Promeni svoj život za 20 minuta (vežba koja će vam u tome pomoći)

Zaglavili ste se? Ne znate šta želite? Nezadovoljnji ste? Osećate kao da vam život nije dovoljno ispunjen? Želite nešto da promenite, a ne znate šta? Ha! A, ko se ne oseća tako? Čak i kada vam se čini da je sve dobro da bolje ne može biti, crv nezadovoljstva će vas uvek podsećati na to da nešto nedostaje.
Često smo toliko ukopani u rutinu (ma, koliko god ona pružala sigurnost) da potpuno ignorišemo unutrašnji glas koji nam govori da to nije sve, da želimo više. Ne mislim na više novca ili više materijalnih stvari, već na ono što nam pomaže da osećamo ispunjenost i da postanemo osoba kakva želimo biti.

U ovom postu ću vam objasniti jednu vežbu koja će navodno postati vaš i moj svojevrstan katalizator velikih ličnih promena.

Evo kako možemo promeniti  život za samo 20 minuta, korak po korak. Ja ću ovo probati prvom prilikom, zvuči mi super zanimljivo, pa probajte i vi:

1. Isključi telefon, TV, kompjuter. Idi na neko mirno mesto u kući i zaključaj vrata.
2. Smesti se udobno u stolicu, sedni za sto, stavi ispred sebe prazan papir i olovku.
3. Podesi štopericu na satu na 20 minuta.  
4. Kreni! Napiši na papir 100 stvari koje želiš da radiš: čime želiš da se baviš, koga želiš da upoznaš, gde želiš da ideš, šta želiš da probaš, šta želiš da promeniš kod sebe, bilo šta, nema granice! Piši! Piši! Piši!  
5. Ono što pišeš ne mora biti realistično. Napiši najluđe i naneverovatnije stvari. Sanjaj na veliko! Bitno je samo da pišeš. Napiši i one najbanalnije, najjednostavnije stvari koje ti se mogu učiniti isuviše nevažnim za spominjanje. Učini to!Ne razmišljaj mnogo.
6. Budi brz\a. 20 minuta nije mnogo, imaš 100 stvari koje moraš zapisati. Čak i ako ono što pišeš nema mnogo smisla, nastavite da to činiš, ne stajući, sve dok ne isteknu svih 20 minuta.

Posle jedno 10-15 minuta nešto će se desiti, naravno, ukoliko smo potpuno skoncentrisani na zadatak. Navodno prestaće da nas brinu konkretne ideje i počeće oslobađanje unutrašnje kreativnosti koja je bila zaključana u nama. Zbog napora da napišemo što više stvari za tih 20 minuta, počinjemo da pišemo stvari koje su malo "van ovoga sveta", stvari koje nemaju mnogo smisla, koje čak i ne želimo, ali ipak izlaze poput užarene lave iz nas.

Zvrrrrrrrrrrrrrr!Isteklo je 20 minuta! Bez obzira na to dokle si stigao\la u tom procesu, čak i ako nisi uspeo\la da ispišeš svih 100 stvari, prestani sa zapisivanjem. OK, ako baš ne možeš stati, daj sebi još par minuta fore, ali ne više.
Ne čitaj ono što si napisao\la! Ne ispravljaj i nemoj dodavati apsolutno NIŠTA! Ostavi papir negde na stranu do sledećeg dana.
Idućeg dana izvadi papir. Pročitaj napisano i postavi sebi sledeća pitanja: Koliko od napisanih stvari sam uspeo\la da ostvarim?  Koliko je napisanih stavki realistično i ostvarljivo? Na koji način ih mogu ostvariti? Da li me je nešto iznenadilo od onoga što sam napisao\la? Da li postoji nešto na listi što mi nikada do sada nije  palo na pamet? Kako se osećam zbog toga? Da li me je to zaprepastiolo, iznenadilo, nasmejalo? Šta mogu učiniti?
Svrha ove vežbe NIJE da napravimo dugačku listu stvari koje želimo da uradimo i sa koje nikada ništa nećemo precrtati. Ona služa da bi se otvorio naš um, da bi spoznali sebe i naše želje, da bi shvatili šta je to što moramo učiniti kako bi ulepšali našu rutinu, kako da pokrenemo sebe na akciju i na promene. Pomoću ove vežbe možemo identifikovati načine koji će nam pomoći da izazovemo pozitivne promene u našem životu.

Ljudi koji su je probali kažu sledeće:

"I sve je počelo tako što sam podesio\la štopericu na 20 minuta i krenuo\la da pišem."

Zvuči obećavajuće.

Ja ću pokušati. A vi?

(fotka sa  pinterest, tekst u originalu napisala Nora Dunn)

Pakujte vašoj deci užinu za školu (ukusne ideje i trikovi kojima ni odrasli ne mogu odoleti)

Za koji dan počinje škola. Osim uzbuđenja, mnogi od nas osećaju i stres: kako će se dete privići, hoće li ovaj razdred biti teži? Treba ustajati ranije i pripremiti decu za sate i sate koje će provesti u školi. Neke od nas brine i činjenica da će deca, s obzirom na povećanu aktivnost i vreme koje će odsustvovati od kuće, imati manje vremena da se dobro i kvalitetno hrane dok su u školi, a preko leta smo uspešno mogli da to, koliko toliko, kontrolišemo. Ukoliko vam škola obezbeđuje ručak, to je baš super! Ako ne, pretpostavljam da deca nose novac u školu i kupuju svoju užinu: to može biti sve od pice, peciva, hamburgera do grickalica i čokolada koje nemaju nikakvu hranljivu vrednost. Ukoliko pakujete užinu vašoj deci, moram da vam aplaudiram! Istraživanja i ankete pokazuju da se danas (u Srbiji) smatra da je pakovana užina "sramota". To je verovatno tako zato što pekare i kiosci nezdrave hrane niču kao pečurke oko osnovnih i srednjih škola. Nositi novac i kupovanje užine je "in" i znak "finansijske lagodnosti". Deca koje nose užinu od kuće su obeležena kao "siromašna". Takav mentalitet vlada jedino kod nas, dok je na Zapadu pakovanje užine najnormalnija stvar. Pozdravljam svaki pokušaj roditelja da im se dete hrani zdravo i kvalitetno čak i u školi. Lično, radije bih da mi se dete smatra "siromašnim" nego da bude nezdravo ili da nema dovoljno energije da obavlja svoje zadatke i obaveze u školi i van nje. Sve je stvar prioriteta, a moda i popularnost su sporedni, apsolutno NEVAŽNI kada je zdravlje i dobrobit deteta u pitanju.

