Crvenkape i karnevalski Funfetti keksići

Crvenkapa je jutros ustala iz kreveta ornija i srećnija nego inače. Danas je u školici maskenbal-žurka i prilika je da napokon obuče svoju haljinicu, belu podsuknju, crveni ogrtač i belu keceljicu. Crvenkapina baka je sašila ovaj "kostim" od materijala za zavese koji smo zajedno kupile na pijaci (gle čuda!), a ogrtač je prepravljeni crveni duks koji je magično postao Crvenkapin  zaštitni odevni predmet. Ono što niste znali, a možda i znate ako se sećate ovoga posta, je da je prva Crvenkapa u našem domu bila njena starija sestra koja je za istu priliku nosila isti kostim. Međutim, ona je to tada vrlo nerado prihvatala. Kao i svaka "prosečna" devojčica i ona je htela da nosi kostim Spajdermena, ali umesto njega je morala da se zadovolji likom Crvenkape. Baka se jako nasekirala kada je videla uplakanu Crvenkapu, jer je uložila puno truda i kreativnosti u njen kostim, ali komplimenti i pozitivni komentari vaspitačica  su malu Eleni ohrabrili i ubedili u pametan izbor njene mame. Kada je uvidela da na žurci već ima dovoljno Spajdermena i sijaset Princeza dopalo joj se što je bila jedina Crvenkapa. I od tada se čini mi se u njoj upalila ta iskra originalnosti i želja da sve radi drugačije. Uostalom, mislim da sam to shvatila onog trenutka kada je poželela da se obuče u muškog super-heroja.

(Eleni u kostimu Crvenkape pre jedno 5 godina, uplakana)

Crvenkapa Junior je prihvatila svoju ulogu sa lakoćom. Inače joj je privlačno sve ono što je ženskasto, šljokicasto, roze (dobro, može i crveno) i našminkano. Eto, ona je htela da bude Princeza, kao i sve ostale devojčice u školi, ali mama-stipsa nije htela da baci 15 evra na plastificirani kineski kostim koji čudno miriše.

"Bićeš Crvenkapa kao i tvoja sestra", demokratskim putem smo rešili i to pitanje.

 (Elpida u kostimu Crvenkape, nasmejana)

Naravno, ja ne bih bila ja kada ne bih za tu priliku napravila nešto fino, šareno i slatko. Kada su deca u pitanju, tu uvek unesem svu svoju ljubav i merak. Tako je bilo i ovog puta. Funfetti keksići su po rečima moga muža (koji je upravo vratio Crvenkapu kući iz obdaništa) doživeli veliki uspeh kod dece i vaspitačica. One su čak zatražile i recept.

 ( inače, ostalo mi je samo jedno domaće jaje za prvu turu keksića, druga tura je napravljena od "industrijskog" jajeta, pa otud i razlika u boji. neverovatno, zar ne?)

Mmmm, ovi keksići su apsolutno bajni, hrskavi spolja, utešno mekani i slatki iznutra. Veoma se jednostavno prave i ako pažljivo pratite uputstva garantovano će vam savršeno ispasti.

 (volela bih da su fotografiije ispale lepše, međutim u pola osam ujutru, sa natuštenim nebom, kišom i tamom nisu mogle ispati bolje)

Funfetti keksići

(dobije se oko 15-16 keksića*)

1/2 šolje omekšalog putera

1 jaje

3/4 šolje šećera

1 i po kašičica ekstrakta od vanile

1 i 1/2 šolje brašna

2 kašičice skrobnog brašna

3/4 kašičice sode bikarbone

prstohvat soli

3/4 šolje šarenih šećernih mrvica za ukrašavanje torti i kolača

Postupak:

U činiji mikserom penasto umutiti puter, šećer, vanilu, jaje oko 5-7 minuta srednjom brzinom. Jako je bitno da budete strpljivi i da ne skraćujete/preskačete ovaj proces. U posebnoj činiji pomešajte brašno sa sodom bikarbonom i prstohvatom soli. Dodajte brašno u smesu sa puterom i promešajte kašikom. Ukoliko koristite mikser smesa će dobiti izgled peska, pa stoga ja radije brašno umešam rukom ili kašikom dok se ne dobije mekano testo. Dodajte šarene mrvice i ponovo promešajte.

