Pijaca

Neke žene vole da tumaraju satima po prodavnicama isprobavajući cipele i krpice željno iščekujući svako sezonsko sniženje, neke mogu po ceo dan loviti novu šminku, parfeme i kozmetiku. Mene pustite da idem na pijacu i ja sam najsrećnija na svetu, ali...nije uvek bilo tako.
Na pijacu sam kao mala uvek išla sa tatom. On je čvrstvo verovao da ima poseban talenat za registrovanje svežih, citiram "jajca", voće koje je on kupovao je uvek bilo  "ma, to nema nigde", a paradajz (takođe citiram) "na decu da ga ne davaš" koliko je dobar. Mojoj mami je to odgovaralo, jer očigledno nije mnogo volela pijacu. Ja sam se uglavnom dosađivala, pa su mi zato kupili jedno cegerče u koje su mi prodavci trpali svoju robu: po neku šargarepu, papriku, ili krompirić. Ja bih se i dalje dosađivala, a često sam to svoje negodovanje izražavala time što sam tražila kao nadoknadu sladoled ili mekike. Uglavnom ono prvo. Razume se. Međutim,po dolasku kući, istovarivala bih sadržaj cegerčeta u kome bi se našao i po koji kamen koji sam skupila na pruzi, vadila moje šerpice, lončiće i na šporetiću kuvala do mile volje. Ćale bi ulazio i izlazio iz moje sobice donoseći mi čas breskvu, čaš grožđe i uvek bi govorio: "Ma, nema, to kada ja kupim..." na šta je moja mama uvek kolutala očima uz jedno otegnuto: "O, Booooožeeeeee!".
Mnogo kasnije, kada sam već porasla, mrzela sam pijacu. I uvek me je iz nekog razloga majka terala da joj pravim društvo. Ćale je sebe smatrao specijalistom za voće i "jajca", a mi smo kupovale sir i povrće. Kada se sastave dve osobe koje podjednako mrze guranje, biranje, pogađanje, nosanje onda je taj događaj više nego bezveze. Zamoran. Grozan. Mrzela sam to. Uvek bi me zabolela glava. Zato moj tata nikada nije išao zajedno sa nama. Voleo je da ide sam. Jedino što sam volela je kafa koju bismo popile zajedno kada bismo se vratile kući.

Danas. E, danas je priča sasvim drugačija. Volim da idem na pijacu sama (genetika, možda?). Kupila sam i ona kolica na točkiće. Nisu baš glamurozna, ali zato jesu korisna. Bog da me vidi! Ustanem ujutru pre svih, srknem kafu, obučem se, namirišem  i krenem. U zavisnosti od sezone tačno znam šta ću pazariti. Treba kupiti dovoljno da  bi imali do sledeće subote (pijaca u Grčkoj je jednom nedeljno), a nikada previše da se ne bi pokvarilo.Sada kada je leto, prvo tražim zreo paradajz za sos. On je uglavnom jeftiniji. Ljuštim ga, stavim u multipraktik i pravim soseve za špagete, za ćufte, za neko jelo sa povrćem. U Grčkoj se paradajz stavlja svuda. Skoro. Onda izaberem onaj malo čvršći za salatu. Pa, onda krastavac, crveni luk, zelenu salatu, ali samo ako je fina i ako mi se sviđa na oko. Žuta boranija...eeeeh, onda se setim mamine boranije na puteru i belom luku. Kako sam samo volela to jelo kao mala! Bamija, zelena i čudna, vanzemaljska, a tako ukusna. Moja deca je obožavaju. Tikvice, mlade i one malo starije. Dok ih trpam u kesu unajveće smišljam šta ću sa njima: nasečem ih na kolutove, sa malo maslinovog ulja ih ispržim na rebrastom tiganju zajedno sa plavim paradajzom i crvenom paprikom, iscedim limun, naseckam malo peršuna i eto salate. Pa, onda pohovane ili dinstane sa piletinom i belim lukom. Obožavam patlidžan. Leti se pijaca sva uljubičasti od njega! Leti je mesnat i sladak. Uvek ga imam u frižideru. Dinstam ga na luku, dodam sos od paradajza, beli luk, namrvim fetu i služim preko makarona. Ili napravim čudesno jelo Imam Baildi. Nema ukusnije stvari na ovom svetu.
Obožavam da mirišem peršun pre nego što ga kupim. Uvek ga kupujem od iste gospođe. Tu je i tezga sa maslinama, žutim i belim pirinčem, raznoraznim pasuljem, suvim voćem, orasima, bademima i začinima. Prodaje se i domaća jufka, testenina, med, svašta. Ma, raj, kažem vam!!!
Voće izbegavam da kupujem sa tezgama gde je gužva i gde ga ima mnogo. Nemam poverenja u "masovnu proizvodnju". Nije mi prirodno da breskva bude veća od moje šake ili da zrno grožđa bude savršeno i sjajno kao da je od plastike. Na njih ni pčele ne idu. Ne, tu gledam da kupim od malih proizvođača. Od bakice ili dekice sa skromnom gomilom grožđa, nesavršenom, sa malim i velikim zrncima, slatkim i prirodnim. E, od takvih uvek kupim voće. Možda je malo kvrgavo, ali je uvek jeftinije i lepše. Svi kupuju na samom ulazu pijace, po meni to je čista lenjost, ali ako zađeš malo dublje, svakakvo blago možeš naći. Mmmmmm, a tek dinje! Mirisne, žute kao zlato, sočne i slatke. Lubenicu kupuje muž. To njemu prepuštam. Uvek kupim i šargarepu. Čak i kada je van sezone. Za supice, salate i jela. Mora da postoji.

Na pijacu ne treba ići nervozan i nikada ne treba pazariti u žurbi. Sve treba pipnuti, pomirisati, probati, uživati u mirisima i bojama, upijati atmosferu, radovati se bogatstvu i izobilju. Zaista, ne razumem ljude koji kažu da je skupo hraniti se zdravo. Šta je lepše i jeftinije od kilograma tikvica koje možete spremiti na hiljadu načina? Kako može Milka čokolada biti jeftinija od parčeta naslađe i namirisnije dinje? Ako ne volite pijacu, pokušajte da naučite da je volite. Pažljivo birajte šta kupujete uvek imajući na umu koliko vam treba i šta ćete sa tim proizvodom spremiti. Internet je pun recepata, mogućnosti su ogromne, uostalom eksperimentišite, a zadovoljstvo koje osećaš kada kupiš nešto sveže i od toga skuvaš zdravo i ukusno jelo vredi više od bilo čega drugog. Kada je povrće u sezoni, njegovi ukus i hranljivost su optimalni, tako da mu treba minimalna "obrada" ne bi li se od njega napravilo nešto ukusno. Samo po sebi je dobro.
Volim da po povratku sa pijace krenem da ređam moje blago po činijama. Voće nikada ne stavljam u frižider, jer gubi na ukusu.  Paradajz takođe. Najlepše mi je kada odmah za ručak spremim nešto od drangulija koje sam kupila, a za dezert stavim činiju sa opranim grožđem na sto i nasečem dinju i lubenicu ili smutim  brzinski kolač za svežim breskvama.
Pored mnogih životnih zadovoljstava odlazak na pijacu jedan od mojih najomiljenijih. Preporučujem da kupovinu obavljate u samoći, uživajući u svakom trenutku, sa vašim omiljenim cegerom na ramenu ili torbom na točkiće. Kasnije sve ono lepo i sveže što ste kupili podelite sa osobama koje volite, ako baš morate, naravno... Mada, tako je sve nekako mnogo, mnogo slađe.

(fotke sa pinterest)