Nesigurnosti i brbljanje jedne mame

Suočavam se svojim nesigurnostima od trenutka kada se pogledam u ogledalo. Lice i telo puno nesavršenosti koje sa godinama kao da postaju sve izraženije. Nikakva šminka, frizura niti garderoba ne mogu vratiti vreme unazad. Iskreno, mislim da zaista to i ne želim. Ne želim da sakrijem ništa. Neka se vide bore, sedih vlasi se ne plašim, ono što želim je da budem dobro iznutra, da rastem, da se menjam, da cvetam. Unutar sebe. Ono čemu stremim, čemu se nadam su mudrost, pamet i prihvatanje koje će se usaditi u meni sve dublje i dublje. Nadam se sposobnosti da ih prenesem onima kojima je ta mudrost potrebna. A, za mudrost je potrebna ljubav. Ljubavi nekako nema dovoljno, u meni, u ljudima, u svetu, svuda oko nas.
Kako? Kako se izboriti sa nesigurnostima? Kako ih pobediti?
Nikako. Jednostavno ih prihvatam. Hoću li ikada biti potpuno zadovoljna u svojoj koži,  hoću li ikada sve ono što radim biti dovoljno da se osećam kao da sam nešto važno postigla? Verovatno, ne, ali prihvatam sebe, opraštam sve mane i greške koje činim svakoga dana. Pred Bogom ređam svoje mane, bez oklevanja i straha, jer to sam ja, a On zna ko sam, zna šta mislim, zna svaku tajnu moga srca i pre nego što ih izgovorim.
I to je dovoljno. Nikome nisam potrebna savršena, a sigurno ne samoj sebi, jer kako ću naučiti, kako ću steći mudrost, kako drugačije mogu da rastem, da se razvijam, kako drugačije mogu pronaći način da budem bolja? Ne savršena, ali samo bolja. Ništa više od toga.

Nesigurnost koja se javlja kada upadnem u zamku upoređivanja sa drugima. Hoću li ikada naučiti da to izbegnem? Hoću li ikada prestati sebe da smatram gorom od drugih? I pitam se onda, a šta bi se desilo kada bih u trenutku upoređivanja sa drugima pogledala moje emocije u oči, otkrila ih sebi i bila potpuno iskrena? Šta osećam? Je li to ljubomora, zavist, mržnja? Šta? Oh, kako su strašna ta osećanja, ali više ih se ne bojim. Ne kinjim sebe zbog njih. Prihvatam ih, grlim svoju dušu i previjam joj rane sa ljubavlju koju samo ja sama sebi mogu da pružim: "budi ranjiva, budi iskrena, dušo moja, to si ti." Jedino priznanjem i suočavanjem  sa svojim nesigurnostima može doći do izlečenja.

I zato, volim nesigurne žene i majke, volim sve one koji sumnjaju sebe, volim iskrenost, volim suze, volim sve ono što je dokaz ranjivosti, ljudskosti, ženstvenosti. Volim osobe koje se ne plaše, jer najveća hrabrost od svih je priznati da grešimo, a velika je vrlina želeti, stremeti ka tome da budemo bolji. Neka nam je Bog na pomoći.

Zapečene tikvice sa jajima

Znam da ste skoro sve vi vične domaćice, takođe znam da je teško da je potreban recept za ovo jelo. Međutim, poznato vam je da na sve načine pokušavam sebi da olakšam život, naročito kada se radi o kuvanju. Moja deca jako vole tikvice, tako da leti kada ih ima najviše i kada su najslađe, umem često da im pravim "pljeskavice" od tikvica koje su ništa drugo do rendane tikvice sa jajima koje vadim kašikom i pržim na ulju. Danas sam to imala u planu, ali, eto nije bilo dovoljno vremena niti raspoloženja za stajanjem nad tiganjem i prženjem. Istina je da mi pržena hrana uglavnom nije omiljena i trudim se da je izbegavam.  Zbog toga se reših na brzu varijantu ovog jela koju mi je odavno pokazala moja drugarica i kumica Bilja.

Uglavnom na jednu tikvicu ide jedno jaje. Ja sam danas upotrebila jedno više, jer su jaja koja sam imala prilično mala. Izrendajte tikvice (ja ih čak i ne ljuštim) u veliku činiju, posolite ih i ostavite da odstoje nekoliko minuta. Iscedite tikvice od viška vode rukama i stavite ih u drugu činiju, dodajte jaja, malo brašna, mleka, rendani parmezan (sir ili bilo koji kačkavalj, po želji) i sve lepo promešajte.U suštini, ja koristim odokativnu metodu. Možete dodati kao začin origano, peršun, mentu, šta god vam se sviđa.

