Pakujte vašoj deci užinu za školu (ukusne ideje i trikovi kojima ni odrasli ne mogu odoleti)

Za koji dan počinje škola. Osim uzbuđenja, mnogi od nas osećaju i stres: kako će se dete privići, hoće li ovaj razdred biti teži? Treba ustajati ranije i pripremiti decu za sate i sate koje će provesti u školi. Neke od nas brine i činjenica da će deca, s obzirom na povećanu aktivnost i vreme koje će odsustvovati od kuće, imati manje vremena da se dobro i kvalitetno hrane dok su u školi, a preko leta smo uspešno mogli da to, koliko toliko, kontrolišemo. Ukoliko vam škola obezbeđuje ručak, to je baš super! Ako ne, pretpostavljam da deca nose novac u školu i kupuju svoju užinu: to može biti sve od pice, peciva, hamburgera do grickalica i čokolada koje nemaju nikakvu hranljivu vrednost. Ukoliko pakujete užinu vašoj deci, moram da vam aplaudiram! Istraživanja i ankete pokazuju da se danas (u Srbiji) smatra da je pakovana užina "sramota". To je verovatno tako zato što pekare i kiosci nezdrave hrane niču kao pečurke oko osnovnih i srednjih škola. Nositi novac i kupovanje užine je "in" i znak "finansijske lagodnosti". Deca koje nose užinu od kuće su obeležena kao "siromašna". Takav mentalitet vlada jedino kod nas, dok je na Zapadu pakovanje užine najnormalnija stvar. Pozdravljam svaki pokušaj roditelja da im se dete hrani zdravo i kvalitetno čak i u školi. Lično, radije bih da mi se dete smatra "siromašnim" nego da bude nezdravo ili da nema dovoljno energije da obavlja svoje zadatke i obaveze u školi i van nje. Sve je stvar prioriteta, a moda i popularnost su sporedni, apsolutno NEVAŽNI kada je zdravlje i dobrobit deteta u pitanju.

Većina osnovnih škola u Nišu ima organizovanu pripremu obroka za decu u nižim razredima, ali većina školaraca svakodnevno užinu kupuje u kioscima brze hrane, kojih ima u blizini svake od 35 niških osnovnih škola. Primera radi, u jednoj od najvećih osnovnih škola u Nišu, u OŠ „Dušan Radović“, od 1.300 učenika dnevnim boravkom je obuhvaćeno 140 đaka prvog i drugog razreda. Oni imaju tri obroka, doručak, ručak i užinu. Pored njih, učenici do četvrtog razreda mogu se dobrovoljno prijaviti samo za užinu u školi. - Ipak, većina dece upućena je na kioske brze hrane, u okolini škole. Nisam pobornik ove vrste ishrane i moja deca traže džeparac za kupovinu užine u ovakvim objektima - kaže Aca Krstić, direktor OŠ „Dušan Radović“. Lekari u Nišu upozoravaju da je u „fast fud generacijama“ gojazno svako peto dete osnovnoškolskog uzrasta. To praktično znači da bar povremeno povišenu telesnu težinu ima 4.600 od oko 23.000 osnovaca u Nišu. Osnovna škola „Jovan Popović“ u Kruševcu je jedna od nekoliko škola koje imaju kantinu. - Tu se mogu naći peciva, jogurt, sokovi ali i zdrava hrana, kiflice od integralnog brašna i slično. Koliko sam mogla da primetim, u kantini uglavnom kupuju učenici mlađih razreda koji nemaju plaćenu užinu dok đaci starijih razreda češće kupuju hranu u objektima u blizini škole - tvrdi Tanja Stojanović, direktorka ove škole dodajući da nisu potrebne nikakve ankete i analize da bi se utvrdilo da je veći deo osnovaca gojazan. Nevenka Ristić ima ćerku koja ide u sedmi razred. - Od malih nogu navikavala sam je da se zdravo hrani. U našoj kući su supa za ručak i voće na kraju obroka obavezni. Sada je i u pubertetu i vodi računa o ishrani ne samo kada je u školi već i u kući. Vidim da za užinu obično nosi voće a izbegava grickalice - tvrdi Nevenka. Jovana Aleksić, učenica osmog razreda kaže da ima više obroka dnevno a, kada je u školi, za užinu obično kupuje pecivo. - Nemam naviku da sa sobom nosim hranu ili voće od kuće. Primetila sam da dosta mojih drugova iz odeljenja kupuje hranu u objektima pored škole, obično picu i hamburgere - priča Jovana.

