Friday, 15 October 2010

Ispovest bivše zavisnice od parfema (lična priča)


Sve je počelo jako davno- pre nego što su dizajnerski parfemi bili nešto što sam mogla da priuštim, pre nego da saznam da nisam jedina i pre nego da upadnem u začarani, mirisni krug kompulsivne kupovine istih.
Oduvek sam volela da lepo mirišem. Od malena su me očaravale male i velike staklene bočice pune aromatične tečnosti. Uvek su me zavodile reklame istih u časopisima sjajnog papira.
Moja majka je dobijala parfeme na poklon od oca i njegovih prijatelja. S obzirom da ih nikada nije koristila, brzo sam uvidela da nisam od nje nasledila ljubav prema njima. Već sa svojih 12-13 godina mirisala sam na prilično zrele "Charlie" i "White Satin". Volela sam da se mažem kremicama, igram bočicama, da mirišem šampone, da kupujem dezodoranse, razne sapune i svuda, ali svuda sam išla namirisana. Onda je došla srednja škola, devedesete, užasne godine pogođene ratom, nemaštinom, izgubljenim snovima i perspektivom jednakom nuli. Bilo je u odeljenju par njih koji su iz meni nepoznatih (tada) razloga uspele da se dočepaju dizajnerskih parfema. Devojka u razredu me je opijala "Kenzo" parfemom, pudersti "Tresor" je mirisao na nežne godine, "Lou Lou" je nosila "najbolja riba" u školi, "Gio" mi je mutio čula- simfonija nedostižnog statusa, prestiža i nadasve beskrajnog zadovoljstva.
Jednog dana, hipnotisana elitističkim mirisom Armanijevog parfema, skupih hrabrost da uđem u prodavnicu i pitam koliko košta, obećavajući sebi da ću skupiti džeparac i kupiti ga kad-tad. Avaj, čuvši cenu, tužno sam slegla ramenima i u sebi proklinjala dan kada su moji roditelji rešili da se vrate u Srbiju (onomad Jugoslaviju), mrzela sam Miloševića sa još većom strašću, zavidela devojkama koje su ga mogle priuštiti i nesrećna, sedeći u autobusom sa rancem u ruci, zaklela sam se da ću se jednog dana kupati u parfemima....jednostavno, sada nije došao taj trenutak.

Ipak, nekim čudom, boginja lepote Afrodita ( ne verujem da bi se "the God" bakćao sa mojim parfemskim željama) je uslišila moju očajnu molitvu....ok, delimično. Na scenu su stupili "ne- tako- dobra-ali-u-tom-trenutku-i-više-nego-dovoljna-alternativa" koja će mi promeniti život zauvek- parfemi na točenje. Evo raja na zemlji! Čitav parfemski svet u ogromnim staklenim bocama sa natpisima "Tresor", "Kenzo", "Poeme" i..."Gio"! Sa vrlo malo para mogla sam kupiti ono o čemu sam sanjala- mirisnu ekstazu, prividno pripadanje krugu pravih mladih dama, osećaj da sam neka druga osoba- lepša, elegantnija, samopouzdanija. Dostupnost i cena parfema na točenje, napravile su od mene isuviše čestog posetioca ovih prodavnica, iz dana u dan, kupujući novu etiketu ja sam donosila raznorazne odluke "ko trebam biti": danas sam "zavodljiva", sutra moram biti "samouverena", biću "romantična", moram biti "jaka", i tako do besvesti, svakodnevo sam kreirala novu "ja" mirišući se toaletnim vodicama iz ružnih bočica sa sprej-pumpicom.
Moj parfemski promiskuitet se na kratko završio pronalaskom magične, za mene, kombinacije nota, koja me je potpuno osvojila- "Jean Paul Gaultier." Naša romansa je kratko trajala,ipak sve to vreme bila sam mu apsolutno verna, međutim, počela je nova fascinacija i nadasve opsesija svačim što je imalo u sebi vanilu. Ona za mene znači: čednost, razigranost, slatka zavodljivost, prva velika ljubav, promene i novi početak. Kupovala sam sve što mi iole miriše slatko, nevino i toplo, jer tako sam se i ja osećala. Svi su me mogli prepoznati po mom Impulse Vanilla dezodoransu. Konačno, mislila sam, pronašla sam sebe, znam ko sam! "Ja sam slatka, topla, romantična, ljupko zavodljiva devojka duge kovrđžave kose i razigranih plavih očiju." Ubrzo ni jedna vanila nije mogla potpuno da me zadovolji, ni jedna se nije poklapala sam onom "ja" koja sam želela da budem. Ozbiljna kriza identiteta.

