Povratak

Wow! Više od dva meseca odsustvovanja. Kako da krenem da se pravdam baš onim što očajno želim da zaboravim. Podsetnik je tu, svakoga jutra kroz još uvek prisutne, mada blage, jutarnje mučnine, kroz moj bledi i namučeni lik u ogledalu, kroz činjenicu da ništa slatko, kremasto ili puterasto, ono što sam nekada najviše volela, ne mogu ni da smislim, kroz stomačić koji polako počinje da se primećuje i svakim danom raste.

Prošla sam kroz pakao i vratila se. Dva meseca me sunce nije videlo, ruke su mi pune rupica od infuzija, pored bolnice ne želim ni da prođem, užasne, strašne, neizdržljive mučnine i beskrajna povraćanja. Dragi moji, dozvolite mi da ovde stanem. Trauma je još uvek sveža, a svako podsećanje na te muke mi je još uvek jako teško. Razumite me, možda ću jednog dana uspeti da o tome detaljno pišem bez ovog osećaja da ću svakog trenutka zagrliti WC-šolju i briznuti u neutešni plač. Ne mogu. Želim da zaboravim. Želim da uživam u ovom sunčanom jutru, bez kafe, jer kafu od početka ne mogu ni da pomirišem, da ponovo budem svoja, puna energije, vredna i brižna. Posle toliko vremena ponovo kuvam, brinem o deci, uspevam koliko-toliko da radim neke poslove u kući sa mnogo čestim pauzama doduše. Vremenom ću povratiti snagu. Ponovo sam počela da osećam glad...

A, ovaj mali život u meni raste, razvija se se takvom brzinom i silinom da je prosto neverovatno. Da bi se ovaj mali život razvio, moj je na neko vreme morao da stane. Strašan je to osećaj kada nemaš nikakvu kontrolu nad svojim telom, kada hormoni potpuno upravljaju tobom, kada te nemilosrdno muče ne samo fizički već i putem groznih, sramotnih misli..."šta mi je sada ovo trebalo?", "zar vredi da se ovoliko mučim?".
Neću da vas lažem, ali ja ne želim da kroz ovo ponovo prolazim.
Čemu se nadam? Nadam se da ću uskoro početi da uživam u trudnoći, nadam se da će ovaj osećaj napokon zameniti radost, nadam se da ću zaboraviti.
Ipak, moraću malo da zvučim kao kliše-osećam  zahvalnost na ovom velikom iskušenju kroz koje sam prošla ja zajedno sa mojom porodicom. Zbog čega?

~ Shvatila sam kome je zaista stalo do mene , ko su mi pravi prijatelji.
~ Postala sam jača, ponosnija na sebe, bliža sa svojim mužem koji je jedini brinuo o meni.
~Još sam jednom sam shvatila da nas dvoje, čaki sami, možemo da prebrodimo sve.
~ Shvatila sam koliko ne treba uzimati zdravo za gotovo najjednostavnije stvari koje obavljamo svakoga dana.
~Shvatih koliko je život divan i dragocen.

Nedostajao mi je moj mali blog, nedostajalo mi je pisanje i druženje sa vama. Tu sam, vratila sam se, sa novim idejama, receptima, užinama, inspiracijama i mislima. Pa, pišemo se...