Istina boli

Mnogi od vas znaju za čuvenu scenu uz filma "A few good men" u kojoj Jack Nicholson pod pritiskom advokata na ispitivanju u sudnici izgovara jednu od najpoznatijih rečenica u istoriji filma:"You can't handle the truth!". Upravo je u toj rečenici velika istina. Mnogi od nas se ne mogu suočiti sa njom, izbegavamo je, jer je lakše i lepše živeti u ulepšanoj stvarnosti.
Skoro uvek, kada se nađe osoba koja nam kaže istinu i kada znamo da je u pravu, mi nju preziremo, ljuti smo na nju:"Kako se usuđuje?", jer u tom trenutku pukne naš balončić, ogoljeni smo, ranjeni i izgubljeni. Taj neko je izvor bola, u našim očima "neprijatelj", ta osoba koja iz ljubavi nam otvara oči ili jednostavno to radi iz principa.. Naravno, to ne shvatamo odmah, već nakon dosta vremena, a naročito onda kada se uhvatimo u koštac sa istinom i suočimo se njom.

Nije lako i jako boli.

Boli kada vam prijatelj ili član familije kaže da osoba sa kojom ste nije dobra za vas, boli kada vam skrenu pažnju da vas partner vara, laže ili slično, iako ste i sami imali određene sumnje. Nama je u prirodi da želimo da verujemo, jer kada ne bi, imali bi osećaj da će se sve srušiti i da ćemo morati ponovo sve da gradimo, iz početka. Postoje i razni drugi slučajevi gde izgovaranje istine smeta, ali mi žene, čini mi se, posebno smo osetljive kada se radi o našim napravljenim izborima, naročito onim vezanim za veze.

Desilo mi se, pre mnogo godina, da mi je jedna osoba koju nisam posebno gotivila, prišla i nagovestila da momak sa kojom sa tada izlazila viđa drugu devojku iza mojih leđa. Najgore od svega u toj celoj priči je to da se radilo o mojoj tadašnjoj najboljoj drugarici. Prema devojci koja mi je saopštila tu novost, kao izvoru istine, osećala sam u trenutku prezir, priznajem bila sam ljuta na obe, i jedna i druga su me na neki način povredile. Momak je odmah izgubio na značaju, postao za mene nula, ali me je mnogo zabolela izdaja.Da ne dužim, sve u svemu, već posle izvesnog vremena, počela sam da osećam poštovanje prema njoj, iako sam i dalje negovala određene nesimpatije. U mojim očima, ona je dobila određenu veličinu, mada sam dobro znala njene motive iza njenih reči u kojima se krila lična korist. Međutim, cenila sam to što nije okolišala, ništa nije ulepšavala, pogledala me je u oči i kratko i jasno izgovorila....ono od čega sam i sama strepela, u šta sam duboko u sebi sumnjala.

Tu postoji još jedan problem? Šta raditi kada i pored skretanja pažnje na istinu, osoba do koje vam je stalo ne želi da je vidi, ne može da se suoči sa njom i pritom vas "mrzi" zbog toga?
Smatram da se onda treba povući, jer kao pravi prijatelj i onaj kome je zaista stalo, uradili ste svoju dužnost. Na njemu/njoj je da nastavi dalje od te tačke i usmeri svoj život na osnovu onoga što je rečeno. Neko me treba više, nekome manje vremena, ali uglavnom nikada se ne izgubi poštovanje prema osobi koja je prvobitno pokušala da otera oblake i maglu. Skoro uvek ta prijateljstva postaju jača i krenu da se grade na još čvršćoj osnovi, jer zaista, nema važnijih kriterijuma za trajnu prvrženost od poštovanja i istine. Naravno, postoje i zlonamerne osobe koje više vole da vide drugog čoveka kako pati nego što mu žele dobro, ali mislim da svi mi možemo oceniti i praviti razliku između jednih i drugih. Na osnovu mog ličnog iskustva vezanog za sve ono što u sebe uključuje istinu, mogu izneti sledeće zaključke u nadi da će vas oni naterati na razmišljanje i eventualno preuzimanje neke akcije:

~ Bolje je biti sam(a) nego u vezi koja nije dobra za vas.~

~Osobe koje se ne suočavaju sa istinom su slabe.~

~Ako vam intuicija govori da nešto nije u redu, verovatno je tako.~

~Verujte svom unutrašnjem glasu.~

~Osobe koje vole istinu su dobri prijatelji.~

~Najgore je kada vam ljudi pričaju samo ono što želite da čujete.~

~ Ostavite sujetu na stranu.~

~ Istina je jedna,a mnogo njenih verzija.~

~ Istina gotovo uvek...boli.~