Otac koji je često putovao poslom u Beograd mi je donosio američka izdanja "Cosmopolitana" znajući koliko im se svaki put radujem. Čini mi se da sam tačno mogla da namirišem mirisne reklamne trake u časopisu još pre nego da ga izvadi iz torbe i nestrpljivo bih se sjurila u sobu, bacala na krevet i provodile slobodno vreme duboko zadubljena u čitanje tekstova (uglavnom o....seksu, ehm) i trljanjem parfemske trake o vrat i ruke, sanjajući zatvorenih očiju o kašmirkom kaputu natopljenim "Shalimar" parfemom i šetnjom Parizom u iskoj crnoj haljini poput one koje je nosila Sophie Marceau u reklami za "Champs-Elysees". Sanjarenja i nepoznat, romantični, glamurozni svet čiji sam jedva primetni dašak mogla osetiti jedino mirisanjem već izvetrelih parfema na listovima "Cosmo" časopisa.
"Ah, da mi je samo par mililitra "Champs-Elysees" parfema....ništa mi više ne treba u životu, bila bih savršeno i kompletno srećna!", govorila sam sebi.
Još jednom, Afrodita je uslišila moje parfemske molitve.
Dobila sam priliku da to leto provedem u Parizu. To je divan, ostvaren san (skoro) svake mlade, romantične, ljubavi željne devojke žedne za...parfemima.
Prvo što sam primetila sletevši na aerodrom "Charles De Gaulle" je da su svi mirisali bajno! Vazduh je mirisao na kombinaciju vrućih kroasana, café au lait (kafa sa mlekom) i skupih parfema na elegantnim damama i stjuardesama besprekornih frizura. To je to! Pravi parfemski svet je čekao samo mene da otkrijem i zauvek zadržim za sebe.
Moja prva šetnja Parizom je naravno bila Jeliseljskim Poljima. Izašavši iz metro satnice kod Trijumfalne kapije, ispred mene se prostirala široka i duga avenija prošarana svetom, bogatsvom, svetlošću i mirisima koji nisam ni znala da postoje! Dugo šetajući, izgubljena devojka koja je do juče koračala prljavim ulicama sa ljudima mračnih lica, našla se, kako joj se tada činilo, u centru sveta! Sa moje leve strane, odmah pored Guerlain butika (u kome je ne nekoj od onih prelepih polica mirovao i mene čekao parfem "Champs-Elysees"), nalazila se moja parfemska Meka, moje mirisno svetilište-"Sephora". Svaki zaluđenik, opsesvni snif-snifovac, kompulsivni kupac parfema zna šta to znači! Svaki prethodno navedeni ludak, kada bi se našao u Parizu, i to za celo leto, provodio bi sate prskajući, isprobavajući, bukvalno ispijajući svim čulima tečnosti u bočicama ravnim savršenstvu. Znate za onaj izraz "kao dete u prodavnici slatkiša"? E, to najbliže može opisati moje tadašnje osećanje!
I kada mi isprobavanje i prskanje parfema duž cele i OBE ruke nije bilo dovoljno, morala sam da ušetam u prodavnicu pored...u sveto mesto, koje izaziva duboko strahopoštovanje, divljenje i tera na dubok naklon- Guerlain boutique! "Champs-Elysees" je sve ono o čemu sam sanjala- sladak, ženstven, mirisao je na mimozu i kruške, beskrajno romantičan i.....skup, veoma skup. Elegantna prodavačica sa "Hermès" maramom oko vrata, pažljivo je vratila bočicu na staklenu policu, neprestano se osmehujući uz ljubazno: "Au revoir, mademoiselle!" Nekoliko metara dalje, kupila sam novi broj "Cosmopolitena" na engleskom, ušla u metro i krenula dugom vožnjom kući. I tada, tu, u metrou na putu za južni Pariz, upoznala sam njega, jednu od mojih najvećih ljubavi, strast kakvu nigde drugde na svetu ne postoji-"Allure" parfem. Mamio je i milovao svojim mandarinama, vanilastim osmehom sa dahom burbona i buketom ruža. Devojka na reklami je bila obična žena, obučena u crno, sigurna u sebe, samostalna i privlačna. "Bilo bi lepo biti kao ona!", još jedna želja, kriza, potraga, zbunjenost mlade duše.

Kao i svako ko ima određenu opsesiju, tako i ja, nisam prestajala da mislim na "Allure". Potisnuo je moj romantični san o jednom i jedinom "Champs-Elysees" parfemu i potpuno me uvukao u svoj senzualni svet odraslih. Morala sam da ga imam. On je sve ono što mi je potrebno da budem srećna i kompletna. Uz pomoć njega, napokon ću pronaći sebe, znaću ko sam, par kapi na mom vratu će izvući iz mene osobu kakva želim biti.

Kupila sam ga. Imala sam dovoljno novca za eau de toilette koncentraciju. Put do kuće sa Sephora crnom kesom koja je u sebi sadržala kutijicu boje kajsije oivičene zlatnim, bio je neizdržljiv, euforičan i radostan. Osmehivala sam se ljudima, veselo gledajući i brojeći stanice, neobazirući se na povremene bezobrazne i dvosmislene poglede i dobacivanja. Koga je briga za njih! Stigavši kući, sa pokretima gotovo nekog religijskog rituala skinula sam zaštitni celofan, otvorila prelepu kutijicu, izvadila elegantnu pravougaonu bočicu, odvrnula zatvarač i skoro plašljivo, kao da u rukama imam nešto veoma dragoceno, stavih na sebe par kapi "Allure" parfema. Čista ekstaza, mir, sreća, novi vidici, nov pogled na svet, nova ja. "Au revoir, izgubljena devojko iz Srbije!", mislila sam u sebi znajući da se moj život menja, iz korena i osetih u tom trenutku pomalo.....strah.

"Allure" je bio previše poseban, zahtevao je klasičniju, elegantniju garderobu, uzdržano ponašanje, manje kose i više šminke-sve ono što nisam imala ja, a htela sam. Sada mi je bio potreban parfem za "svaki dan", za moje farmerice, plave patike, detinjaste majčice. "Allure" je većinu vremena stajao na polici u mojoj sobi i služio kao neki magični nektar koji bi mene pretvorio u devojku kakva sam želela biti. "Eau d'Eden" parfem, nova poseta Sephori, ista navala adrenalina (ili endorfina, pojma nemam), nestrpljivo otvaranje bočice, prskanje, ekstaza, zadovoljstvo i ponovo splasnulo osećanje oduševljenja. Nakon nekoliko dana, "Fath de Fath" mi se činio da je ono što mi stvarno treba, a onda je to bio parfem sa mirisom malina koji je pravila Sephora, pa klasični "Eden" od Cacharela, zatim jeftina imitacija "Angel" parfema, ali "Aqua di Gio" je bio sigurni i pravi pogodak! Tako sam sebe ubeđivala...Posete ogromnim tržnim centrima Pariza su me upoznale sa dražesnim svetom "Annick Goutal" linije. Volela sam da se "muvam" satima i posmatram stare i mlade Parižanke kako isprobavaju i kupuju nove parfeme. Raj!
Vratila sam se u Srbiju sa punim koferom časopisa, knjiga, garderobe i cipela za pola familije, a između su pažljivo i sa puno ljubavi ututkani moji parfemi, produžetci moje kompulsivne i "višestruke" ličnosti.

