Deficit inspiracije

Iza mene su totalno neinspirativni dani. Osećam kao da su moji receptori i detektori za sve ono što je (meni) lepo i inspirativno otkazali. Neinspirativno je i ovo sunce koje mi je zaista dosadilo. Dokle više? Kada će već jednom da počnu te kiše i vetrovi? Kada ću provesti popodne za televizorom umotana u ćebe pod izgovorom da je isuviše hladno, oblačno i tmurno za poslove? Prezasitila sam se ljudi, događaja, jurnjave, poslova, sebe. Ma, svega. Zato je Bog izmislio jesen i zimu, da bi imali jedan period u toku godine kada bi više mirovali i odmarali, jeli i gojili se. Do nedavno sam se bukvalno svakoga jutra budila puna inspiracije i želje da delim lepotu i pozitivnu energiju. Ovih poslednjih dana mi nešto ne ide. Prema svemu sam ravnodušna, ništa me ne može dotaći. Stres, stres, stres! Dobro, znam zbog čega je tako. Uskoro će se desiti velike promene u mom ( našem) životu, a moj rakovski karakter se boji promena, stalno nešto strepim i brinem. Volim sigurnost, puštanje korena, tradiciju, a s druge strane žudim za promenom, selidbama, novinama. Kakva kontradiktornost! Zbog nje se i javlja stres i nemogućnost da, zbog mnogo razmišljanja, planiranja i briga, "zastanem i pomirišem ruže". Pada mi na pamet da ponovo menjam boju kosu ( tipično ženski u vreme krize), da se oblačim kao Audrey Hepburn (dobra fora) i da krenem da radim jogu (probala i sviđa mi se). Pre neku noć sam sanjala da vozim bicikl. Ne sećam se kada sam poslednji put tako dobro spavala i sanjala. Prvi put posle puno vremena se nisam ni jednom u toku noći probudila. Spavala sam čvrsto sve do jutra, sanjajući kako bukvalno letim na biciklu mojim niškim Bulevarom, a sve je nekako lepše nego što je inače u stvarnosti. San mi je šapnuo da moram da usporim, da mi je potrebna relaksacija, da moram da prestanem da se kidam i sekiram oko stvari na koje trenutno ne mogu uticati. Vožnja bicikla me asocira na detinjstvo, na slobodu, na neiscrpnu želju da ti bude lepo, da se igraš i lepo zabavljaš. Odavno se nisam lepo zabavila ili nasmejala, onako od srca. U snu sam bila presrećna, vikala sam : "Jupiiiiiii!" dok sam jurila preko neravnina i silazila brzinski sa trotoara. Kao da dete u meni vapi i zove, želi napolje, jer samo ono zna da živi onako kako treba. Zar vam ne zvučim konfuzno? Ja sebi baš tako zvučim i zato je bolje za sve nas da prestanem da zvocam i pričam nepovezano. Evo nekoliko stvari za koje se smatra da mogu da inspirišu:

~ blogovi~ ~knjige~ ~časopisi~ ~filmovi~ ~ljudi oko nas~ ~ priroda~ ~ deca~ ~ umetnost~ ~ muzika~ ~ vežbanje~ ~religija~ ~veliki projekti~ ~snovi~ ~ društveni mediji~ ~ fotografije~ ~ forumi~ ~google~ ~ istinite priče o uspehu~ ~život, svuda oko nas~

(zenhabits)

To je to! Dosta je sa kukanjem! Sutra vadim moj jadni, usamljeni, zarđali bicikl iz podruma i krećem u vožnju! Možda usput pronađem i neku inspiraciju, a možda već i jesam...hm, a šta vi kažete?


