Imajte na umu da ove reči izlaze iz jedne hormonalne, hipoglikemične, anemične i hronično umorne žene.
Ne znam za kakve ste se vi muškarce poudavale, čitataljke moje (da se ne lažemo, moj blog čitaju samo žene), ali da li ima među vama onih koje su udate za "biznismene" ili fudbalere? Ako ima, oprostite mi na ovom postu, još jednom naglašavam da sam usred PMS-a, imam problema sa varenjem, čeka me pregled kod ginekologa i brdo veša za pranje, sve to čini jednu smrtonosnu kombinaciju za moje živce, ustvari za svačije živce.
Kada mi neko pred mužem udeli kompliment kako "dobro izgledam", moj dragi se uvek ubaci rečima:"pa, srećna je pored mene, zato, čuvam je kao kraljicu". Tu se ja uvek nekako nasmejem i potvrdim njegovu tvrdnju da je on (kao i moj otac uostalom, po njegovim rečima, naravno), zaslužan za sve pozitivno i lepo što se desilo u mom životu, pa ČAK i za moj fizički izgled. To činim samo da ne bih pravila scenu. OK, ja jesam srećna žena, ali to je moja lična zasluga. Jednostavno, naučila sam da budem zadovoljna onim što imam, da ne tražim mnogo, da gledam svoju porodicu i svoj dom. Za sada, to me čini srećnom. Moj muž je lekar, godinama je učio, mučio se, borio se da bi stigao ovde gde je sada. U nekoj normalnoj zemlji, on bi verovatno mnogo više zarađivao: možda bi mogli sebi da priuštimo godišnji odmor, stan, dobru garderobu, izlaske, povremena putovanja.Međutim, cvrc! On je samo jedan običan "doktoričić".
Ja, doktorova žena, sama gajim svoju decu, sama čistim, perem, kuvam, kupujem, u kući i van kuće sve radim sama. Nikada nisam uzela ženu da mi pomogne, ustvari lažem: jesam, samo jednom, kada sam bila u osmom mesecu trudnoće i neko je trebao da mi pomogne oko velikog čišćenja pred porođaj.
Ja "kraljica"? Mislim, stvarno!
Poznanica je udata za fudbalera. E, da. Ona izgleda kao "avion", ustvari ona skoro da pratkično živi u avionu, ona je "kraljica": čas je na Azurnoj Obali, čas na Ibici, skokne 5 dana do Mikonosa, malo ode od Švajcarske da se rashladi, evo slike ispred "Chanel" butika, evo je u muževljevom kabrioletu. Ona ne pere, ne čisti, i sigurno ne zavlači svoju lepu glavicu u WC šolju kako bi ostrugla kamenac. Kraljica!
Lokalne žene "biznismena".Biznismeni u najgorem mogućem smislu te reči. Njihove "gospođe" su obučene po poslednjoj modi, ponekad se toliko zazevam u ono što obuku, da prosto poželim da pipnem te divne, svilenkasta i mekane materijale kojima delimično pokrivaju svoje telo. Frizure su "pod konac", nokti takođe, imaju svoj auto, kada god izađemo ponekad uveče one su u nekom od restorana pored plaže. Jedna od njih živi u našem komšiluku: svakoga dana joj je tu "žena" koja joj radi po kući. Pomenuta "gospođa... ovaj kraljica" nedeljom obilazi okolna mesta sa mužem na njihovoj maloj jahtici. Uglavnom je viđam kada natovarena kesama prolazim pored jednog butika u koji nikada nisam ni ušla, a koji ona redovno obilazi. Jedno sam je videla u haljini "boli glava"! Samo što se nisam onesvestila! Jesam li napomenula da se za njom okreću svi muškarci na ulici, pa čak i moj muž komentariše kako je "dobra"? Nije posebno lepa, ali je plava, negovana, čuvana, doterana. Kraljica!
Mi, udate za lekare, profesore, nastavnike, pravnike, inžinjere, nismo kraljice. Mi smo obične žene. Neke od nas su srećne, neke ne. Naravno, sreća ne zavisi od zanimanja muža, ali to da li ćeš biti "kraljica" ili ne, najviše zavisi od toga. Verujte mi na reč.
Ako moja titula zavisi od ljubavi koju primam, onda verovatno jesam kraljica, jedna umorna, anemična, raščupana, sa lošom probavom...kraljica.
