Oble i srećne

Nakon mog drugog porođaja, s obzirom da sam puno vremena provodila u kući sa bebom, naručila sam knjige Nigelle Lawson i počela da...kuvam. Beba se i dalje budila noću, mada nikada nije plakala. Stalno sam bila umorna, neispavana, organizam je tražio nešto što će mi dati dovoljno energije da izdržim dva deteta, poslove u kući, bez ičije pomoći. Tako sam se ja bacila na mešanje putera i šećera, na reke slatke pavlake, brda čokolade. Rerna je radila kao u pekari, smenjivale su se kremenadle u pivu, limunasta piletina sa plehovima kolača, kroasana i mafinsa, a šerpe su kiptale pune bogatih supica i gulaša. Usred noći sam, kada bi završila sve poslove i kada bi deca napokon zaspala, mutila puter, brašno i jaja; pravila sunđerasti kolač sa karamelom od smećeg šećera i sladoledom preko, koji bi se topio i preplavljivao kolač kao lava. To su bili trenutci neverovatnog blagostanja- ja, Nigellini recepti, topli mirisi, neki glupi rijaliti na TV-u, moje nepce- zadovoljno i srećno. Sem energije koju su mi pružale te šećerom prezasićene đakonije, dobijala sam i ono što mi je tada bilo preko potrebno- momente uživanja u samoći, moje vreme. Iz dana u dan sam bila sve oblija, okruglija, "ljuljala sam se", nisam prestajala da dobijam komplimente (po nekim sam lepša kada sam u licu punija), a ono što je najneobičnije je to da sam bila veoma, veoma srećna. Sinulo mi je ovih dana da sam se jedino tada osećala prelepo u svojoj koži. Ponosno sam koračala ulicom, obožavajući moje obline, moja gola, puna ramena u haljini bez bratela, dugu kosu koja sam vezivala na potiljku, moj plavi bikini na plaži. Nosila sam začinjeni i senzualni Coco parfem. Govorili su da ....blistam. Na vagu mi nije padalo na pamet da stanem, nije me zanimalo. A, zašto bi? Bila sam apsolutno zadovoljna u svojoj koži.
I onda, ne znam kako, ne znam zašto,reših da moram da smršam. Svi oko mene su mršavili, bili na dijetama, žene u mojim godinama pored dece i porođaja izgledale su kao da imaju još uvek 20 godina. Postala sam ponovo isuviše samosvesna, opažala sam svoje mane,obline su postale problem. U mojoj glavi "za sve je bila kriva Nigella" i njen zarazni apetit, recepti puni kalorija i zabranjene ukusnosti. Nova misija- skinuti kilograme. Slatka pavlaka je postala retki dodatak u jelima, šećer je relativno zamenio med, umesto Lay's čipsa sa sirćetom i solju- pečeni lešnik. Ponoćne gozbe uz sladoled sa tofi prelivom i tek ispečeni kolač su zamenili rani, večernji obroci i rano spavanje.
Neću ulaziti u detalje, uspela sam u tome, ne u potpunosti, ali jesam. Gubitkom kilograma, prestala sam nositi bikini,opredelila se za jednodelni kostim i duge suknje. Žudela sam devojačkom figurom. Kakva ironija!

Suština ove priče je ta da sam ovih dana dosta razmišljala o tome kako su vrlo često lepše, šarmantnije, blistavije, prijatnije žene sa više mesa na kostima. Da pojasnim i da se tačnije izrazim- ona koja nije opsednuta kalorijama, brojem obroka, slikama i uzorima koje nam serviraju mediji, biće opuštenija, znaće da uživa u životu, a samim tim biće i prijatnije društvo. Istraživanja pokazuju da žene koje su stalno na dijeti i koje žive u večitom odricanju imaju očajan seksualni život. Iznenađujući podatak?

