Kada poludim

Nemam ništa protiv seksa, iako sam u suštini, duboko u sebi, velika puritanka. Ipak, seks je zdrav, seks prija i najbolji je kada postoji ljubav i poverenje, iza zatvorenih vrata i...prozora. Zaista, nemam ništa protiv toga da dvoje mladih ljudi vode ljubav (a, ne rat, mada u ovom slučaju ima i jednog i drugog), ali ono što zaista ne podnosim  su ljudi, koji iz čiste necivilizovanosti i nepoštovanja prema drugima, misle da svi moraju da ih slušaju  dok to rade.
I tako, juče sa se posvađala sa mojim mlađim komšijom, siledžijom koji redovno maltretira roditelje  i svoju devojku. Dranje, urlanje, vika i dreka. Ako se ne seksaju,oni se uglavnom svađaju, biju i lome stvari. OK, to im se sviđa, to ih "pali" (?), ali da li su moja deca dužna da slušaju divljačke urlike i vrištanje i da se pritom jako stide pred svojom mamom? Moje komšije to vole da rade uz otvoreni prozor i to uvek nekako u vreme sieste, kada je najveća tišina, kada ljudi odmaraju, kada su deca u svojim sobama i rade domaći ili se igraju. Prvo se biju, a onda se... "vole"! Nekoliko puta sam morala zatvarati prozore i puštati muziku, kako se moja deca ne bi sablažnjavala. To je jedna veoma nezgodna situacija u kojoj sam se našla mnogo puta. Isuviše mnogo puta. Međutim, nije samo seks u pitanju. Zbog velike buke i dreke sam se toliko uznemirila i uplašila da sam jednom  morala pozvati miliciju, jer sam se bojala za život devojke u pitanju. Dotični siledžija, taj iznervirani i "hrabri", nabildovani naduvenko koji tuče žene je je  ubrzo pre  toga odleteo negde kolima. Iz nekog meni nepoznatog razloga, ta devojka se stalno vraća i iznova trpi maltretiranje. Milicija se nikada nije pojavila. Možda i jeste, samo ga nisu našli u stanu. A, devojka? Ona ga, kao i njegovi roditelji, verovatno, štiti. Možda joj je blam. Možda se plaši. Možda...me ne zanima, da budem iskrena.
Ne volim kada ljudi u meni probude divljaka, ali ovoga puta se nisam suzdržala. Iz kuće pored, sa širom otvorenim prozorom, ponovo je krenulo dranje i stenjanje- pornografska predstava bez slike za ceo komšiluk. Bez sramote, bez pardona. Videvši koliko je mojoj starijoj kćeri bilo neprijatno, osetivši se maltetirano i ugroženo, jer mi je narušen mir u sopstvenom domu, umesto da zatvorim prozor izašla sam na prozor i krenula sa paljbom. Nisam birala reči i trudila sam se da ovoga puta i mene  ceo komšiluk čuje. ΜΑΛΑΚΕΣ ΚΑΙ ΑΠΟΛΙΤΙΣΤΟΙ !!!! (sa trunčicom manje griže savesti psujem na grčkom, ovo "malakes" ne znači "mekano" kao što tvrdi google translate ). Sa druge strane su se čule psovke na moj račun, ništa neočikivano s obzirom na to o kakvoj se osobi radi, ja, sva nakostrešena i spremna za svađu, sam čekala hrabru muškarčinu da mi se suprostavi. Umesto toga, zalupio je prozor najjače što je mogao i sakrio se u svoju mačo-jazbinu slabića, da dovrši "posao" za koji sigurna sam, nije posebno nadaren.  Bilo mi je krivo što sam se uopšte našla u takvoj situaciji, što je moralo da dođe do toga. Bilo mi je krivo što su moje devojčice čule svoju mamu kako besno psuje. Žalosno je što fini i vaspitani ljudi uvek moraju da trpe bahatost drugih.
Neće me čuditi ako jednoga jutra nađemo naš auto izgreban ili da ga zateknem sa probušenim gumama. Tako to rade pokvarenjaci i kukavice. Verujem da ovi ljudi nisu osetili sramotu ili blam, njima je sve dozvoljeno i niko ih nikada ne dira, a kada im se neko suprostavi oni jednostavno pobesne i krenu da psuju.  Mene više ništa ne iznenađuje, ono što je tragično je činjenica da nenormalni i necivilizovani ljudi u meni bude agresiju, kvare mi mir i raspoloženje. To je deo života i to se nikada neće promeniti. Međutim, često se pitam: kako ostati normalan u nenormalnoj sredini? Dokle i da li se treba sklanjati siledžijama u svakom smislu? Naravno, tu se postavljaju i sledeća pitanja: zbog čega ona devojka trpi batine i maltretiranje? Zbog čega ona i dalje spava sa njim? Zbog čega niko ništa ne preduzima? Zašto niko sem mene u komšiluku ne reaguje? Zbog čega su ljudi takve pič**?

