Domaće i kupovno (malo o mojoj organizaciji)

Ako me ikada zatvore u ludnicu, to neće biti zbog veša koji se neprestano gomila, to neće biti zbog nesanice i lošeg varenja, to neće biti zbog domaćih zadataka, brisanja prašine i nameštanja kreveta, ne, razlog mog ludila će biti nešto sasvim drugo, biće to njihovo konstantno grickanje, mljackanje i večito pitanje: "A, šta ćemo da jedemo?". Od njega mi se diže kosa na glavi, naročito za vreme raspusta kada im je inače najviše dosadno, jer zadovoljavanje njihovih apetita i potreba ne uključuje samo pripremu, seckanje, kuvanje, pečenje, mazanje na hleb, uključuje i pravljanje lista bez kojih bih bila kao slepac, odlazak u supermarket, kupovinu, ređanje, pripremu, a zatim čišćenje, skupljanje mrva, pranje sudova, šerpi i tiganja. E, vidite, ako hoćete da grickate i ako ste stalno gladne, slobodno se same poslužite, a da bi mamina glava barem jednom dnevno bila mirna, pomirila sam se tim da njihov obrok ne mora biti super zdrav ili napravljen mojim rukama, zato je snack vrlo često sendvič sa hlebom za tost, keks sendviči sa Merendom (grčki Eurocrem) ili neka druga glupost koju mogu pronaći u ormanu u kuhinji. I to sve mogu napraviti same bez mog uplitanja. U tome je i stvar -moje neuplitanje, jer ako me još jednom budu pitale "šta ima za jelo" mislim da ću početi da vrištim!

Ovo je jedan od mojih mnogih statusa na facebook stranici bloga i koliko mi je poznato, puno majki mogu da se poistovete sa mnom. Postojao je jedan period u mojoj karijeri mame kada sam možda previše insistirala na tome da sve što moja deca jedu bude domaće. Tada sam puna entuzijazma mesila hleb, keks, kolače, pecivo, kuvala svakoga dana drugo jelo. Mene to nije zamaralo, deca su bila dovoljno velika i nezavisna, pa sam u svemu tome beskrajno uživala, ali sa dolaskom  bebe u naš život, moje obaveze su sada brojnije, deca su zahtevnija po pitanju aktivnosti i škole, muž je i dalje jako zauzet poslom, a ja jednostavno moram da pronalazim načine da sebi olakšam život, da uštedim na vremenu i živcima. Kao što sam već spomenula u jednom u prethodnih postova, više ne kuvam svakoga dana. U toku nedelje izdvojim nekoliko sati da obavim više stvari odjednom, to znači da na primer vikendom možda provedem puno vremena u kuhinji pripremajući stvari koje će mi u toku nedelje olakšati svakodnevicu.  Objasniću da bi vam bilo jasnije:

~ Na pijacu idem subotom. Kupim povrće i voće za celu nedelju. Oko pijace se nalaze i brojne mesare u kojima kupim i meso, ono koje mi izgleda najbolje i koje ide uz povrće koje sam kupila na pijaci. Zimi najčešće kupujem povrće kao što su šargarepa, krompir, brokoli, cvekla, praziluk, celer. Sa ovim povrćem uglavnom volim da spremim nešto toplo i utešno. Naravno, od istog povrća pravim sveže i ukusne salate.
 Ovog vikenda sam kupila junetinu koju sam skuvala sa povrćem.

Od ovog jela jedemo čak dva, ponekad i tri puta: prvog dana meso i povrće sa puterom ili maslinovim uljem, bujon ocedim i koristim kao bazu za neko drugo jelo: skuvam u njemu pirinač ili neku finu testeninu. Povrće i meso koje ostane iskoristim za čorbu. Meso najpre skuvam sa mnogo peršuna, stavim celer, šargarepu, belu luk, luk( nabodem nekoliko karanfilića), praziluk, biber, malo solu. Kada se skuva meso izvadim ga i u vodi u kojoj se kuvalo stavim krompir, šargarepu, tikvice i kupus. Kuvam dok povrće ne omekša. To isto činim i sa piletinom. Za mene je ovo jako praktično s obzirom na to da ne moram za bebca spremati odvojeno. 

Ne zazirem od smrznutih stvari. U poslednje vreme kupujem i smrznute, očišćenje riblje filete koje na brzinu ispržim ili od njih napravim čorbu. Postupak je isti: povrće, začini, riba, malo soka od limuna.  Bam. Gotovo.

Nabavim sveža jaja za razne kolače i đakonije koje spremim vikendom kako bih preko nedelje imala šta da im dajem "kao slatko", za užinu ili doručak. Jaja uvek imam pri ruci za brzinski ručak. Kuvana jaja, omleti, jaja "na oko", jako često se nalaze na jelovniku u našem domu.