Moje tadašnje zadovoljstvo se ogledalo na mom licu. Osećati se dobro u svojoj koži je ključ lepote. Ona je stanje duha. Strašno se rastužim kada savršeno lepa, pametna i zanimljiva žena upada u začarani krug dijeta, gimnastike, očaja i razočarenja, postaje tužna i nesrećna. Rastužila me je i činjenica da sam nekada bila "debela i srećnija". Kakva čudna konstatacija, ali istinita. Naravno, ništa od toga nema veze sa kilažom i zaista, kada bolje razmislite suludo je misliti suprotno. Tajna je u tome što me tada jednostavno nije zanimalo šta drugi misle i šta je po nekom vladajućem kriterijumu "lepo". Dugogodišnje ispiranje mozga o tome da je mršavo telo privlačno, za rezultat ima milione devojaka i žena koje provode cele svoje živote gladujući, listajući časopise pune polugolih i mršavih modela nerealnih proporcija. Jedna takva fotografija obavezno prolazi kroz photoshop preradu, a devojka na njoj verovatno nikada u svom jadnom životu nije imala pristojan obrok. Laž, iluzija...ružnoća!

~ "Hranim se zdravo, mada jedem dovoljno za petoro zdravih ljudi." Nigella Lawson me uvek nasmeje. Postala je uzor mnogim ženama zbog svog zdravog apetita i odnosa prema hrani- nema izvinjavanja niti odricanja. Neki je nazivaju debelom i lošim uticajem. Ona se na to nasmeje, poliže svoje prste umazane čokoladom i pogleda zavodljivo u kameru. Neodoljiva.~



~ Sophie Dahl. Preferiram "nekada". Sada je senka one glamurozne žene sa vrtoglavom figurom.~

~Imam dečačko telo. Volela bih da imam više oblina, jer mislim da su lepše. Radije bih volela da imam telo J.Lo.~ Nicole Kidman

~ Želim da budem krupna, jedra, raskošna žena sa oblinama. Želim veliku guzu, ali nemam je.~ Cameron Diaz

~ Telo sa oblinama pruža mnogo interesantnih uglova.~ Wesley Ruggles

~ Negujte svoje obline- jeste da su opasne, ali nikada ne mogu proći neprimećene.~ Mae West

Nije mi namera da promovišem značaj spoljašnjeg izgleda. Ono što želim je da viđam više zadovoljnih žena, onih koje vole sebe i uživaju u svojoj koži. Volela bih da se prestane sa opsesivnim isticanjem mršavosti kao ideala lepote i zdravlja. Lepota je relativna; na osnovu čega je jedno lepo i prihvatljivo, a drugo ružno i odbačeno?

Što se mene tiče, uvek će me oblo i zdravo telo asocirati na srećnu ženu koja se ne odriče životnih zadovoljstava. Tačka. Bez diskusije. A, sada me izvinite, idem nešto da prezalogajim.

(photos by pinterest)

Sedmi rođendan

Da li verujete u ljubav na prvi pogled? Ja verujem, čvrsto i apsolutno. Pre sedam godina, tačno na današnji dan, na klinici negde na severu Grčke, posle relativno kratkog i lakog porođaja, došla je na svet mala, roze veknica za koju su svi govorili da "liči na malog Kineza" ( drugim rečima mislili su da je ružna, izvinjavam se svim Kinezima), a meni, samo meni je bila najlepša, naslađa, najdragocenija smežurana stvar na svetu. To je bilo to. Čim sam je ugledala, znala sam da je volim, da ću je voleti dok sam živa čak i onda kada me više ne bude bilo. Znala sam da ću se uvek truditi da budem uz nju, da je držim za ruku, da je ohrabrujem, čuvam i volim. Ljubav na prvi pogled nije mit.
Iako sam je nosala u svom stomaku devet meseci, ne mogu reći da sam osećala onu pravu, materinsku ljubav. Više je to bila briga da trudnoća protekne dobro i strah od porođaja nego ljubav.
Razmišljala sam tada: kako ću voleti nekoga koga ne poznajem, koga prvi put vidim? Svi pričaju o toj ljubavi. Hoću li i ja biti sposobna za nju?
Sva pitanja, sve nedoumice, sve sumnje se ruše, ne postoje, nestaju od momenta kada prislonite to uplakano stvorenje na svoje grudi. Ljubav koju osećate je čudo, jer ne prestaje da raste, svakim danom sve je veća, ona nema granice. Shvatate da je vaš život napokon dobio smisao. Ništa drugo nisam htela, samo da joj budem majka.