Većina osnovnih škola u Nišu ima organizovanu pripremu obroka za decu u nižim razredima, ali većina školaraca svakodnevno užinu kupuje u kioscima brze hrane, kojih ima u blizini svake od 35 niških osnovnih škola. Primera radi, u jednoj od najvećih osnovnih škola u Nišu, u OŠ „Dušan Radović“, od 1.300 učenika dnevnim boravkom je obuhvaćeno 140 đaka prvog i drugog razreda. Oni imaju tri obroka, doručak, ručak i užinu. Pored njih, učenici do četvrtog razreda mogu se dobrovoljno prijaviti samo za užinu u školi. - Ipak, većina dece upućena je na kioske brze hrane, u okolini škole. Nisam pobornik ove vrste ishrane i moja deca traže džeparac za kupovinu užine u ovakvim objektima - kaže Aca Krstić, direktor OŠ „Dušan Radović“. Lekari u Nišu upozoravaju da je u „fast fud generacijama“ gojazno svako peto dete osnovnoškolskog uzrasta. To praktično znači da bar povremeno povišenu telesnu težinu ima 4.600 od oko 23.000 osnovaca u Nišu. Osnovna škola „Jovan Popović“ u Kruševcu je jedna od nekoliko škola koje imaju kantinu. - Tu se mogu naći peciva, jogurt, sokovi ali i zdrava hrana, kiflice od integralnog brašna i slično. Koliko sam mogla da primetim, u kantini uglavnom kupuju učenici mlađih razreda koji nemaju plaćenu užinu dok đaci starijih razreda češće kupuju hranu u objektima u blizini škole - tvrdi Tanja Stojanović, direktorka ove škole dodajući da nisu potrebne nikakve ankete i analize da bi se utvrdilo da je veći deo osnovaca gojazan. Nevenka Ristić ima ćerku koja ide u sedmi razred. - Od malih nogu navikavala sam je da se zdravo hrani. U našoj kući su supa za ručak i voće na kraju obroka obavezni. Sada je i u pubertetu i vodi računa o ishrani ne samo kada je u školi već i u kući. Vidim da za užinu obično nosi voće a izbegava grickalice - tvrdi Nevenka. Jovana Aleksić, učenica osmog razreda kaže da ima više obroka dnevno a, kada je u školi, za užinu obično kupuje pecivo. - Nemam naviku da sa sobom nosim hranu ili voće od kuće. Primetila sam da dosta mojih drugova iz odeljenja kupuje hranu u objektima pored škole, obično picu i hamburgere - priča Jovana.

 (izvor BlicOnline)

U Grčkoj ne postoji organizovana priprema obroka u školama. Užina je obaveza roditelja, a većina, nažalost, preferira kupovanje užine u školskim kantinama u kojima se može kupiti pecivo od lisnatog testa, tost, đevrek, sokovi i grickalice. Deca se, naravno, opredeljuju za kroasane punjene čokoladom (puno konzervansa i odvratnog ukusa), grickalice i keksiće. Kada god bih kćerki dala novac za užinu njen izbor bi bio isti. Dolazila bi kući "mrtva gladna", razdražljiva, umorna, bleda. Zato sam rekla-nikada više!
Ima bezbroj kombinacija, zdravih i ukusnih stvari koje možete spakovati svojoj deci za školu. Dešavalo se puno puta da užina moja ćerke bude toliko privlačna i intrigantna drugoj deci da često  traže od nje da je probaju. Ponekad, spakujem jedan mafin više ili parče kolača od šargarepe za njenu drugaricu kojoj se veoma dopadaju. Galete (bakin kolač) su pravi hit! Užinu pakujem u plastičnoj činiji sa dve pregrade (sa poklopcem, naravno) i ako je niste do sada nabavili insistiram da to učinite. Postoje i činije sa tri pregrade koje su još bolje, ali ja ih ovde u Grčkoj još uvek nisam našla. Veoma su praktične i idealne za užine ili pakovanje ručka koji možete pojesti i vi na pauzi na poslu, naročito ako završavate kasno. Ubacim po potrebi plastičnu viljušku i salvetu.
Priprema užine za decu nije ni malo lak posao! Treba osmisliti 20 užina, za 20 školskih dana u mesecu. Uh! Većina dece je probirljiva i specifična što se hrane tiče. U ovom postu pored nekoliko ideja o tome šta možete da spakujete za užinu i kako da učinite da užina bude privlačnija vašoj deci , dodala sam tablicu namirnica: ugljeni hidrati, proteini, mlečni proizvodi, voće i povrće koje se idealno sve moraju naći u jednom obroku deteta, znači ručku tj. užini. Sve je stvar ukusa deteta,  vaše maštovitosti i kreativnosti, a ponekad i zajedničkog dogovora.