Prolazili su meseci, moja žeđ za parfemima nije prestajala, čitava mirijada skupih, vrhunskih parfema nije nikada mogla potpuno da me zadovolji, nije bilo dovoljno mirisati na beskrepokrno elegantni "Allure" ili okeansko svež "Aqua di Gio". Sanjala sam o jednom jedinom parfemu koji će biti stvarni produžetak onoga što sam, miris po kome će me svi pamtiti i voleti. Kako je to moguće kada ustvari ne znaš ko si? Kako će te ljudi pamtiti kada ni sam ne znaš na čemu si?
Prolazile su godine, posete Parizu su bile i dalje najsrećniji i najmirisniji trenutci svakoga leta. Novi parfemi, nove želje, opsesivno mirisanje i obilazak parfimerija. Usledili su "24 Faubourg", "Premier Jour", "Jean Paul Gaultier Classique", "Chanel #19" u koncentraciji čistog parfema (poklon od oca), "Romance", "Happy", "Ralph", "Opium" i mnogi, mnogi drugi. Za svaki od njih sam mislila "da moram da ga imam". Usledilo je skoro svakodnevno pristizanje paketića sa uzorcima parfema nezavisnih parfimera, raznoraznih "starih formulacija", sićušne bočice skupih i retkih parfema, sve to poslano od strane zaluđenika iz celog sveta, dobrih ljudi koji su bili voljni da me upoznaju sa uzbudljivim svetom meni nepoznatih parfema. Tako sam pronašla dragoceni "Mitsouko", "L'Heure Blue" i "Jicky"- famozne parfeme koji su za mene čista poezija, put do moje duše i podsvesti, pa Serge Lutens, Frederick Malle, Keiko Mecheri i puno drugih. Šarene, ukrasne kutije pune parfemčića donosile su mi beskrajnu radost, a pristizanje novih paketa je uvek bio praćen usklikom ushićenja. Istraživala sam, mirisala sam, tražila, čitala, razmenjivala iskustva, pisala o njima, volela i disala za magičan svet koji mi je pružalo malo tečnosti u bočici. Mislim da sam onda polako počela da shvatam da je količina parfema koje sam mirisala bila preterana, da je moja žeđ nezasita i nikada zadovoljena. Ideja o eventualnoj katastrofi kao npr. požaru ili poplavi je bila prava noćna mora, misao na to da bi se moji parfemi uništili prilikom toga je bila užasavajuća. Nije mi se sviđalo što sam se tako osećala. Sanjala bih parfeme u ogromnim, džinovskim bočicama i svaki put bi mi neki glas govorio :"On je pravi, on je pravi!" Predskazanje ili uvrnut um opsesivne ličnosti? Ono drugo....

Jak, sigurni, pomalo muškobanjasti "Baiser du Dragon" mi je trebao kada sam polagala vožnju, nežni i poetični "L'Heure Bleue" za spavanje, senzualni i bezobrazni "Boudoir" za intimne trenutke, uzdržan i tih "Parfum Sacre" za verske praznike u Crkvi, "Angel" koji me je podsećao na slatke đakonije i detinjstvo, za Novu Godinu.
Svako razdoblje u mom životu je imao svoj parfem, onaj koji sam najviše nosila i koji ga je obeležio. I pored "onog pravog" u tom trenutku, kroz moje nozdrve do mog mozga putovali su mnogi drugi parfemi. Nisam mogla bez nečega "sa strane", nisam mogla stati sa uzbuđenjem upoznavanja novih nota, novih predela, potraga za onim pravim je neprestano trajala. I onda...počele su glavobolje. Užasne, nesnosne, praćene povraćanjem, nemogućnošću da funkcionišem normalno. Paketići su pristizali, sa mirisanjem se nastavljalo takođe, ali ovoga puta sve je nekako izgledalo drugačije. Upornost glavobolja, konstantno zapušen nos, teška glava i mučnine naterale su me da napokon posetim lekara. " Da li udišete neke hemikalije u kući? Imate očiglednu iritaciju i znakove osetljivosti na nešto. Pokušajte da pronađete u vašoj sredini izvor toga."Prećutala sam moje opsesivno "snifanje", moje dragocene uzorke, moju strast. Lekovima su znaci jenjavali i nestajali. Nastavila bih sa mojom opsesijom do sledećeg susreta sa lekarom, pa sledećeg i sledećeg. Došao je trenutak kada je moj organizam dostigao prezasićenje. Celo moje telo se bunilo i vrištalo da prestanem sa ludilom: "ti si zavisnica!".

