Letnje čitanje

Sećam se sebe pored otvorenog prozora na stolici od pruća; tu je činija sa tek ubranim šljivama i knjiga u mom krilu dok slušam šuštanje krošnje oraha na blagom, letnjem povetarcu. Letnje raspuste sam provodila u kući na selu, blaženo srećna što sam daleko od cementa i vreline grada, udubljena u svet reči i slika koje sam maštala tako pomno i uporno...čitajući. Gornji sprat kuće je bio pun knjiga koje su moji roditelji kupovali tokom godina. Satima bih bila potpuno zaokupljena "Velikim Getsbijem", "Orkanskim visovima", "Nepodnošljivom lakoćom postojanja", senzualnošću "Rimljanke" i mnogim ljubavima Brižit Bardo. Čas sam u svojoj glavi izluđivala zgodne Italijane,čas sam volela Hitklifa, onda sam plesala bosa na plaži San Tropea, pa živela boemski život sa umetnicima Pariza kojima sam pozirala gola ili bila razmažena bogatašica u ogromnoj, beloj vili negde na Long Ajlandu- mogla sam biti bilo gde i bilo ko. U toj kući sam pod utiskom knjiga pokušala da napišem moj prvi roman. Sećam se da je počinjao oproštajnim pismom mlade žene koja je rešila da oduzme sebi život zbog izgubljene ljubavi. Kako krajnje detinjasto i dramatično zvuči! Tada su tragedija i očaj, u mojoj nezreloj glavi, imali romantični prizvuk. Bilo bi zabavno danas pročitati to "remek-delo".

Mogu reći da sada, nažalost, ne mogu osetiti tu predanost, otvorenost i ono istinsko uživanje dok čitam neku knjigu. Ne znam da li su tada bili u pitanju mladalačka radoznalost, svežina uma, činjenica da smo imali vremena na pretek, ali knjige su bile neka vrsta ulaska u sam raj. Da, to je prava reč. Raj. Ja i moje drugarice iz komšiluka smo međusobno razmenjivale knjige umesto današnjih ispraznih sms poruka i lajkova na facebook-u. Čitanje Nabokove "Lolite" je bila prava, tajnovita zavera protiv odraslih, nešto samo "naše". Kikotale smo se čitajući "začinjene" delove, diskutovale o utiscima i pravile se lude svaki put kada bi neko od roditelja ušao u sobu. Nakon razmene, na brzinu bismo pozdravile jedna drugu i svaka bi bukvalno trčala svojoj kući, svom malom kutku pored prozora, stolici od pruća i voću, jedva čekajući da otkrije jedan novi svet i doživi još jednu životnu dramu.

Volela bih da mogu biti dovoljno skoncentrisana i udubljena u svet reči, ali nadražaji koji me okružuju sa svih strana, kao što su TV, internet, telefon, deca izazivaju neku vrstu nemira i nervoze koje me sprečavaju da se potpuno predam knjizi. Da li se i vama to dešava? Osećaj za dramatiku je zamenila želja za mirom, kako u literaturi, tako i u životu. Lakše je pročitati članak u novinama ili časopisu, lakše je pogledati sažvakanu epsku ljubavnu priču na DVD-u nego posvetiti se laganom uživanju i ushićenju čitanja iste. Da li se sećate knjiga koje ste čitali za vreme letnjeg raspusta, onda dok ste bili još uvek "slobodni" od računara, televizora, mobilnih telefona? Kako isključiti te nadražaje iz života i vratiti se rečima "koje mirišu" i imaju dušu? Volela bih naučiti...

Nedelja u slikama, ukusima, rečima i mirisima

Kakva je bila vaša protekla nedelja? Moram da priznam da je moja bila puna napetosti, umora, ali i sitnih, slatkih momenata:

~ 20. jula je bila naša godišnjica braka. Pri samoj pomisli šta smo postigli kao porodica i bračni par idu mi suze na oči. Bilo je teških momenata, kriza i problema, ali nekako smo uspeli da ih prebrodimo. Doduše, treba se sećati lepih stvari, one te održavaju i pružaju nadu. Malo slavlje uz sladoled tortu, pokloni-sitnice od srca, želje i čestitke od prijatelja i familije i dva mala anđela koja nas podsećaju na to da je sve vredelo i još uvek vredi...~