IDEJE ZA PAKOVANJE UŽINA

UGLJENI HIDRATI ~ sendviči: od francuskog hleba, ražanog hleba, kifli, itd. ~ krekeri, perece, ribice ~ tortilje ~ mafini ~ galete (slane i slatke), vafle ~ đevreci sa susamom ~ granola ~ proja ~ žitarice ~ hladna salata od makarona ~ domaća pita MLEČNI PROIZVODI ~ kačkavalj i sir ~ voćni jogurt (zamrznuti i spakovati, dok ne dođe vreme za užinu on će se odmrznuti) i običan jogurt ~ krem sir ~ Zdenka sir MESO\PROTEINI ~ hladna pečena piletina ~ ćureća šunkica ~ mesni narezak ~ tvrdo kuvano jaje ~ pržene ćufte ~ humus sa sirovim povrćem ~ puter od kikirikija

VOĆE I POVRĆE ~ jagode ~ kupine ~ trešnje ~šljive ~ dinja ~lubenica ~banane ~ kiwi ~ jabuke ~breskve ~ pomorandže ~ nektarine ~ mandarine ~ grožđe ~kruške ~sušeno voće ~ mlada šargarepa ~ cherry paradajz ~ krastavac ~ štapići od celera ~ kiseli krastavčići ~ brokoli itd.

Umesto hleba upotrebite za promenu nešto drugo, kao na primer tortilje koje ćete premazati omiljenim namazom, dodati šunkicu, kačkavalj, uviti i iseći na pola. Možete napraviti mafinse, pitta bread sendviče, vafle, slane galete (bakin kolač). 

Napravite vaš zdravi Mix za grickanje ili još bolje pustite dete da  napravi svoju kombinaciju: pomešajte ribice, perece, sušeno voće, Cheerios cerealije (ili neke druge), orahe, badem. Deca vole nešto da grickaju, a ovo je relativno zdrava varijanta. Možete ubaciti (povremeno)  čokoladne bombonice u boji kao što su Smarties i M&M's. Ipak su samo deca.

Budite kreativni što se tiče sendviča: ako dete voli piletinu, napravite sendvič od piletine, možda od kuvanog jajeta, sendvič sa puterom od kikirikija, sendvič od pohovanih tikvica i sira.  Napravite picu sa kvalitetnim sastojcima prethodnog dana za večeru i ostatke spakujte detetu za školu. Dve muve jednim udarcem!

Ne zaboravite voće i povrće: iseckajte krastavac i šargarepu na štapiće. Cherry paradajz je takođe ukusan, sladak i zgodno se pakuje i jede. Raznovrsno voće seckano na kockice je dobro rešenje, ili jednostavno spakujte celu bananu, jabuku, pomorandžu ili grožđe.

Deca vole sve što je mini: mini mafinse, mini pecivo, mini sendviče raznih ukusa ili mini pice. Potražite inspiracije za recept po internetu: tu su  mafinsi sa ukusom pice, slatki mafinski sa bananom, itd. Takođe možete proju umesto u plehu, ispeći u kalupima za mafinse.

Napravite sendviče od hleba za tost, odstranite koricu  i vadite modlicama za keksiće razne oblike i spakujte. Možete nožem praviti sopsvene kreacije. Deca ih obožavaju!!!!

Uzmite  krekere, mesni narezak, šunku ili  salamicu i neki kačkavalj, isecite ih  modlicama i spakujte ih (obavezno) odvojeno. Dete će srećno grickati nešto što jako voli i plus je interesantno.
Sa modlicama takođe možete seckati voće i povrće! Ukrašavajte, igrajte se sa oblicima. Zabavno je!

Iznenadite vaše dete tako što ćete povremeno spakovati omiljeni čokoladicu ili neku drugu poslasticu uz glavnu užinu\ ručak. Moja kćer, kada god  se vrati iz škole posle jednog takvog iznenađenja mi kaže: "Mama, pojela sam sve što si mi stavila, a čokoladicu sam ostavila za kraj da uživam!".

Ako znate da će dete imati naporan dan zbog kontrolnog zadatka ili je otišlo u školu tužno i neraspoloženo, zalepite krišom na poklopac činije lepu i ohrabrujuću poruku: "volim te", "verujem u tebe", "neka ti bude lep današnji dan!" itd. Možete skinuti i štampati j ove kartice sa slatkim sličicama ako želite. (sa sajta Picklebums).
 
Srećnu i uspešno novu školsku godinu želim vama i vašim mališanima i neka vam bude PRIJATAN svaki vaš zdravi i hranljivi obrok!!!!

(fotke sa EasyLunchboxes)

Kako da isplaniram obroke za celu nedelju? Ništa lakše!

"Šta ću danas spremiti za ručak?" je jedno od večitih pitanja koja nas "muče" svakoga dana. Ako ste po tom pitanju neorganizovani, velika je verovatnoća da ćete pribeći nezdravoj hrani koja se brzo priprema: prženju kobasica, kuvanju viršli, možda čak i otvaranju konzervi.  Verovatno ćete uzeti gotovo jelo ili naručiti nešto da vam se donese na kućnu adresu, možda kupiti pecivo ili picu na kijosku? Sve mi je to jako poznato. Kada god sam u tom pogledu neorganizovana, a svi u kući umiremo od gladi, okrenuti telefon i naručiti masni giros je prva opcija. Uvek se posle toga pokajem. Ne samo da potrošimo novac, već u suštini pojedemo pravo pravcato đubre od hrane. Postoji i drugi scenario: želite da kuvate, ali ne znate šta. Lutate po supermarketu, trpate sve i svašta u korpu, da bi sledećeg dana opet sebi postavljali isto pitanje: "A, šta ću danas da skuvam?", uz ponovnu jurnjavu po supermarketu ili pijaci, nervozni, gladni i besni. Da ne bi došlo do toga i s obzirom na to da verujem da se kuvanje i priprema sva tri obroka kod kuće itekako isplati više od brze hrane, svakoga vikenda (ponekad petkom uveče ili subotom ujutru) sastavim moj nedeljni plan obroka. Koristeći ovaj PLAN OBROKA to činim na sledeći način:

1. Prvo napišem na posebni papir imena jela koja moja deca i suprug vole da jedu. Mislim na glavni obrok, a to je ručak, vreme kada se sve okupljamo i jedemo zajedno.To su standardno sledeća jela: špageti bolonjez, bilo šta od piletine (naročito pileća krilca), ratatuj (jelo od plavog patlidžana), riba, pirinač sa spanaćem, sočiva, pasulj, omleti, stir-fry kineska jela sa ćuretinom ili piletinom. Na osnovu toga tražim recepte ili osmislim šta ću kuvati naredne nedelje. Uglavnom sednem uz kaficu (kao što rekoh petkom ili subotom) prelistam kuvare ili blogove i biram recepte. Ponekad pronađem neko fino jelo od povrća, ideju za neki rižoto ili jelo od mesa koje spremam uglavnom nedeljom (kada imam više vremena) umesto standardnog pečenog pileta ili ribe. Možda to bude piletina, ali marinirana u nekoj neobičnoj kombinaciji začina ili punjena riba, bilo šta što me zaintrigira.