Činjenica da nisam više uživala u jednostavnim aromama okoline me je spustila na zemlju: nisam mogla da osetim miris kćerine glavice, kolač sa cimetom, sveže pokošenu travu, pomorandžinu koru-ništa. Činjenica da nikada posle mog prvokupljenog "Allure" parfema nisam osetila ponovo tu iskrenu ushićenost, mi je bila jasna kao dan. Svaki sledeći parfem je bio odraz moje izgubljenosti i osećaja neadekvatnosti. Parfemi su pružali privid da znam ko sam i šta želim, makar na kratko. Davali su mi iluziju da mogu da budem nešto što nisam, a neznajući ustvari ko zapravo jesam.
Rešila sam u jednom trenutku da neću dozvoliti da mi nešto tako preokupira vreme, pažnju i život. Najednom, mirisanje parfema, kupovina, skupljenje, traganje, čitanje, i pravljenje kolekcije mi je izgledala besciljno vrtenje u krug, nešto bez smisla, nešto što mi nepotrebno opterećuje um, džep i zdravlje. Ne mogu reći da je bilo lako, ali izazvala sam sebe da pokušam da budem perfume-free na neko vreme.
Najpre sam izbacila upotrebu bilo kakvog parfema, time što sam ih sklonila i spakovala da ih ne gledam, prestala sam sa narudžbinama, napravila listu parfema i uzoraka koje imam, ispisala moja iskustva i utiske. Morala sam očistiti svoj organizam, izbaciti iz sebe sve utiske, ostaviti ih iza sebe i početi ispočetka. Prolazili su dani, meseci, bilo je tu puno iskušenja, ali na moje iznenađenje, bila sam jača nego što sam mogla zamisliti. Moja misija je bila da upoznam sebe, da shvatim zašto ljudi imaju određene opsesije, zavisnosti i manije. Morala sam biti iskrena sa samom sobom. Put je bio trnovit. Ne radi se tu samo o glupim parfemima, već o pravoj samospoznaji, postavljanju pitanja samoj sebi. Moja opsesija parfemima je bila praćena ansksioznošću, nemirom, stalnom nekom potragom. To mi nije pružalo mir, već trenutno, vrlo kratko zadovoljstvo, osećaj da sam "high" i to osećanje bi brzo splasnulo. Nisam više želela da budem ta osoba, ličnost kojoj su potrebne "stvari" da bi osetila radost ili neko uzbuđenje. Očigledno, to mi je omogućavalo da popunim prazninu koju sam osećala u sebi, nezadovoljstvo životom, neznanjem kuda on ide i mojom pozicijom u njemu. Parfemi su mi omogućavali beg od stvarnosti, ulazak u začarani svet. Neracionalna, nerealna, neobjašnjiva potreba da posedujem nešto što će mi pružiti veliko zadovoljstvo mi je vremenom postala strana i smešna. Koja je svrha iznova i iznova kupovati parfeme i imati na desetine (eh, da je samo toliko) punih, jedva taknutih bočica?
Moj dugi "post" od parfema je rezultirao povlačenjem problema sa sinusima. Trebale su mi dobre 3 godine da prevaziđem taj problem i da shvatim neke stvari o sebi:

~Nije mi potreban parfem da bi bila kompletna ličnost, ja sam potrebna parfemu da bi on imao smisla.

~Danas nosim najviše 2 parfema..

~Ja sam skup misli, vrednosti, razmišljanja, utisaka, iskustva, sa srcem koje voli, a garderoba, obuća i parfem su sporedni ukrasni detalji.

~ Ne želim da IKADA išta bude moja opsesija, želim da budem snažna i jaka, bez zavisnosti, bez preterivanja i razbacivanja.

~Želim da mojoj deci stvorim mirisne uspomene i da me pamte po jelima koje kuvam, po kolačima, po mirisu gardenija i bosiljka na terasi, po mojoj jutarnjoj kafi, po mirisu omekšivača za rublje koji godinama koristim. Htela bih da me pamte po ljubavi koju im pružam, po svojevoljnoj požrtvovanosti, po jačini karaktera i odsustvu opsesija i kompulsivnih želja.

~Želim da kada me više ne bude, kažu:" Mama je uvek mirisala na "Beautiful", to je bio njen parfem."


I dalje volim parfeme i sve ono što lepo miriše. Jako se razočaram kada vidim savršeno doteranu i lepu ženu koja prođe pored mene i pritom ne osetim dašak nekog parfema. On ne treba da se oseti, već nagovesti, zagolica, zaintrigira. Parfemi više nisu moja preokupacija. Neće me saznanje da neka ličnost kojoj se divim nosi određeni miris naterati da kupim isti. Ne treba mi parfem da bih se osetila na određeni način, treba mi samo da upotpunim celu sliku, da bude kompletna, kao mali, sitno detalj na pravom mestu i u pravo vreme. Nemam opsesije i to me čini izuzetno srećnom. Ne moram ništa da skupljam, ređam, gomilam da bih se osećala bolje. Volim što sva moja garderoba miriše na kombinaciju "Beautiful" parfema, "Soupline Passion" omekšivač i "Le Petit Marseillais" mleko za telo od badema. To je moj miris. Sada znam ko sam, znam ka čemu stremim i nije mi više potrebno nešto van mog srca i duše da bih bila neko. Sve što mi treba je pored mene. Ponekad, vrlo retko, zavirim u moju kutiju sa parfemskim uzorcima, ne obilazim parfimerije. Kada se nađem u jednu od njih, često preskočim deo gde se prodaju parfemi ili samo pomirišem neku staru "ljubav", u znak sećanja na stara vremena, na prošlost punoj opsesija i u slavu sadašnjosti oslobođenoj od njih.

33 comments:

  1. Ostala sam bez teksta...Dora savršen blog..prošle godine sam iste probleme i ja imala...jedva izborila..sa problemima nosa i osećaja da ne mogu nijedan miris osetiti...
    Pronalazim se u masu stvari koje si napisala...a po najviše u
    -"~Želim da mojoj deci stvorim mirisne uspomene i da me pamte po jelima koje kuvam, po kolačima, po mirisu gardenija i bosiljka na terasi, po mojoj jutarnjoj kafi, po mirisu omekšivača za rublje koji godinama koristim. Htela bih da me pamte po ljubavi koju im pružam, po svojevoljnoj požrtvovanosti, po jačini karaktera i odsustvu opsesija i kompulsivnih želja."

    Dora HVALA TI..što moje ne sređene misli tako lepo ukomponuješ i što se uvek uvek pronađem u njima...blogovima...HVALA TI.

    ReplyDelete
  2. Hvala TEBI, Slađana! Kada bi se skupili svi parfemi ovoga sveta ne bi vredeli koliko mi vrede tvoje reči!!!!!!

    ReplyDelete
  3. Ovaj tvoj fini sastav je zaista
    ukomponovan.Svidja mi se tvoj stil.
    Nema sta da se doda.Detaljno sam ga procitala i kada sam dosla do uzasne situacije da si pocela da reagujes na parfeme,da ugrozava tvoje zdravlje shvatila sam da si postala alergicna.To me je zaista razalostilo.
    Medjutim,citajuci dalje vidim da i dalje koristis parfeme i da ti ne smetaju.Jesam li dobro shvatila?
    Pozdrav od jednog kolekcinara parfema!