 (izvor BlicOnline)

U Grčkoj ne postoji organizovana priprema obroka u školama. Užina je obaveza roditelja, a većina, nažalost, preferira kupovanje užine u školskim kantinama u kojima se može kupiti pecivo od lisnatog testa, tost, đevrek, sokovi i grickalice. Deca se, naravno, opredeljuju za kroasane punjene čokoladom (puno konzervansa i odvratnog ukusa), grickalice i keksiće. Kada god bih kćerki dala novac za užinu njen izbor bi bio isti. Dolazila bi kući "mrtva gladna", razdražljiva, umorna, bleda. Zato sam rekla-nikada više!
Ima bezbroj kombinacija, zdravih i ukusnih stvari koje možete spakovati svojoj deci za školu. Dešavalo se puno puta da užina moja ćerke bude toliko privlačna i intrigantna drugoj deci da često  traže od nje da je probaju. Ponekad, spakujem jedan mafin više ili parče kolača od šargarepe za njenu drugaricu kojoj se veoma dopadaju. Galete (bakin kolač) su pravi hit! Užinu pakujem u plastičnoj činiji sa dve pregrade (sa poklopcem, naravno) i ako je niste do sada nabavili insistiram da to učinite. Postoje i činije sa tri pregrade koje su još bolje, ali ja ih ovde u Grčkoj još uvek nisam našla. Veoma su praktične i idealne za užine ili pakovanje ručka koji možete pojesti i vi na pauzi na poslu, naročito ako završavate kasno. Ubacim po potrebi plastičnu viljušku i salvetu.
Priprema užine za decu nije ni malo lak posao! Treba osmisliti 20 užina, za 20 školskih dana u mesecu. Uh! Većina dece je probirljiva i specifična što se hrane tiče. U ovom postu pored nekoliko ideja o tome šta možete da spakujete za užinu i kako da učinite da užina bude privlačnija vašoj deci , dodala sam tablicu namirnica: ugljeni hidrati, proteini, mlečni proizvodi, voće i povrće koje se idealno sve moraju naći u jednom obroku deteta, znači ručku tj. užini. Sve je stvar ukusa deteta,  vaše maštovitosti i kreativnosti, a ponekad i zajedničkog dogovora.

IDEJE ZA PAKOVANJE UŽINA

UGLJENI HIDRATI ~ sendviči: od francuskog hleba, ražanog hleba, kifli, itd. ~ krekeri, perece, ribice ~ tortilje ~ mafini ~ galete (slane i slatke), vafle ~ đevreci sa susamom ~ granola ~ proja ~ žitarice ~ hladna salata od makarona ~ domaća pita MLEČNI PROIZVODI ~ kačkavalj i sir ~ voćni jogurt (zamrznuti i spakovati, dok ne dođe vreme za užinu on će se odmrznuti) i običan jogurt ~ krem sir ~ Zdenka sir MESO\PROTEINI ~ hladna pečena piletina ~ ćureća šunkica ~ mesni narezak ~ tvrdo kuvano jaje ~ pržene ćufte ~ humus sa sirovim povrćem ~ puter od kikirikija

VOĆE I POVRĆE ~ jagode ~ kupine ~ trešnje ~šljive ~ dinja ~lubenica ~banane ~ kiwi ~ jabuke ~breskve ~ pomorandže ~ nektarine ~ mandarine ~ grožđe ~kruške ~sušeno voće ~ mlada šargarepa ~ cherry paradajz ~ krastavac ~ štapići od celera ~ kiseli krastavčići ~ brokoli itd.

Umesto hleba upotrebite za promenu nešto drugo, kao na primer tortilje koje ćete premazati omiljenim namazom, dodati šunkicu, kačkavalj, uviti i iseći na pola. Možete napraviti mafinse, pitta bread sendviče, vafle, slane galete (bakin kolač). 

Napravite vaš zdravi Mix za grickanje ili još bolje pustite dete da  napravi svoju kombinaciju: pomešajte ribice, perece, sušeno voće, Cheerios cerealije (ili neke druge), orahe, badem. Deca vole nešto da grickaju, a ovo je relativno zdrava varijanta. Možete ubaciti (povremeno)  čokoladne bombonice u boji kao što su Smarties i M&M's. Ipak su samo deca.

Budite kreativni što se tiče sendviča: ako dete voli piletinu, napravite sendvič od piletine, možda od kuvanog jajeta, sendvič sa puterom od kikirikija, sendvič od pohovanih tikvica i sira.  Napravite picu sa kvalitetnim sastojcima prethodnog dana za večeru i ostatke spakujte detetu za školu. Dve muve jednim udarcem!

Ne zaboravite voće i povrće: iseckajte krastavac i šargarepu na štapiće. Cherry paradajz je takođe ukusan, sladak i zgodno se pakuje i jede. Raznovrsno voće seckano na kockice je dobro rešenje, ili jednostavno spakujte celu bananu, jabuku, pomorandžu ili grožđe.