2. Znajući da svi volimo mleveno meso, uvek ga spremam makar jednom nedeljno, obično ponedeljkom: bolonjez, ćufte u sosu, grčke pljeskavice, punjene paprike, punjeni kaneloni, lazanje. Izaberem jelo i ubacim ga u tabelu.

3. S obzirom da postimo dva dana u nedelji, sredom i petkom, odmah znam da će se tih dana jesti jelo bez mesa i mlečnih proizvoda. Ubacim jela koja planiram da kuvam tih dana. Obično su to jednom nedeljno mahunarke (sredom) i neko jelo od povrća i krompira (petkom).

4. Ostaju mi "utorak" i "četvrtak". Utorak je uglavnom dan za jelo sa povrćem kombinovan sirom ili za ribu zbog toga što smo prethodnog dana jeli meso. Četvrtak je dan za "ostatke", jer je sutradan posni dan, a vikend je vreme za kupovinu tako da sve ono što je ostalo i što se nakupilo preko nedelje mora da se pojede i potroši, ukoliko se lako kvari. Jela nikada ne zamrzavam.

5. U planer ubacim jela koja ću spremati za vikend: subotom se uglavnom jede nešto "brzinski" (to obično bude omlet sa povrćem i sirom, ogromna salata i puno voća za dezert koje je kupljeno tog dana na pijaci). To je meni najzamorniji dan: pijaca u Grčkoj postoji samo subotom, a s obzirom da pekare, prodavnice i supermarketi ovde nedeljom ne rade, svaka kupovina se mora obaviti u subotu, pa je stoga i ručak brz, lak i zdrav.  Subotom uglavnom kupujem namirnice za sledeću celu nedelju i po potrebi kupujem i preko nedelje, ali  s obzirom da znam šta ću spremati, taj ceo proces je mnogo lakši i ne oduzima mi mnogo vremena.O tome ću malo kasnije. Nedeljom se nešto peče, uglavnom pilence ili riba, kao što sam već napomenula gore. Ubacim sve to u tabelu.

6. Pored svakog jela u tabeli zapišem namirnice koje su potrebne. Zatim, istražim da li imam nešto od toga u špajzu, u ormarićima, u zamrživaču. Na osnovu toga izmenim jelovnik ako je potrebno.. Npr. ako imam sočiva, a nema više pasulja, spremiću u sredu sočiva (posni dan).

7. Isplaniram takođe i zapišem šta ću spremiti za doručak: to su uglavnom tost, jaja, med i puter, mleko, žitarice. U zavisnosti od toga, ubacim u listu namirnice koje su mi potrebne: šunka, kačkavalj, puter, jogurtići, hleb za tost, jaja, korn flejks, ovsene pahuljice i sir. To su osnovne namirnice od kojih uvek mogu napraviti doručak.

8. Večera kod nas uglavnom liči na doručak. Nikada ne jedemo kuvano jelo za večeru, osim ako to nije pizza. "Pizza night" je često dešavanje kod nas i ponekad se prave pice od svega i svačega što je ostalo u frižideru. Testo često kupim gotovo, ako nemam vremena da ga umesim.

9. Užina je uglavno voće, kokice, sladoled, voćni jogurt. Deca obožavaju Nutellu sa hlebom, pa uvek obnavljam zalihe.

10. Pored namirnica za kuvanje, u zavisnosti od sezone, isplaniram i salate koje će ići uz jelo: zelena salata, cvekla, paradajz. Stavim i njih na listu.

11. Ukoliko se opredelim za jelo kome je potrebna priprema dan unapred kao što su odmrzavanje mesa ili mariniranje,staviti pasulj u vodu da odstoji preko noći, naseckati povrće za stir-fry kako bih uštedela vreme, ubacim i to u tablicu pod "pripremiti za sutra".


12. Umalo da zaboravim:  nikada, nikada, ali NIKADA ne idite u kupovinu kada ste gladni (posle posla ili fakulteta). Kada smo gladni, dokazano je, kupujemo više hrane i trošimo više novca. Najčešće se biraju proizvodi kao što su: čips, čokolade i keks i sve ono što omogućava brzo utoljavanje gladi, a retko se kupuju povrće ili voće. Zato, u kupovinu namirnica idite samo onda kada ste siti, odmorni i UVEK naoružani listom namirnica koje su vam potrebne. Ni više ni manje od toga!

Idealno bi bilo podeliti tu obavezu sa nekim, npr. možete pitati vaše ukućane šta je to što bi voleli u toku nedelje da imaju za doručak, ručak ili večeru. Još idealnije je kada imate priliku da makar tu i tamo kuvate...sa nekim, a ne samo za nekoga. Slažete se?

P.S. Danas je nedelja (dan kada sam pustila ovaj blog u etar), još uvek imate vremena da isplanirate obroke za sledeću nedelju i obavite vašu kupovinu.

(fotke sa pinterest)

Pravila za preživljavanje (12 zapovesti za roditelje, a i šire)

Staviti na vidljivo mesto!


1. Ne preskači doručak! 

2. Makar 20 minuta dnevno posveti potpuno detetu\deci.

3. Uvek imaj pri ruci zdrave, brze grickalice koje su pune proteina (kuvana jaja, orasi, badem, pečena soja, puter od kikirikija itd).

