"Ja, da bi musaka bila ukusnija stavljam malo slaninice u mleveno meso", "Ja bih te savetovala da promeniš frizerku", "Ako želiš da smršaš imam za tebe jednu dijetu...". Ne, ne želim da znam kako da prevaziđem strah od vožnje i ne želim da znam gde mogu da nađem garderobu "za moju građu" i sigurno ne želim da znam kako da učinim moju musaku ukusnijom. Zašto? Zato što (te) nisam ni pitala za savet! Da sam to poželela sigurno bih to i učinila, a pošto nisam- zadrži svoj savet za sebe. Kada mi nije dobro, kada sam neraspoložena i kada krenem da te "davim" mojim problemima, ti se nasmeši, podrži me i onda mi ispričaj najsočniji trač koji si čula u poslednje vreme i oraspoloži me. Ne znaš ni jedan trač? Izmisli ga!
Ne, ne želim da znam kako si očistila tvoju rernu, pa je tako čista i "kao nova". Ne želim tvoj savet u vezi dojenja, jer će se sigurno pretvoriti u lekciju i neku vrstu prodavanja fore da je potrebna "upornost" i "ljubav", jer ne samo da te neću slušati, nego ću te gledati belo, onako kao tele i onda možeš slobodno da prestaneš da melješ, da se skupiš i odeš svojoj kući. Ne, ne želim da znam kako da nateram muža da manje igra igrice na računaru i sigurno ne želim da sebi daješ tu slobodu i da me savetuješ kakav seksi veš da obučem. Jesi li ikada čula za preterano zalaženje u nečiju privatnost?
Možeš mi dati savet, naravno da možeš, ali samo onda kada ja to budem želela, onda kada te ja budem pitala. Ne deli mi savete, molim te, osim ako ti se ne obratim direktno rečima: "Da li možeš da mi preporučiš _______?". Kada čujem ono tvoje: "Izvini, da li mi dozvoljavaš da ti kažem da ________?" dođe mi da odgovorim sa: "Ne! Ne dozvoljavam ti!", ali umesto toga klimam ljubazno glavom i čekam kada ćeš da prestaneš sa držanjem lekcije. Ukoliko je savet potražen, onda se ta interakcija može nazvati razgovorom, u suprotnom, davanje netraženog saveta je pitanje nevaspitanja i krajnje je neljubazno. Da, i još nešto: kada se onako sva zahuktaš u pokušaju da me savetuješ i pametuješ, veruj mi- više nemam niti volje niti želje da razgovaram sa tobom. Ikada.
Najgore od svega ovoga je to što uporno sebe šutiram u zadnjicu, gotovo na svakodnevnoj bazi, zbog toga što od svih tih silnih i dosadnih savetodavaca na ovom svetu, ja mora da sam najveći!
Ne, ne želim da znam kako si očistila tvoju rernu, pa je tako čista i "kao nova". Ne želim tvoj savet u vezi dojenja, jer će se sigurno pretvoriti u lekciju i neku vrstu prodavanja fore da je potrebna "upornost" i "ljubav", jer ne samo da te neću slušati, nego ću te gledati belo, onako kao tele i onda možeš slobodno da prestaneš da melješ, da se skupiš i odeš svojoj kući. Ne, ne želim da znam kako da nateram muža da manje igra igrice na računaru i sigurno ne želim da sebi daješ tu slobodu i da me savetuješ kakav seksi veš da obučem. Jesi li ikada čula za preterano zalaženje u nečiju privatnost?
Možeš mi dati savet, naravno da možeš, ali samo onda kada ja to budem želela, onda kada te ja budem pitala. Ne deli mi savete, molim te, osim ako ti se ne obratim direktno rečima: "Da li možeš da mi preporučiš _______?". Kada čujem ono tvoje: "Izvini, da li mi dozvoljavaš da ti kažem da ________?" dođe mi da odgovorim sa: "Ne! Ne dozvoljavam ti!", ali umesto toga klimam ljubazno glavom i čekam kada ćeš da prestaneš sa držanjem lekcije. Ukoliko je savet potražen, onda se ta interakcija može nazvati razgovorom, u suprotnom, davanje netraženog saveta je pitanje nevaspitanja i krajnje je neljubazno. Da, i još nešto: kada se onako sva zahuktaš u pokušaju da me savetuješ i pametuješ, veruj mi- više nemam niti volje niti želje da razgovaram sa tobom. Ikada.
Najgore od svega ovoga je to što uporno sebe šutiram u zadnjicu, gotovo na svakodnevnoj bazi, zbog toga što od svih tih silnih i dosadnih savetodavaca na ovom svetu, ja mora da sam najveći!
(photo from pinterest, tekst inspirisan člankom u "Easy Living" časopisu na temu "Stvari koje mi idu na živce")