Prošlo je sedam godina od tada. Ništa se nije promenilo, osim toga što je ta beba porasla, izrasla u pametnu i lepu devojčicu plemenite duše i divnog srca. Čita, piše, malo je tvrdoglava i svoja, voli skejtbord, sport, akcione heroje, špagete, kokice i sladoled od jagoda.

I dan danas je držim u naručju, ljubim, grlim i mazim kao onda kada je bila beba strahujući od trenutka kada to više neću moći da radim. To je život; deca rastu i sazrevaju, a mi ostajemo i dalje začuđeni, iznenađeni i zateknuti pred tim malim čudima, zaljubljeni u njihovu ličnost, razmišljanja, kreativnost i dobrotu. Ne želim da bude slična meni, volela bih da sam JA poput nje. Ona je moj uzor.

Svojoj ćeri želim da bude zdrava, svoja, jaka i puna snova. Želim da pronađe ljubav, da voli i bude voljena. Želim joj da vidi svet, da putuje, uči o sebi i drugima. Želim joj da radi ono što voli i da bude zadovoljna sa svojim izborima.

Uvek ću biti tu da je zagrlim i zaštitim, to se ne menja. Menja se jedino moja ljubav koja ne prestaje da raste...

Srećan 7. rođendan!!!!

(foto izvor pinterest)

Lista potrebština koje pružaju sreću (dobro, dobro, onu prolaznu...ok.)

Pored moje porodice, prijatelja, kuvanja, blogovanja, muzike, filmova i dnevnih inspiracija, postoje i stvari, one materijalne (znamo da nisu ključ sreće, jel' tako?) koje doprinose sveukupnoj sreći i lepoti življenja. Predmeti nam pružaju osećaj sigurnosti, vrlo često se jako vežemo za njih pridavajući im preveleki značaj, ali dokle god postoji svest o prolaznosti materije i činjenici da je sreća stanje duše, onda će opipljive stvari biti samo još jedna karika u nizu onih koje ulepšavaju i olakšavaju život, a ne jedini i glavni razlog življenja i sreće.
Εvo moje liste potrebština. Zašto ih tako zovem? Zato što su mi zaista potrebne, skoro da ne mogu bez njih:

~ Kuvari. Imam ih gomilu i planiram da obogatim kolekciju. Listanje i čitanje istih mi pruža jedinstveni osećaj smirenosti i inspiracije. Volim da ih gledam lepo naređane sa sjajnim omotima i ukusnim fotografijama. Najdraži su mi oni od Nigelle Lawson, žene kojoj se posebno divim, ona me je bukvalno naučila da kuvam i raspalila u meni strast za stvaranjem čarolije u kuhinji. Dajte mi kuvar i ja sam najsrećnija žena na svetu.~

~ Knjige i časopisi...Pisana reč je deo mog života. Ne prođe dan, a da nešto ne pročitam ili napišem. Moj omiljeni Easy Living stiže svakog meseca, veran, šaren, puni mi ormane, police, krasi mi svakodnevicu već skoro 5 godina. Nikada ga neću poslati na reciklažu.~

~ Kafa i keksići. Bez njih je nemoguće da mi dan počne normalno. Neophodni, krajnje esencijalni za moje efektivno funkcionisanje. Tačka.~

~ Moj Tefal ekspres lonac. Brzo kuvanje i kvalitetno čuvanje hranljivih materija iz namirnica, mada je meni ono prvo najvažniji kriterijum. Priznajem. ~~ Fijoke pune koščastih plodova i suvog voća, raznoraznog brašna, smeđeg šećera, obavezne čokolade za kuvanje, vanile, zalihe praška za pecivo, testenine, pirinač...lista je duga. Ne znam otkud ta potreba, ali postoji. Strah od gladovanja, od siromaštva? Ma, jok. LJUBAV PREMA HRANI!!!!~