4. Pij dosta vode!

5. Iscrpite vašu decu! (misli se na to da omogućite deci da im život bude ispunjen aktivnostima i zabavom koliko god je to moguće). Na taj način će pre otići na spavanje.

6. Uvek jedi ručak! Sendvič i kuvano jaje, salata sa malo piletine, bilo šta, samo ga ne preskači! Potrebna ti je energija. 

7. Planiraj obroke za jednu nedelju, možeš čak i mesec dana unapred. To će ti uštedeti novca i vremena. 

8. Udahni duboko i izbroj do tri kada ti je svega preko glave. Po potrebi, izbroj do pet, deset, petnaest...

9. Neka te ne opterećuje lom u kući. 

10. Uključuj mašinu i peri veš makar svakog drugog dana. 

11. Svake večeri pred spavanje radi nešto što te opušta. 

12. Spavaj 8 sati dnevno. 

(fotke pinterest i lista sa MPMK)

Kako da deca snose posledice za svoje "loše" ponašanje?

Zvuči strogo. Znam. Takođe znamo da se deca često ponašaju na određeni način potpuno nesvesna da je to ponašanje loše za njih ili okolinu. Čak i mi roditelji grešimo, a kamoli deca! Mi ih kao roditelji, skretanjem pažnje na to neželjeno ponašanje i na njegove posledice učimo da postanu svesni svojih postupaka, sa roditeljskom nadom u srcu da će ih to učiniti boljim i odgovornijim ljudima. Mama Kim na svom blogu Not Consumed deli  sa nama njenu "tehniku" kojom možemo uoblikovati naša mala srculenca i vaspitati ih na blag i pravedan način. Njena tehnika se zove "ljubav". Kako pokazati ljubav u situacijama kada bi radije vrištali, tresnuli vragolana po guzi i zasigurno doživeli mali nervni slom?

Pravila su jednostavna.

Na primer: prirodna posledica trčanja po neravnom pločniku (iako je mama rekla da to ne čine) je oguljeno koleno ili lakat. To je logična posledica koja služi da bi se naučilo  da je trčanje po takvom terenu opasno. Dete potencijalno uči da sledeći put pazi. To nije kazna, to je samo, kao što smo rekli, sasvim normalna, logična posledica koju niste namerno izazvali. Ona se neminovno dešava. To se isto može primeniti i u drugim slučajevima. Svesno i pametno se, bez nametanja, bez dreke i nerviranja,  iz određene neželjene situacije (tj. iz ponašanja deteta) izvodi logičan sled događaja tj. logična posledica tog ponašanja. Tu nema mnogo mozganja niti velikog filozofiranja. Pomoću ovih nekoliko primera iz života mame Kim i njenih poznanica  možete lakše shvatiti tu "tehniku". Meni je bukvalno otvorila oči:

~ Ako ne možeš naći svoje cipele, mama će ti pomoći, ali moraš da joj platiš za pomoć i vreme koje je uložila u nešto što je tvoja obaveza, a ne njena i to delom svog džeparca, slatkišima ili omiljenom igračkom.

~ Ukoliko biraš da se ponašaš ružno prema svojoj porodici, mama će pretpostaviti da ti je potrebno malo vremena da razmisliš o svom ponašanju  i to u tvojoj sobi, na tvom krevetu, u samoći.

~ Ukoliko se svađaš sa svojim bratom ili sestrom, pretpostaviću da nemaš pametnija posla, pa ću ti stoga dati neki poslić u kući kako ti ne bi bilo dosadno: brisanje prašine, usisavanje, pranje sudova, itd.

~ Ako ti mama kaže da pokupiš svoje igračke i stvari, a ti to ne učiniš, mama će pretpostaviti da ti te stvari ne trebaju, staviće ih u korpu za "time-out igračke" ili će ih pokloniti drugom detetu ukoliko to ponašanje postane hronično.

~ Ukoliko se klackaš napred nazad  stolicom, mama će se uplašiti za tvoju sigurnost, pa ćeš zato tokom obroka stajati umesto da sediš za stolom.

~ Ako nemaš dobre manire za stolom, zamoliće te da jedeš na nekom drugom mestu.

~ Ako kenjkaš, psuješ ili  pričaš neljubazno, oduzima ti se pravo na pričanje. Do daljneg.

~ Ukoliko se ne spremiš na vreme za igranje napolju, za bazen, za šetnju, za vožnju biciklom (za nešto u čemu uživaš), oduzeće ti se to izgubljeno vreme od ukupnog vremena trajanja aktivnosti (ukoliko ste npr. na bazenu, dete će izaći i sedeti na stolici, dok se vi i ostala deca zabavljate, jer nije fer da kažnjavate sebe niti drugu decu zbog nemarnosti jednog deteta).

~ Ako se igraš umesto da se spremaš za spavanje, nema vremena za maženje i čitanje bajke.

~ Nisi uradio\uradila domaći na vreme, nema TV-a ili šetnje do parka.

~ Ako je dete pojelo čokoladicu uprkos tome što je mama rekla da ne sme, neće dobiti dezert ili čokoladicu posle ručka za razliku od ostalih članova porodice.

~ Ukoliko odbijaš da pojedeš ono što je mama skuvala, ostaćeš gladan\gladna do sledećeg obroka.

~ Ako se negde zaturi poklopac od flomastera, i ako ga mama ne pronađe (a, to nije njena obaveza) on će osušiti. Osušeni flomasteri nisu zabavni!Nema kupovine novih flomastera.

~ Sat vremena pre odlaska u krevet, cela porodica se uključuje u akciju "brzo rastrebljivanje". Stavite tajmer na 15 minuta. Jedan nepokupljeni predmet vredi 5 minuta. Ukoliko ostanu 2 nepokupljena predmeta deca idu 10 minuta ranije na spavanje, ukoliko ih ima 3, otićiće 15 minuta ranije na spavanje itd.