Krambl sa voćem

Moji roditelji su tamo negde sedamdesetih živeli nekoliko godina u Kanadi gde sam i ja rođena. Družili su se sa ljudima iz celoga sveta, a mamine koleginice i prijateljice bile su žene različitih nacionalosti i kulturnih pozadina. Sećam se kako mi je pričala kada su se često jedna drugoj kuvale svoja nacionalna jela; jednoj mladoj ženi koja je odrasla u Pirotu u jednoj sasvim drugačijoj sredini, sve to je bilo jako egzotično i novo. Zato, čak i onda kada smo se vratili u tadašnju Jugoslaviju iz mamine kuhinje su često dopirao miris karija, pirinča sa povrćem po uzoru na kineski "fried rice", mac &cheese, banana bread, a naročito je volela da pravi engleske "pudinge" (u engleskoj je to reč za dezert) tipa crumble i trifle. Posebno je volela bilo šta...englesko, preko čaja, Šerloka Holmsa  do Princeze Dajane. Volela je da sprema klasična engleska jela, naročito pečeno meso sa grejvi sosom i jorkširskim pudingom sa strane. Moja majka nikada nije bila snob, naprotiv, nju su uvek karakterisali jednostavnost, skromnost i pristupačnost, mislim da je tim jelima pokušavala nekako ponovo da proživi te divne godine koje je provela u Kanadi. Nikada nije prestala da žudi za tim vremenima. Kada je naišla velika kriza u našoj zemlji, njena kreativnost i inventivnost u kuhinji su se ograničile na pokušaj da od ničega napravi nešto, njena kuhinja i njena jela nikada više nisu bila ista. Sve se pretvorilo u puko preživljavanje i pokušaj da nekako izađeš na kraj i prehraniš porodicu. Prošlo je mnogo godina dok nije ponovo krenula da pravi svoja čuvena, internacionalna jela, da gosti i hrani sebi drage ljude. Zajedno smo otkrile Najdželu i Džejmija, isprobavale nove recepte i podsećale se na one stare. Listajuće te kuvare, čitajući gastro blogove, sve više i više sam  uviđala koliko je moja mama nekada bila "ispred svog vremena".
Svi voćni dezerti koje spremam su po uzoru na one koje je nekada spremala za nas moja mama. Krambl je jedan od njih: uglavnom ga je spremala vikendom sa našim voćem iz voćnaka, služila ga sa sladoledom od vanile odmah posle ručka, napolju u bašti,pod senkom oraha.Ako tražite elegantni, estetski primamljiv desert...krambl neće zadovoljiti te kriterijume. Pomalo neugledan, a ipak neodoljivo rustičan, ovaj dezert ispunjava sve moje kriterijume, a njih već znate: brzo, lako i ukusno.  Slatki hrskavi toping u kombinaciji sa vrelim,  kiselkastim voćnim sirupom preko koga se preliva blago istopljeni vanilasti sladoled. Pa, šta tu ima da se ne voli? Ja lično preferiram krambl bez sladoleda, on ublažava kiselkastost voća, a ja jako volim kisele ukuse. Ipak, preporučujem da probate ovaj desert baš sa sladoledom. Ne znam ni sama koliko puta u toku godine ga pravim, naročito leti kada je ponuda voća najveća. Postoji više recepata, ali je uvek pravim Najdželin iz knjige "Nigella Express" koji sam adaptirala mom ukusu. Što se tiče kombinacije voća, tu možete da se igrate. Kombinacije koje savršeno idu zajedno su sledeće:

