Crvenkape i karnevalski Funfetti keksići

Crvenkapa je jutros ustala iz kreveta ornija i srećnija nego inače. Danas je u školici maskenbal-žurka i prilika je da napokon obuče svoju haljinicu, belu podsuknju, crveni ogrtač i belu keceljicu. Crvenkapina baka je sašila ovaj "kostim" od materijala za zavese koji smo zajedno kupile na pijaci (gle čuda!), a ogrtač je prepravljeni crveni duks koji je magično postao Crvenkapin  zaštitni odevni predmet. Ono što niste znali, a možda i znate ako se sećate ovoga posta, je da je prva Crvenkapa u našem domu bila njena starija sestra koja je za istu priliku nosila isti kostim. Međutim, ona je to tada vrlo nerado prihvatala. Kao i svaka "prosečna" devojčica i ona je htela da nosi kostim Spajdermena, ali umesto njega je morala da se zadovolji likom Crvenkape. Baka se jako nasekirala kada je videla uplakanu Crvenkapu, jer je uložila puno truda i kreativnosti u njen kostim, ali komplimenti i pozitivni komentari vaspitačica  su malu Eleni ohrabrili i ubedili u pametan izbor njene mame. Kada je uvidela da na žurci već ima dovoljno Spajdermena i sijaset Princeza dopalo joj se što je bila jedina Crvenkapa. I od tada se čini mi se u njoj upalila ta iskra originalnosti i želja da sve radi drugačije. Uostalom, mislim da sam to shvatila onog trenutka kada je poželela da se obuče u muškog super-heroja.

(Eleni u kostimu Crvenkape pre jedno 5 godina, uplakana)

Crvenkapa Junior je prihvatila svoju ulogu sa lakoćom. Inače joj je privlačno sve ono što je ženskasto, šljokicasto, roze (dobro, može i crveno) i našminkano. Eto, ona je htela da bude Princeza, kao i sve ostale devojčice u školi, ali mama-stipsa nije htela da baci 15 evra na plastificirani kineski kostim koji čudno miriše.

"Bićeš Crvenkapa kao i tvoja sestra", demokratskim putem smo rešili i to pitanje.

 (Elpida u kostimu Crvenkape, nasmejana)

Naravno, ja ne bih bila ja kada ne bih za tu priliku napravila nešto fino, šareno i slatko. Kada su deca u pitanju, tu uvek unesem svu svoju ljubav i merak. Tako je bilo i ovog puta. Funfetti keksići su po rečima moga muža (koji je upravo vratio Crvenkapu kući iz obdaništa) doživeli veliki uspeh kod dece i vaspitačica. One su čak zatražile i recept.

 ( inače, ostalo mi je samo jedno domaće jaje za prvu turu keksića, druga tura je napravljena od "industrijskog" jajeta, pa otud i razlika u boji. neverovatno, zar ne?)

Mmmm, ovi keksići su apsolutno bajni, hrskavi spolja, utešno mekani i slatki iznutra. Veoma se jednostavno prave i ako pažljivo pratite uputstva garantovano će vam savršeno ispasti.

 (volela bih da su fotografiije ispale lepše, međutim u pola osam ujutru, sa natuštenim nebom, kišom i tamom nisu mogle ispati bolje)

Funfetti keksići

(dobije se oko 15-16 keksića*)

1/2 šolje omekšalog putera

1 jaje

3/4 šolje šećera

1 i po kašičica ekstrakta od vanile

1 i 1/2 šolje brašna

2 kašičice skrobnog brašna

3/4 kašičice sode bikarbone

prstohvat soli

3/4 šolje šarenih šećernih mrvica za ukrašavanje torti i kolača

Postupak:

U činiji mikserom penasto umutiti puter, šećer, vanilu, jaje oko 5-7 minuta srednjom brzinom. Jako je bitno da budete strpljivi i da ne skraćujete/preskačete ovaj proces. U posebnoj činiji pomešajte brašno sa sodom bikarbonom i prstohvatom soli. Dodajte brašno u smesu sa puterom i promešajte kašikom. Ukoliko koristite mikser smesa će dobiti izgled peska, pa stoga ja radije brašno umešam rukom ili kašikom dok se ne dobije mekano testo. Dodajte šarene mrvice i ponovo promešajte.

Obložite veliki tanjir ili poslužavnik providnom prijanjajućom folijom. Ja sam vadila testo kašikom za sladoled srednje veličine (onom koje se prave kugle) zapremine oko 10 ml. Ta količina odgovara dvema ravno punjenim supenim kašikama,tako da testo možete vaditi i tako. Znači, jedan keksić odgovara količini od dve supene kašike testa.

 Ne trudite se da od testa pravite savršene kuglice, poželjno je da budu malo "čupave". Evo, kako manje-više treba da izgledaju keksići pre pečenja.

(source)

Pokrijte keksiće slojem providne folije i nežno ih dlanom maaaalo pritisnite. Keksiće stavite u frižider gde treba da ostanu najmanje 2 sata, a najviše preko noći. NIKAKO nemojte odmah da pečete keksiće, jer će se razliti po plehu i neće imati pravi oblik niti ukus.

Nakon 2 sata (ako baš ne možete da čekate) zagrejte rernu na 180 stepeni C. Obložite veliki pleh papirom za pečenje kako se keksići ne bi zalepili. Izvadite keksiće iz frižidera i naređjate ih na pleh tako da prostor između njih bude oko 5 cm.

Pecite oko 8 minuta, mada je mojim keksićima bilo potrebno da se peku 3-4 minuta duže. Pazite da vam ne izgore.

Izvadite keksiće iz rerne i ostavite ih da odstoje jedno 5 minuta u plehu pre nego što ih špatulom pažljivo prenesete na mrežicu za hlađenje. Jedite ih potpuno ohlađene, a najukusniji su sledećeg dana.

* ja sam duplirala ovaj recept i dobila oko 30 keksića

Želim vam lep vikend! Uživajte!