Vikendom napravim i nešto od mlevenog mesa: hamburgere ili ćufte. zamešamo mleveno meso, oblikujemo ga i stavimo u zamrzivač. Vadimo ih, hamburgere pečemo, a od ćufti pravim grčku čorbu sa sosom od jaja i limuna.

~ Od jednog dela voća skuvam kompot za bebu. Stavim jabuke, kruške, dinstam ih na krako na puteru, dodam malo vode i  prokuvam. To jede uglavnom kao užinicu posle večere ili popodne posle ručka. Smestim u staklenu činiju, stavim u frižider i vadim po potrebi.

~ Imam mini-pekaru koja mi spašava život. Preporučujem je svim srcem. Stavim sastojke u nju i pustim program za testo. Kada se testo umesi i nadođe, oblikujem ga i pečem. Napravim uglavnom dva velika curekija (slatki, mlečni hleb) ili hlebčiće punjene pralinom. Za to mi nije potrebno više od 10 ak minuta, ako ne uzmemo u obzir deo koji obavlja mašina i samo pečenje. Kada se ohladi, isečem ga, stavim u činiju sa poklopcem da bude lakše za decu da se sama posluže. To jedu preko nedelje za doručak ili nose u školu kao užinu.

~ "Mama, hoću nešto slatko", još jedna rečenica koja me izluđuje. Da ne bi ormarić bio prepun keksića i čokolade, vikendom umesim neki brzinski kolač, kupim gotove kreme karamel, jogurtiće, pralinu za mazanje, mleko za palačinke koje obavezno pravimo makar jednom nedeljno, Verujte mi, do sledećeg vikenda sve ono što sam umesila ili kupila se pojede!

Ovaj kolač je apsolutni čokoladni raj, brzo se pravi i toliko je lak da ga mogu napraviti čak i oni koji nemaju skoro nikakvog iskustva u kuhinji. Za njega vam nije potreban čak ni mikser! Vredan je rođendana, večerinke sa društvom, užine za decu. Svestran je, a preukusan. Dok mi se nešto drugo krčka na šporetu, smutim ga na brzinu da nam se nađe u toke nedelje kao dezert. Prošle nedelje sam ga napravila čak dva puta!

Čokoladni kolač

200 grama kvalitetne čokolade za kuvanje

100 grama putera (ne margarina) + malo putera za podmazivanje

3 jaja

50 grama brašna

100 grama šećera u prahu

Postupak:

Zagrejte rernu na 180 stepeni C.

 U šerpici istopite čokoladu zajedno sa puterom. Neka se smesa prohladi (ne sme nikako biti vruća).  Dodati u nju jaja, promešati dobro, zatim dodati šećer i brašno. Promešati.

Pobrašniti kalup (ja pečem u okrugloj tepsiji prečnika nekih 23 cm) i peći 20 minuta. Čak i ako vam kolač izgleda kao da nije dovoljno pečen, ne brinite, takav i treba da bude.

Ostavite da se kolač potpuno ohladi pre vađenja iz kalupa.

~ Nemam nikakav problem sa pekarama ukoliko ono što prave koliko-toliko liči na domaće. Moja deca vole kroasane sa čokoladom, ali ja jednostavno ni za živu glavu ne kupujem one tipa 7days koji se mogu naći u supermarketima. Meni su lično odvratni, preslatki i ostavljaju neki čudan, veštački ukus u ustima.  Zato u obližnjoj pekarici im kupujem "domaće" kroasane koje čuvam u zatvorenoj kutiji. Pravljenje domaćih kroasana iziskuje mnogo vremena i truda, a mislim da je to nešto što mogu da izbegnem. To im je dezert uz toplu čokoladu, deo užine za školu ili brzinski doručak pred školu.

~ Hleb tost je moranje u našem domu. Nerado ga kupujem, ali mi spašava život. Znam da je prepun aditiva, ali  šta nije? Od njega pravim tost, prženice, a za decu s obzirom da je već sečen je lako da same naprave svoj sendvič bez mog mešanja. Što se mene tiče, to je dovoljan razlog da gotovi hleb tost u kesi ne izbegavam. Moram da priznam da ću možda pokušati da u mini-pekari napravim domaći hleb tost. Ne garantujem da će mi to postati navika. 

Kao što vidite, kod nas je kombinovano; malo gotovo (kupljeno), malo domaće. Postoje dani kada se malo previše umorim ili opteretim dok ne sve ne kupim i ne spremim, međutim to mi preko nedelje uštedi dosta vremena i truda, opuštenija sam i mogu svoje vreme da iskoristim za nešto drugo. Podgrejem ovo, dodam ono, domaći dezert, kupljeni, sve to bez osećanja krivice. 

Volela bih da čujem to kako se vi organizujete preko nedelje. Naročito me zanima kako to čine zaposlene majke. Kada su u pitanju saveti i prečice uvek sam spremna da saslušam i naučim nešto novo.

Puno vas ljubim i pozdravljam do sledećeg puta!