Samo jabuke
Jabuke i kupine
Jabuke i šljive
Jabuke i jagode
Šumsko voće (jagode, maline, kupine, borovnice...)
Kajsije ili kajsije u kombinaciji sa višnjama
Višnje i šumsko voće
Višnje i šljive
Kruške, jabuke i višnje
Šljive, kajsije i breskve

Krambl sa voćem

(za 4 porcije i da ne ostane za sutra)

Ja sam ovog vikenda spremila krambl sa šumskim voćem, vi možete napraviti vašu kombinaciju.

Za hrskavi toping:

100 grama brašna

1/2 kašičice praška za pecivo

50 grama hladnog maslaca sečen na male kockice

3 supene kašike žutog šećera

Pomešajte u činiji brašno i prašak za pecivo. Dodajte kockice putera i rukama trljajte puter u brašno dok ne dobijete smesu koja liči na krupniji pesak. Dodajte šećer i promešajte. Sipajte smesu u kesu i stavite je u zamrzivač. To će zagarantovati  hrskavost.

Što se tiče voća, ja sam koristila količinu od 250 grama, ali možete slobodno staviti više voća, do 500 grama, sve zavisi od ukusa.

250 grama šumskog voća

2 kašičice skrobnog brašna

2 kašike šećera (ukoliko je voće dosta kiselo, možete staviti više šećera)

1 kašika maslaca

Zagrejte rernu na oko 200 stepeni C. Manju vatrostalnu posudu kapaciteta 1 l podmažite  maslacem. Naređajte u nju voće koje ste promešali sa skrobnim brašnom i šećerom. Rasporedite maslac preko voća. Prekrijte voće smesom od brašna koje se ohladilo u zamrzivaču . Pecite krambl oko 25-30 minuta, sve dok ne dobije zlatno smeđu boju. Služite toplo sa kuglom sladoleda od vanile.

Prijatno!

Kako da pomognu Srbi koji žive u Grčkoj

Dobila sam nekoliko poziva od prijatelja i poznanika Srba koji žive u Grčkoj i koji su izrazili negodovanje zbog visokih bankarskih provizija, a žele da pomognu, makar minimalno.  Iako ne znam ništa o bankarstvu, smatram da su dotične krvožedne banke mogu makar onda kada se novac daje u humanitarne svrhe da ukinu svoje  provizije. Naravno, a gde bi tu bilo koristi za njih? Srećom, naša Ambasada u Atini ima rešenje i za to. Da bi se izbegla provizija pomoć se može pružiti preko naše Ambasade u Atini. Ljudi u ambasadi su neverovatno fini,  uljudni i od poverenja. Takođe, svi oni koji su u Atini ili žive blizu nje mogu odneti i prikupljenu materijalnu pomoć u vidu robe. Evo instrukcija za sve naše ljude koji žive u Grčkoj, za njihove prijatelje i poznanike, zemljake i Grke koji žele da pomognu. Poslednji post koji su neki glumeću moju savest i krijući se iza anonimnosti dosta iskritikovali kao "nepodoban" sam sklonila. Takođe, predloženo mi je da više ne pišem blog, što se neće u skorije vreme desiti. Tu sam da ostanem. Hvala i čuvajte se.