~ Razmišljala sam dosta ovih dana o tome kako nam svima nedostaje romantika u životu, ali ne ona filmska sa grandioznim gestovima i orkestrom koji svira holivudsku melodiju u pozadini. Mislim na to da vas ljubljeni, onako spontano, dok seckate povrće u kuhinji ili perete sudove, uhvati za ruku i obgrli oko struka, pripije uz sebe i "pozove" na ples... Jesu li muškarci "operisani" od romantike? Da li smo i mi toliko umorne i zauzete, pa zaboravljamo na nju?~

~ Cele nedelje planiram jelovnik za moj rođendan. Prijatelji koji dolaze na večeru obožavaju italijansku kuhinju koja je inače veoma slična grčkoj. Do sada sam se predomišljavala i rešavala jedno sto puta dok se nisam konačno odlučila za Pollo piccata, pileće grudi u sosu od kapara, putera i belog vina sa tortellini testeninama punjenim parmezanom. Ja uvek glasam za jednostavnost. Znam da su rođendani za mnoge ljude prilika da se sto napuni pečenjima, punjenim paprikama, predjelima i komplikovanim tortama, ali lično, najviše od svega mrzim spremanje gozbi koje uključuje puno vremena i mnogo umora. Volim da uživam, odmorna i zadovoljna, sa mojim prijateljima, posluživši im jelo puno ukusa i aroma, sveže i sezonsko. Recept za ovo jelo možete videti ovde, sa tom razlikom što ja dodam i 1/3 šolje dobrog, belog vina u sos.

~ Iskreno žalim današnje tinejdžere. Danas su popularna muzika i tinejdžerski filmovi toliko osakaćeni nedostakom emocija i romantike da se plašim da će ti isti mladi postati isto tako srcem i dušom osiromašeni. Tekstovi su puni poruka o praznom i površnom seksu "za jednu noć", nestvarnom ženskom idealu, uzdižu se novac, slava i luksuz kao oličenje uspeha što je veoma opasno za jednu mladu dušu. U moje vreme (kako matoro zvučim!), pesme su bile pisane o ljubavi, prijateljstvu, rasli smo na tim melodijama poneseni emocijama koje su izazivale. Da li se neko seća filma "Ne možeš mi kupiti ljubav"? Mislim da smo ga iznajmljivale jedno 100 puta u video-klubu dok ga nismo naučile napamet i potpuno pokvarile traku na kaseti, a onaj čuveni ples iz filma je obeležio mnoge žurkice i igranke u školi. Tada je "zabavljanje" predstavljalo stidljivo, tajno držanje za ruku (da niko ne vidi), spori ples uz aktuelnu baladu i poneki ukradeni poljubac, nevin i čist.

~ Ruke mi mirišu na "domaći", osušeni origano koji sam utrljala među prste praveći Grčku salatu iz knjige "Forever Summer". Nigella Lawson- boginja u kuhinji!

Imajte lep provod ovoga vikenda i ne zaboravite:

~Male radosti su jedino oružje protiv tragičnosti života.~ Anaïs Nin

(photos from pinterest)

Stvari koje bi žene volele da muškarci znaju

Sledeće se odnosi uglavnom na odnos muža i žene u braku. Inspirisana sam večitim problemom u komunikaciji između muškaraca i žene, neprestanim žaljenjem i jednih i drugih, nerazumevanjem i pogrešnim interpretacijama ponašanja kod žena. Muškarci kažu da skoro nikada ne mogu da shvate razlog zbog čega su žene ljute, zašto plaču, ćute ili viču. Pa, drage moje, mogu slobodno da kažem da ovoga puta pišem u ime svih vas. Svaka od vas će moći da se poistoveti sa stvarima koje bismo mi volele da znaju muškarci. Idealno bi bilo kada bi oni takođe pročitali sledeći tekst i bili dovoljno pametni da ga stalno imaju na umu:

~ Žene bi radije da budu voljene nego poštovane. Ne shvatajte me pogrešno. Ljubav i poštovanje idu zajedno, ali kod žena ljubav znači žrtva i stavljanje potrebe drugih ispred svojih. Da, žene to isto očekuju od muškaraca. Kupiti buket cveća, baciti đubre jednom nedeljno ili "zamazati oči" poklončićem nemaju veze sa stvarnom potrebom žene da ima pored sebe muškarca koji će svoju ljubav pokazati na suštinski način. Buket cveća ne vredi mnogo ako će muškarac zatim potroši tonu novcu na sebe, kao na primer na kupovinu skupe naprave, alata, kompjutera ili motora, dok je npr. njegovoj supruzi potrebna popravka zuba, nove naočare, skup pregled kod doktora. Njima treba muškarac koji će staviti svoje potrebe posle tuđih. Pravi džentlmen, vitez, muškarac.

~ Žene su ljute uglavnom zbog toga što se osećaju nevoljeno. Reći "volim te" nije dovoljno. Nepažnja, ignorisanje, ne slušanje, nedostakak razgovora, sve to za ženu znači "ne voli me". Ako je žena ljuta i besna, razlog se krije u tom osećaju. Ne zvuči logično? Ko je rekao da su ljubav i odnosi logični?

~ Žene nisu imune na pažnju drugih muškaraca. Kao što muškarci reaguju na lepotu ili seksualnost druge žene, tako i one reaguju na nežnost i ljubaznost drugog muškarca. Bore se vrlo često sa emotivnim iskušenjima koja su drugačija od fizičkih kojima su više izloženi muškarci. I najvernijoj ženi na svetu prija pažnja i interesovanje drugoga, čuva to u svom srcu kao najveću tajnu, naročito ako je nezadovoljna ponašanjem supruga. Vrlo često se te misli mogu pretvoriti u nešto mnogo dublje. Ne, ovo nije nikakva pretnja! Bože sačuvaj! Samo želim reći da često muškarci tj. muževi uzimaju zdravo za gotovo ljubav žene ne uzimajući u obzir to da je ona takođe čovek sa dušom i srcem.

~ I najlepša žena na svetu je nesigurna. To nam je u prirodi i retka je žena koja je potpuno zadovoljna sobom i svojim izgledom. Koliko god izgledala samopouzdano, ponos joj ne dozvoljava da prizna da nije tako. Šta nam je potrebno ? Reći ću to, makar naišla na drvlje i kamenje! Treba nam potvrda! Stalna potvrda i podsećanje na to koliko smo lepe! Ako to ne dobijemo od naših muškaraca, pa...tražićemo je od drugih.

~ Ženama je potreban neko sa kim može podeliti teret održavanja kuće. Ako je u kući lom, ako je nešto nestalo ili se polomilo, ako nije uspeo ručak, ako se veš nije dobro oprao, ako su deca umazana i pomalo gladna, žena se oseća kao da nije uspela u svojoj ulozi, okrivljuje sebe, a dodatno podsećanje na to je poslednje što joj je potrebno. Treba joj neko ko će makar svoje stvari ostavljati na svoje mesto, ko će joj skuvati ponekad kafu, ko će se makar jednom u toliko ponuditi da opere sudove ili pusti usisivač, a najviše od svega joj je potreban neko ko će je hvaliti, ohrabrivati i govoriti kako je sjajna domaćica i majka.

~ Ženama je potreban seks onoliko koliko i muškarcima, suprotno mišljenje je mit i velika laž koju su izmislili muškarci. Kako? Muškaci su spremni za akciju u krevetu "odmah i sada", žene reaguju na nežnost i pažnju, osećanja i romantiku. Očekivati od žene da automatski bude spremna za seks i njena nespremnost budi kod muškarca mišljenje da ga ona ne želi i da joj je seks nepotreban. One se obeshrabre čim osete da ih muškarac tretira "kao parče mesa", dok ih duga predigra može dovesti do istog stadijuma želje kao muškarca. Žene moraju da osete da su poželjne i privlačne, a reči: " Dušo, sada ću da te rastrgnem!" nije nikakav afrodizijak i sigurno je neće zagrejati za seks sa njim! Komplimenti, nežnost i stalna potvrda tj. afirmacija su ključ. Pod takvim uslovima ona je podjednako "seks životinja" kao i muškarac. Ženama je bitno da su "voljene" i osećati to je ključno za njihovu sreću i dobar seks.