Deca vole sve što je mini: mini mafinse, mini pecivo, mini sendviče raznih ukusa ili mini pice. Potražite inspiracije za recept po internetu: tu su  mafinsi sa ukusom pice, slatki mafinski sa bananom, itd. Takođe možete proju umesto u plehu, ispeći u kalupima za mafinse.

Napravite sendviče od hleba za tost, odstranite koricu  i vadite modlicama za keksiće razne oblike i spakujte. Možete nožem praviti sopsvene kreacije. Deca ih obožavaju!!!!

Uzmite  krekere, mesni narezak, šunku ili  salamicu i neki kačkavalj, isecite ih  modlicama i spakujte ih (obavezno) odvojeno. Dete će srećno grickati nešto što jako voli i plus je interesantno.
Sa modlicama takođe možete seckati voće i povrće! Ukrašavajte, igrajte se sa oblicima. Zabavno je!

Iznenadite vaše dete tako što ćete povremeno spakovati omiljeni čokoladicu ili neku drugu poslasticu uz glavnu užinu\ ručak. Moja kćer, kada god  se vrati iz škole posle jednog takvog iznenađenja mi kaže: "Mama, pojela sam sve što si mi stavila, a čokoladicu sam ostavila za kraj da uživam!".

Ako znate da će dete imati naporan dan zbog kontrolnog zadatka ili je otišlo u školu tužno i neraspoloženo, zalepite krišom na poklopac činije lepu i ohrabrujuću poruku: "volim te", "verujem u tebe", "neka ti bude lep današnji dan!" itd. Možete skinuti i štampati j ove kartice sa slatkim sličicama ako želite. (sa sajta Picklebums).
 
Srećnu i uspešno novu školsku godinu želim vama i vašim mališanima i neka vam bude PRIJATAN svaki vaš zdravi i hranljivi obrok!!!!

(fotke sa EasyLunchboxes)

Kako da isplaniram obroke za celu nedelju? Ništa lakše!

"Šta ću danas spremiti za ručak?" je jedno od večitih pitanja koja nas "muče" svakoga dana. Ako ste po tom pitanju neorganizovani, velika je verovatnoća da ćete pribeći nezdravoj hrani koja se brzo priprema: prženju kobasica, kuvanju viršli, možda čak i otvaranju konzervi.  Verovatno ćete uzeti gotovo jelo ili naručiti nešto da vam se donese na kućnu adresu, možda kupiti pecivo ili picu na kijosku? Sve mi je to jako poznato. Kada god sam u tom pogledu neorganizovana, a svi u kući umiremo od gladi, okrenuti telefon i naručiti masni giros je prva opcija. Uvek se posle toga pokajem. Ne samo da potrošimo novac, već u suštini pojedemo pravo pravcato đubre od hrane. Postoji i drugi scenario: želite da kuvate, ali ne znate šta. Lutate po supermarketu, trpate sve i svašta u korpu, da bi sledećeg dana opet sebi postavljali isto pitanje: "A, šta ću danas da skuvam?", uz ponovnu jurnjavu po supermarketu ili pijaci, nervozni, gladni i besni. Da ne bi došlo do toga i s obzirom na to da verujem da se kuvanje i priprema sva tri obroka kod kuće itekako isplati više od brze hrane, svakoga vikenda (ponekad petkom uveče ili subotom ujutru) sastavim moj nedeljni plan obroka. Koristeći ovaj PLAN OBROKA to činim na sledeći način:

1. Prvo napišem na posebni papir imena jela koja moja deca i suprug vole da jedu. Mislim na glavni obrok, a to je ručak, vreme kada se sve okupljamo i jedemo zajedno.To su standardno sledeća jela: špageti bolonjez, bilo šta od piletine (naročito pileća krilca), ratatuj (jelo od plavog patlidžana), riba, pirinač sa spanaćem, sočiva, pasulj, omleti, stir-fry kineska jela sa ćuretinom ili piletinom. Na osnovu toga tražim recepte ili osmislim šta ću kuvati naredne nedelje. Uglavnom sednem uz kaficu (kao što rekoh petkom ili subotom) prelistam kuvare ili blogove i biram recepte. Ponekad pronađem neko fino jelo od povrća, ideju za neki rižoto ili jelo od mesa koje spremam uglavnom nedeljom (kada imam više vremena) umesto standardnog pečenog pileta ili ribe. Možda to bude piletina, ali marinirana u nekoj neobičnoj kombinaciji začina ili punjena riba, bilo šta što me zaintrigira.

2. Znajući da svi volimo mleveno meso, uvek ga spremam makar jednom nedeljno, obično ponedeljkom: bolonjez, ćufte u sosu, grčke pljeskavice, punjene paprike, punjeni kaneloni, lazanje. Izaberem jelo i ubacim ga u tabelu.