(photo from pinterest)

'El su ti oni dani?(uputstvo za muškarce)

Neki kažu da bi bilo lepo kada bi ljudski odnosi išli uz uputstvo... ili barem neki uzajamni dogovor. Ovo drugo zvuči maaaaalo realnije. Mislim da partneri, prijatelji, svekrva i snaja, itd. treba unapred da odrede svoj sistem ponašanja, neki kodeks, zajedničko uputstvo koje će im pomoći da time postavljaju neke granice, da se jasno zna šta onaj drugi želi i očekuje, kako se treba ponašati u određenim situacijama. Evo primera: vaša drugarica zna da niste osoba koja voli telefone i samim tim očekujete od nje da ne zahteva svakodnevni raport, a takođe ni stalno zivkanje i obavezu da se čujete bukvalno svaki dan. Ako postoji taj dogovor, sigurni ste da se vaša prijateljica neće naljutiti nas vas ako se desi da se ne čujete 2 ili 3 dana. Bilo bi lepo kada bi se takođe uspostavio dogovor između svekrve i snaje po kome ona, iako na primer pomaže oko deteta, nema prava da vam se meša u odnos sa suprugom. Hm, možda u nekom idealnom svetu. U ovom našem realnom svetu punom sujete, ponosa i nerazumevanja u odnosima nema mesta takvim "upustvima", jer su jednostavno ljudska osećanja toliko komplikovana da se nikakva pravila ne mogu primeniti.
Međutim, postoji vreme u mesecu svake žene kada je jedno takvo uputstvo ne samo korisno, već i poželjno, naročito za one potencijalne "žrtve" privremeno neuravnotežene...dame.

- Slušaj, čisto da znaš, trenutno imam PMS, trudi se da mi podilaziš, ne svađaj se i koliko god da vičem, ne obraćaj pažnju na mene. OK?


Ovako otprilike zvuči moje upozorenje mužu, svakog meseca, 7 do 14 dana pred menstruaciju. Dobro je što poznajem sebe, dobro je to što znam koliko sam luda, neuračunjiva, čas depresivna, čas besna, plačljiva i malodušna dok hormoni divljaju u mom telu. Najbolje od svega je to što za ovo privremeno ludilo nismo krive mi same, već priroda, koja očigledno ima čudan smisao za humor s obzirom da je stvorila takav ubitačni sistem za reprodukciju.

PMS ili predmenstrualni sindrom je niz promena u radu hormona kod žena koji se manifestuje pojavom emocionalnih, psihičkih i fizičkih simptoma. Kod većine žena javljaju se emocionalni simptomi u vidu nervoze, depresije i uznemirenosti. (bebac.com)

Sa tim u vezi, sasvim slučajno, naiđoh na šaljivo, sasvim primenljivo "hormonsko upustvo" koje, sa dozvoljenom slobodom u prevodu, izgleda ovako:

VELIKO HORMONSKO UPUTSTVO

Žene ga razumeju, a muškarci treba da ga memorizuju! Svaka žena zna da postoje dani kada je dovoljno da muškarac otvori usta i time stavi život u svoje ruke. Ovaj praktični dokument treba da se postavi na vidljivom mestu za muževe, momke, kolege i druge, kako da bi imali brz pristup u slučaju nužde.

Vrlo opasno: "Šta ima za ručak?"
Manje je opasno: " Da ti pomognem oko ručka?"
Bezbedno: "Gde bi htela da te izvedem na ručak?"
Super- bezvedno: " Evo ti čaša vina, dušo."


Vrlo opasno: "To ćeš da obučeš?"
Manje opasno: " Baš ti lepo stoji braon boja."
Bezbedno: "Wow! Izgledaš super!"
Super- bezbedno: " Evo ti čaša vina, dušo."


Vrlo opasno: " Šta ti je, bre?"
Manje opasno: " Da možda malo ne preterujemo?"
Bezbedno: "Uzmi moju kreditnu karticu."
Super- bezbedno: "Evo ti čaša vina, dušo."


Vrlo opasno: "Da li si sigurna da treba to da jedeš?"
Manje opasno: "A, što ne pojedeš neku jabuku?"
Bezbedno: "Hoćeš malo čokolade?"
Super -bezbedno: "Evo ti čaša vina, dušo".


Vrlo opasno: "Šta si radila ceo dan?"
Manje opasno: "Nadam se da se nisi premorila danas?"
Bezbedno: " Tako si seksi u toj kecelji!"
Super-bezbedno: "Evo ti čaša vina, dušo".



Po mogućstvu, napraviti tablični prikaz za bolje snalaženje (vreme je od ključnog značaja, u pitanju su sekunde) i uručiti nesrećniku.