Možete koristiti veći ili manji pleh koji ćete prethodno podmazati. Što je veći pleh to će smesa kada se ispeče biti tanja i naravno, trebaće joj manje vremena da se ispeče.

Zagrejte rernu na nekih 180 stepeni C. Pecite polako dok se tikvice lepo ne zapeku i ne dobiju finu, smeđu boju.

Ovako zapečene tikvice služim sa feta sirom, krastavcem i paradajzom, uz fin domaći hleb koji pravim u mini-pekari.

 

Ništa posebno, a opet, lako je, ukusno i zdravo, zar ne?

U susret haotičnoj nedelji (samo neka vikend prođe mirno)

Reših danas da napišem post koji obično pišem ponedeljkom u rubrici "Ponedeljak jedne domaćice". Međutim, sledeća nedelja će biti toliko haotična i preupuna obaveza da  ne znam da li ću imati vremena da uopšte svratim na blog. Zapitala sam se da li je možda bolje da naš nedeljni jelovnik\plan obroka delim sa vama petkom, jer inače svoj plan sastavljam uglavnom petkom pred subotnju pijacu, a i pomislih da možda i vi tako imate vremena da se bolje pripremite ukoliko vam se dopadne neka moja ideja.

Od sledećeg ponedeljka život će postati ludnica: muž će imati svakog drugog dana dežurstva, iako se deci završava škola, tu su priredbe, Eleni polaže klavir, ima završavne treninge, takođe vrlo uskoro devojčice će na par nedelja otići u letnji sportski kamp. Tokom sledeće nedelje moramo naći nove kupaće kostime i sve ostalo što moraju poneti sa sobom, imaću mnogo pranja, peglanja i pakovanja. Dodajte na sve to zakazano kod pedijatra, zubara, šišanje pred odlazak u letnji kamp. Već sam se preznojila.

Kada sam koliko-toliko organizovana, makar kada su u pitanju obroci, onda mi sve nekako protekne lakše. Sledeće nedelje ćemo dva dana ćemo jesti ostatke od prepthodnih dana(toliko o raznovrsnosti), a pošto na dežurstvima lekarima nije obezbeđen obrok, moj muž će morati doručak, ručak i večeru nositi od kuće.


Plan za sledeću nedelju i vikend izgleda otprilike ovako:


Subota: piletina sa pirinčem i povrćem. moja deca vole sve to preliju kiselom pavlakom.

Nedelja: "pljeskavice" od tikvica: rendane tikvice, malo brašna, mleko i jaja. vadim ih kašikom i pržim na ulju. moja deca to obožavaju! služim sa feta sirom i velikom salatom od paradajza, luka i krastavca.

Pošto su tikvice divne, sveže i slatke, kupiću malo više i napraviti mafine od tikvica da bi deca imala šta da grickaju za užinu ili da pojedu nešto na brzinu za doručak.  U zamrzivaču je domaći sladoled koji se pravi  brzo i deca mi ga stalno traže. Recept zahteva kondenzovano slatko mleko i evoparisano nezaslađeno mleko. Naime, umutite zaslađenu slatku pavlaku, dodaje kondenzovano mleko, promešajte, dodajte i evaporisano mleko, ponovo promešajte, sipajte u činiju i strpajte u zamrzivač. Ja ga ponekad prošaram sirupom od čokolade. Divan je! Inače, ne znam kako to vama zvuči, ali deci ne dozvoljavam da jedu sladoled neograničeno i svakoga dana. Često kada im se prijede nešto slatko ja im jednostavno stavim činiju voća i time su sasvim zadovoljni. Sladoled je poslastica koju pojedu posle ručka i to NE svakoga dana, kao što već rekoh. Uglavnom ne dobiju ni repete. Zla mama!

Takođe, napraviću  kolač koji se ne peče od keksa, čokolade, oraha i putera. Volim da mi se nađe nešto slatko u slučaju da navrate gosti, a i deca su ga naručila. U poslednjih mesec dana ne znam ni sama koliko puta sam ga pravila, nikako da im dosadi!

Ponedeljak:Velika tepsija  rigattoni al forno dovoljno za dva dana i za poneti na dežurstvo + salata

Utorak: Jelo od prethodnog dana

Sreda: Grčki pasulj gigant prebranac, dovoljno za petak i poneti na dežurstvo + salata od kupusa i šargarepe
 (jajks, čeka me tog dana ozbiljan posao na mojim zubima, za koje mi je potrebna baš velika "renovacija"). MRZIM ZUBARE!