3. S obzirom da postimo dva dana u nedelji, sredom i petkom, odmah znam da će se tih dana jesti jelo bez mesa i mlečnih proizvoda. Ubacim jela koja planiram da kuvam tih dana. Obično su to jednom nedeljno mahunarke (sredom) i neko jelo od povrća i krompira (petkom).

4. Ostaju mi "utorak" i "četvrtak". Utorak je uglavnom dan za jelo sa povrćem kombinovan sirom ili za ribu zbog toga što smo prethodnog dana jeli meso. Četvrtak je dan za "ostatke", jer je sutradan posni dan, a vikend je vreme za kupovinu tako da sve ono što je ostalo i što se nakupilo preko nedelje mora da se pojede i potroši, ukoliko se lako kvari. Jela nikada ne zamrzavam.

5. U planer ubacim jela koja ću spremati za vikend: subotom se uglavnom jede nešto "brzinski" (to obično bude omlet sa povrćem i sirom, ogromna salata i puno voća za dezert koje je kupljeno tog dana na pijaci). To je meni najzamorniji dan: pijaca u Grčkoj postoji samo subotom, a s obzirom da pekare, prodavnice i supermarketi ovde nedeljom ne rade, svaka kupovina se mora obaviti u subotu, pa je stoga i ručak brz, lak i zdrav.  Subotom uglavnom kupujem namirnice za sledeću celu nedelju i po potrebi kupujem i preko nedelje, ali  s obzirom da znam šta ću spremati, taj ceo proces je mnogo lakši i ne oduzima mi mnogo vremena.O tome ću malo kasnije. Nedeljom se nešto peče, uglavnom pilence ili riba, kao što sam već napomenula gore. Ubacim sve to u tabelu.

6. Pored svakog jela u tabeli zapišem namirnice koje su potrebne. Zatim, istražim da li imam nešto od toga u špajzu, u ormarićima, u zamrživaču. Na osnovu toga izmenim jelovnik ako je potrebno.. Npr. ako imam sočiva, a nema više pasulja, spremiću u sredu sočiva (posni dan).

7. Isplaniram takođe i zapišem šta ću spremiti za doručak: to su uglavnom tost, jaja, med i puter, mleko, žitarice. U zavisnosti od toga, ubacim u listu namirnice koje su mi potrebne: šunka, kačkavalj, puter, jogurtići, hleb za tost, jaja, korn flejks, ovsene pahuljice i sir. To su osnovne namirnice od kojih uvek mogu napraviti doručak.

8. Večera kod nas uglavnom liči na doručak. Nikada ne jedemo kuvano jelo za večeru, osim ako to nije pizza. "Pizza night" je često dešavanje kod nas i ponekad se prave pice od svega i svačega što je ostalo u frižideru. Testo često kupim gotovo, ako nemam vremena da ga umesim.

9. Užina je uglavno voće, kokice, sladoled, voćni jogurt. Deca obožavaju Nutellu sa hlebom, pa uvek obnavljam zalihe.

10. Pored namirnica za kuvanje, u zavisnosti od sezone, isplaniram i salate koje će ići uz jelo: zelena salata, cvekla, paradajz. Stavim i njih na listu.

11. Ukoliko se opredelim za jelo kome je potrebna priprema dan unapred kao što su odmrzavanje mesa ili mariniranje,staviti pasulj u vodu da odstoji preko noći, naseckati povrće za stir-fry kako bih uštedela vreme, ubacim i to u tablicu pod "pripremiti za sutra".


12. Umalo da zaboravim:  nikada, nikada, ali NIKADA ne idite u kupovinu kada ste gladni (posle posla ili fakulteta). Kada smo gladni, dokazano je, kupujemo više hrane i trošimo više novca. Najčešće se biraju proizvodi kao što su: čips, čokolade i keks i sve ono što omogućava brzo utoljavanje gladi, a retko se kupuju povrće ili voće. Zato, u kupovinu namirnica idite samo onda kada ste siti, odmorni i UVEK naoružani listom namirnica koje su vam potrebne. Ni više ni manje od toga!

Idealno bi bilo podeliti tu obavezu sa nekim, npr. možete pitati vaše ukućane šta je to što bi voleli u toku nedelje da imaju za doručak, ručak ili večeru. Još idealnije je kada imate priliku da makar tu i tamo kuvate...sa nekim, a ne samo za nekoga. Slažete se?

P.S. Danas je nedelja (dan kada sam pustila ovaj blog u etar), još uvek imate vremena da isplanirate obroke za sledeću nedelju i obavite vašu kupovinu.

(fotke sa pinterest)