~ Sredstva za čišćenje. Graniči se sa opsesijom.~

~ Patike, patike, patike. Život bi mi bio nezamisliv bez njih. Mislim da ću ih nositi i kada budem imala osamdeset godina. Zašto se odreći udobnosti zarad mode? Suludo! Trenutno ja i moje roze Converse imamo vatrenu ljubavnu aferu. Mislim da će preći u nešto ozbiljno...~

~ Laptop, ofkors. My window into the world...alat, zabava, platno za filmove, sredstvo za učenje, kontaktiranje...~

~ Parfemi. Par kapi i postajem neka druga ili bolja verzija sebe same...Oni mi omogućavaju da se otvori jedan novi svet, svet glamura, lepote, istorije, vraćaju me u prošlost i daju mi snagu za budućnost. Ma, dovoljno je da bacim pogled na staklene bočice i već sam...lepša...~

~ Pegla za kosu. Koristim je sa merom iz straha od gorenja kose. Mogu reći da je ona postala veoma važna stavka moje beauty rutine. Bez nje, moja kosa je...masa dlaka.~

Ne mogu se setiti drugih stvarčica, ali volela bih znati koje su to potrebštine koje vama pružaju sreću. Hello? Ima li koga? Da li uopšte neko čita ovaj blog? Oh, well....

(all images from pinterest)

Sanjarenje

Sanjam, stalno sanjama, čak i dok sam budna. Mašta mi je uvek živa, um mi je aktivan, valjda se zato retko budim odmorna, jer i dok spavam razmišljam, analiziram, pravim planove i sanjarim. Neko će me nazvati neurotičnom, nervoznom, nije me briga. Volim što sam takva, sa živim unutrašnjim svetom. Verujem da naši snovi mogu postati stvarnost. Puno mojih se ostvarilo, većina njih nije vezana za materijalni svet, već za duševni, za pitanja srca, za mesta, ljude, kreativnost.

~ Sanjam o Italiji. Toskana je moj davni san; polja suncokreta, kotrljajuća brda, vinogradi, stara arhitektura,muzeji, mali kafei i restorani, gelato i pizza...~

~ Sanjam o izlasku sa mužem na neko fino mesto. Samo ja i on, bez dece. Teško.~

~ Sanjam o tome da ponovo krenem da....učim. Nadogradnja, usavršavanje. Nikada nije kasno, samo da ima ljubavi i želje.~

~ Sanjam da su mi bliže ljudi koje volim, o tome da mogu bilo kada da skoknem do tetke ili kumice na kafu da se ispričamo, da mi bude lakše. Sanjam o putu koji će me odvesti do njih...na leto...jedva čekam.~

~ Sanjam da smažem cheescake sa prelivom od višanja. Mislim da je ovaj san najskromniji i lako ostvarljiv. ~



Kratko, ali jasno, za toliko imam vremena.

O čemu vi sanjate?

Nedelja u slikama, ukusima, rečima i mirisima

Nedelja prolećnog čišćenja i zadovoljstva nakon dobro urađenog posla. Bez obzira na to koliko sam zauzeta, uvek nađem dovoljno vremena za malo lepote i inspiracije. To mi hrani dušu, puni baterije i daje energiju da krenem dalje....


~ Kupila sam napokon starkice. Dugo sam to želela, malo sam se snebivala, weeeeell, sramota me je priznati, najviše zbog toga što sam mislila da sam prestara da ih nosim. Međutim, od momenta kada sam ih obula shvatila sam da su stvorene za mene. Od tada smo nerazdvojne. Roze su, slatke i ženstvene...~

~ Pronašla sam ovu pesmu koju mi je kosmos poslao u pravo vreme. Da li se ikada pitate šta bi bilo sa vama da niste rešili da krenete određenim putem u životu? "Šta bi bilo kad' bi bilo?" Šta ste sve propustili, šta ste sve mogli doživeti da niste u nekom trenutku učinili neki vaš izbor? Ni jedan put, ni jedna životna odluka ne isključuje druge mogućnosti, mada život vrlo često misli drugačije. Ja barem u ono prvo silno želim da verujem. Ponekad je sve ono što nam treba tu pored nas.~

" Ti si putovanje na koje nisam išla, ti si biseri koje nisam mogla kupiti ti si plavo italijansko jezero, ti si moje parče stranog neba. Ti si moj mesec u Honoluluu, Ti si knjiga koju nisam napisala, ti si moga srca neispevana pesma, ti si sveća u mojim noćima. Ti si cvet ispod snega, plavetnilo na mom tamnom nebu, odgovor dajući udarcima Razočarenja rečima: " Srećna sam! Imam tebe!"