    ReplyDelete
  4. Oh, dragi\draga anonymous, izvini što toliko kasnim sa odgovorima. parfeme i dalje koristim, jedno 2-3, ne više. neki mi i dalje smetaju, ali ono što je najvažnije je to da nemam više potrebu za skupljanjem, nagomilavanjem i menjanjem. Koristim samo one koji mi odgovaraju i čine da se osećam lepo. hvala na osvrtu i na poseti mog bloga.

    ReplyDelete
  5. Odusevljena tekstom, pogotovo delom gde si shvatila da je jako bitno spoznati sebe.
    Radim na sebi godinama i slobodno mogu reci da sam jos uvek na pocetku. Retko se ko zaputi unutar sebe i retko ko prevazidje taj strah, svaka cast!

    ReplyDelete
  6. Hvala, draga anonimna prijateljice. Želim ti uspeh u spoznavanju sebe, to je proces koji traje celog života.Drago mi je da ti se sviđao tekst.

    ReplyDelete
  7. Moram priznati da me ovaj tekst potaknuo na razmisljanje (i odluku)... Taman kad sam ovih dana razmiljala o kupnji nove vitrine samo za parfeme, o tome kako cu se od sad "nagradjivati" svaki mjesec po jednom mirisnom blagodati u bocici (a ne kao do sad svaki drugi mjesec)... i eto, odjednom je iluzija preko noci splasnula, ali zahvalna sam na tome... Odlucila sam ipak - polako sa parfemima. Primjetila sam, vecina njih mi je najdraza onda dok ih nemam, dok ih zelim... kad ga konacno imam, onda zelim neki drugi. Ne vise. U ono nekoliko (koliko ih imam) cu uzivati maksimalno, i maksimalno nek mi se posveti (a ne obratno, da se ja njemu posvecujem). Hvala ti na tome, Dora...

    ReplyDelete
  8. Upravo tako, Ankice! Samo napred. Uz tebe sam!

    ReplyDelete
  9. Pročitala sam cijeli cjelcati post, a nikako nisam uspjela shvatiti što je to tebi interesantno u parfemima. Ja nikad nisam kupila niti jedan jedini parfem(!), ali dobivam ih na poklon - i to mi je najgluplji poklon koji mi netko može dati. Ja ne volim parfeme i uopće ih ne koristim. I ove koje imam, nisam ni sve otvorila, nastojim ih uvaliti nekome.
    Ja sam jedna od ovih žena koje tebe iritiraju kad ih sretneš na cesti - lijepo obučena, našminkana - ali bez parfema, ja ta sranja jednostavno ne upotrebljavam. Kad bih imala para koliko ih ti imaš, puno pametnije bih ih iskoristila. Fascinatno mi je da takvi ko ti imaju para, a troše ih na gluposti. A ja koja bih znala pare pametno iskoristiti, ja ih nemam (iako sam studirala, ulagala u obrazovanje...).
    Vera

    ReplyDelete
  10. Draga Vera, a odakle tebi ideja da ja imam puno para, i šta ti to znači "takvi kao ti"? Uostalom, ljudi troše na cigarete, na alkohol, na izlaske, na gardebobu. Parfem niti nešto za sebe ne sećam se kada sam poslednji put kupila. Nekada sam bila bezbrižnija, novac koji su mi davali roditelji sam skupljala da bih kupila parfem, a većina su bili jeftini mirisi na točenje, poklon ili po neki uzorak koji sam dobijala džabe. Uostalom to je bilo pre mnogo, mnogo godina. Od tada je prošlo skoro 15 godina. Ako te je činjenica da moj odlazak u Pariz znači da sam "bogata", varaš se, moj otac je tamo radio preko leta, a i ja takođe, veoma naporno, jako i mukotrpno. Sada sam majka dvoje dece, nisam zaposlena, radi samo moj mužm ja odgajam decu, jer nemam ni mame, ni svekrve, ni dadilje da mi pričuvaju decu makar da se okupam ili da odem do prodavnice. Novac ne trošim na sebe, a kako bih kada moramo plaćati kiriju, struju, vodu, telefon, nahraniti i obući decu? Puno puta se dešavalo da ostanemo bez dinara u kući, kao što se verovatno dešava svim "takvima kao što sam ja". POšto u mom životu, nasuprot popularnom mišljenju,ne cvetaju ruže, prošla sam veoma teške situacije, izbarala sam da budem srećna, da živim skromno i brinem o mojoj porodici. Zato pre nego da izvodite preuranjene zaključke, razmislite, a najpre ne osuđujte tuđi način života i ono na šta oni svoj ZARAĐENI novac žele da potroše. Da, obrazovana sam, zid mi je pun dipoloma i certifikata, čisto da znate da jesam, itekako uložila i vreme i novac na svoje obrazovanje, a to isto planiram da činim i za moju decu. Hvala na komentaru.

    ReplyDelete
  11. Draga Dora, svaka ti cast!
    Odusevila si me. Pocela sam da ti pisem neki kratki komentar koji je bio toliko "kratak" da nije mogao stati (s mog telefona sam pokusala da stavim komentar). Pa sam ga onda htijela staviti u dva puta i opet neznam sta se desilo.
    Sada sam se umorila i ne da mi se opet pisati. U svakom slucaju: HVALA TI! Prosto mi je milina citati tvoje postove. Zivila!!!
    P.S. Mozda dobijes jednu polovinu mog komentara, molim te brisi ga, jer neznam kad cu drugu stici ubaciti! : ))

    ReplyDelete
  12. Predivan tekst. Uzivala sam citajuci ga.

    ReplyDelete
  13. Hvala, jako mi je drago zbog toga!