~ Porno filmovi za ženu predstavljaju upoređivanje. Ako ih muškarac gleda, žena to shvata kao da nije dovoljno lepa, zgodna, slobodna u krevetu, itd. Ponavljam, žene su nesigurna i prividno samopouzdana bića. Koliko god je muškarac ubeđivao da su pornići "samo sport" i da su potpuno bezazleni, neće uspeti da je ubedi. Žena sve posmatra kroz prizmu ljubavi i sve što muškarac radi ona interpretira kao znak ljubavi ili nedostatak iste. Muški će nastavljati da rade ono što žele, ali malo više razumevanja reakcija žena neće škoditi.

~ Kada muškarac odbije da vodi ljubav sa svojom ženom, za nju to znači da je odbacuje kao domaćicu, majku i suprugu, a o tome koliko to utiče na njeno samopouzdanje da ne govorimo! Za žene seks nije samo jedna biološka potreba, već nešto mnogo više, sa mnogo dubljim, emotivnim značenjem.

~ Muškarac koji ne brine o tome kako izgleda, za ženu znači da mu nije stalno do nje same. Neki od njih misle da automatski, posle potpisavanja papira kod matičara, imaju "siguran seks" i 100% u krevetu "posvećenu" ženu bez obzira na stalan rast njegovog pivskog stomaka i upornog insistiranja na tome da nosi ružnu, belu veš-majicu po kući. Očigledno takav muškarac smatra da njegova žena ne zaslužuje bolje i da nije vredna toga da pored sebe ima urednog i njoj privlačnog muškarca. Velika je zabluda da su samo muškarci vizuelni. Otkuda nekome takva ideja? Jesmo li mi žene možda ...slepe?

~ Neki muževi smatraju da je dovoljno da obezbeđuju novac, sigurnost i da su time ispunili svoju obavezu muža i oca. Misle da je sve ostalo u vezi sa klincima posao majke. Kada bi muškarci znali koliko su seksi i slatki kada se igraju sa decom, ne bi nikada poželeli da rade bilo šta drugo! Žene vole da vide svoje muževe kako posvećuju deo svog slobodnog vremena deci, time pokazuju da su ravnopravni sa njom i da imaju podjednaku ulogu u porodici. Veoma je ponižavajuće za ženu mišljenje da su "deca njena stvar", jer se ona oseća više kao "rasplodna krava" nego kao žena, supruga i bračni drug.

~ Mišljenje da žena udajom mora da voli i obožava majku i celu familiju supruga je očigledno karakteristika pećinskog čoveka! Poštovanje i ljubaznost je obavezna, zahtevati da nekoga ili nešto voliš je terorisanje. Zašto neki muškarci smatraju da žena MORA da zavoli kampovanje, brzu vožnju, sport? Zar je brak menjati sebe, svoja interesovanja i afinitete?

~ Detinjasto i neodgovorno ponašanje NISU privlačni. Detinjarije su rezervisane za...decu. Šala i smisao za humor su nešto sasvim drugo. Odgovoran i ozbiljan muškarac budi osećaj sigurnosti, a onaj koji se bavi tinejdžerskim stvarima, glupiranjima, koji i dalje pokazuje znake "studentskog života" i ponaša se prema ženi "kao da mu je mama" budi nesigurnost, odbojnost i frustraciju kod žene. Na to koliko je takav muškarac neprivlačan neću trošiti vreme.

~ Ženama su maniri od velike važnosti. Takođe, ružno ponašanje muškarca u prisustvu njene familije ili prijatelja ona doživljava veoma lično. Koliko god se to nama ne dopada, žene gaje i određeni materinski nagon prema muškarcima, pa njegovo bahato, detinjasto ili ružno ponašanje doživljavaju kao lični neuspeh u njegovom "vaspitavanju" ili kao lična neadekvatnost da "izabere" dobrog muškarca. "Kako može da bude sa njim? Jadnica!", česta je reakcija na tako nešto. Ne podnosim takve muškarce!

