Kolač od šargarepe

Ovaj kolač je redovno bio na repertoaru u našem domu dok sam odrastala. Moja majka ga je često pravila za naš popodnevni čaj. Ona je uživala u malim, slatkim ritualima koji su možda ličili na neke "stranske", ali  ona ih je stvarala kao svoje i oblikovala iz čiste želje da nas dve stvorimo uspomene i zajednički uživamo u stvarima koje smo obe volele. Nikada neću zaboraviti atmosferu tokom naših malih druženja. Nekako ih uvek povezujem sa kasnim, hladnim popodnevnim časovima, nebom prošaranim oblacima, sa kukavicom na zidu, heklanim stolnjakom i njenim lepim romantičnim šoljicama i tacnicama.

Moja mlađa kćer u tom pogledu dosta na mene. Baš mi je pre neki dan tražila da umesim neki kolač kako bi zajedno napravile čajanku. Starija kćer, sada već predpubertetlija, na sve to gleda sa krajnjom nezainteresovanošću.

Jednostavan, izdašan, mekan, zamirisan cimetom, ovaj kolač evocira uspomene na zimska popodneva, na uljuljkanost toplog roditeljskog doma, na bezbrižnost detinjstva, na mamu. Takve asocijacije želim da imaju moja deca...kada ih prođe pubertet.

KOLAČ OD ŠARGAREPE

Potrebno:

1 šolja biljnog ulja
1/2 šolje vode
2 šolje brašna
2 kašičice praška za pecivo
2 kašičice sode bikarbone
2 kašičice mlevenog cimeta (ja narendam i malo muškatnog oraščića)
3 šolje rendane šargarepe
1 šolja na krupno seckanih oraha
4 jaja
2 šolje šećera

Postupak:
Zagrejte rernu na 180 stepeni C.
Umutite jaja sa šećerom, dodajte ulje i još malo mutite . U posebnoj posudi pomešajte brašno sa praškom za pecivo, sodom bikarbonom, začinima i dodajte u smesu sa jajima. Promešajte. Dodajte, vodu,  rendanu šargarepu i na kraju seckane orahe. Simajte smesu u podmazan okrugli pleh (prečnika oko 28 cm) ili u veći podmazani kalup za kuglof. Pecite oko 40-50 minuta.

  Prijatno!

Ponedeljak jedne domaćice 29/9/14

Dobar dan! Prošle nedelje mi je naišao napokon nalet energije, mučnine su se znatno smanjile, nema više jutanjeg povraćanja, redovno uzimam gvožđe, što je sve rezultiralo mojoj ponovnoj želji da se bavim domom, kuvanjem, igranjem i učenjem sa decom. Bila sam vredna i obavila veliko spremanje: svaki dan po jedan prozor, pranje i kačenje zavesa, čišćenje soba, bacanje papira, polomljenjih igračaka, sređivanje unutrašnjosti kuhinjskih elemenata. Uglavnom sam obavila sve ono što mi je bilo na grbači sve ovo vreme dok sam bila nesposobna i neefikasna. S obzirom da se sada zamaram mnogo više nego ranije, odredila sam plan kako bih sebi olakšala život. On iziskuje svakodnenvi, uglavnom jutarnji angažman koji se svodi na održavanje čistoće i vikend angažman koji se svodi na kuvanje i spremanje što više đakonija za frižider i zamrzivač kako bih bila manje opterećena preko nedelje.

Naime, u subotu sam skuvala "tonu" ćuftica u sosu u paradajza: jedan deo smo pojele ja i moje devojčice (tata je na putu), a ostatak je u frižideru za danas. Kupila sam pileće batake, marinirala ih u maslinovom ulju, origanu i limunu i strpala u zamrzivač. Mariniranje se nastavlja čak i dok je meso u zamrzivaču, jednostavno izvadim meso prethodne večeri, ispečem ga sledećeg dana na krompiru i dobijem divno, mekano i mirisno meso. Napravila sam brdo vafli (waffles); deo smo pojele za nedeljni doručak, a deo sam zamrzla toliko da deca imaju za tri doručka ili tri školske užine. 