    ReplyDelete
  14. Howdy would you mind stating which blog platform you're using? I'm going to start my own blog in the near future but I'm having a hard time deciding between BlogEngine/Wordpress/B2evolution and Drupal. The reason I ask is because your design and style seems different then most blogs and I'm looking for something completely unique.
    P.S My apologies for being off-topic but I had to ask!

    Here is my webpage acheter des vue sur youtube
    Also see my web site :: plus de vues sur youtube

    ReplyDelete
  15. Hello, i think that i saw you visited my web site thus i
    came to go back the favor?.I'm trying to find issues to improve my website!I suppose its good enough to make use of a few of your ideas!!

    my weblog - plus de retweet

    ReplyDelete
  16. You are so awesome! I do not think I've read anything like that before. So great to find another person with a few unique thoughts on this subject. Seriously.. thanks for starting this up. This web site is one thing that's needed on the internet, someone with a little originality!


    Also visit my web blog; acheter retweet

    ReplyDelete
  17. Your cuгrent post has verifіed neсeѕsary to mysеlf.
    It’s really informativе anԁ yοu really are certainly really well-informеԁ
    of thiѕ type. You have got oрeneԁ my eye to be able to various
    thoughts about this topic ωіth intгiguing,
    notable and reliаble content.
    Here is my webpage :: ambien

    ReplyDelete
  18. Your cuгrent агticle offers verifiеd useful to us.
    It’s really uѕеful anԁ you're clearly quite experienced in this region. You have got opened my personal face to be able to different views on this subject along with intriguing and sound written content.
    Also visit my blog post :: buy Xanax

    ReplyDelete
  19. Jaoo, kad sam pocela da citam, samo sam vikala: To sam ja, to sam ja! :))))
    Svega se dobro secam. I tog Vanilla dezodoransa, i parfema na tocenje, i Cacharelovih parfema, i opsesivne kupovine Gioa-e gde su se dobijali uzorci parfema, a presavijene stranice onako aldehidno mirisale na parfem. Pa, prelistavanje gomile Vogue-a u British Council Library, casopisa koji je uvek najlepse mirisao... I sanjarenja da svi parfemi sveta jednog dana budu moji.

    Ne kazem da me je ta zelja prosla :), ali je moje culo mirisa je vremenom postalo netolerantno na mnogo toga, a i desile su se neke druge ljubavi. A parfemi, kozmetika, nakit, postali su samo jedan mali, ali neizostavni deo zivota. :)

    ps. Divan tekst :) Bas se radujem sto sam otkrila tvoj blog :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala draga Alba, baš mi je drago. BTW, divna ti je sličica. Baš si lepa...

      Delete
    2. Hvala, draga Dora ^_^ :)

      Delete
  20. Slično sam i ja doživeo po pitanju straha i anksioznosti. Ali ona je počela nevezano za parfema da bi kasnije prešla na njih. Bojao sam se da neki od parfema ne prestane da se proizvodi, npr. Mislio sam, ako kupim jedan parfem koji baš volim drugi mi neće trebati, ali to je pogrešno mišljenje. Student sam pa nemam mnogo para za trošenje, ali mogu da priuštim sebi neki od Avona i Oriflejma. Od njih imam Black Suede Touch i Tycoon, imam i Spirit od Antonia Banderasa. Dalje od toga neću i ne želim da kupujem. Iako je moja opsesija za parfemima intezivno počela u oktobru 2013. godine, ja sam je primećivao i pokušavao da je kontrolišem ali nema ništa od toga dok nisam shvatio neke stvari, stvari koje sam upravo ovde pročitao danas a i koje sam shvatio skoro: parfemski svet je rupa bez dna! Nikad nije dosta i tu leži opasnost, stalno se njuši i isprobava i traga, ali čemu?! Kome?! Najbolji je onaj parfem koji se samo nama dopadne bez propratne misli: 'i drugima bi se svideo', dakle, samo nama bez pomisli na druge, a takvih parfema u našem životu ima samo dva-tri, ali mi mislimo da ih ima više. Čudio sam se svojim strahovima vezanim za parfeme, čudio sam se strahu od prestanka proizvodnje nekog parfema... Jednostavno, caka je u tome kad se zavoli nešto, to čovek zna da pretvori u opsesiju i jedini izvor sreće i to je velika greška, jer onda misli da jedino to može da ga usreći i onda ne sme da se odrekne toga. Ja lično želim da prestanem sa parfemskim opsesijama i zato sad imam samo tri parfema, jedan od Avona i drugi od Oriflejma i jedan od Antonia Banderasa. Od ljubavi prema mirisu ne znam da li mogu da se odreknem, ali zato mogu da je stavim pod kontrolu. Što se tiče skupih parfema iz Sephore i ostalih parfimerija, njih nikad nisam kupio jer nemam kinte a i realno, po meni ne vrede toliko stoga i neću da ih kupujem. Najdalje po pitanju parfema odlazim do brenda A. Banderas i to je to, dalje neću. I još ovo, od početka moje opsesije za parfemima, kroz moje ruke prošlo je ukupno 5 parfema, iz Oriflejma su četiri i jedan od A. Banderasa. Dva sam poklonio, jedan bacio a četvrti je Tycoon koji imam sad i peti je ovaj od A.B. Mogu da kažem slobodno da mi je manjak kinte pomogao žešće zato što me je držao podalje od parfema ;-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Eto, ko kaže da manjak kinte nije dobar? ;-) Baš mi je drago što si uspeo da se odupreš tom začaranom krugu. Parfem je po meni lična stvar, stvar ukusa i ne treba se obazirati na to da li se nekome drugom dopada, je li parfem nov (u trendu) ili je iz nekih prošlih vremena. U poslednje vreme jedva da koristim parfem, međutim, kada ga stavim, eee onda, onda se osećam se posebno, divno i "doterano". Hvala na komentaru i sve najbolje!