(photo from pinterest)

Vasiono, nismo se razumeli

Da, moj život je dosadan. Nije mi teško da priznam. Nije dosadan u smislu da nemam šta da radim, već je dosadan u smislu da se u njemu ništa posebno, sjajno i fenomenalno ne dešava. Dan se sastoji iz niza mehaničkih, unapred određenih radnji i poslova koji uglavnom uključuju moju brigu o tome ko će šta da jede i obuče ujutru, da li je pod čist, šta ću za ručak, puštanje mašine, kuvanje, domaći zadatak, izvođenje u parkić, večera, tuširanje dece i hiljadu sitnica koje moraju između da se urade, ali koje podjednako iscrpljuju i prave od tebe nervoznog monstruma koji se samo nešto dere ili plače, pa zatim slede uspavljivanje i padanje na trosed bez mogućnosti da odgledam "True Blood" do kraja. Ako "padne" i neka masaža vrata, onda mogu reći da je taj dan čak i bio interesantan. Moja ideja uzbudljive večeri je postalo gledanje Bollywood filma ili ponoćno mešenje kolača. Eto, baš TOLIKO je moj život dosadan.
Ovih dana sam onako bila down zbog toga. Znate ono kada vam se čini da svi oko vas imaju fenomenalno uzbudljive živote i da im se stalno nešto novo dešava? Putovanja, ljubavne avanture, flertovi, nove bebe, selidbe, kupovina stana, fabulozan posao, iznenadna trudnoća, fensi klubovi, izlasci, udvaranja, nove prilike, ponude, prosidbe, zezanje, nova poznanstva...
Neudate misle da udate sa decom imaju "bolji" život, udate tiho zavide slobodnim na mogučnosti da izađu na kafu bez gledanja na sat ili da odu na odmor bez "prikolice" pune pelena i igračaka na naduvavanje, bez povraćanja u autu i iritirajućeg zapitkivanja: " 'El to ovde?", a još niste ni prošli Predejane!
Da se ne lažemo. Život majke je nezanimljiv i to naročito one mame koja je rešila da se na neko vreme potpuno posveti deci (ovde fali svetleći neonski natpis sa mojim imenom). Taman kada sam pomislila da se i dosadna baba iz komšiluka koja me stalno nešto radoznalo gleda i zaviruje u moju kesu iz supermarketa bolje zabavlja od mene, desi se nešto od čega još uvek ne mogu da se oporavim.
Ne želim mnogo da razglabam o tome, samo ću napomenuti da je incident vezan za ludog narkomana koji nam je stao na put i pretio nožem, nakon što je zamalo udario svojim autom u naš. Suvišno je reći koliko smo šokirani, a najgore od svega je činjenica da su sa nama bila i deca. Naša starija kćer se jedva smirila, a moja preplašenost se kasnije pretvorila u bes, a zatim u poražavajuće saznanje da je svašta moglo da se desi, a onda smo počeli da se šalimo na taj račun što je očigledni odbrambeni mehanizam koji nas sprečava da potpuno otkačimo i postanemo nepodnošljivo paranoični. Srećom ništa se nije desilo, ali pretrpljen stres je sasvim dovoljan.
(Htela si nešto uzbudljivo, e, evo ti ga, na!)
Draga vasiono, nisam mislila na TAKVO uzbuđenje, ok? Više sam mislila na:

~ neko lepo putovanje, samo nas dvoje, jedan vikend, više mi ne treba.

ili

~ na to da neko napokon objavi ljubavne priče koje sam počela da pišem i koje očigledno niko ne želi da čita.

ili

~ da krenem da prodajem moje pite i kolače, podignem kredit i otvorim pekaricu.


Tako nešto.

(Kod ovog poslednjeg ga malo pretera', mada čovek je živ dok sanja i dok se nada, pa me zato baš briga!)

Daj vasiono, nešto lepo i pozitivno, inspirativno, nešto da mi dune u krila i ponovo da snagu da stvaram i volim život.

Sutra će biti bolje. Barem tako kažu mudriji. 'Ajd' da vidimo...
Za početak ću večeras da napravim kokice i odgledam sa decom jedan Bollywood film. (Ko se smeje da zna da neću više da se igram sa njom..ili njim.)


(photo from pinterest)