~ Bilo je vremena i za jedan film: fin, sladak, opuštajući, romantični i smešni. Drew Barrymore mi je oduvek bila beskrajno simpatična, svaki film u kome ona gluma mi uvek popravi raspoloženje.~

~ Evo nečega što mi puni srce milinom!~

~Radeći ovih dana, slušala sam i puno muzike. Razmišljam već dugo o vremenu kada sam provodila sate i sate snimajući pesme sa radija, da bi posle preslušavala kasete danima i ponovo ih presnimavala drugim pesmama. Sve je to imalo neku draž. Danas je sve instant, dostupno, isuviše lako. Nedostaju mi ona prošla vremena.~

~ U voćkastom sam i mladalačkom fazonu. Osećam da je leto blizu; žeđ za svežinom, poletom, lakoćom, lenjstvovanjem na vrućini...Vratila sam se mom Ralph parfemu. Nekada mi je bio zaštitni znak. Još uvek mi prija.~LEP PROVOD VAM ŽELIM!!!

(photos from pinterest)

Žene za divljenje

One koje:

~ se sa svakodnevicom suočavaju smirene i nasmejane.~

~ tihim i staloženim glasom pričaju svojim najmilijima.~

~ su strpljive, pune razumevanja i stabilne su.~

~ umeju da se opuste i uživaju.~

~ ne ogovaraju, nisu malodušne, ne blebeću i umeju da slušaju.~

~ se ne žale, trpeljivo podnose teret, pomoćnice su i dobre savetnice onima koje vole.~

~ ne gunđaju mužu, već umeju na fin i ženstven način da se izbore za ono što žele.~

~ su intelektualno i emotivno zrele.~

~ imaju svoj stil bez obzira na modu i godine.~

~ se osećaju dobro u svojoj koži.~

~ su samohrane majke. (veliki respect)~

~ su majke deci sa posebnim potrebama.~

~ zarađuju, nezavisne su i jake.~

~ se bore sa teškom bolešću.~

Pitam se samo otkud tolika potreba da se okrećemo jedna protiv druge, da se doživljavamo kao konkurencija, da zarijemo nož prijateljici u leđa, da otmemo tuđeg muža, da budemo zajedljive, zavidne i pakosne?
Kada shvatimo da je svaka od nas jedinstveno lepa, pametna, sposobna i jaka, da smo pripadnice istog pola i da nam kao takvima nije nikada bilo lako, niti će biti, možda će se međuženski odnos poboljšasti.

Srećni četvrtak

Danas je jedan od onih dana kada je već izjutra bilo očigledno da će ceo dan biti divan i srećan... za razliku od jučerašnjeg. Kako drugačije ceniti sunce ako pre toga ne padne kiša? Kliše, ali istina. S obzirom da nemam mnogo vremena, evo nekoliko stvari koje su učinile da mi ovaj četvrtak bude veoma lep, srećan i divan:

~ Drveće limuna i pomorandži koje je počelo da cveta. Ne možete zamisliti kakav se rajski, slatki miris širi jednim malim daškom vetra. Iako moj nos, glava i oči burno reaguju (alergija) na prolećnu raskošnost, to me ne sprečava da beskrajno uživam u najlepšem parfemu koji nam priroda daruje.~

~ Zelena menta koja je napokon izbila u saksiji posle dugog zimskog sna. Radujem se tome kako će sve mirisiti na svežinu i leto svaki put kada se zalije, radujem se salatama i jelima koje će ona bogatiti svojom aromom. Stavite malo sveže, seckane mente u mleveno meso i zapamtićete me. Čini čuda.~

~ Cele epizode kulinarske emisije "Nigella Kitchen" na youtube-u.~

~ Pečena riba na ruzmarinu u limunu i belom vinu... za ručak.~

~ Sveže oprane, bele zavese na otvorenim balkonskim vratima i dnevna svetlost koja ulazi kroz staklo: pogled na cveće, kuće, brda...milina...~

~ Bele rade, male ručice koje ih beru i poklanjaju meni.~

Male stvari čine život velikim...uživajte.

