričaš neljubazno, oduzima ti se pravo na pričanje. Do daljneg.

~ Ukoliko se ne spremiš na vreme za igranje napolju, za bazen, za šetnju, za vožnju biciklom (za nešto u čemu uživaš), oduzeće ti se to izgubljeno vreme od ukupnog vremena trajanja aktivnosti (ukoliko ste npr. na bazenu, dete će izaći i sedeti na stolici, dok se vi i ostala deca zabavljate, jer nije fer da kažnjavate sebe niti drugu decu zbog nemarnosti jednog deteta).

~ Ako se igraš umesto da se spremaš za spavanje, nema vremena za maženje i čitanje bajke.

~ Nisi uradio\uradila domaći na vreme, nema TV-a ili šetnje do parka.

~ Ako je dete pojelo čokoladicu uprkos tome što je mama rekla da ne sme, neće dobiti dezert ili čokoladicu posle ručka za razliku od ostalih članova porodice.

~ Ukoliko odbijaš da pojedeš ono što je mama skuvala, ostaćeš gladan\gladna do sledećeg obroka.

~ Ako se negde zaturi poklopac od flomastera, i ako ga mama ne pronađe (a, to nije njena obaveza) on će osušiti. Osušeni flomasteri nisu zabavni!Nema kupovine novih flomastera.

~ Sat vremena pre odlaska u krevet, cela porodica se uključuje u akciju "brzo rastrebljivanje". Stavite tajmer na 15 minuta. Jedan nepokupljeni predmet vredi 5 minuta. Ukoliko ostanu 2 nepokupljena predmeta deca idu 10 minuta ranije na spavanje, ukoliko ih ima 3, otićiće 15 minuta ranije na spavanje itd.

~Ako je dete "zaboravilo" da stavi stvar na svoje mesto, mama tu stvar konfiskuje. Dete je može dobiti nazad za određenu sumu od džeparca (na primer 10 ili 100 dinara za svaki predmet).

~ Ukoliko se deca međusobno svađaju, sledeći dan će provesti svako u samoći, nezavisno jedno od drugog. Ne smeju da pričaju, da se zajedno igraju, da zajedno rade domaći ili da jedu u istoj prostoriji. Ovo mi je pravilo omiljeno!

 Biti strog, ali pravičan roditelj nije lako. Pravilno odgajanje dece iziskuje mnogo ljubavi i vremena. Učiti ih da određeno ponašanje nosi sa sobom i određene posledice je po meni znak najveće ljubavi, jer to znači da želimo od naše dece napraviti duhovno i fizički odgovorne i jake osobe.
Zapamtite da nisu sva deca ista i da se neka pravila ne mogu primeniti na svu decu. Uz puno ljubavi, pravedno i svesno iskrojite ona koja vama i vašoj decu odgovaraju. Slušajte pojednako vaše srce i razum. Zapamtite: super ste roditelj i dajete sve od sebe!

Prioritet

Stavljanjem potreba drugih ispred naših, kao što već znamo, mi žene nikome ne činimo uslugu. Niko to od nas ne traži, nikome to nije potrebno i jedina osoba koja na kraju ostaje nezadovoljna i nesrećna smo mi same. Potpuno je isti slučaj i onda kada činimo suprotno. Ne moraš biti genije da bi shvatio da je očigledno potrebna ravnoteža, a najveće je pitanje je kako je uspostaviti? Neke od nas grčevito pokušavamo da je postignemo, druge pak, kako tvrde, u tome nemaju nikakav problem. Ja smatram da nam se život sastoji u pokušavanju, u merenju, procenjivanju: "Kako da uklopim to i to u današnji dan?". Nekada uspe, nekada ne.
Znate, stalno sam prebacivala mojoj majci što ne posvećuje dovoljno vremena samoj sebi. Njen odgovor je uvek bio: "Nemam vremena". Iako sam bila veoma mlada, shvatala sam da to znači da je požrtvovana i potpuno posvećena nama, ali ja sa to uvek doživljavala kao neku vrstu tereta. Vidite, primećujem da se taj šablon ponavlja i kod mene. To je očigledno naučeno ponašanje, ono koje sam nesvesno nasledila od moje majke. I sada to isto radim i ja mojim kćerima: "Nema vremena za vežbanje". "Isuviše sam umorna brinući o vama" i razni drugi izgovori.
Kao što već rekoh u prethodnom postu, kada stigneš u određene godine ne možeš sa više uzdati u to da ćeš zaboraviti da jedeš, jer si po ceo dan na fakultetu radeći vežbe iz analitičke hemije ili računati na svoj brzi metabolizam. Suočimo se sa tim- trudnoće, deca, kućni život, sve to ima svoju cenu. Neke stvari se neće desiti same od sebe, za njih se treba potruditi.
Izgovor "nemam vremena" je samo to-izgovor ili bolje reći izraz lenjosti. Iskrenije je reći "mrzi me" ili "radije ću jesti sladoled i gledati seriju", a o priči o požrtvovanosti da ne govorim. Jednostavno ne drži vodu.
Ne znam kako će vam ovo zvučati, ali moram da podelim sa vama nešto što me je na neki način probudilo. To je bilo pravo prosvetljenje. Ne, nije u pitanju  Dalaj Lama niti  je reč o nekom velikom književniku, već o glumici Gvinet Paltrou koja mi i nije baš najomiljeniji lik. Naime, pre neki dan sam rešila da izvučem prašnjavi DVD sa vežbama čuvene Trejsi Anderson koja je inače lični trener ove glumice.  Ono što mi je posebno privuklo pažnju (osim napornih i monotonih vežbi koje se baziraju na ponavljanju istog pokreta bezbroj puta) su njene reči na kraju DVD-a. One već nekoliko dana odzvanjaju u mojoj glavi:

