Lepota je prihvatanje

U julu punim 34 godine. Pre nekoliko dana otkrila sam par novih bora ispod oka, sede vlasi preteći štrče iz moje glave, grudi mi sigurno nisu više onako čvrste kao što su bile pre dva porođaja, koži na telu je potrebna mnogo veća nega i pažnja, stomačić je tu i pored gubitka kilograma, oči su umornije, podočnjaci tamniji. Sedela sam na kauču, zurila u televizor sa tužnim izrazom na licu, očigledno pod utiskom ispiranja mozga o težnji ka večnoj mladosti i lepoti. Na jednom kanalu se prati život devojaka koje su se tek otisnule u svet manekenstva, na drugom pokazuju tok plastične operacije nad ženom koja želi da se podmladi, na trećem se reklamira novi izbor za Miss Grčke, na četvrtom izbor za "Playmate of the year", na petom poznata talk-show voditeljka govori o tome kako čini sve da bi ostala mlada i tako, nemilosrdno, svaki dan, TV emisije, časopisi, filmovi i serije nam govore da moramo po svaku cenu ostati mlade. Ako to ne učinimo, nećemo dobiti posao iz snova, a za jedno desetak godina, muž će nas ostaviti zbog mlađe žene. Pro(seda) kosa je sramota, bore su grozne i nedopustive, ako žena ne uspe za par meseci da skine višak kilograma posle porođaja, ona je automatski na meti kritike. Verujte mi, bila sam tamo. Počela sam da plačem, više od umora i saznanja da sam proteklih godinu dana bila "samo" neko ko hrani, presvlači, pere, pegla i brine o drugima. Nije pomogla ni činjenica da su mi hormoni ludeli usled još jednog burnog PMS-a koji moji ukućani preživljavaju svakog meseca. Plakala sam, jer sam u tom malom deliću sekunde osetila malodušnost i potrebu da pobegnem od rutine, da osetim slobodu mladosti koju mi serviraju svaki dan. Sve je to izašlo iz mene kroz reči:" Ja sam tako staaaaaaraaaaaaaa!". Glupo, nezrelo,samoponižavajuće, zar ne? Srećom, moja glupost i bezrazložna tuga je oterana jednim iskrenim :" Ludice, ti si za mene uvek mlada...", nadam se da je tako. Ustvari, to mi je bilo dovoljno. Nije mi ni bilo važno da li je to istina, bitno je da sam se ja, u svojoj duši, tako osećala i vrlo često tako i ponašala- luckasto i pomalo nezrelo, moje šale su često dvosmislene, detinjaste, propraćene smešnim grimasama i pokretima.