FINANSIJSKA HUMANITARNA POMOĆ ZA ŽRTVE POPLAVA U SRBIJI - broj namenskog računa

U cilju izbegavanja visokih bankarskih provizija i radi prikupljanja finansijske pomoći u lokalnoj valuti, otvoren je zajednički namenski račun Ambasade u Atini i Generalnog konzulata u Solunu, na koji će se primati donacije za saniranje posledica elementarnih nepogoda u Republici Srbiji. Instrukcije za uplate su sledeće: Primalac: Embassy of the Republic of Serbia Banka: Alpha Bank AE Athens Broj računa: 112 00 2002 021470 IBAN: GR43 0140 1120 1120 0200 2021 470 BIC: CRBAGRAAXXX Ambasada unapred zahvaljuje svima koji u ovim teškim trenucima žele da pomognu Srbiji i njeni građanima.

HITNE POTREBE CRVENOG KRSTA R. SRBIJE POVODOM POPLAVA U SRBIJI

Crveni krst Republike Srbije je obavestio da mu je u ovom trenutku najpotrebnije sledeće: - dušeci - posteljina, jorgani, ćebad - kreveti na rasklapanje - pelene za decu i odrasle - flaširana voda - konzervirana hrana - sredstva za higijenu (sapun, toalet-papir, papirni ubrusi, vlažne maramice, higijenski ulošci, četkice za zube, zubne paste...) - "Asepsol" oznake 5P - gumene čizme Za one koji su zainteresovani da doniraju pomoć u materijalnom vidu, odnosno u robi, prikupljanje će biti organizovano svakog dana u Ambasadi Republike Srbije u Atini (Vas. Sofias 106, 115 27), uz molbu da telefonom (+30 210 777 4430) najavite dopremanje pomoći, kao i u skladištu grčkog Crvenog krsta (adresa: Astrous 111-113, Kolonos, Atina; kontakt osoba g-đa Natali Kampuropulu, tel: 210 5147300, mob. 6982860301), svakog radnog dana 09,00-15,00 časova i subotom 09,00-13,00 časova.  Za dodatne informacije mozete se obratiti Ambasadi Republike Srbije u Atini na gore navedene telefone. Ambasada unapred zahvaljuje svima koji u ovim teškim trenucima žele da pomognu Srbiji i njenim građanima.

DONACIJE ZA SANIRANJE POSLEDICA KATASTROFALNIH POPLAVA U SRBIJI

Povodom interesovanja članova naše dijaspore o proceduri doniranja humanitarne pomoći u robi (voda za piće, ćebad, lekovi, pelene, konzervirana hrana, medicinska pomagala, hrana za bebe, mleko u prahu, sredstva za dezinfekciju i dr), obaveštavamo da јe uvoz oslobođen plaćanja carine i ostalih dažbina, ali se roba može uvoziti samo ukoliko ispunjava uslove za stavljanje u promet, odnosno za upotrebu na domaćem tržištu. Za one koji su zainteresovani da doniraju pomoć u materijalnom vidu, odnosno u robi, u saradnji Ambasade Republike Srbije u Atini i Crvenog krsta R. Grčke biće organizovano prikupljanje pomoći svakog dana u Ambasadi Republike Srbije u Atini (Vas. Sofias 106, 115 27), uz molbu da telefonom (+30 210 777 4430) najavite dopremanje pomoći, kao i u skladištu grčkog Crvenog krsta (adresa: Astrous 111-113, Kolonos, Atina; kontakt osoba g-đa Natali Kampuropulu, tel: 210 5147300, mob. 6982860301), svakog radnog dana 09,00-15,00 časova i subotom 09,00-13,00 časova.  Roba za koјu je potrebna zdravstvena, veterinarska, ekološka ili fitopatološka kontrola ili kontrola kvaliteta može se uvoziti samo ukoliko ispunjava uslove. Imajući u vidu zakonske propise i proceduru, napominjemo da donacije u vidu lekova i medicinskih sredstava od strane fizičkih lica nisu prihvatljive. Sve informacije o potencijalnim donacijama u lekovima i medicinskoj opremi možete dobiti na telefone +38111 3614-666 i +38111 3616-257, kao i putem e-mejla lekovi@zdravlje.gov.rs. Apelujemo da svi zainteresovani pojedinci i pravna lica, ukoliko su u mogućnosti, a zbog činjenice da se potrebe za određenim vrstama robe menjaju, humanitarnu pomoć upućuju u novcu. Za dodatne informacije mozete se obratiti Ambasadi Republike Srbije u Atini na gore navedene telefone. Ambasada unapred zahvaljuje svima koji u ovim teškim trenucima žele da pomognu Srbiji i njenim građanima.

Vikend iza mene

Sati i sati uz TV slušajuću vesti o poplavama u Srbiji, mojoj domovini,zemlji u kojoj sam odrasla i koju sam napustila pre skoro 10 godina, njegov zagraljaj dok sam plakala i suze u njegovim očima dok je pratio novosti sa mnom, "mama šta ti je?" i zbunjena majušna lica, "e, baš im je sada i to trebalo!", kaže on iskreno tužan, obećanje da ću sutradan u Crkvi zapaliti dve najveće sveće za sve ljude pogođene katastrofom, moja molitva da se narod vrati Bogu,  da se vrate sebi, jedni drugima, ponovo sati provedeni u kuhinji, spremanje kolača i pite sa sirom za Rukopoloženje, treba nahraniti 3 monaha, 2 đakona, dvojicu vladika i četvoricu pomagača, rano ustajanje, prelazak 80 km,  odlazak u Crkvu, divna, božanska, atmosfera, palim sveće kao što sam i obećala,  suze radosnice zbog našeg  novog đakona, brojanice i ikonice Bogorodice koje nam daje na poklon uz manastirske gurabije zamirisane ružinom vodicom, tope se u ustima, mirišu na manastir, čistimo crkvu  i uređujemo zbog venčanja koje je za nekoliko sati, odmor, kafa sa prijateljima, kolačići i pite, svako je doneo po nešto, spokojan osećaj pripadanja zajednici, ljubav, blagoslov, pomešani sa osećajem tuge i nasekiranosti, tamo gde sam nemam vesti o Srbiji, na grčkoj televiziji idu neke glupe serije, čekam da se vratim kući i upalim neki naš kanal kako bih nešto više saznala, putovanje nazad, sladoled obećan deci, napokon dom, umor, u torbi 2-3 gurabije umotane u foliju za sutrašnju jutarnju kafu, vesti o solidarnosti, velikom odazivu ljudi, ponovo suze koji su najgori saveznik umoru (ili obrnuto),spavanje na kauču, snovi o vodi, pokušavam u snu da spakujem za kratko vreme sve ono što mi je potrebno, jer moramo napustiti dom, budim se, gledam "Dinastiju", smejem se, opuštam mozak, ponovo spavam, sanjam vodu i blato, u snove ne verujem, sviće jutro, vruća gorka kafa, natušteno nebo, gurabije koje mirišu na detinjstvo, čitam "Nebesku Liturgiju" od Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića, deca nisu u školi, napolju je neobično mirno, ne sviđa mi se to, razmišljam o danima iza mene, zapisujem, nekako je turobno, teško, nadam se, sanjam, molim se...uvek ima Nade ako ima Ljubavi...

Budite bezbedni, volite se i čuvajte...

Ratatouille (ratatuj) na lakši način

Znam da se leto približava čim primetim na pijaci ljubičanstvenost plavog patlidžana i gomilu tikvica na tezgama sa sve cvetom na vrhu. Jeste da je još uvek rano za njih, njihova slast i zrelost je potpuna tokom vrelog leta, ali posle duge, hladne i kišovite zime meni je bilo potrebno prevremeno leto i sunce makar u tanjiru. Bosiljak je tek počeo da zeleni i miriše, a bez njega je za mene ratatouille  nezamisliv, kao i većina letnjih jela koja u sebi sadrže paradajz. Pravi pravcati, klasični, francuski ratatouille se sprema maaaalo drugačije, ovo je neka lakša, ali veoma ukusna verzija, dosta liči na grčku varijantu ovog jela. Ovo je jedno od najomiljenijih jela moje starije kćeri. U Grčkoj ga često spremaju domaćice pod imenom turlu. Reč je turskog porekla i mogla bi se prevesti kao papazjanija, masa, mešavina svega i svačega. Meni je ipak draži francuski naziv. Ratatouille je najukusniji sledećeg dana, i to bez zagrevanja na sobnoj temperaturi. Fino ide kao dodatak mesu, uz hleb sa hrskavom koricom i robustnim crnim vinom. Ja ga uglavnom spremam kao posno jelo. Pa, da krenemo:

Ratatouille na lakši način

Potrebno vam je:

1/3 šolje maslinovog ulja
5 čena naseckanog belog luka
2 veća naseckana crna luka
2 crvene paprike seckane
6 veća paradajza koji ste oljuštili i naseckali (može se koristiti i oko 700 ml paradajza u tetrapaku ili ista količina naseckanog paradajza u konzervi)
3 srednja plava patlidžana seckan na kolutove (400 grama)
3 tikvice srednje veličine seckane na kolutove (700 grama)
1/4 šolje seckanog svežeg peršuna
1/4 šolje seckanog svežeg bosiljka
6-8 grančica majčine dušice (timijan) ili puna kašičica suvog začina
2 kašičice soli (ili po ukusu)
Biber

1. Zagrejte ulje u šerpi sa debelim dnom i propržite beli luk dok ne krene da menja boju. Pazite da ne izgori.

2. Smanjite vatru, dodajte luk i crvenu papriku (ono zeleno na slici je mladi luk koji sam imala pri ruci i dodala u jelo, vi to možete izostaviti).

Moj patlidžan je bio prilično veliki pa sam ga umesto na kolutove isekla malo drugačije.

3. Dodajte paradajz, poklopite šerpu i kuvajte nekoliko minuta dok paradajz ne ispusti dosta tečnosti. Ukoliko koristite paradajz iz tetrapaka, kuvajte oko 5 minuta na tihoj vatri i dodajte pola do jedne šolje vruće vode.

4. Dodajte patlidžan, tikvice, peršun, bosiljak, majčinu dušicu, so i biber. Poklopite šerpu i kuvajte na tihoj vatri oko 30 minuta, slobodno povremeno dodajte malo vrele vode ukoliko paradajz krene da se "hvata" za šerpu.

5. Otvorite šerpu i pustite da ispari višak tečnosti. Dodajte so ili biber ukoliko je potrebno. Služite.

Prijatno!

Pekarica

8 sati u kuhinji za jednu jako važnu i posebnu priliku. O njoj ću drugi put, a možda i neću, jer je mnogo važna, lična i posebna. Ne, nije Evrovizija. Za sada, za vas, za vašu maštu i inspiraciju, ovo su: Kiš Loren, francuski kolač sa limunom, keksići sa komadićima čokolade (chocolate chip cookies), pita sa sirom i kremom od griza i black bottom cupcakes, spakovani (skoro) i spremni za transport.

Trenutno sam ja jedna jako srećna i  umorna žena. Čeka me topla kupka i opuštanje pred veliki dan...(izuzimam peglanje i kupanje dece). Želim vam divan vikend, lepo se odmorite i uživajte. A, recepti? Biće i njih. Ništa od ovoga nije teško niti  skupo, znate vi već mene.

Umesto Instagrama

Današnji mali za vas dosadni i potpuno nevažni detalji zabeleženi mojim fotoaparatom u pokušaju da postignem Instagram efekat fotki koje inače mnogo volim da gledam.

Blitva spremna za kuvanje.

  Ne tako dobre jagode koje inače kupujem svakoga dana. Neće da se bace.

Elpida i jagoda.

 Posađeni pokuljeni bosiljak koji čekam da živne.

   "Ne znam kako se zove" cveće u našoj bašti. Boja je predivna.

Jelo od blitve i pirinča i rendana šargarepa kao salata za današnji posni ručak. 

Ponedeljak jedne domaćice 5/5/14

Hej, draguljice! Kako ste proveli vikend? Čini mi se da postaje pravilo činjenica da je vikendom gotovo uvek vreme krajnje šugavo, a čim osvane radni ponedeljak ono se najednom popravi. Kakav bedak! Maj smo dočekali sa suncem,a onda su već sledeće dana krenule kiše, vlaga koja ti je prodire u kosti i užasna dosada i nemir zbog vikenda provedenog unutra, u kući, uz TV sa decom koja ne znaju šta će sa sobom.

Spremala sa utešna karbonara da ugreje naša neutešna srca (kako volim da dramatizujem), losos u foliji, u trenutcima neviđene lenjosti naručeni su suvlaki iz komšijske pečenjare, lupala se pavlaka za jagode u šećeru i balsamiko sirćetu, pravile su se galete (vafle) sa testom od kvasca za užinu i doručak, gledali su se filmovi ("Pisma Juliji" po ko zna koji put),  serije i Sarah la Fontaine. Ah,kako smo se samo smejale gledajući "Dinastiju" i grickajući vruće galete! 

Kao što rekoh, osvanulo je sunčano jutro,savršeno je vreme za završavanje poslova po bankama i za čekanje u redu  kako bih platila račune. Radije bih blejala u nekom kafiću, na suncu, sa prijateljicom, da pokažem moju sveže (sada ne tako "sveže") isfeniranu kosu.  Entuzijastično sam se nadala da ću ovog vikenda imati priliku da se njome šepurim i ispijam kafu na plaži sa društvom dok bi se deca igrala na suncu. Mućak.  Kosa je usled vlage i užasa počela tvrdoglavo da  vraća svoju prirodnu formu i glatki, ravni pramenovi polako se uvijaju i vraćaju u prvobitno stanje. Oh, well...
Evo današnje užine moje mlađe kćeri: galete, krekeri sa malo kačkavalja, jagodice i banana. U poslednje vreme je deci malo opao apetit, pa se trudim da im  "ulepšam" hranu i inspirišem ih da...jedu. Verujem da su i deci dosadile kiše i šugavo vreme, treba im sunce, trčanje u parku, plaža, prilika da se  istrče, oznoje i umore kako bi i jele.

Ako nisi za sebe, nisi ni za druge, barem tako kažu. I u pravu su. Volim da ugađam sebi, isto onako kao što volim da ugađam drugima. Mirisni,zdravi i sveži doručak, "Last man standing" serija uz koju se sama, kao ludača smejem, i vruća kafa. Taj mali ritual mi je potreban pred početak jurnjave u vidu: nameštanja kreveta, pranje šerpi (uvek ih ostavim za sledeći dan), puštanje mašine,blogovanje,  peglanje onoga što se preko vikenda osušilo, usisavanje, izlazak u kupovinu, računi, banka, odlazak do obdaništa kako bih pokupila malenu, ručak, sađenje bosiljka koji sam kupila na pijaci, a to su samo poslovi koje moram obaviti u toku prepodneva. Ne žalim se, samo kažem.

Drvo limuna u dvorištu uporno daje plodove, ne prestajem da se čudim i divim zelenilu i drveću kojim sa okružena. Kada smo se pre više od 5 godina doselili na Peloponez nisam krila svoje oduševljenje pomorandžama i limunima koji su viseli sa drveća, a evo, i dan danas ne prestajem da se radujem i čudim, da sve to doživljavam kao  neku čistu "egzotiku", kao ostvarenje sna.

Želim vam lepu i uspešnu radnu nedelju. Nadam se da će nam ona svima nama doneti malo više sunca, više razloga za radovanje, izlaženje u prirodu i druženje.

Prvi dan maja pod suncem Peloponeza i jedna zalutala užina