~Ako je dete "zaboravilo" da stavi stvar na svoje mesto, mama tu stvar konfiskuje. Dete je može dobiti nazad za određenu sumu od džeparca (na primer 10 ili 100 dinara za svaki predmet).

~ Ukoliko se deca međusobno svađaju, sledeći dan će provesti svako u samoći, nezavisno jedno od drugog. Ne smeju da pričaju, da se zajedno igraju, da zajedno rade domaći ili da jedu u istoj prostoriji. Ovo mi je pravilo omiljeno!

 Biti strog, ali pravičan roditelj nije lako. Pravilno odgajanje dece iziskuje mnogo ljubavi i vremena. Učiti ih da određeno ponašanje nosi sa sobom i određene posledice je po meni znak najveće ljubavi, jer to znači da želimo od naše dece napraviti duhovno i fizički odgovorne i jake osobe.
Zapamtite da nisu sva deca ista i da se neka pravila ne mogu primeniti na svu decu. Uz puno ljubavi, pravedno i svesno iskrojite ona koja vama i vašoj decu odgovaraju. Slušajte pojednako vaše srce i razum. Zapamtite: super ste roditelj i dajete sve od sebe!

Zašto sam rekla "ne" šećeru i recept za sladoled (bez šećera)

U Grčkoj postoji jedan lep izraz ili bolje reći želja koja se upućuje trudnim ženama i budućim mamama: "Kali elefterja", što bi bukvalno značilo "dobro oslobođenje" ili "srećno oslobođenje". Pod tim se misli da vam je osoba upravo poželela uspešno i lako "oslobađanje" od "tereta",  tj. brz i lak porođaj. Sve je to lepo, ako ste trudni. A, ako niste? E, onda to ume da bude nezgodno, a u mom slučaju pravi, pravcati poziv za buđenje. Vidite, meni su neznanci na ulici uputili tu želju. Jedna gospođa me je pitala: "Jeste li u drugom stanju ili?", "Ne, nisam. Samo sam debela.". Dobro, nisam debela, ali stomačić je tu, zaokrugljen i nadut. Ponekad od njega ne mogu da dišem.Očigledno sve što pojedem ode u taj predeo, ali kako? Nije mi jasno! Mi jedemo zdravo. Kuvam raznovrsnu hranu: meso dva puta nedeljno, post sredom i petkom, mnogo mahunarki i povrća. Nekim čudom sam smetnula sa uma kolače koje svakodnevno mesim, keksiće uz kafu i čaj, pa šećer u toj istoj kafi i čaju,  palačinke sa Nutellom, onaj divni, divni sladoled na koji odemo predveće sa decom, pa onu novu poslastičaru koju su otvorili blizu trga, sve to u čemu ne uživam samo "ponekad" i "tu i tamo", već svakoga dana. Ako je torta u frižideru, ja sam u stanju da uzmem parče za doručak, pa malo posle ručka, pa parčence uz popodnevni čaj, pa pre i posle večere. Ja ne mogu da odolim. Ja ne volim samo da jedem slatkiše, ja voooooooooolim da ih pravim! U tome uživam, to je način na koji izražavam sebe, oslobađam se stresa, to je moj ventil. Nisam ni primetila da je upravo taj moj ventil kriv za pojas za spasavanje koji imam oko struka. Shvatih da je vreme da preispitam sebe. 

Sećam se vremena kada je voće potpuno zadovoljavalo moju potrebu za slatkim.

Evo mene u mojoj sobici sa činijom opranog grožđa i modrih šljiva ili sa tanjirićem sa nasečenom jabukom i pomorandžom.

Mama je spremala slatkiše samo vikendom, neki krambl sa voćem sa što manje šećera, palačinke sa domaćim džemom i to samo ponekad. To je sve. Čokolada i keksića nije bilo u našoj kući. Sada, kada bolje razmislim, vidim da je ona bila daleko ispred svog vremena što se tiče ishrane. Vremenom sam naučila svoje nepce na jako slatke ukuse  koji su bogati šećerom, puterom i čokoladom. Otkrila sam recepte za kolače u prelepim i primamljivim kuvarima i časopisima. Krenule su masovno da se prikazuju emisije o kuvanju koje, iako obožavam, mislim da se planski forsiraju ne bi li se povećao konzumerizam pod izgovorom da su takve emisije jeftine. Kada se navikneš ne neprirodnu slatkoću, prirodnu više ne osećaš. Kada se navikneš na izobilje i bogatstvo, zaboraviš kako uživati u ograničenim količinama. Zaboraviš na prave, prirodne i zdrave ukuse. Zaboraviš na to da slušaš svoje telo. Zaboraviš na to da paziš i voliš sebe.Iako sam oduvek volela voće, moram da priznam da sam prestala da stvarno, potpuno uživam u njihovom ukusu. Voće mi više nije bilo dovoljno slatko i nije moglo zadovoljiti moju potrebu za slatkim.

I tako, drage moje i dragi moji, ja sam na misiji. Na misiji sam da povratim osećaj mom nepcu, da oslobodim moj organizam otrova, da postanem optimalno zdrava i zadovoljna. Danas je 9. dan kako nisam okusila beli, rafinisani šećer. Jedem voće i moram da priznam da posle toliko vremena bez slatkiša, voće doživljavam kao pravu poslasticu. Kada god mi naiđe "kriza" ja pojedem bananu ili sušene jagode. Moj stomak je splasnuo, ne osećam nadutost, poboljšalo mi se varenje, smršala sam kilogram , što nije mnogo, ali je sasvim OK za početak. Pored toga što mi je cilj da smršam, jedan od glavnih razloga što sam rešila da potpuno izbacim šećer je činjenica da sam apsolutno svesna svoje zavisnosti, a svaka zavisnost se leči potpunom apstinencijom. Ne znam da li ću,  kada ću i kako ću pasti u iskušenje i pojesti nešto slatko. Za sada se dobro držim i ne mogu reći da mi nedostaje, ali zato moram sebe stalno podsećati na to zašto je šećer loš za mene:

 Za sada, i konvencionalna i alternativna medicina se slažu sa tim, da beli šećer…
- je izvor praznih kalorija (ne sadrži minerale i vitamine, ali bogat je kalorijama)
- podstiče debljanje
- uzrokuje karijes
- ima visoki glikemični indeks (naglo podiže nivo šećera u krvi)

Međutim, alternativna medicina ide dalje i povezuje konzumiranjem belog šećera sa mnogim drugim bolestima i zdravstvenim problemima. Veruje se da beli šećer…

• ekstremno oslabljuje imuni sistem
• uzrokuje hiperaktivnost kod dece
• povećava rizik oboljenja od raka
• crpi iz tela B vitamine
• izaziva zavisnost (pretpostavlja se da je čak 95% stanovništva zavisno o slatkišima, odnosno, o šećeru)
• crpi iz tela mnoge neophodne minerale (kalcijum, magnezijum i druge)
• uzrokuje šećernu bolest, jednu od najčešćih smrtnih bolesti u svetu
• uzrokuje srčane bolesti

(sa sajta Alternativa za vas)

Neću da tvrdim da ću zauvek prestati da jedem šećer. Za sada sam dala sebi za cilj da "izdržim" mesec dana, a posle toga...videćemo. Kao i svaka druga strast, šećer me mami kroz keksiće, vafle, sladoled. Vreba me iza svakog ugla, putem TV-a, mirisa iz pekare i poslastičare, supermarketa. Bezbroj puta sam odolela iskušenju da sipam makar maaaaaaaalo šećera u kafu koja je, moram da priznam, bez njega daleko manje primamljiva za moj ukus. Čaj takođe. Ipak, smatram da dugujem sebi da pokušam, da testiram svoju volju, da vidim kako će se na duže staze moje telo i opšte zdravlje promeniti. Gledam na ovo kao na jedan eksperiment. Gledam na ovo kao na jednu avanturu, potragu za divnim, zdravim i ukusnima alternativama koje mogu zadovoljiti moju potrebu za slatkim. Šećer je nepotreban, suvišan i vrlo opasan dodatak našoj ishrani. Ima ga sasvim dovoljno u žitaricama, voću i povrću. I za sada planiram da ga moj organizam dobija samo prirodnim putem. Lep je to osećaj, kada radiš nešto dobro za sebe i za one koje voliš.
Da ne bi sve ovo zvučalo isuviše depresivno, naporno i teško, a verujte mi - UOPŠTE NIJE teško, poklanjam vam recept za sladoled, da SLADOLED, koji je zdrav, ukusan, kremast, zadovoljava i najtežu "šećernu krizu", a uz to u sebi nema ni trunke šećera! Probala sam ga i oduševila sam se.

MEKANI SLADOLED OD BANANE SA KAKAOM

Za jednu veliku porciju ili dve manje vam je potrebno:

2 zrele banane (nikako zelene)

2 supene kašike nezaslađenog kakaa u prahu 

1 supena kašika meda

Naseckajte banane na kolutove i stavite ih u kesu za zamrživač. Ostavite ih 1-3 h u zamrzivaču. Zamrznute banane stavite u blender zajedno sa kakaom i medom i miksajte dok smesa ne postane mekana i kremasta. Služiti odmah!

Možete se, ako želite, igrati sa ukusima: dodati seckanu čokoladu, jagode ili maline, malo ruma, možda naseckati sveži ananas?

Uživajte i pratite me na mom putovanju kroz život bez šećera. Za sada...Ako neko želi da mi se pridruži, neka to učini DANAS, ovde i sada, sa mnom. Neće biti lako, ali će biti lepo. Garantujem. Možemo zajedno deliti iskustva, recepte, savete, podržavati se, učiti, grešiti. Život bez šećera je moguć. Ništa nećete propustiti niti izgubiti, sem možda nekoliko kilograma, a mnoge žene tvrde da su se izbacivanjem šećera iz ishrane podmladile. Ova jedna mala promena nam može promeniti život. Ja sam uvek za promene. A vi?  Da li ste spremni da se odreknete šećera?

(slike sa pinterest)

Pijaca

Neke žene vole da tumaraju satima po prodavnicama isprobavajući cipele i krpice željno iščekujući svako sezonsko sniženje, neke mogu po ceo dan loviti novu šminku, parfeme i kozmetiku. Mene pustite da idem na pijacu i ja sam najsrećnija na svetu, ali...nije uvek bilo tako.
Na pijacu sam kao mala uvek išla sa tatom. On je čvrstvo verovao da ima poseban talenat za registrovanje svežih, citiram "jajca", voće koje je on kupovao je uvek bilo  "ma, to nema nigde", a paradajz (takođe citiram) "na decu da ga ne davaš" koliko je dobar. Mojoj mami je to odgovaralo, jer očigledno nije mnogo volela pijacu. Ja sam se uglavnom dosađivala, pa su mi zato kupili jedno cegerče u koje su mi prodavci trpali svoju robu: po neku šargarepu, papriku, ili krompirić. Ja bih se i dalje dosađivala, a često sam to svoje negodovanje izražavala time što sam tražila kao nadoknadu sladoled ili mekike. Uglavnom ono prvo. Razume se. Međutim,po dolasku kući, istovarivala bih sadržaj cegerčeta u kome bi se našao i po koji kamen koji sam skupila na pruzi, vadila moje šerpice, lončiće i na šporetiću kuvala do mile volje. Ćale bi ulazio i izlazio iz moje sobice donoseći mi čas breskvu, čaš grožđe i uvek bi govorio: "Ma, nema, to kada ja kupim..." na šta je moja mama uvek kolutala očima uz jedno otegnuto: "O, Booooožeeeeee!".
Mnogo kasnije, kada sam već porasla, mrzela sam pijacu. I uvek me je iz nekog razloga majka terala da joj pravim društvo. Ćale je sebe smatrao specijalistom za voće i "jajca", a mi smo kupovale sir i povrće. Kada se sastave dve osobe koje podjednako mrze guranje, biranje, pogađanje, nosanje onda je taj događaj više nego bezveze. Zamoran. Grozan. Mrzela sam to. Uvek bi me zabolela glava. Zato moj tata nikada nije išao zajedno sa nama. Voleo je da ide sam. Jedino što sam volela je kafa koju bismo popile zajedno kada bismo se vratile kući.