"Svim mojim prijateljima koji bi želeli da vežbaju, ali nemaju vremena za to, kažem isto:" I ja sam majka, i ja radim, ali pokušavam da vežbanje bude moj prioritet."

Ne znam zašto, ali Gvinet mi ne zvuči ni malo sebično, šta više, zvuči krajnje logično i iskreno.
Kada se kaže "prioritet" ne verujem da se misli na to "baš me briga za druge, ja sam najvažnija", već više se misli na "imam pravo na to da odvojim vremena za sebe i da se posvetim onome što je korisno za mene i moje zdravlje".
Čini mi se da je u poslednje vreme vođenje računa o izgledu i zdravlju stvar neke lične kulture. Gotovo je neshvatljivo da se neko ne bavi nikakvom fizičkom aktivnošću, a na pitanje: "Kako uspeva da nađe vremena za to?" postoji jedan veoma jednostavan odgovor: "Dan traje 24 h. Ima se vremena." Ako želite da promenite izgled svog tela, da smršate ili da popravite svoju kondiciju onda jedan deo svog vremenea morate posvetiti isključivo tome, bez osećanja krivice: kuća se neće srušiti bez vas, a deca sigurno neće umreti od gladi.
Reći: "Ma,kakvi! Nemam vremena ni da se istuširam!" nije više nikome zanimljivo. Morate da se složite.

Recite im "hvala"

Dugo me nije bilo i vreme je brzo prošlo. Volela bih da ga je bilo više za pisanje i druženje na blogu, ali kao i svakog leta, uvek postoji mali period kada moram zapostaviti moj mali blog. Kao što kaže moj drug Dejan: "Kad si na strateškom mestu, trpi!". Familiji i prijateljima je privlačna ideja letovanja kod nas: more je tu, klopa je dobra i hoću da verujem da smo i mi gostoprimljivi. Koliko god je lepo imati goste, to ume da bude naporno, naročito za domaćicu koja voli i želi svima da ugodi. Najviše volim da nas obilaze opušteni ljudi, koji se kod nas osećaju kao kod kuće bez preterane zvaničnosti: svako može da otvara frižider i uzima šta poželi kada je gladan, svako može da izlazi kada poželi bez obaveza prema nama, dremanje po želji, spavanje, opušteno i bez opterećenja. Kada su gosti opušteni, onda sam i ja. Bilo kako bilo, sada su mi u gostima roditelji. "Čudna" stvar se desila: odjednom, moje celo telo i um su se opustili, bukvalno nisam mogla da se naodmorim i naspavam jedno tri dana. Shvatila sam koliko mi je zapravo bila potrebna pomoć oko dece, oko kuće, a nisam ni bila svesna koliko sam umorna ili bolje reči iscrpljena.
Činjenica da mogu napokon, makar na desetak dana, da dam sebi oduška ne budi u meni ni malo griže savesti. Krivica ne postoji. Mogu bez osećanja sramote da priznam da danima leškarim i iščitavam brojeve  mog omiljenog Easy Living časopisa koji proteklih nekoliko meseci jedva uspevam da prelistam. Moram da priznam da sam prepustila ćaletu da mi šeta decu, hrani ih sladoledom i sumnjivim hot-dogovima. Moram da priznam da sam dozvolila mami da preuzme kuhinju i kuva šta joj je volja (njene supe i salate su najbolje na svetu). Moram da priznam da mogu, hoću i da uživam u svakom trenutku. Znate šta, mislim da sam zaslužila.


