Playlist od uspomena

Nekada davno, pre interneta, Facebook-a i mobilnih telefona,prva stvar koju sam radila nakon buđenja bila je pritiskanje "play" dugmeta na mom metalik kasetofonu. Uvek sam se budila sa muzikom, učila uz nju, jela, sanjala, pisala, spremala se za izlazak, plakala, volela, putovala, uspavljivala se.
Uz nju i zbog nje sam postala nepopravljiv romantičar i sanjar, sa dovoljnim osećajem za realnost, čisto onako, da se ne bi "izgubila" u tom svetu opijajućih mehurića i sladunjavih melodija. Moj otac je kupovao ploče i voleo da ih sluša sa mnom. Ponekad bi zgrabio moju majku dok bi petljala po kuhinji, plesali bi i nešto bi joj šaputao na uvo, za mene neke velike tajne na jeziku koji nisam razumela, ali zbog koga sam skakala i cičala od sreće. Pa, šta dete želi više od igračaka i slatkiša? Da vidi svoje roditelje nasmejane i srećne! Moj brat, koji je inače dosta stariji, bi tada prevrtao očima i zatvarao se u sobu odakle bi se, u znak protesta, čuli "Dire Straits".
Najviše sam volela da plešem sa ocem. Pravili smo smešne figure, smejali se i pevali glasno. Valjda su mi se zato posle toga, kada sam maaaaaaalo više porasla, sviđali muškarci koji su voleli da plešu.

"Hoćemo li danas malo da slušamo Frenkija?", uzimao bi Sinatrinu ploču sa čijeg omota mi se on smešio svojim prodorno- plavim očima, pažljivo bi spuštao iglu gramofona na nju i prostorijom bi se prolila čarolija pesme "Strangers in the night". Kakav bi se samo film počeo odvijati u mojoj glavi!

Dvoje lepih ljudi u gužvi, negde u pozadini svira klavir, ona nosi dugu haljinu od satena sa šampanjcem u ruci i zavodljivo zabacuje svoju smeđu kosu, a on u crnom smokingu, zgodan, visok i tajanstven. Vode ljubav pogledima, vazduh miriše na cigarete i parfem.

I uvek bi to u mojoj mašti bio mamin miris, "Charlie", koji sam redovno "krala" od nje. Tata mi je uvek prevodio stihove, neke bih razumela, a neke sam shvatala tek mnogo kasnije. Umem da kažem da je za moj romantični pogled na sveti kriv moj otac, njegove ploče i filmovi koje su gledali on i mama. Puštao bi joj od Barbare Strejsend "Woman in love" ili njenu omiljenu "Mandy", a ona bi sedela pored velike, uspravne lampe na trosedu i štrikala pevušeći tiho ili bi zajedno gledali stare filmove sa Keri Grantom i Ingrid Bergman. Ja bih se tu, između njih, uvek nekako ugnezdila i zaspala sa glavom u maminom krilu.
Volela sam da ga slušam dok mi je pripovedao životnu priču Čajkovskog slušajući "Labudovo jezero" ili o tome kako je Malerova muzika kao stvorena za romane Tomasa Mana.

Svakodnevo bi treštali ABBA, Hulio Iglesias (moj tata ga je zvao "Huso Iglesias"), Mantovanijev Orkestar, Edit Pjaf od čijih pesama su mu uvek suzile oči, Pegi Li za koju je tvrdio da ima "najerotičniji" glas (nema veze što nisam imala pojma šta ta reč znači, a nisam ni smela da pitam) i Bitlsi, mnogo, mnogo, mnogo Bitlsa koje sam zavolela odmalena i čije su pesme obeležile veoma lepe i dragocene momente u mom životu.

Radio emisiju "Muzički dragstor" Dragane Kaucki petkom uveče nisam propuštala ni za živu glavu. Pozdravljala bih društvo ispred zgrade, žurila kući, zatvarala se u sobu i sedela do kasnu u noć na mom krevetu vežbajući veštinu brzog pritiskivanja "record" dugmeta pokušavajući da ulovim pesmu od početka. Eh, to su bila dobra vremena! Želela sam čaršave, i to bele, od satena, želela sam da budem predmet obožavanja kao što je to bila žena u pesmi "Nights in white satin". Od nje sam se ježila i drhtala od emocija.

Zidovi u mojoj maloj sobici su bili oblepljeni posterima Madone, a njene pesme sam slušala i učila napamet, toliko posvećeno i vredno da se skoro graničilo sa religioznim. Svetilište. Obožavanje.


Onda je nastupio period razočarenja koji je trajao veoma dugo, počeo je tamo negde posle tinejdžerskih godina. Muziku sam slušala, ali samo onu veselu, brzu, uz koju se pleše, veseli. Samo da odagnam mrak devedesetih i misao na rat, sankcije, siromaštvo. Time sam se borila da zadržim svoje neostvarene snove i neispunjene želje. Grčevito, ali uzaludno. Što brže, daj mi taj beat, techno, trans, rap, udri, skači, zaboravi! Dizel!

Studije su, doduše, bile sasvim druga priča- muzika, muzika i muzika! I to ona glasna, luda. Ona koja te tera da radiš još luđe stvari, ona kojom smo slavili mladost, optimizam i sam život: dumba-damba u glavi, blago šuštanje i zujanje u ušima od preglasne muzike, mamurluk od prethodne noći ludovanja i plesa do jutra. Muzika je zatim obeležila i veliku ljubav, onu prvu i pravu. Romantične, spore, tihe i senzualne melodije, čisto da ne remete ljubav, njen tok, naša šaputanja i poljupce, žustre svađe i slatka pomirenja.

Ipak, sve do relativno skoro, ona nije bila deo mog svakodnevog života. Bila je propratni element nekih događaja, ali nikako soundtrek moje svakodnevice. Sada jeste. Prisutna je već od samog jutra dok kuvam kafu i pokušavam da se probudim, slušam je dok kuvam, dok peglam, pišem ili čistim. Čuje se, ali veoma tiho dok malena piše domaći, a veoma glasno trešti kada nas tri pevamo karaoke sa mikrofonima u ruci. Cee Loo Green peva "Fuck you" kada sam ljuta, "In the sun" se čuje kada sam srećna, "All by myself" kada sam usamljena. Imam jedan playlist za čišćenje, drugi za pisanje, treći za relaksaciju. Hvala Bogu na internetu!

Neke majke fanatično uče decu Bibliji, neke insistiraju da ona lepo crtaju ili da uče strane jezike, ja insistiram na tome da slušaju i da čuju sve, od klasike do panka, pa šta im se dopadne! Starija voli žešći zvuk, gitare i rok, a mlađa- brzi ritam uz koji se pleše, mada joj se sviđaju i romantične melodije. Ona je više na mamu.

Pokušala sam da napravim playlist od pesama koje su obeležile moj život (sa gornje, vaše desne strane na blogu, nažalost zbog moje smotanosti neke pesme se ponavljaju). Uz mnoge sam se vratila u prošlost, uz neke sam osetila setu, obaveznu nostalgiju, uz druge sam osetila leptiriće u stomaku i setila se prošlih ljubavi i čežnji. Najviše od svega se radujem pesmama koje će tek ući u ovu listu. Radujem se potencijalnim uspomenama i iskreno se nadam da će neke od ovih, mojih muzičkih sećanja, naći svoje mesto na listi pesama moje dece. Jednog dana...


(fotke sa pinterest)

Note: playlist sam u međuvremenu skinula sa bloga, jer je mnogima smetao da se stranica brzo učita. Izvinjavam se.