(Photos flickr, pinterest)

Šta to beše "razgovor"?

Na osnovu mog skromnog životnog iskustva mogu zaključiti da postoje dve vrste ljudi:

~ oni koji ti ne daju da dođeš do reči i

~ oni kojima moraš klještima izvaličiti reči iz usta.

Ono što me najviše odbija od nekih ljudi je njihova nesposobnost da vode razgovor. Zamislite sledeće situacije u kojima se lično često nađem: poseti vas potencijalna prijateljica ili komšika koja već od vrata krene toliko da melje da za veoma kratko vreme stigne da ispriča celu svoju istoriju, svaki detalj svoga privatnog života, svoje poglede na religiju, politiku, obrne ceo komšiluk, tuđu decu. Svaki vaš pokušaj da zucnete poklopi novom bujicom reči, a ako uspete da krenete nešto da govorite po blentavom izrazu lica jasno vidite da vas uopšte ne prati, prekida vas pokrenuvši novu temu čiji je, i ovoga puta, ona sama "ekspert" ili se seti važnog poziva koji mora baš tada da obavi. Poseta se završi tako što zalupivši vrata ostajete sa osećanjem praznine, izgubljenog vremena i totalnog nepoštovanja. Živeći daleko od prijatelja koje sam sticala godinama i familije, svaki pokušaj da stvorim novo, živo prijateljstvo se uglavnom svede na moje "slušanje" i tuđe blebetanje uglavnom o temama koje me čak i zanimaju, ali bez suvišnih detalja koje sam "dužna" da slušam, a da mi se pritom ne pruži ni minimalna šansa da na tu temu nešto progovorim. Situacija br. 2: zvoni telefon, "neko" vas pita: "Kako si, šta radiš?", da bi onda sama\sam odgovorio umesto vas na isto pitanje govoreći, naravno, u prvom licu jednine. Pri ovom "razgovoru" saznate sve detalje i novosti o svakodnevici dotične osobe, njenih ukućana i komšija, da bi se i u ovom slučaju, taj telefonski poziv završio sa osećanjem usamljenosti, iskorišćenosti i iznad svega besa. Često umem da kažem mužu šaljivo: "Zvala je ta i ta. Ponovo je održala svoj monolog." Nažalost, uvek su u pitanju žene. Ne znam zašto, možda je za to kriva moja preterana emotivnost, ali takva iskustva me nateraju na suze, na povlačenje u sebe, na okretanje moje pažnje ka mom blogu i facebook-u . Tamo mogu do mile volje da kažem šta mislim i osećam bez prekidanja. Prilično je tužno i poražavajuće saznanje da se ljudska komunikacija svela na onu vezanu za internet, a sve manje na ljudski kontakt. Lično preferiram tu vrstu "kontrolisane" komunikacije od gubljenja vrema sa osobama koje ne umeju da slušaju i ne ukazuju ni malo poštovanja prema svom sagovorniku tj. meni.