~ Ignorisanje shvataju kao da muškarcu nije stalo. Žene vole da razgovaraju, to im je potrebno. Ako ne mogu razgovarati sa osobom sa kojom su rešile da provedu ostatak života, povlače se ili su stalno ljute zbog frustracije usled neposvećene pažnje. One žele prijatelja koji će za trenutak ostaviti svoj hobi ili posao, posvetiti još pažnju i saslušati je. Muškarci uglavnom ne pričaju o svojim problemima, ali ženama je to neka vrsta terapije i potrebe. Ništa ne izluđuje ženu više od muškarca koji dok mu ona priča "zeva" u kompjuter ili TV bez ikakvog učestvovanja u razgovoru. To budi u njoj bes i osećanje da nije vredna njegove pažnje. Ako ne može svoje strahove i sumnje, snove i planove da podeli sa svojim mužem, onda za taj brak nema spasa.

Uzimajući u obzir da je generalizacija glupost i da nisu svi ljudi isti, napominjem da je tekst proizvod kako ličnog iskustva, tako i mnogobrojnih razgovora sa drugim ženama. Postoje brakovi i odnosi koji se ne mogu poistovetiti sa gore napisanim, postoje oni koji se suočavaju sa mnogo većim problemima i iskušenjima, ali jedno je sigurno, morate priznati, NI JEDAN nije savršen i svakom braku bi dobro došlo mnogo više razumevanja, razgovora i pameti. Zaključak je da je ženi potrebna ljubav u svim njenim oblicima, bez obzira na to koje je boje, religije, gde živi i čime se bavi. Pruživši joj to, žena postaje najlepša rascvetana ruža koja svuda oko sebe širi božanstvene miomirise zadovoljstva. Moram da priznam da retko viđam iskreno nasmejane žene: ti osmesi kriju neku tugu i nezadovljstvo koje se bez obzira na prividnu, usiljenu sreću u očima, primećuje i nagoveštava. Je li sebično tražiti malo ljubavi... u ime žene?

"Quand on appelle
Que tout le monde est sourd
Ce n'est rien que le manque d'amour
Et si j'appelle
C'est que j'attends en retour
Un peu d'amour
J'en réclame
Au nom d'une femme"

"Kada tražimo,
ceo svet je gluv
i to je ništa do nedostatak ljubavi.
I ako zahtevam,
ljubav je ono što želim zauzvrat
Polažem pravo na nju,
u ime žene."

(pesma "Au nom d'une femme", Hélène Ségara)

(photo from pinterest)

Nedelja u slikama, ukusima, rečima i mirisima

Život je ponovo lep:

~ Kuvam i jedem, napokon posle dužeg vremena. Kuća je puna mirisa raznih jela, činije su pune voća,tu su baklavice, sladoledi i kokakia za koje mi se javila neodoljiva želja čim sam ozdravila. Poslastičara u komšiluku pravi najlepše u gradu. Apsolutno su fantastični, mekani, kremasti sa divnom čokoladom na vrhu.

~ Dobila sam ove nedelje pregršt "poklona" od dobrih ljudi: sveže baburaste paprike (podsetile su me na Srbiju- jedino retko mesto na svetu gde voće i povrće još uvek mirišu) od kojih sam napravila punjene paprike, domaće kiselo mleko od ovčijeg mleka koje deca obožavaju i koje je apsolutno božanstveno, tek ubrane i vruće jagode, minijaturne zelene paprike i mnogo plavog patlidžana od kojeg sam skuvala ovo:

Klasičan ratatuj (Julia Child’s Classic Ratatouille) iz knjige Mastering the Art of French Cooking, Julia Child

Potrebno je:

250 grama plavog patlidžana
250 grama tikvica
1 kašičica soli
4 kašika maslinovog ulja (uvek je potrebno više)
250 grama crnog luka seckanog na tanke kriške
2 zelene paprike babure
2 do 3 kašike maslinovog ulja
2 čena belog luka, sitno seckanog
oko 500 grama čvrstog, zrelog paradajza oljuštenog i isečenog na kriške, sa odstranjenim semenkama i proceđen da bi se odstranio suvišni sok
3 kašika seckanog svežeg peršuna
so i biber

Postupak:

Oljuštiti plavi patlidžan, odstraniti krajeve i iseći uzdužno na komade dimenzija 2x7 cm. Odstraniti krajeve tikvice. Iseći na komade istih dimenzija kao plavi patlidžan.