Setih se mojih tinejdžerskih i dvadesetih godina.
Iskreno, sa ove tačke gledište, ne bih se vratila u te godine ni da mogu! Vreme ozbiljno poljuljanog samopouzdanja usled raznoraznih događaja koji su me obeležili za čitav život. Jednom osetljivom mladom biću nije potrebno mnogo da izbore drugih ljudi shvati tragično i lično, a da ne govorim o bezazlenim komentarima, koji sigurno nikada nisu bili upućeni zlonamerno. Da budem kratka- odjednom sam namrzla moju obožavanu, crnu, kovrdžavu kosu,mrzela sam sve što je muško, a prezir prema mom belom tenu, koji kao mlađa nisam ni primećivala, se stvorio niodkud i trajao je do skoro. Moram priznati da moje mirenje sa činjenicom da nikada neću moći da imam preplanuli kalifornijski ten nije stiglo do konačnog stadijuma. Blizu sam, ali ne zaboravimo da sam ipak žena, nesigurnosti i kompleksi su moje drugo JA. Zaista, to vreme je bilo pravo mučenje,a moje nisko samopouzdanje je zadavalo veliku patnju kako meni, tako i osobama oko mene. To mi nije omogućavalo da uživam u životu onako kako sam želela, zatvarala sam se u sebe i izbegavala sve ono što su mi moje mlade godine nudile.
Na reči: plaža, kupaći kostim, sunce i more, ja bih se ježila. Za mene su te reči bile ekvivalenti sledećih situacija: mučenje, moja blještava bela koža na suncu, sve oči (u mojoj glavi umišljene) uprte ka meni, opekotine, ponovno razočarenje zbog nepostignute preplanule kože. Koliko god bih pokušavala, koliko god to želela, moje crvenilo od sunca bi se povuklo i koža bi ostala....bela...Nije vredelo čuti komplimente za moj "nesvakidašnji izgled"i na činjenicu da sam "drugačija". Drugačija? Ja ne želim da budem drugačija! Želim i ja da ima dugu plavu kosu i preplanuli ten, ili crnu grivu i maslinastu boju kože, ne želim budem "nežnog izgleda" ili bolje reći "SNEŽNOG izgleda"!!!!!!! Tako mi svega, mojoj patnji nije bilo kraja, do pre, pa, godinu dana? Teško je jednoj majci dvoje dece, pametnoj, očekivano sigurnoj, logičnoj i zreloj ženi priznati da se još uvek bori sa svojim nesigurnostima. I pored sve ljubavi koju imam, lepih reči i komplimenata od strane žena i muškaraca, taj tamni oblak "ma, oni su samo ljubazni" još uvek me prati.
Taman kada reših da mi moja nezrela nesigurnost neće uništiti življenje sna mnogih ljudi o životu pored mora, desilo se nešto što me je vratilo na srednjoškolski čas fizičkog vaspitanja. Komšinica iz susedne zgrade, kada me je ugledala na plaži, rekla je, totalno nesvesna uticaja koje će njene reči imati na mene:" Tako si beeeelaaaa!!!". U tom trenutku sam poželela da joj kažem:" A, tvoja zadnjica je debela!". Naravno, saznanje da komentar nije bio zlonameran, nego da se radilo samo o konstataciji, nije mi pomoglo da se otrgnem od te zveri koja me je tako dugo pratila i mučila kroz život. Komentari drugih komšika koje su se isto našle na plaži, tipa " tvoja kosa na suncu ima crvenkasti odsjaj, kako lepo ide uz tvoj ten",nisu takođe pomogli. Ja sam još uvek bila na času fizičkog gde su devojke svoju izrazito tamniju kožu upoređivale sa mojim snežno-belim tenom i bezazleno se kikotale dok sam ja najradije želela da pobegnem i da se zatvorim u moju sobu, zauvek. U tome mi nije pomagala činjenica da zbog moje lude glave, nisam ni izlazila na sunce, od sramote, a samim tim, koža je neminovno bila svetlija, a ja očajnija. Sada mi je to smešno. Elem, plaža je ponovo postala mesto iz mojih najstrašnijih noćnih mora, samo zbog jednog nevinog komentara. Dozvolila sam ponovo da se vrate moji demoni i da umesto da prevaziđem svoje komplekse, što se i očekuje od jedne zrele osobe, ja sam se ponovo gušila u sopstvenoj samomržnji. Ne, više nije bio problem moj ten, već bes prema sebi samoj i prema činjenici da me je jedan glupi, nevažni komentar od osobe koja mi ništa ne znači u životu, toliko pogodio.
Naravno, kada imamo određeni kompleks vezan za naše telo, uglavnom tu "manu" skoro nesvesno primećujemo kod drugih. U mom slučaju je bilo sledećih misli "ne, njena koža nije ni prilično bela kao moja", "ma, njoj to divno stoji", "joj, što je lep njen ten". Glupost, idiotizam, uh, evo dođe mi da sama sebi opalim šamar (mislim da znam kako se otprilike osećao moj dragi u tim trenutcima).