Ovom prilikom želela bih da zamolim sve vas koji imate pomoć roditelja tj. baka i deka oko dece i kuće da ih ne uzimate zdravo za gotovo. Njihova pomoć je zlata vredna i često se ne ceni. Zahvalite im se na pomoći, priredite im neko lepo iznenađenje, kupite im poklon, platite im večeru u restoranu ili ih jednostavno zagrlite i recite im: "Hvala, mama (tata), tvoja pomoć mi mnogo znači." Sve što rade, rade iz ljubavi prema vama i vašoj deci.


Bake i deke su super. Volela bih da su bake i deke moje dece bliže nama, ali do tada, trudiću se da im stavim do znanja koliko mi znači što su sada tu, pored nas.

Kako izaći na kraj sa "teškim" osobama?

Kontakt i stalna "borba" sa teškim ljudima su veoma frustrirajući. Takvi ljudi su emotivno, pa čak i fizički iscrpljujući: njihova negativnost nas prosto ugrožava, neprijateljski stav ljuti, rastužuje, a njihove uvrede- bole. Jedno sam naučila u životu, a to je da se ljudi ne menjaju. Samo oni koji poseduju veliku samosvest, sposobnost i želju da rade na sebi se mogu promeniti, ali istina je da malo njih uopšte pokušava. Činjenica da je retko ko objektivan kada je sopstveno ponašanje u pitanju, ljudi su često potpuno nesvesni toga da je ono loše. Ponašanje i karakter je takođe i nešto što se "uči" i nešto što postaje "navika" uglavnom kada u toku odrastanja ne postoji spoljašnji uticaj koji bi skrenuo pažnju na njih i na neki način pokušao da ih promeni. Za to su uglavnom "krivi" roditelji. Loš karakter je navika, stečena od detinjstva i kao takva se nje čovek teško može osloboditi.
Kada sve ovo uzmemo u obzir, odgovor na to "kako izaći na kraj sa takvim osobama?" je sasvim očigledan: tako što ćemo kontrolisati naše reakcije.

Zašto?

1. U suprotnom povređujemo sebe. Reagujući ljutnjom punimo naše srce negativnim osećanjima što nikako ne može biti dobro za nas. Narušavati naš unutrašnji mir je potpuno besmisleno, naročito kada znamo da se osoba koja nam je nanela uvredu neće promeniti.

2. Zato što problem nije u nama, već u onom drugom. Negativnost i loše ponašanje je svakako odraz unutrašnjeg stanja osobe. Ogorčena, cinična, nesrećna osoba će biti zajedljiva, nervozna i neprijatna. Osoba koja je nezadovoljna učiniće sve da izazove to isto osećanje kod drugih. Ona zaslužuje sažaljenje, a ne ljutnju.

3. Zato što se javlja borba između dva ega u kojoj nema pobednika. Primetili ste da se kada nekome uzvratite paljbu osećate prividno bolje, u glavi, ali u srcu se osećate loše, kao da ste "pali na njihov nivo". Prepucavanje može prerasti u neku vrstu agresivnog akta, a to nije ni malo poželjno. Dva ega se međusobno bore, takmiče se ko će izreći veću, sočniju, okrutniju uvredu. Progutati ponos je najbolja odbrana, a osmeh najsmrtonosnije oružje. Nasmešite se i recite "kako god".

4. Zato što se mržnja hrani mržnjom. Negativnost se hrani negativnošću. Negujući negativna osećanja prema nekome budi negativno ponašanje i negativnu reakciju na život i ljude oko nas. Osloboditi se takvih osećanja je najbolje što možete učiniti za sebe. Život pun mržnje i ljutnje ne donosi nikakvo dobro. Nikome.

5. Uzaludno se troši neprocenljiva energije. Ako fokusiramo naš bes na neku osobu, takođe će se i naša negativna energija fokusirati u tom smeru. Energija koju trošimo na sukob sa drugima se umesto toga može utrošiti na našu sopsvetnu dobrobit: na kreativnost, na ljude koje nas vole, na ljubav. Izbor je na nama.

6. Uostalom, zato što na slobodu govora svi imaju pravo. Neki ljudi nisu obdareni merom i elokventnošću pa ne uspevaju da na ljubazan i civilizovan način izraze svoje mišljenje. Da, takvi ljudi su "prosti" i "nevaspitani" u većini slučajeva, pa svoje misli izražavaju na ružan i uvredljiv način. To je njihovo pravo, a vaše je pravo da im ne pridajete veliki značaj. Onaj ko vas istinski voli i ceni vas veće uvrediti. Jednostavno je.

Šta učiniti?