Staviti povrće u činiju, posoliti jednom kašičicom soli i ostaviti da odstoji jedno 30 minuta. Posle navršenih pola sata, iscediti višak tečnosti iz povrća i staviti ih na kuhinjski papir da upije višak iste.
Zagrejati kašiku maslinovog ulja (uvek treba više ulja, jer ga plavi patlidžan brzo upija). Popržiti povrće "u turama", po minut svaku stranu, dodavati ulje po potrebi. Ostaviti pržene tikvice i patlidžan na stranu.

U isti tiganj ili šerpu zagrejati oko 3 kašike maslinovog ulja i ispržiti luk i papriku dok ne omekšaju, oko 10 minuta na srednjoj vatri. Paziti da ne dobiju neželjenu braon boju. Dodati beli luk, posoliti i pobiberiti. Staviti paradajz u kipuću vodu oko minut, pa zatim u hladnu vodu i oljuštiti ga. Iseći paradajz na pola, blago stisnuti rukom ne bi li se odstranilo seme i višak tečnosti. Iseći paradajz na kriške i naređati ga preko uprženog luka i paprike. Posoliti i pobiberiti.

Poklopiti i kuvati na srednjoj vatri dok paradajz ne krene da ispušta svoj sok, oko 5 minuta. Uzeti drugu šerpu i staviti u nju jednu trećinu od mešavine luka\paprike\paradajza. Posuti jednom kašikom seckanog peršuna. Naređati preko ovoga pola količine prženih tikvica i plavog patlidžana. Preko toga staviti drugu trećinu mešavine luka\paradajza\paprike i peršuna. Ponovo preko toga naređati ostatak prženog povrća. Poslednji sloj je ostatak mešavine paradajza i treća kašika posutog peršuna. Poklopiti i kuvati na tihoj vatri oko 10 minuta. Posoliti, pobiberiti po želji. Paziti da dno šerpe ne zagori time što ćete regulisati vatru i dodati vrlo malo vode ako je potrebno. Otvoriti poklopac i kuvati pažljivo još oko 15 minuta dok ne ispari tečnost. Ratatouille je podjednako ukusan i hladan, a još je lepši i ukusniji sledećeg dana.

~ Kako podnosite vrućinu? Ja vrlo teško. Toliko je vrelo da ne izlazim iz kuće celoga dana. Malo sam "ljuta" na leto što je ovoga jula toliko okrutno, jer me ograničava na provođenje vremena u kući, a čak iako rešim da izađem, istog trenutka se pokajem. Svi upozoravaju na opasnost od sunca,preporučuju da se izbegava. Iskreno, sunce mi uopšte ne nedostaje. Volela bih da temperatura bude podnošljivija kako bi mogli da više šetamo gradom i da vreme provedeno na plaži bude prijatnije. Ljudi se žale da je vrućina toliko velika da od trenutka kada izađu iz vode ona postaje nepodnošljiva. Zato, ovih dana, preferiramo odlazak na plažu u večernjim satima. Plivanje u moru pri zalasku sunca je magično. A, onda, kada padne veče, obožavam da zaronim u vodu na kojoj se odslikava mesečina, kao da se kupate u moru zvezda, srebra i tamno plavog. Morate priznati da je Mesec ovih dana bio čaroban...~


~ Toplo preporučujem film "The heart of me" (Moje srce), mali srceparajući dragulj, klasičnu priču o tragičnoj i destruktivnoj strasti. Helena Bonham Carter ostavlja bez daha svojom glumom, a film je vizuelno i dramski toliko lep i bogat da je baš ono što vam treba u vrelo, letnje popodne uz obavezni sladoled i... maramice.



~ Žudim za druženjem, večerinkama, dobrom hranom i smehom. Ove vrućine kao da su pritisle dugme "pause" na daljinskom upravljaču života. On se odvija usporeno, pomalo umorno i tromo, pa se druženja odlažu za neke bolje dane. Uskoro je moj rođendan. Nadam se da ću imati dovoljno snage i raspoloženja za zabavna okupljanja i pripremu đakonija.~

Kakva je bila vaša protekla nedelja? Jeste li imali malo vremena za uživanje ovoga vikenda? Svima vama želim dane pune podnošljivog sunca i letnjih večeri uz blagi, sveži vetrić i nekoga koga volite...