Danas. E, danas je priča sasvim drugačija. Volim da idem na pijacu sama (genetika, možda?). Kupila sam i ona kolica na točkiće. Nisu baš glamurozna, ali zato jesu korisna. Bog da me vidi! Ustanem ujutru pre svih, srknem kafu, obučem se, namirišem  i krenem. U zavisnosti od sezone tačno znam šta ću pazariti. Treba kupiti dovoljno da  bi imali do sledeće subote (pijaca u Grčkoj je jednom nedeljno), a nikada previše da se ne bi pokvarilo.Sada kada je leto, prvo tražim zreo paradajz za sos. On je uglavnom jeftiniji. Ljuštim ga, stavim u multipraktik i pravim soseve za špagete, za ćufte, za neko jelo sa povrćem. U Grčkoj se paradajz stavlja svuda. Skoro. Onda izaberem onaj malo čvršći za salatu. Pa, onda krastavac, crveni luk, zelenu salatu, ali samo ako je fina i ako mi se sviđa na oko. Žuta boranija...eeeeh, onda se setim mamine boranije na puteru i belom luku. Kako sam samo volela to jelo kao mala! Bamija, zelena i čudna, vanzemaljska, a tako ukusna. Moja deca je obožavaju. Tikvice, mlade i one malo starije. Dok ih trpam u kesu unajveće smišljam šta ću sa njima: nasečem ih na kolutove, sa malo maslinovog ulja ih ispržim na rebrastom tiganju zajedno sa plavim paradajzom i crvenom paprikom, iscedim limun, naseckam malo peršuna i eto salate. Pa, onda pohovane ili dinstane sa piletinom i belim lukom. Obožavam patlidžan. Leti se pijaca sva uljubičasti od njega! Leti je mesnat i sladak. Uvek ga imam u frižideru. Dinstam ga na luku, dodam sos od paradajza, beli luk, namrvim fetu i služim preko makarona. Ili napravim čudesno jelo Imam Baildi. Nema ukusnije stvari na ovom svetu.
Obožavam da mirišem peršun pre nego što ga kupim. Uvek ga kupujem od iste gospođe. Tu je i tezga sa maslinama, žutim i belim pirinčem, raznoraznim pasuljem, suvim voćem, orasima, bademima i začinima. Prodaje se i domaća jufka, testenina, med, svašta. Ma, raj, kažem vam!!!
Voće izbegavam da kupujem sa tezgama gde je gužva i gde ga ima mnogo. Nemam poverenja u "masovnu proizvodnju". Nije mi prirodno da breskva bude veća od moje šake ili da zrno grožđa bude savršeno i sjajno kao da je od plastike. Na njih ni pčele ne idu. Ne, tu gledam da kupim od malih proizvođača. Od bakice ili dekice sa skromnom gomilom grožđa, nesavršenom, sa malim i velikim zrncima, slatkim i prirodnim. E, od takvih uvek kupim voće. Možda je malo kvrgavo, ali je uvek jeftinije i lepše. Svi kupuju na samom ulazu pijace, po meni to je čista lenjost, ali ako zađeš malo dublje, svakakvo blago možeš naći. Mmmmmm, a tek dinje! Mirisne, žute kao zlato, sočne i slatke. Lubenicu kupuje muž. To njemu prepuštam. Uvek kupim i šargarepu. Čak i kada je van sezone. Za supice, salate i jela. Mora da postoji.

Na pijacu ne treba ići nervozan i nikada ne treba pazariti u žurbi. Sve treba pipnuti, pomirisati, probati, uživati u mirisima i bojama, upijati atmosferu, radovati se bogatstvu i izobilju. Zaista, ne razumem ljude koji kažu da je skupo hraniti se zdravo. Šta je lepše i jeftinije od kilograma tikvica koje možete spremiti na hiljadu načina? Kako može Milka čokolada biti jeftinija od parčeta naslađe i namirisnije dinje? Ako ne volite pijacu, pokušajte da naučite da je volite. Pažljivo birajte šta kupujete uvek imajući na umu koliko vam treba i šta ćete sa tim proizvodom spremiti. Internet je pun recepata, mogućnosti su ogromne, uostalom eksperimentišite, a zadovoljstvo koje osećaš kada kupiš nešto sveže i od toga skuvaš zdravo i ukusno jelo vredi više od bilo čega drugog. Kada je povrće u sezoni, njegovi ukus i hranljivost su optimalni, tako da mu treba minimalna "obrada" ne bi li se od njega napravilo nešto ukusno. Samo po sebi je dobro.
Volim da po povratku sa pijace krenem da ređam moje blago po činijama. Voće nikada ne stavljam u frižider, jer gubi na ukusu.  Paradajz takođe. Najlepše mi je kada odmah za ručak spremim nešto od drangulija koje sam kupila, a za dezert stavim činiju sa opranim grožđem na sto i nasečem dinju i lubenicu ili smutim  brzinski kolač za svežim breskvama.
Pored mnogih životnih zadovoljstava odlazak na pijacu jedan od mojih najomiljenijih. Preporučujem da kupovinu obavljate u samoći, uživajući u svakom trenutku, sa vašim omiljenim cegerom na ramenu ili torbom na točkiće. Kasnije sve ono lepo i sveže što ste kupili podelite sa osobama koje volite, ako baš morate, naravno... Mada, tako je sve nekako mnogo, mnogo slađe.

(fotke sa pinterest)