Nakon radnog, napornog i užasno vrućeg vikenda, evo i mog omiljenog dana u nedelji. Ima li ičeg lepšeg od osveženja i kiše nakon nesnosne vrućine? Trenutno ne mogu zamislite ništa prijatnije od toga. Dok kiša napolju rominja, moje meteoropatsko telo se smirilo od bolova pred promenu vremena i evo me, pišem i danas za vas, delim vam neke moje planove, želje, recepte i misli.
Vikend je prošao u pravoj pravcatoj radnoj akciji, nije bilo ni trenutka za opuštanje i odmor. Ponedeljak je malo opušteniji, a baš takvog ga i volim. Ponekad se namerno "ubijem" od posla preko vikenda, kako bih preko nedelje bila manje opterećena. Međutim, kao i po običaju, mnogo kuvam, pravim kolače, deca zahtevaju mnogo posla, sudovi i veš se stalno gomilaju. Ovih dana nam je u gostima i moj rođeni brat, pa eto jednog više razloga da se "pokažem".
Pošto je trenutno post, moje kuvanje se malo iskomplikovalo: moj muž posti na vodi, ja i starija kćer po "naređenju" duhovnika na ulju, a mlađa deca jedu "normalno" zajedno sa mojim bratom. E, zbog toga sam morala malo bolje da se organizujem kako bi svi koliko-toliko zadovoljni.
Muž uglavnom jede kuvani ili pečeni kukuruz, mahunarke spremljene na vodi, testeninu, pirinač i mnogo voća. Svakoga dana kuvam, sve od pasulja, sočiva, boranije, pa uz to posebno dodam protein za one koje ne poste u vidu jaja, ribe, sira ili mesa.
Danas sam za mene i stariju kćer podgrejala punjene tikvice koje su ostale od subote, dodala sam piletinu za decu i brata kao i pomfrit, salatu. Smutila sam i posni kolač od pomorandže sa čokoladnom glazurom.
Sutra će ići boranija na ulju uz dodatak mesa.
Sreda: makarone sa sosom od paradajza
Četvrtak: pasulj na ulju
Petak: još uvek nisam rešila šta ću.
Doručak je svakodnevo uglavnom isti: jaja, voće, džem, margarin,đevreci, puter od kikirikija, mleko.
Inače, ovih dana uživamo u divnim RAWR čokoladama. Deca ih obožavaju i moram da ih krijem kako ih ne bi smazali sve za jedan dan. Ne samo da su ukusne, ove čokolade su zdrave, tako da ne osećan ni trunku griže savesti dok ih jedem, presne su, veganske, bez glutena, bez mleka i bez jaja. Za sada mi se najviše dopala ona sa ukusom pomorandže, ali više o ovim čokoladama ću u nekom od narednih postova.
Kradem minute, ali bukvalno minute da čitam. Ponekad to činim dok se maleni brčka u kadici.
Trenutno čitam Izabel Aljende. Njeno pisanje je tako pitko i prelepo da nemam reči. Moje oči bukvalno lete po stranicama.
Izvinite što nisam posebno inspirativna, ali istina je da je moj život u poslednje vreme prilično dosadan. Dani prolaze u brizi o deci, poslovima, polako se pripremamo za novu školsku godinu i za neke nove poduhvate. Sve to unosi dosta stresa, pitanja i pritisak u našu svakodnevicu. Tu je i moja večita težnja da sebe da premorim, da se opteretim, da zapostavim svoje potrebe, da usrećim druge. Radim na tome da se izlečim te boljke.
Ipak, bila sam "nevaljala", pa sam sebe ovih dana častila nekim finim, mirišljavim stvarčicama, luksuzom koji nije koštao mnogo, ali zbog koga se osećam lepo.
Pokušavam da sebi posvetim više vremena, više nege, više ljubavi. Malo luksuzne kreme za telo, parfem, par poteza maskarom i sjajem za usne, čista kosa, neobavezna, raščupana, moja, divlja, čupava, sada malo crvenija. Ne treba mi mnogo da bih se osećala lepo.
Jutra započinjem kvalitetnom kafom, uz ručak ili večeru pijem fino vino, za dezert jedem kockicu vrhunske čokolade ili tek ubranu smokvu.
Mislim da sam dovoljna vredna da sebi priuštim nešto dobro, da dan prožmem sitnim zadovoljstvima. Radim na tome da prestanem sa težnjom da postanem bolja verzija same sebe, već da prihvatam i volim sebe onakvu kakav jesam.
SLOBODNA. ONA KOJOJ JE OPROŠTENO. VOLJENA.