U trenutku "prosvetljenja", sletela mi je na um ideja da potražim i druge žene, kako one koje su poznate ličnosti, tako i one koje su "obične" žene kao i ja, sa istim, snežno-belim tenom. Ne samo da ih ima mnogo, nego na moje ogromno iznenađenje, negovale su svoj ten, održavale svoje "bledilo" i isticale ga kao svoj adut i glavni faktor njihove lepote. Važna činjenica je da prihvatanje svog tena kao nečega što u suštini ne možeš promeniti, a svakako bleda koža ima nejveći rizik od dobijanja raka kože, pa stoga,svako pečenje na suncu, koje je totalno uzaludno je još jedan korak ka ovoj bolesti.
Dita von Teese je u svojoj mladosti izgledala kao prava kalifornijska devojka. Krasila ju je diga plava kosa, sunčani ten, dok se u duši uvek osećala kao bledolika crnka. Ofarbala je svoju kosu u ugalj-crnu boju i od tada ljubomorno i strogo brine o tome kako da održi svoj beli ten. Ta inforamacija, iako po meni totalno luda, je promenila tok mojih misli. Dita je stekla ime i zaradila milione na svom belom tenu, a meni je polako to pomoglo da shvatim da bledilo "uopšte i nije tako loše" i postala sam jedan u legiji fanova ove burlesque-plesačice.
Onda negde u to vreme, isplivale su paparazzi fotografije Liv Tyler na egzotičnoj plaži, u crnom kupaćem kostimu, sa par kilograma viška (kako se usuđuje?) i snežno bele kože. Neki su se zgražavali, a drugi pozdravljali njen primer neopterećenosti i očiglednog opuštenog pogleda na svoj izgled. Liv Tyler-stomačić. Dora-stomačić, check. Liv Tyler-bela koža. Dora- bela koža, check. Liv Tyler- savršene crte lica! Dora-....X! Ma, koga briga za rak kože i savršene usne, LIV TYLER JE SNEŽNOG, BLJEŠTAVOG TENA KAO I JAAAAAAAAA! Jupiiiiiii!Očigledno, to je ne ometa u uživanju na suncu, u talasima mora i druženju sa ljudima koje voli.
"Pale is the new tan!" promoviše se sa svih strana, časopisi su puni reklama za preparate za zaštitu od sunca, odaje se počast "Twilight" sagi za postignut uticaj na mlade ljude što se tiče sunčanja i velikog pada obolelih od raka kože među fanovima, pevačica Nicole Roberts napušta svoj preplanuli look i vraća se svojim "bledim" korenima , a ja jedva čekam da ponosno obučem moj crni bikini i krenem smelo u osvajanje plaža Peloponeza.... samo se nadam da neću zaslepeti nekog pilota svojom belinom i izazvati avionsku nesreću.
Šalu na stranu, da ne bi zvučalo sve ovo još više bezveze nego što jeste, mislim da je važno napomenuti da nije stvar u voleti svoje telo takvo kakvo jeste, nego prihvatanje naših mana i pronalaženja načina da se pomirimo sa činjenicom da nismo savršene, da niko nije i da je zaista unutrašnja lepota, lepota duše ono što je važno koliko god to zvučalo otrcano i poznato. Dosta je sa kompleksima, nesigurnostima, vreme je da se prigrle široki kukovi, male grudi, nesavršen nos, tanke usne ili punije butine, vreme je da se živi zdravo i prihvati zdrav odnos prema telu, hrani i životu u celini, ipak, kao što sam rekla, uskoro punim 34 godine, krajnje je vreme.....

Jednominutni pisac- majka

Koje su najbitnije osobine koje treba da poseduje jedna majka?

~ Sposobnost da spozna da su deca osobe same za sebe, a ne njen "produžetak". Dobra majka razume, ne vrši pritisak, usađuje prave vrednosti. Ono što je najvažnije, kada dođe vreme, ona ih pušta da odu iz svog toplog, bezbednog gnezda i prima ih nazad u svoj zagrljaj svaki put kada deca to požele.

Izgubljena ženstvenost

Volim moje džins pantalone. Dajte mi farmerice u svim bojama, krojevima i modelima i ja ću ih sa zadovoljstvom nositi! To isto važi i za patike. Zamislite da jedna žena od skoro 34 godine čežnjivo i sa neznatnom dozom zavisti gleda u petnaestogodišnje devojčice i njihove starke-patike i uporno ih merka po izlozima rešena da se počasti jednim parom te obuće. Ako ništa drugo, to pokazuje da sam žena koja voli jednostavnost, udobnost i koja je u duši mlađa nego što to pokazuju njene godine (koje inače ne krije). Međutim, nedavno u meni se javila jedna želja, inspirisana mladim devojkama koje su osnovale sajt u kome pokušavaju da promovišu povratak ženstvenosti, u svakom njegovom smislu, u oblačenju i negovanju ženstvenih osobina. Postavile su izazov ženama i devojkama da pokušaju da nose samo i SAMO haljine ili suknje tokom jedne cele nedelje.
Suvišno je reći da sam izdržala samo jedan dan, ali dok je trajalo, zapazila sam velike promene kako u mom ophođenju prema drugima, tako i načinu na kome se sam se kretala. Moj glas je postao nežniji, a pokreti mekši. Naravno, moj jedini problem sa suknjama i haljinama leži u činjenici da negujem dugogodišnju "ljubav" sa svim vrstama hulahopkama i najlon čarapama koja se može jedino opisati rečima- ELIMINISATI NAJLONSKOG NEPRIJATELJA ...SADA! Inače, ženstven način odevanja mi ni malo ne bi smetao da ne postoji ta mala, dosadna, stvar od termoplastičnog, svilenkastog materijala koja stoji između mene i mojih haljina. Zato reših da sačekam leto....
Da ne bi sve ovo zvučalo suviše površno, plitko i glupo, dodajem i saznanje i svest da ženstvena garderoba nije preduslov za "ženstvenost", već se ona dopunjuje onim što je unutar te žene, njen karakter, njeno srce.
Zaista mi smeta kada vidim da se u današnje vreme "seksi izgled" žene poistovećuje sa "ženstvenim" tj. da se te dve stvari se smatraju istovetnim.
Hajde da pogledamo koje su definicije ovih reči:

~ "seksi" žena je ona koja zrači seksualnošću, glamurozna, seksualno privlačna, uzbudljiva.

~ "ženstvena" je ona koja poseduje osobine karakteristične za žene ili devojke: nežnost, slabost, delikatnost, skromnost.

U mojim tinejdžerskim godinama i dvadesetim, negovala sam divljenje prema ženama koje su bile moja totalna suprotnost. Naime, kreativnost i ideje mi nikada nisu bile u manjku, ali ono što nikako nisam posedovala su borbenost, sposobnost "da se guram", ambicioznost i energija. Žene glasne, jasne, žene "zmajevi", sposobne da ostvare sve svoje planove bez obzira na cenu i žrtve, žene koje su bez stida izražavale svoju seksualnost, su u meni izazivale strahopoštovanje,a najčešće sam se zbog njih osećala zastrašeno, u njihovom prisustvu sam se povlačila, osećala "manjom od makovog zrna" i često bih patila zbog moje preterane emotivnosti, romantičnog shvatanja života, mog povlačenja i večite potrebe za osloncem.
Tokom svih ovih godina, upoznala sam takve žene i tiho im zavidila, ali sam u njima nešto primetila, nešto što mi nije "štimalo", što mi je smetalo, nešto što je u meni smanjilo to divljenje do konačnog samospoznanja i shvatanja ko sam i kakva žena želim da budem. Sada želim da naglasim, da ne želim da generalizujem,već donosim neke svoje lične zaključke koji su proizvod mog ličnog iskustva, poznanstava, posmatranja određenih situacija i ljudi koje sam upoznala. Ovaj tekst nije kritika, već objašnjenje mog ličnog traganja i puta do moje nadgradnje kao ličnosti i žene. Naime, primetila sam da su te žene usvojile određene oblike ponašanja koji su karakteristični za muškarce: glasno su pričale, često su bile svadljive i drskog ponašanja. Neretko su bile neraspoložene, nisu poštovale svoje muževe, sposobnost da budu nežne i smirene totalno je pomračena grubošću i potrebom da se dokazuju da su jednako sposobne, ako ne i bolje od muškaraca. Upoznala sam ženu koja mi je priznala da "...ne ume više da se ponaša kao žena i da odbija da bude nežna, fina i draga ženica svome mužu...iz inata". Na te reči sam se stresla, naježila, osetila....žaljenje i odlučnost da ja, kao žena, nikada ne budem takva.
Avaj! Ja se JESAM vrlo često ponašala upravo tako!!!! Upravo zbog toga sam i osetila onu zgroženost!Podsetih se na moj pomalo prgav i svadljiv karakter, a, da- i na moju veliku potrebu da naređujem i da stvari budu onakve kakve želim! Jesam li napomenula da često vičem, umem i da opsujem! Zar ću ja, eeeeeeeeeeej, JA da budem slatka, fina, ljubazna i nežna? Ja ne smem da pokažem slabost, nežnost je za slabiće, skromnost je precenjena, mi smo jednake sa muškarcima i ako nam je volja, nosićemo pantalone, nećemo rađati više od jednog deteta,bićemo grube i glasne, skitaćemo po gradu, uvaliti decu majci i ići na kafu, činićemo šta nam je volja bez konsultovanja i dogovora sa mužem, sve to iza njegovih leđa,bićemo džangrizave, nikada neće biti dovoljno novca, dosta šminke, garderobe i putovanja, nesposobnjakoviću, šalabajzeru, moj odgovor je "ne", na sve je moj odgovor "ne", neću popustiti, neću biti pametna i strpljiva, ako želim da ogovaram, to ću i činiti, hoću sve SADA, jesi li li čuo? Zašto ta i ta da živi bolje od mene? 'El vidiš kako je obučena, svake nedelje sveža frizura? Ma, gledaš li ti TV uopšte? Ne vidiš u kakvim kućama žive tamo svakakve k....! Šta su one bolje od mene? Možda imaju bolje muževe? Jesi li nekada pomislio to, a?Nećeš ti mene unazaditi time što ću ti biti ŽENA, ne želim da budem žena, neću da budem ženstvena, to su samo slabe ženice koje su ceo da uz šporet i koje tuku muževi, znam ja kako one prolaze u životu! Ne , ne, ne, moram da budem gruba, moram da se svađam, moram da psujem, biću lakomislena,razvratna i rasipnica, ja moram, MORAM da budem MUŠKARAC? Ma, recite mi, koliko muškaraca koje znate se tako ponašaju? Ja ne znam NI JEDNOG.

Recite, zar nije jadna ova, gore opisana žena? Zar ovo gore ne odslikava jedno nesrećno, nezadovoljno stvorenje, jednu izgubljenu ženu kojoj je usađeno u srce da je skromnost najednom mana, da je štedljivost nepotrebna, da su materijalne stvari ključ do sreće, da se nežnost ne nagrađuje, da je popuštanje slabost, da je kuća zatvor i deca su kazna, da je spuštanje tona glasa poniznost, da je usrećivanje muža unazađivanje, da je stavljanje potreba drugih pre svojih nametnuta žrtva. Jeste li nekada, u nekom trenutku, bile na momenat ta jadna žena? Ako niste, onda ste moj idol, moj primer, ideal. Hvala Bogu na jednoj mojoj dobroj osobini- jasno primećujem svoje greške i stalno pokušavam da budem bolja žena, majka i osoba.
Moje divljenje se već neko vreme usmerilo na potpuno drugi tip žene. Ona je staložena, njen glas je tih i mio, umiljata je, popustljiva i vredna. Skromnost i štedljivost (ne škrtost) su joj najveća vrlina. Ona se ne žali, nije malodušna, ne traži mnogo, zadovoljna je onim što ima. Ume da ulepša svoje okruženje, nasmejana je i topla, zrači ljubavlju, a njena mudrost i snaga leže u sposobnosti da prećuti kada treba i da mirno, diplomatatski izrazi svoje mišljenje. Prijatna je i saosećajna, ona se ne prenemaže, ne glumi, nije teret, već podrška, potpora, prijatelj. Za nju ljubav nije žrtva, već potreba, razlog da živi.


Njen dom je njeno carstvo, mesto gde drugima pruža gostoprimstvo, odmor, opuštanje, toplinu. Ona zna da je svet okrutan i pun rugla, ali će kroz svoju porodicu i dom ulepšati svet,i to dobrim vaspitanjem dece, učenjem sinova da poštuju žene i prenošenjem svojih osobina na kćeri, jer "dobre kćeri rađaju i dobre sinove". Zna da će time mnogo više pružiti društvu.
Ona je graciozna i ženstvena ne samo u svom ophođenju prema drugima, nego time odiše i njen fizički izgled. Izaziva divljenje ne svojim razgolićenim telom, već odmerenom garderobom, ljubaznim ponašanjem i posvećenošću svojim najbližima.
Znate koji je moj san, moja težnja? Moj san je da pored divne, duge, letnje, cvetne haljine nosim, ali u srcu, sve ove navedene osobine i da njima ukrasim svoju dušu.
Daleko sam od te žene, veliki je put preda mnom, ali napokon znam čemu želim da stremim. Još uvek ne izlazim iz farmerica, još uvek merkam one starke, tu i tamo opsujem, budem gruba i nestrpljiva, ali znate šta? Moja cvetna haljina je u ormanu, a ta žena kakva želim da budem polako izbija na površinu. Postoje mnogo barijera, mnogo predrasuda, mnogo duboko ukorenjenih shvatanja koje treba pobediti na tom putu, ali moj san je živ i nikada nije goreo jačom vatrom nego sada.

Jednominutni pisac- klišei "po meri"

Današnji zadatak jednominutnog pisanja je preraditi dobro poznate stereotipne fraze, izreke, poslovice:

~ Ako vam život pruži limune, napravite limunadu.

~ Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra.

~ Stara koka, dobra juha.


Prerađene fraze:

~Ako vam život pruža limune, vratite ih, jer ste verovatno želeli pomorandže....slađe su!


~Sve što možeš danas...može da sačeka....


~Stara koka, žilavo meso.

Da li možete da se setite još nečega?