Savetovana sam da budem asertivnija, agresivnija, da se "borim" za svoju reč. Suvišno je reći da sam potpuno odbacila tu mogućnost. Zar je razgovor neka vrste meča u kome glasniji i bezobzirniji pobeđuje? Ne želim da menjam sebe da bih se adaptirala drugima, ne kada je u pitanju prijateljstvo ili neka druga vrsta odnosa. Umesto toga ja se povlačim time što ćutim, slušam i čekam da ta osoba ode. Naravno, šansa o mogućem budućem druženju je ravna nuli. U ovom slučaju nisam ni malo tolerantna. Moj muž ima teoriju da su ljudi toliko opterećeni sobom da misle da su njihovi problemi najveći, pa ako naiđu na introvertniju osobu nju doživljavaju kao nekoga ko nema iste probleme, pa samim tim kao nekoga ko nema šta da kaže. "U razgovoru se moraš nametnuti", kaže, ali ja i dalje smatram da je to pogrešan način. A, šta je sa drugom kategorijom ljudi? Takvi očekuju od vas da ih bukvalno zabavite, postavljaju pitanja želeći da saznaju sve o vama, dok o sebi ne govore ništa. Među njima ima onih kojima su interesovanja ograničena na samo jedno: svoju decu, religiju ili posao.

Definicija kaže:

"razgovor je usmena razmena osećanja, observacija, stavova i ideja".

Razgovor NIJE monolog!!!!

Ne samo da treba decu učiti asertivnosti u školama, već ih treba učiti umetnosti razgovaranja, izražavanja i slušanja drugih. Roditelji tu moraju odigrati glavnu ulogu. Deci treba skretati pažnju na to da je ružno prekidati drugog dok govori, naučiti ih da oni i njihovi problemi nisu centar sveta i da je brbljanje ružna karakteristika.

Postoje osobe u mom životu koje ne spadaju ni u jednu ni u drugu grupu ljudi. Sa njima mogu pričati, ali baš pričati satima ili jednostavno blejati ne govoreći ništa. Te osobe znaju kada da zaćute, znaju kada želim samo da ih slušam i da ne govorim ništa, pravi prijatelji, sagovornici. Malo ih je i tako su daleko...hiljadu kilometara daleko. Sa njima sam gradila taj odnos godinama, nije površan, kratkotrajan niti prolazan. Teško je u tuđini graditi nova prijateljstva, naročito u mojim godinama, naročito sada kada znam ko mi odgovara, a ko ne. Teško je, jer me strašno rastužuje činjenica da ljude ne zanima društvo i razgovor, već neko u kome mogu pronaći ličnog psihijatra, obožavaoca, klovna ili nekoga kome će deliti savete i soliti pamet o svemu. Lako im je da čine tako, jer neko kao ja klima glavom, naizleg odobrava to ponašanje predajom u vidu ćutanja- svojevrsno povlačenje pred agresijom.

Završavam sa rečima američkog bejzbol igrača Yogi Berra-a:

“Bilo je nemoguće pokrenuti razgovor, jer su svi isuviše mnogo pričali."

Tako je mnogo istine i ovim rečima.

(photo pinterest)

.

Nedelja u slikama, ukusima, rečima i mirisima

Svet je u izmaglici, sve mi je teško i naporno, stalno mi je hladno, oči su mi na pola koplja, mislim na čajeve, toplu ćebad, krevet: tako je to kada si prehlađen, a napolju sija sunce i miriše vazduh na pomorandžin i limunov cvet...I ova nedelja za nama je bila puna inspiracija, lepe muzike, filma, malih stvari koje ulepšavaju naše postojanje:

~ Prolećne špargle i jagode~

~Knjiga modne ikone i bivšeg modela Ines de la Fressange, "Parisian Chic". Ja ću sigurno ovog proleća nositi pencil- suknju sa baletankama, kao što ona preporučuje.~

~ Film "Love and other drugs" je ostavio relativno mlak utisak na mene, ali, ali, ali- vredi ga pogledati jedino zbog Jake Gyllenhaal-a koji zgodan do bola u ovom filmu, toliko da vam bukvalno pada vilica na pod!~

~ Nekome su debele i bezveze, a meni su prelepe. ~


~ Protekle nedelja sam uživala noseći Bvlgari pour femme i Bvlgari Jasmin Noir.~

~ Stalno se opterećujem čistoćom i kućnim poslovima. Ovaj citat moram zakačiti na frižider da se podsećam na to da je održavati kuću besprokorno čistom sa decom u njoj nemoguća misija i na to šta je zapravo važno u životu.~

Želim vam srećan i inspirativan početak nove radne nedelje!!!!

(photos punmiris i pinterest)