      Delete
    2. Uzivala sam čitajući tekst i prepoznala sebe. Od malih nogu sam voljela parfeme, bila hemičar,,,,tragala. Tako je i danas, samo ja ne želim da prestanem. Jedino se bojim da ću se negdje onesvijestiti i da će se moja torbica, puna testera, točenih i originalnih parfema otvoriti i da ću završiti na neuri. Šalim se. Našla sam ja mnoge klasike, koji jesu ja i po kojima me moji voljeni prepoznaju, od slavne Petice, Lou Lou-a, Angela, Opiuma, pa do sladunjavih mirisa današnjice. Ništa ovo nije opasno, dok ne ugrožava zdravlje. Svijet je pun mirisa, koje nikada nećemo osjetiti i to je kao spoznaja da na mnoga lijepa mjesta zemaljske kugle, nikada nećemo otići. Sve je ovo težnja i potraga sa rajem. Pozdrav......

      Delete
  21. Draga Doroula, sasvim sam slucajno pronasla tvoj blog i tvoju parfemsku pricu. U mnogim tvojim recenicama sam prepoznala i sebe. Divim ti se kako si uspjela da "pobijedis" tu ovisnost, tu zvijer u sebi. Ja sam na putu ka tome. Moja parfemska prica tj. ovisnost je krenula prije mozda 4 godine. Tada sam imala los period, losu vezu iza sebe i ni sama ne znam kako sam upala u taj parfemski svijet. Esteta sam, oduvijek sam voljela lijepo izgledati, zanimala me je kozmetika i sve u vezi mode. Imala sam jedan svoj omiljeni parfem, koji je bio JA i bila sam SRETNA SA NJIM. Kasnije sam od mame dobila drugi, tj. ona ga je dobila na poklon a kako ne voli parfeme ja sam ga prisvojila ( prelijepi Eden-Cacharel :))) ). Treci, sam slucajno probala u jednoj parfumeriji i odmah se zaljubila. Pocela sam online istrazivati u njemu i mislim, da je to bio pocetak ovo zla, ove rupe bez dna! Ukljucila sam se u jednu online druzinu parfemskih ljubitelja ili bolje reci ovisnika :) Pocela sam da istrazujem taj nepoznati parfemski svijet i sve je krenulo tako brzo i naglo i ni sama ne znam kako, dosla sam do 20 parfema :O S tim, da sam studentica, sa ponekim honorarnim poslicem. Zbog te parfemske ovisnosti i razmisljanjem o njima, zapustila sam ucenje i fakultet, obnavljala godine i padala u depresiju. Zapustila sam i drustvo jer su mi ti izlasci bili skupi, tacno sam kalkulisala da mi je "pametnije" pet puta ne izaci i jos malo pristedjeti i kupiti parfem. Iz svojih usta sam odvajala da bi mogla kupiti parfem. Znala sam cijeli honorar dati na parfem. Stedjela sam i na odjeci, na frizerima, skoro na svemu, samo da bi nabavila "jos samo taj jedan". Taman kad bi jedan nabavila, u mislila sam vec bila ka drugom parfemu. Ni jedan me nije mogao zadovoljiti. Zaljubljenost u miris je trajala kratko. Mogla sam jedan parfem nositi samo jednu sezonu i vise ne. Prezasicenje ili sta vec. Ali, nikada nisam osjetila tu ljubav kao sa prvim parfemom, kojeg sam sada zanemarila i vise nisam sigurna da li ga volim, kao prije. Ocito sam se i ja promijenila. Prosle su 4 godine a ja "ni na nebu-ni na zemlji". Tek sam se sada osvijestila i shvatila da sam si tim parfemima "unistila mladost". Stalno razmisljanje o novom, o boljem mi je postala mucna. U cijelom tom procesu, mnogo sam naucila o parfemima ali sam zaboravila ono najvaznije, da istinski uzivam u njima. Prije 4 godine, bila sam sretna sa tim jednim parfemom, ili dva (eden). A sada, sa 20 komada, sve sam osim sretna. Vjerujem da sam u njima trazila LJUBAV koja mi toliko nedostaje. Nedavno sam na jednoj radio emisiji slusala profesora filozofije koji je pricao o stvarnoj ljubavi i rekao je: svaka opsesija, svaka ovisnost je rezultat nedostatka prave, istinske ljubavi. Kakva istina u tako jednostavnim rijecima. Odlucila sam da vise necu kupiti niti jedan novi parfem, niti o njima istrazivati vec cu ZIVJETI ZIVOT! Fakultet bi trebala zavrsiti za pola godine (imam jos jedan ispit) a nadam se da me ljubav nece zaobici. Mastam o tome da zivim sretan, ispunjen zivot i da imam voljenog partnera pored sebe i svoju porodicu! Ove parfeme koje imam, cu potrositi a nesto i pokloniti i pokusati se opet vratiti na onu prvu, istinsku srecu sa jednim parfemom. I ja isto zelim da me partner, djeca pamte po jednom mirisu i po hrani koju im kuham i pravim. Draga Doroula, svaka ti cast, ti si jedna izuzetno sretna i hrabra zena. Postoji citat koji glasi: "Čovjek koji može pobijediti druge - jak je; čovjek koji pobijedi sebe - svemoćan je!"
    Ti si dokazala da si svemocna!
    I za kraj, Beautiful je jedan predivan cvijetni parfem.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Divno! Uživala sam čitajući tvoj komentar i neverovatno je koliko sam u tvojim rečima prepoznala nekadašnju sebe. Nagoveštava se da se ti ejdna veoma jaka osoba, samosvesna-potpuno si svesna svog problema i to je prvi, najbitniji korak u rešavanju istog! Čestitam! Budi jaka, odupri se kupovini parfema, videćeš da će doći dan kada će ti sve to izgledati smešno, iz tog sijaseta parfema uskoro će se izdvojiti samo jedan, dva, možda i tri parfema koji će biti samo tvoji, po kojim će te prepoznavati, u kojima ćeš uživati kao nikada pre. Doći je ljubav, a tvoja želja za osnivanjem porodice i završetkom fakulteta su inspirativne, divne, nadam se da to vidiš. Ja sam sigurna da će se sve to ostvariti i da ćeš uskoro svu tu ljubav za kojom žudiš dobiti i bezgranično njome obasipati nove osobe koje će ući u tvoj život. Želim ti sve najbolje i hvala ti na tako iskrenom i lepom komentaru!