Na pijaci sam kupila divno grožđe i nektarine da imaju deca preko nedelje za snack i školsku užinu. Nedelju smo provele napolju u parkiću, a zatim sam izvela moje ćerke na ručak. Toliko o vikendu!

Nažalost, foto-aparat je kod moga muža koji je i dalje odsutan, tako da vam ovaj post ne mogu danas dočarati mojim  fotografijama, ali obećavam da uskoro hoću.

Vreme:

Jutra su napokon sveža, ali vedra i sunčana. Volim ovakvo vreme: nema vrućine, sunce sija, ali ne peče, prijatno je i na suncu i u hladovini. Idealno je vreme za šetnje i provođenje vremena napolju. Trenutno ima 17 stepeni C, a očekuje se da dnevna temperatura dostigne 25. podeok. Uživancija!

Trenutno:

Pišem ovaj post, jedem kobler sa breskvama koji sam sinoć smutila, kafa mi već od početka trudnoće više ne pravi društvo. Slušam decu iz obližnje srednje škole, sve je nekako živahno i lepo. Napokon se osećam (relativno) normalno.

Razmišljam:

Nedostaje mi moj muž. On je trenutno na Svetoj Gori koju je mesecima unapred planirao da poseti. Jedva čekam da se vrati i ispriča mi svoje utiske. On je moj najbolji prijatelj. Kakva limunada...znam...

Čitam:

Sramota me je da priznam da ne poznajem dobro (ni malo) mitologiju, a naročito ne grčku.  Zato polako iščitavam "The Golden Age of Myth & Legends" od pisca Thomasa Bulfinch-a.

Na TV-u danas:

Ujutru u hodu odgledam na TLC-u "Jon & Kate plus 8", "What not to wear",  televiziju ponovo gledam tek uveče i to uglavnom epizodu serije "Castle" sa našom Stanom Katić, pre toga ide (nelagodno mi priznati, ali volim da opustim mozak u trashy reality) na TLC-u "Gypsy Sisters" i ako ne zaspim odgledaću neki film ukoliko vredi više od spavanja.

Nedeljni jelovnik:

Preko nedelje doručak je standardan i brzinski : mleko sa cerealijama, Nutella i hleb, tost, domaći voćni jogurt.

Preko vikenda spremam: belgijske vafle, američke palačinke, jaja, neku pitu.

Dezerti: grožđe, nektarine, kolač od šargarepe koji ću napraviti danas (imaće i za školsku užinu ove nedelje)

Večera: uvek lagana, uglavnom liči na doručak, desi se da jednom u dve nedelje odemo uveče na picu.

Ponedeljak: ćufte u sosu od paradajza sa testeninama po receptu Najdžele Loson iz knjige "Najdželini zalogaji".

Utorak: pečeni losos (smrznut kupljen u "Lidl" supermarketu), pire od graška (po Najdželinom receptu), salata od brokolija.

Sreda: posno jelo- grčki gigantski pasulj (napraviti dovoljno i za petak kada se takođe posti), pečene paprike, kiseli krastavčići.

Četvrtak: pečeni marinirani pileći bataci sa krompirom, salata od kupusa i šargarepe.

Petak: gigantski pasulj + salata.

Subota i Nedelja-mnogo kuvanja, spremanja, zamrzavanja, još uvek nisam rešila šta će sve to biti.

Kućni poslovi:

Deca odlaze u školu u 8:05, do 9:30 uradila sam brzinski sledeće poslove:

- provetrila sobe, namestila krevete, obrisala prašinu u sobama, ispod bračnog kreveta i dnevnom boravku, metlom očistila podove i obrisala pod u dnevnoj sobi i hodniku (samo početkom i krajem radne nedelje).

- obrisala radnu površinu, aparate i kuhinjske elemente, obrisala kuhinjski pod (to radim početkom i krajem nedelje), stavila sudove od doručka u mašinu za suđe.

- oprala na brzinu lavaboe u kupatilu i WC-u.

- pustila mašinu.

Do kraja dana moram: opeglati turu stvari koje su se danas osušile, srediti kuhinju posle ručka, napraviti kolač od šargerepe, baviti se decom (obe imaju trening, učenje, crtanje, crtaći).

Današnji savet:

Ne prezajte od toga da organizujete svoj život  onako kako bi  ste ga sebi olakšale, bilo da ste zaposlena ili nezaposlena majka. Ako imate od koga-tražite pomoć. Idite prečicom...u svakom smislu. Ne izigravajte heroje niti žrtve. Niko vam za to neće reći "hvala".

Fotka dana:

Jutarnja, sanjiva, zlatna svetlost, ova fotka me na nešto podseća. Da li je to nešto što sam negde videla ili je to vizija nečega što će tek uslediti? Volim prozore...

Želim vam lepu i uspešnu nedelju!!! Volite se i čuvajte!

Povratak

Wow! Više od dva meseca odsustvovanja. Kako da krenem da se pravdam baš onim što očajno želim da zaboravim. Podsetnik je tu, svakoga jutra kroz još uvek prisutne, mada blage, jutarnje mučnine, kroz moj bledi i namučeni lik u ogledalu, kroz činjenicu da ništa slatko, kremasto ili puterasto, ono što sam nekada najviše volela, ne mogu ni da smislim, kroz stomačić koji polako počinje da se primećuje i svakim danom raste.

Prošla sam kroz pakao i vratila se. Dva meseca me sunce nije videlo, ruke su mi pune rupica od infuzija, pored bolnice ne želim ni da prođem, užasne, strašne, neizdržljive mučnine i beskrajna povraćanja. Dragi moji, dozvolite mi da ovde stanem. Trauma je još uvek sveža, a svako podsećanje na te muke mi je još uvek jako teško. Razumite me, možda ću jednog dana uspeti da o tome detaljno pišem bez ovog osećaja da ću svakog trenutka zagrliti WC-šolju i briznuti u neutešni plač. Ne mogu. Želim da zaboravim. Želim da uživam u ovom sunčanom jutru, bez kafe, jer kafu od početka ne mogu ni da pomirišem, da ponovo budem svoja, puna energije, vredna i brižna. Posle toliko vremena ponovo kuvam, brinem o deci, uspevam koliko-toliko da radim neke poslove u kući sa mnogo čestim pauzama doduše. Vremenom ću povratiti snagu. Ponovo sam počela da osećam glad...

A, ovaj mali život u meni raste, razvija se se takvom brzinom i silinom da je prosto neverovatno. Da bi se ovaj mali život razvio, moj je na neko vreme morao da stane. Strašan je to osećaj kada nemaš nikakvu kontrolu nad svojim telom, kada hormoni potpuno upravljaju tobom, kada te nemilosrdno muče ne samo fizički već i putem groznih, sramotnih misli..."šta mi je sada ovo trebalo?", "zar vredi da se ovoliko mučim?".
Neću da vas lažem, ali ja ne želim da kroz ovo ponovo prolazim.
Čemu se nadam? Nadam se da ću uskoro početi da uživam u trudnoći, nadam se da će ovaj osećaj napokon zameniti radost, nadam se da ću zaboraviti.
Ipak, moraću malo da zvučim kao kliše-osećam  zahvalnost na ovom velikom iskušenju kroz koje sam prošla ja zajedno sa mojom porodicom. Zbog čega?

~ Shvatila sam kome je zaista stalo do mene , ko su mi pravi prijatelji.
~ Postala sam jača, ponosnija na sebe, bliža sa svojim mužem koji je jedini brinuo o meni.
~Još sam jednom sam shvatila da nas dvoje, čaki sami, možemo da prebrodimo sve.
~ Shvatila sam koliko ne treba uzimati zdravo za gotovo najjednostavnije stvari koje obavljamo svakoga dana.
~Shvatih koliko je život divan i dragocen.

Nedostajao mi je moj mali blog, nedostajalo mi je pisanje i druženje sa vama. Tu sam, vratila sam se, sa novim idejama, receptima, užinama, inspiracijama i mislima. Pa, pišemo se...