Obložite veliki tanjir ili poslužavnik providnom prijanjajućom folijom. Ja sam vadila testo kašikom za sladoled srednje veličine (onom koje se prave kugle) zapremine oko 10 ml. Ta količina odgovara dvema ravno punjenim supenim kašikama,tako da testo možete vaditi i tako. Znači, jedan keksić odgovara količini od dve supene kašike testa.

 Ne trudite se da od testa pravite savršene kuglice, poželjno je da budu malo "čupave". Evo, kako manje-više treba da izgledaju keksići pre pečenja.

(source)

Pokrijte keksiće slojem providne folije i nežno ih dlanom maaaalo pritisnite. Keksiće stavite u frižider gde treba da ostanu najmanje 2 sata, a najviše preko noći. NIKAKO nemojte odmah da pečete keksiće, jer će se razliti po plehu i neće imati pravi oblik niti ukus.

Nakon 2 sata (ako baš ne možete da čekate) zagrejte rernu na 180 stepeni C. Obložite veliki pleh papirom za pečenje kako se keksići ne bi zalepili. Izvadite keksiće iz frižidera i naređjate ih na pleh tako da prostor između njih bude oko 5 cm.

Pecite oko 8 minuta, mada je mojim keksićima bilo potrebno da se peku 3-4 minuta duže. Pazite da vam ne izgore.

Izvadite keksiće iz rerne i ostavite ih da odstoje jedno 5 minuta u plehu pre nego što ih špatulom pažljivo prenesete na mrežicu za hlađenje. Jedite ih potpuno ohlađene, a najukusniji su sledećeg dana.

* ja sam duplirala ovaj recept i dobila oko 30 keksića

Želim vam lep vikend! Uživajte!

Zbog čega sam napustila Facebook (i zašto se nikada neću vratiti)

Pre nekoliko dana, vođena idejom koja mi se dugo vrtela u glavi, reših da obrišem svoj facebook profil. Ta odluka je donešena krajnje impulsivno, hoću reći da tog dana nisam ustala iz kreveta sa namerom da to učinim. Jednostavno, nešto mi je u meni kliknulo,prelomilo se. Naravno, prvo sam se strašno iznervirala (a, nije prvi put) glupošću, površnošću i zlobom koja postoji na fejsu, a najviše od svega sam bila ljuta na sebe što sam deo toga, makar samo kao posmatrač. Želite da budem iskrena? Onako, BAŠ iskrena? Neće vam se dopasti. A, neće ni meni, međutim osećam da moram to da uradim i inspirišem druge da "krenu mojim putem" i putem mnogih drugih koji su doneli istu odluku.

1. Privatnost Ne znam za vas, ali meni se ne dopada to što Facebook može nesmetano da koristi informacije o meni za svoju korist. Takođe, sa razlogom ste primetili da je mnogo lako deaktivirati profil, ali da je teško potpuno ga obrisati. Deaktiviranjem možete kada god poželite da se ponovo ulogujete na svoj profil, sve vaše fotografije, aplikacije, statusi će ostati netaknuti. Što se tiče brisanja profila, tu stvari počinju da budu malo teže. Najpre ćete morati da skinete sve vaše informacije sa facebooka na vaš kompjuter, a zatim vam facebook  pruža mogućnost da sledećih 14 dana, ukoliko se predomislite možete ponovo ulogovati u svoj profil i time sprečili permanentno brisanje profila. Vidite kako su lukavi? Igrajući na kartu ljudske slabosti, oni dobro znaju da se većina, uglavnom iz dosade i pod pritiskom drugih predomisliti i time ponovo vratiti na facebook. Vi ste od koristi za njih, oni zarađuju na našim informacijama i našim beskrajnim klikanjem na linkove i reklame koji neprestano vrebaju. Ja ne želim biti deo toga. A, vi?