      Dora

      Delete
    2. Draga Doroula, hvala tebi na ovakvom lijepom komentaru a i jos ljepsem blogu.
      Nekada davno sam mislila za sebe da sam jaka licnost ali vise nisam sigurna u to. Kako mogu biti jaka kad se pune 4 godine nalazim u ovoj rupi bez dna? Kako je bilo moguce da pored zdravih ociju ne vidim da ovo sto sam radila nije bilo uredu? Pored zdrave pameti da se ponasam krajnje glupo? I sto je najgore, nisam tinejdzerica niti neka balavica. U ovim mojim godinama (30), trebala bi se drugacije ponasati i bolje zivotne odluke donositi. Jednostavno, parfemi su mi bili kao neki izlaz iz ove stvarnosti. Neki moj svijet, gdje je sve idealno, lijepo i mirisno. Parfemima sam lijecila slomljeno srce, depresiju, tugu i sve ostale negativne emocije. Kad bi citala o njima, istrazivala ih, ja sam bila sretna i spokojna. Sa veseljem sam obilazila parfumerije, isprobavala samplove a najveca sreca je bila kupovina novog parfema. Dok su moje koleginice pozavrsavale fakultete, zaposljavale se, imale ozbiljne veze, udale se, a mnoge i rodile, ja sam se bavila parfemima!! Kao "crazy cat lady", s tim, da su moje "macke" parfemi. Svaki novi parfem me je samo sve vise i vise vukao ka dnu. Izgubila sam prijatelje, drustvo, kontakte sa ljudima, postala sam sve usamljenija i otudjena od svijeta. Sad, iz ove pozicije, tesko mi je da vidim svijetlu buducnost ali sta mi preostaje osim da se trudim i borim? I da vjerujem, da ce i meni svanuti sreca jednog dana? Da ipak nije sve prekasno ( sa bioloskog aspekta...). Da cu jednog dana stati na svoje noge, imati voljenu osobu pored sebe i svoju djecu? Svoju porodicu-svoj razlog za zivot? Ono sto je izuzetno zanimljivo je, virtuelno upoznavajuci druge "parfemske ovisnike" namjerno govorim ovisnike jer to nisu zaljubljenici posto mnogi prelaze granicu normalnosti, primjetila sam, da su skoro svi ti ljudi (iz cijelog svijeta) ljudi koji su nesretni i nezadovoljni svojim zivotom. Izduvni ventil su im parfemi, kao sto su meni, kao sto su i tebi bili. Rijetko je ko uspio izlijeciti se i maknuti iz tog pakla. Zato sam ti i rekla, znaj da si svemocna. Mozda ni sama nisi svjesna koliko si samo jaka licnost. Meni se svakako vise i ne kupuju novi parfemi, svi su mi prisjeli, ne mogu ih vise ni ocima gledati. Kad ih vidim, vidim potrosene dragocijene godine. Vidim tuznu djevojku koja parfemima "kupuje", ljubav, srecu, radost?! Najgore je sto u tih 20 parfema, nema onog "pravog" kojeg sam uzaludno trazila godinama. I sta sam postigla na kraju? Samo gubitak, u svakom smislu te rijeci. Sada, kada sam se osvijestila, molim Boga da ipak nije sve prekrasno...
      Maja M.

      Delete
    3. Naravno da nije prekasno! Veruj mi na reč, jača si nego što misliš. Znaš koji su ljudi slabići? Oni koji ne vide svoje greške! A, ti nisi jedna od njih. Nema mesta za samosažaljenje, nema se vremena za glupa kajanja, samo idi napred. Ja ne verujem da možeš, ja jednostavno ZNAM da možeš. LJubim te i drži se!

      Delete
    4. I da, ponovo sam tu, sva sretna da ti saopštim da sam USPJELA!!!! :)))) Nisam vise zavisnica o parfemima i svega u vezi njih. PRESRETNA SAM! Kolekcija mi je spala na 10 komada i sto se mene tice, niti jedan novi nece uci barem jednu deceniju. Nije bilo lako ali nije ni nemoguce. Odmah sam prestala obilaziti parfumerije, pratiti online akcije i forume, obrisala se sa sajta Fragrantica.com i jedno vrijeme provela bez parfema. Htjela sam se ocistiti od svega. Prvih sest mjeseci je bilo najteze, do godinu dana a kasnije ide nevidjeno lako. Postigla sam ono najvaznije, nisu mi vise opsesija, ne razmisljam o njima stalno, ne gledam kojeg sljedeceg da kupim... volim ove koje imam i njih koristim, bez ikakve zelje da i dalje trazim "pravi" i "jos samo jedan novi...". Ti si uspjela, ja sam uspjela i ko god ovo cita- neka zna, da moze i on uspjeti. Sretno.
      Maja

      Delete
  22. Tekst je odličan ali po meni je glavna poruka ovoga teksta sadržana u rečenici
    ~ Ne želim da IKADA išta bude moja opsesija, želim da budem snažna i jaka, bez zavisnosti, bez preterivanja i razbacivanja.


    ReplyDelete
  23. Cek, da se naparfemisem, pa da ti kazem :)

    Ja sam se pronasla, parfem koji volim, imam najmanje dve boce. Neotvorena se cuva u celofanu i mracnom kutku ormana.
    Shvatila sam poruku, treba biti svoj, bez zavisnosti, kako bi se mogla dati i drugima. Ipak, zelim da ako me sretnes u prolazu, okrenes se zamnom kad prodjem, omadjijana mojim parfemom :) jer znam da znas da uzivas u mirisu.

    ReplyDelete
  24. Ne želim se odvikavati od nečeg što volim, hehe.

    ReplyDelete

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails