Zašto sam rekla "ne" šećeru i recept za sladoled (bez šećera)

U Grčkoj postoji jedan lep izraz ili bolje reći želja koja se upućuje trudnim ženama i budućim mamama: "Kali elefterja", što bi bukvalno značilo "dobro oslobođenje" ili "srećno oslobođenje". Pod tim se misli da vam je osoba upravo poželela uspešno i lako "oslobađanje" od "tereta",  tj. brz i lak porođaj. Sve je to lepo, ako ste trudni. A, ako niste? E, onda to ume da bude nezgodno, a u mom slučaju pravi, pravcati poziv za buđenje. Vidite, meni su neznanci na ulici uputili tu želju. Jedna gospođa me je pitala: "Jeste li u drugom stanju ili?", "Ne, nisam. Samo sam debela.". Dobro, nisam debela, ali stomačić je tu, zaokrugljen i nadut. Ponekad od njega ne mogu da dišem.Očigledno sve što pojedem ode u taj predeo, ali kako? Nije mi jasno! Mi jedemo zdravo. Kuvam raznovrsnu hranu: meso dva puta nedeljno, post sredom i petkom, mnogo mahunarki i povrća. Nekim čudom sam smetnula sa uma kolače koje svakodnevno mesim, keksiće uz kafu i čaj, pa šećer u toj istoj kafi i čaju,  palačinke sa Nutellom, onaj divni, divni sladoled na koji odemo predveće sa decom, pa onu novu poslastičaru koju su otvorili blizu trga, sve to u čemu ne uživam samo "ponekad" i "tu i tamo", već svakoga dana. Ako je torta u frižideru, ja sam u stanju da uzmem parče za doručak, pa malo posle ručka, pa parčence uz popodnevni čaj, pa pre i posle večere. Ja ne mogu da odolim. Ja ne volim samo da jedem slatkiše, ja voooooooooolim da ih pravim! U tome uživam, to je način na koji izražavam sebe, oslobađam se stresa, to je moj ventil. Nisam ni primetila da je upravo taj moj ventil kriv za pojas za spasavanje koji imam oko struka. Shvatih da je vreme da preispitam sebe. 

Sećam se vremena kada je voće potpuno zadovoljavalo moju potrebu za slatkim.

Evo mene u mojoj sobici sa činijom opranog grožđa i modrih šljiva ili sa tanjirićem sa nasečenom jabukom i pomorandžom.

Mama je spremala slatkiše samo vikendom, neki krambl sa voćem sa što manje šećera, palačinke sa domaćim džemom i to samo ponekad. To je sve. Čokolada i keksića nije bilo u našoj kući. Sada, kada bolje razmislim, vidim da je ona bila daleko ispred svog vremena što se tiče ishrane. Vremenom sam naučila svoje nepce na jako slatke ukuse  koji su bogati šećerom, puterom i čokoladom. Otkrila sam recepte za kolače u prelepim i primamljivim kuvarima i časopisima. Krenule su masovno da se prikazuju emisije o kuvanju koje, iako obožavam, mislim da se planski forsiraju ne bi li se povećao konzumerizam pod izgovorom da su takve emisije jeftine. Kada se navikneš ne neprirodnu slatkoću, prirodnu više ne osećaš. Kada se navikneš na izobilje i bogatstvo, zaboraviš kako uživati u ograničenim količinama. Zaboraviš na prave, prirodne i zdrave ukuse. Zaboraviš na to da slušaš svoje telo. Zaboraviš na to da paziš i voliš sebe.Iako sam oduvek volela voće, moram da priznam da sam prestala da stvarno, potpuno uživam u njihovom ukusu. Voće mi više nije bilo dovoljno slatko i nije moglo zadovoljiti moju potrebu za slatkim.

I tako, drage moje i dragi moji, ja sam na misiji. Na misiji sam da povratim osećaj mom nepcu, da oslobodim moj organizam otrova, da postanem optimalno zdrava i zadovoljna. Danas je 9. dan kako nisam okusila beli, rafinisani šećer. Jedem voće i moram da priznam da posle toliko vremena bez slatkiša, voće doživljavam kao pravu poslasticu. Kada god mi naiđe "kriza" ja pojedem bananu ili sušene jagode. Moj stomak je splasnuo, ne osećam nadutost, poboljšalo mi se varenje, smršala sam kilogram , što nije mnogo, ali je sasvim OK za početak. Pored toga što mi je cilj da smršam, jedan od glavnih razloga što sam rešila da potpuno izbacim šećer je činjenica da sam apsolutno svesna svoje zavisnosti, a svaka zavisnost se leči potpunom apstinencijom. Ne znam da li ću,  kada ću i kako ću pasti u iskušenje i pojesti nešto slatko. Za sada se dobro držim i ne mogu reći da mi nedostaje, ali zato moram sebe stalno podsećati na to zašto je šećer loš za mene:

 Za sada, i konvencionalna i alternativna medicina se slažu sa tim, da beli šećer…
- je izvor praznih kalorija (ne sadrži minerale i vitamine, ali bogat je kalorijama)
- podstiče debljanje
- uzrokuje karijes
- ima visoki glikemični indeks (naglo podiže nivo šećera u krvi)

Međutim, alternativna medicina ide dalje i povezuje konzumiranjem belog šećera sa mnogim drugim bolestima i zdravstvenim problemima. Veruje se da beli šećer…

• ekstremno oslabljuje imuni sistem
• uzrokuje hiperaktivnost kod dece
• povećava rizik oboljenja od raka
• crpi iz tela B vitamine
• izaziva zavisnost (pretpostavlja se da je čak 95% stanovništva zavisno o slatkišima, odnosno, o šećeru)
• crpi iz tela mnoge neophodne minerale (kalcijum, magnezijum i druge)
• uzrokuje šećernu bolest, jednu od najčešćih smrtnih bolesti u svetu
• uzrokuje srčane bolesti

(sa sajta Alternativa za vas)

Neću da tvrdim da ću zauvek prestati da jedem šećer. Za sada sam dala sebi za cilj da "izdržim" mesec dana, a posle toga...videćemo. Kao i svaka druga strast, šećer me mami kroz keksiće, vafle, sladoled. Vreba me iza svakog ugla, putem TV-a, mirisa iz pekare i poslastičare, supermarketa. Bezbroj puta sam odolela iskušenju da sipam makar maaaaaaaalo šećera u kafu koja je, moram da priznam, bez njega daleko manje primamljiva za moj ukus. Čaj takođe. Ipak, smatram da dugujem sebi da pokušam, da testiram svoju volju, da vidim kako će se na duže staze moje telo i opšte zdravlje promeniti. Gledam na ovo kao na jedan eksperiment. Gledam na ovo kao na jednu avanturu, potragu za divnim, zdravim i ukusnima alternativama koje mogu zadovoljiti moju potrebu za slatkim. Šećer je nepotreban, suvišan i vrlo opasan dodatak našoj ishrani. Ima ga sasvim dovoljno u žitaricama, voću i povrću. I za sada planiram da ga moj organizam dobija samo prirodnim putem. Lep je to osećaj, kada radiš nešto dobro za sebe i za one koje voliš.
Da ne bi sve ovo zvučalo isuviše depresivno, naporno i teško, a verujte mi - UOPŠTE NIJE teško, poklanjam vam recept za sladoled, da SLADOLED, koji je zdrav, ukusan, kremast, zadovoljava i najtežu "šećernu krizu", a uz to u sebi nema ni trunke šećera! Probala sam ga i oduševila sam se.

MEKANI SLADOLED OD BANANE SA KAKAOM

Za jednu veliku porciju ili dve manje vam je potrebno:

2 zrele banane (nikako zelene)

2 supene kašike nezaslađenog kakaa u prahu 

1 supena kašika meda

Naseckajte banane na kolutove i stavite ih u kesu za zamrživač. Ostavite ih 1-3 h u zamrzivaču. Zamrznute banane stavite u blender zajedno sa kakaom i medom i miksajte dok smesa ne postane mekana i kremasta. Služiti odmah!

Možete se, ako želite, igrati sa ukusima: dodati seckanu čokoladu, jagode ili maline, malo ruma, možda naseckati sveži ananas?

Uživajte i pratite me na mom putovanju kroz život bez šećera. Za sada...Ako neko želi da mi se pridruži, neka to učini DANAS, ovde i sada, sa mnom. Neće biti lako, ali će biti lepo. Garantujem. Možemo zajedno deliti iskustva, recepte, savete, podržavati se, učiti, grešiti. Život bez šećera je moguć. Ništa nećete propustiti niti izgubiti, sem možda nekoliko kilograma, a mnoge žene tvrde da su se izbacivanjem šećera iz ishrane podmladile. Ova jedna mala promena nam može promeniti život. Ja sam uvek za promene. A vi?  Da li ste spremni da se odreknete šećera?

(slike sa pinterest)