(images from Romina, Table & Spoon, pinterest, Pink Pagoda Studio)

Osam dana bez kafe

Odvratni stomačni grip me je dobro sredio- ne samo da skoro nedelju dana ništa nisam okusila, već mi je i sama ideja o kafi krajnje neprivlačna, a to znači da je ovaj grip ozbiljno narušio moju ravnotežu s obzirom da sam jedan od velikih obožavatelja jutarnje i popodnevne kafice. Poslednjih dana bukvalno živim na soku od višanja, jednom kiselom mleku, dve kašike supice, a juče sam prvi put posle nekoliko dana pojela "dečiju" porciju špageta sa bolognese sosom. Osećam se bolje, mnogo bolje, ali želja za kafom se nije povratila. Međutim, primetila sam neke promene na sebi, stvari koje ranije nisam mogla da primetim misleći da su "deo moje ličnosti". Sada mi se čini da je ipak, ponekad naše ponašanje često prouzrokovano unošenjem određenih supstanci u naše telo kao što su kafa, čajevi, lekovi, alkohol, šećer, čak i hrana koju jedemo. Uočila sam sledeće promene:

~ Ne reagujem burno na dečije nestašluke, manje vičem i ne hvata me moja uobičajena hiperaktivnost i želja da svi poslovi budu gotovi "sada i odmah!". Često me tokom dana hvata panika u trci sa vremenom. To ovih dana više ne osećam. Poslove radim polako, ne stresiram se, lagano pijuckam moj sok od višanja i nekim čudom sve funkcioniše normalno, a ne savršeno- i OK sam sa tim! To je najveće čudo od svih!

~ Skoncentrisanija sam na dešavanje oko sebe. Kafa me je činila da istovremeno mislim na hiljadu stvari, da započinjavši jedan posao krenem da razmišljam o sledećem što naravno budi nemir, nervozu, brzopletost. Lakše se fokusiram na jednu stvar što me čini produktivnijom.

~ Mnogo sam mirnija i opuštenija. Moj mozak radi "sporije" (ovo ne zvuči dobro, m?), u smislu da su mi misli jasnije, čistije i sređenije.

Iako nije prošlo mnogo dana od mog nametnutog neispijanja kafe, moram da priznam da sam veoma iznenađenja činjenicom da su promene toliko očigledne. Naravno, ima tu i dosta pospanosti i primetila sam da mi se ciklus spavanja malo poremetio, ali ako rešim da ostavim kafu, to će se srediti vremenom.
Još uvek nisam sigurna da li ću i kada ću poželeti kafu. Verovatno će moj organizam povratiti svoje staro stanje i zavisnoti, pa će zatražiti kofein vrlo uskoro. To je jedno od mojih omiljenih životnih zadovoljstava i potreba, a ja sam ipak samo čovek...Bilo bi lepo imati snage da pustimo naša tela da funkcionišu bez ikakvih supstanci, dozvoliti našem organizmu da uspostavi svoj prirodni balans. Bilo bi interesantno učiniti to kao eksperiment u pokušaju da budemo optimalno jaki, zdravi i uravnoteženi. Bilo bi lepo...

(photo sa pinterest)

Planovi za juli i snovi

Neko više voli da kaže "projekat", ali meni ta reč zvuči nekako pretenciozno. Planovi u ovom slučaju nisu namenjeni nekim velikim događajima, ne uključuju krečenje ili početak nekog velikog posla. Radije bih naslov posta zamenila rečima "snovi za juli", ali neka, ovako zvučim "ozbiljnije". Planovi se uglavnom izjalove i propadnu zbog neizvesnosti samog života i stvari na koje ne možemo uticati. One sasvim izvesno promene tok svakodnevice i remete planove. Sto puta sam sebi rekli da ništa ne planiram niti organizujem, jer gotovo uvek budem razočarana ishodom istih. Mogu da razmišljam, sanjam, iščekujem i priželjkujem. Ako to činim za "male stvari", postoji veća verovatnoća da će se planovi ostvariti, a one grandiozne ostavljam za neki drugi put. Te male želje, sitnice u kojima bih volela da uživam (u nekim manje, a u drugim beskrajno mnogo) ovoga jula su:

~ Noša trening koji je u toku. Nije neki posebno zadovoljavajući proces, ali je neminovnost koja uključuje strpljenje, mnogo tapšanja i uzdržavanje od pljeskanja guze. Moja mlađa kćer brzo uči, tako da se nadam da će ovoga jula, noša postati deo njenog "dnevnog rituala". Mama, drži se...~

~ Ovoga jula je moj rođendan, veliki i jubilarni, strašna 35-etica. Planiram proslavu uz dobru klopu, mnoštvo voćnih i čokoladnih poslastica.~

~ Radujem se lubenicama i dinjama, kuvanju mojih omiljenih letnjih jela: ratatouille, quiche od paradajza i sireva, špageti sa pestom, voćni kolači i crumbles, souvlaki od povrća i svinjskog mesa...što jednostavnije i laganije.~

~ Juli će biti mesec u kome ću obogatiti moju kolekciju kuvara (primećujete šablon i simptome hranom opterećene osobe, zar ne?) time što ću dobiti knjigu koja je za mene pravi kulinarski raj. Čula sam za "Rose Bakery", čuvenu pekaru\restoran u Parizu, koja nije postojala u vreme kada sam posećivala taj grad. Videla sam fotografije, čitala komentare hrane i đakonija koje se tamo služe.

Mogu reći da sam očarana i blago opsednuta ovim mestom, možda zbog činjenice da sam odmalena imala određenu fascinaciju pekarama. Kao dete, provela sam nekoliko dana kod moje drugarice Ivane u Zemunu gde su njeni baba i deda imali pekaru. Suvišno je reći da nisam izlazila iz nje; obožavala sam miris brašna, zvuk mašina, drvene police pune hleba i peciva. Po celi dan smo grickale štapiće, mekane i bajne, prelivene slanim, belim prelivom...Mislim da se tako rodila moja ljubav prema pekarama, mešenju hleba, kolača i peciva. Još uvek sanjam o mojoj pekarici...Naime, jedva čekam da mi stigne kuvar šarmantog naslova "Breakfast Lunch Tea: The Many Little Meals of Rose Bakery".

Sasvim je sigurno da će predstojeća jesen i zima biti u znaku isprobavanja recepata i snova o malom restoranu-pekari-kafeu u kome služim vreo čaj i muffins-e sa borovnicama...~

~ Popodneva na plaži. Iako mi je prijao odlazak na odmor, za tih sedam dana sam shvatila da mi "naša" plaža strašno nedostaje: mirna je, porodična, puna dece i vesele graje, nema turista, buke, dumba- damba muzike iz iritirajućih kafića. Radujem se pesku, miru, šetnjama i plivanju. Volela bih ovoga jula da budem okupana suncem i mirišem na morsku so, da se držimo za ruke i šetamo po talasima...~~ Gledanje "Doctor Who" serije koja je detinjasto fantastična. Ona nam pruža momente smeha i gubljenja daha od neizvesnosti. Zabavno je, ne iziskuje mnogo mozganja, a ono što je najvažnije, porodično, subotnje popodne uz sladoled i "Doctor Who" je nešto čemu ću se cele nedelje radovati.~

Želim vam lep početak meseca jula, puno srećnih momenata i malih stvari koje vas usrećuju~

(photos from pinterest)

Šta je umetnost?

~ Umetnost je kako se oblačimo. Umetnost je način na koji pijemo kafu ili čaj. Umetnost je kako kuvamo i služimo jelo. Umetnost je način na koji volimo, ljubimo i smejemo se. Umetnost je naš smisao za humor, naše suze. Umetnost su snovi koje sanjamo i ono što sanjarimo na javi. Umetnost je sladoled koji volimo, voće u činiji, knjiga na polici. Umetnost je naš parfem, način na koji se češljamo, hodamo i pričamo. Umetnost je naš karakter, svako "dobar dan" i "laku noć". Umetnost je naš dom, način na koji smo ga dekorisali, svaki detalj. Umetnost je lista za kupovinu, složene stvari u fijoci ili frižideru, umetnost je naš rukopis, ton glasa, oblik očiju. Svi smo umetnici i umetnost je život.~

Lep i srećan vikend vam želim!

(photo from pinterest)