1. Oprostiti. Da, ovo je jedno od najvećih hrišćanskih načela. Sa razlogom. Oproštaj nas oslobađa. To je put ka plemenitosti. Koliko god bili ljuti ili uvređeni, zapitajte se šta se to tako strašno i mračno dešava unutar te osobe? Pokušajte da razumete i oprostite. Ne razmišljajte o tome, pustite, zaboravite. Ako možete...

2. Sačekati. Posle sukoba ili nanešene uvrede najbolje je sačekati da se se stvari smire i slegnu. Onda, hladne glave, naoružani logičnim argumentima možete krenuti da branite sebe. Mada...

3. Da li je stvarno bitno ko je u pravu? Da li vam je stvarno stalo do toga šta ta osoba misli? Šta imate od toga? Vrlo često se u samim pitanjima krije odgovor.

4. Budite ljubazni. Često takvo ponašanje potpuno zbuni "protivnika". Humor, osmeh, razdraganost ostavlja onog drugog bez teksta. Vi ispadate "cool", a druga osoba- ismejana i ponižena.


5. Istrčite se. Šetajte. Radite gimnastiku. Fizička aktivnost je najbolji eliminator negativnosti. Ako ni to ne pomaže, onda...

6. Eliminišite negativne i teške osobe iz života. Po svaku cenu ih izbegavajte. Naravno, koliko god se trudili takvih će uvek biti u našem okruženju. Pravite se kao da ne postoje, izbegavajte interakciju i kontakt sa njima. Družite se sa ljudima koji su pozitivni, ohrabrujući, prijateljski raspoloženi, optimisti.

~ Ljudi se ne menjaju, samo trenutno iskoračuju izvan njihovog pravog karaktera.~Chad Kultgen, The Lie

Netraženi savet (joj, što mi ide na živce)

"Ja, da bi musaka bila ukusnija stavljam malo slaninice u mleveno meso", "Ja bih te savetovala da promeniš frizerku", "Ako želiš da smršaš imam za tebe jednu dijetu...". Ne, ne želim da znam kako da prevaziđem strah od vožnje i ne želim da znam gde mogu da nađem garderobu "za moju građu" i sigurno ne želim da znam kako da učinim moju musaku ukusnijom. Zašto? Zato što (te) nisam ni pitala za savet! Da sam to poželela sigurno bih to i učinila, a pošto nisam- zadrži svoj savet za sebe. Kada mi nije dobro, kada sam neraspoložena i kada krenem da te "davim" mojim problemima, ti se nasmeši, podrži me i onda mi ispričaj najsočniji trač koji si čula u poslednje vreme i oraspoloži me. Ne znaš ni jedan trač? Izmisli ga!
Ne, ne želim da znam kako si očistila tvoju rernu, pa je tako čista i "kao nova". Ne želim tvoj savet u vezi dojenja, jer će se sigurno pretvoriti u lekciju i neku vrstu prodavanja fore da je potrebna "upornost" i "ljubav", jer ne samo da te neću slušati, nego ću te gledati belo, onako kao tele i onda možeš slobodno da prestaneš da melješ, da se skupiš i odeš svojoj kući. Ne, ne želim da znam kako da nateram muža da manje igra igrice na računaru i sigurno ne želim da sebi daješ tu slobodu i da me savetuješ kakav seksi veš da obučem. Jesi li ikada čula za preterano zalaženje u nečiju privatnost?
Možeš mi dati savet, naravno da možeš, ali samo onda kada ja to budem želela, onda kada te ja budem pitala. Ne deli mi savete, molim te, osim ako ti se ne obratim direktno rečima: "Da li možeš da mi preporučiš _______?". Kada čujem ono tvoje: "Izvini, da li mi dozvoljavaš da ti kažem da ________?" dođe mi da odgovorim sa: "Ne! Ne dozvoljavam ti!", ali umesto toga klimam ljubazno glavom i čekam kada ćeš da prestaneš sa držanjem lekcije. Ukoliko je savet potražen, onda se ta interakcija može nazvati razgovorom, u suprotnom, davanje netraženog saveta je pitanje nevaspitanja i krajnje je neljubazno. Da, i još nešto: kada se onako sva zahuktaš u pokušaju da me savetuješ i pametuješ, veruj mi- više nemam niti volje niti želje da razgovaram sa tobom. Ikada.
Najgore od svega ovoga je to što uporno sebe šutiram u zadnjicu, gotovo na svakodnevnoj bazi, zbog toga što od svih tih silnih i dosadnih savetodavaca na ovom svetu, ja mora da sam najveći!

(photo from pinterest, tekst inspirisan člankom u "Easy Living" časopisu na temu "Stvari koje mi idu na živce")