2. Prijatelji.  Zapitala sam se: da li su ljudi koji su mi prijatelji na fejsu zaista prijatelji? Da li zaista želim da vratim u svoj život ljude iz osnove, srednje škole i fakulteta za koje nikada nisam marila, koji mi nikada nisu bili važni? Da li zaista želim da se pretvaram (i da se pretvaraju) kako mi je stalo do njihovog rođendana i do toga koliko su im deca porasla? Ljude koji su mi bitni mogu pozvati telefonom, mogu se videti sa njima preko skype-a, mogu me posetiti tokom leta i biti moji gosti. Moji pravi prijatelji. Ostali su nevažni, njih ne želim u svom životu. Da su mi bitni, verovatno bih se potrudila i pre facebooka da stupim u kontakt sa njima. Tu su takođe ljudi koje sam upoznala preko bloga, čak i facebook-a, koji su divni, kreativni i inspirativni ljudi. To nisu pravi prijatelji, oni kojima čuvaš decu ili zoveš na rođendane i večerinke. Oni ti se neće "naći" kada ti budu potrebni, njima nećeš pozajmiti novac, njih ne možeš pozvati usred noći kada se uplašiš od zemljotresa. Sa njima mogu ostati u kontaktu na neku drugi način koji me neće oduzimati vreme. Facebook mi za to nije potreban, tako da apsolutno ništa ne gubim.

3. Komunikacija. Facebook iako je navodno stvoren kako bi se lako i brzo ostvarila komunikacija među ljudima sasvim ironično čini upravo suprotno. Ljudi nikada nisu bili nedruštveniji i zatvoreniji, nikada usamljeniji niti depresivniji. Zbog facebooka zaboravljamo da koristimo telefon ili mogućnost da se sa nekim "stvarnim" ljudima vidimo i popričamo u četiri oka.  Pisanje po "zidovima" i privatne poruke nikada ne mogu zameniti pravu ljudsku komunikaciju u vidu razgovora i druženja. Ja želim da se skoncentrišem na ovo drugo.

4. Mnogo informacija na jednom mestu. Facebook te ne pušta tako lako da zatvoriš stranicu i kreneš svojim poslom. Dostupne informacije nas prosto zatrpavaju, održavaju nam pažnju, drže nas prikovanima za stolicu sa pogledom uprtim ka ekranu. Slike, statusi, komentari, muzika, igrice, kvizovi. Ponekad su neke informacije isuviše lične, ponekad potresne ili čak krajnje nevažne za nas i naš život. Da li vam to zaista treba? Meni ne.

5. Gubljenje vremena. Facebook oduzima mnogo vremena. Čak i ako ste vi ubeđeni da ne provodite mnogo vremena na njemu, istražite malo vaš "history" na računaru i videćete pravu istinu. I sat vremena u toku dana je mnogo.  Znam kako to počinje: skuvate kafu, ulogujete se na svoj facebook profil kako bi proverili svoje notifikacije, poruke, šta ima novo, da li neko postovao nešto interesantno, ostavite komentar, čekate odgovor, neko vam se obrati u porukama, krenete da četujete i vreme proleti, a toga niste ni svesni. Gubljenje vremena je jedan od  glavnih razloga zbog čega ljudi napuštaju facebook. To isto važi i za mene. Ja ne želim da gubim svoje vreme, želim da ga ispunim lepim i korisnim stvarima. A, vi?

6. Količina gluposti na koju nailazite na fejsu je ogromna. Često se iznerviram idiotskim komentarima drugih, pa se razočaram u ljudsku sposobnost da razume najprostije i najlogičnije stvari. Površnost, poziranje, glumatanje, privlačenje pažnje. Beskrajne, prazne diskusije, kompleksi sve vrste, psihički problemi. Brisanjem profila sam  koliko-toliko sebe poštedela nepotrebnog nerviranja.

7. Neminovno upoređivanje. Retko ko može da se pohvali time kako nikada sebe nije upoređivao sa drugima. Primećujete da su skoro svi na fejsu srećni, doterani, nasmejani, uspešni, vode savršene živote, deca su im slatka i talentovana, domovi lepi, čisti i sređeni, često putuju o čemu svedoče neverovatno lepe fotografije i cvrkutavi statusi. Istraživanja pokazuju da je facebook zaslužan za opadanje nivoa samopouzdanja kod ljudi, naročito kod tinejdžera i...žena. I ma koliko da je ona zadovoljna svojim životom, u nekom trenutku sve ono namešteno, lepo i savršeno što vidi na facebook-u počne da joj smeta i krene da utiče na njeno samopouzdanje. Zapita se: zašto moj život nije takav?  Krene da smeta tuđi uspeh, naročito ako se ne osećamo dovoljno uspešnima, smeta tuđi savršeni brak, naročito ako je naš poljuljan, smetaju tuđa wunder-deca naročito onda kada naša jedva uspevaju da savladaju osnovno gradivo u školi. Upoređivanje sa drugima oduzima svu radost iz života. Facebook oduzima radost iz života.

3. Stres. Da, dobro ste čuli. Facebook unosi dodatan stres u naš život. Hoće li mi lajkovati status i fotografije? Kako će ljudi reagovati na neki moj škakljivi komentar? Onda onaj dobro poznati rast pritiska kada se neko ne složi sa vama ili vas uvredi ili prolupa neku neverovatnu glupost. Onda ona dobra stara metoda blokiranja ljudi koji nas nerviraju. Kome to treba? Ako uspevate da hladne glave i bez nerviranja koristite facebook onda ste vi moj idol. Ja u tome ne uspevam i...naravno, ne želim sebe da izlažem dodatnom, nepotrebnom stresu. Ukoliko ste i vi osoba koja lako plane i koja je  netolerantna na ljudsku glupost, možda facebook nije za vas. Dovoljno gluposti ima u "stvarnom" životu.

Nedelju dana je prošlo otkad sam obrisala svoj profil. Znam da mi nećete verovati, ali ni u jednom trenutku mi nije nedostajao. Trenutak kada sam pritisla "delete profile" je bio propraćen neverovatnim osećajem slobode, sreće i olakšanja. Dani su mi 100 % ispunjeni. Više sam napolju, više se družim sa ljudima, pričam telefonom (što do sada skoro nikada nisam radila),  stižem da više stvari u toku dana obavim. Mirnija sam, skoncentrisana, srećnija, zadovoljnija sobom. Nemam sa kim da se uporedim. Primećujem veći sjaj i konfete u mom životu, imam više razloga da se radujem i uživam. Sve nekako ima...smisla. Ponosna sam na sebe i sebi čestitam na tome što sam se oslobodila stega fejsbuka. Svoje slobodne vreme ulažem u svoju budućnost- ovih dana sam se bacila na učenje (o tome ću neki drugi put) i jako mi je lepo. Sećate se moje večite želje da budem prisutna, da živim u trenutku, sada i ovde? Korak po korak, stižem ka tom cilju, blizu sam...tu sam...

Ako ste  vi jedna od onih osoba koja vam facebook budi napomenuta osećanja: stres, nisko samopouzdanje, nerviranje, ukoliko osećate da gubite isuviše vremena na njemu, ukoliko želite da naučite da živite u ovom trenutku, dublje i smisaonije, onda je brisanje vašeg profila i napuštanje facebook-a prava odluka za vas. Svesna sam da nisu svi spremni na takav korak i da nekima možda to uopšte nije ni potrebno. Zađite duboko u sebe, postavite sebi važna pitanja vezana za vreme koje provodite na ovom sajtu i donesite ispravnu odluku. Ja se nikada neću pokajati. U to sam sasvim sigurna. Srećno.