Četvrtak: u zamrzivaču imam još srpskih kora za pitu, tako da ćemo tog dana jesti gibanicu, pečene paprike i možda poneku kobaju za moje mesoždere.

Petak: Pasulj od srede + salata

Nemate pojma koliko se nadam opuštenom vikendu. Ako nas vreme posluži sutra bih volela da provedemo što više vremena u parku ili da malo lunjamo po knjižari. Planiram da presadim neke moje biljkice na terasi, a sve to uz muziku sa radija uz  dugo ispijanje ohlađene kafe. Što se mene tiče, mogla bih ceo da provesti na terasi uz časopise, biljke i kafu, ali takođe znam kakva čuda čini jurnjava i znojenje u parku,a najveće od svih čuda je - njihov odlazak rano na spavanje! Jeeeeeee!

Želim vam lep vikend!!!!!

Ponedeljak jedne domaćice 6/6/2016

Blog mi je strašno mnogo nedostajao. Istina je da sam ga svesno izbegavala iz dva razloga: sve na njemu me je podsećalo na naš pređašnji život i na sve ono što smo ostavili za sobom, drugi razlog je taj što sam osećala da zaista nemam o čemu da pišem.

Period žaljenja i tuge za našim ljubljenim životom ne Peloponezu je prošao. Hvala dragom Bogu na tome. Vreme zaista leči sve. Jednog dana sam jednostavno shvatila da sam prestala da razmišljam o prošlosti, počela sam svim srcem da uživam u našem domu i našoj svakodnevici. Kakav blagoslov. Život teče normalno i moj pogled je sada usmeren isključivo ka budućnosti.

Što se tiče vođenja bloga i mog mišljenja da nemam ništa interesantno da kažem, shvatih da jednostavno moram dopustiti sebi da budem svoja i da poslušam onaj unutrašnji glas koji mi stalno šapuće: "Pričaj o onome što znaš." Volim i želim da sa vama delim moju svakodnevicu koja ni po čemu nije posebna niti spektakularna, ali znam da među vama ima onih koji pronalaze inspiraciju u njoj kao što i mene nadahnjuje način na koji mame organizuju svoj život, porodicu, obroke i dom. Jednostavne stvare, male radosti, svakodneve borbe. Znam da su mnogima rutina i "obične" stvari dosadne i trivijalne, ali što se mene tiče, ovo što živim je ostvarenje mog sna. Moj život nije oduvek bio miran, jednostavan i "dosadan". Reći ću vam ovo, dok sam prolazila kroz jako teška iskušenja i bol, ovo danas je meni izgledalo kao daleki san. Taj san je postao moja ambicija. Verovatno je nekima od vas to teško da razumeju ili shvate, ali ja to doživljavam svojim najvećim uspehom. 

Pre neki dan sam imala divnu priliku da porazgovaram sa jednom mamom preko fejsbuka. Obe smo se onako fino žalile, kukale, ali i uputile jedna drugoj reči ohrabrenja. Ova mama me je sasvim nesvesno jako inspirisala i pružila snagu, Zahvaljujući njoj i njenim rečima kao da se u mojoj glavi upalila sijalica. Osetila sam kao da je moj "zadatak" (dobro, zaista ne shvatam sebe toliko ozbiljno) da putem bloga ohrabrujem i inspirišem mame koje provode većinu vremena kod kuće (uglavnom mislim na nezaposlene mame) tako da se zavole svoju svakodnevicu i da se osećaju produktivno, korisno i lepo bez obzira na to što ne zarađuju. 

Pa, da krenemo:

Vreme:

Trenutno ima nekih 26 stepeni C. UOPŠTE mi ne nedostaju vrućina i vlaga Peloponeza. Obožavam klimu ovde. Volim što usred dana nebo može da se natušti i da krene da pada kiša iz čista mira. Tada obavezno izađem na terasu i svim čulima uživam u tom daru. Na Peloponezu od maja do septembra nema ni kapi kiše, vrućine su već od početka juna nesnosne. Ovde se zaista osećam kao da sam napokon u "svom elementu".

Trenutno:

Devojčice su u školi, maleni drema, mirno je i tiho, baš onako kako mi se sviđa. Slušam vlog na youtube-u i pišem.

Razmišljam:

O vikendu iza nas koji je bio ispunjen i previše zamoran: pijaca, supermarket, prevrnuli smo celu kuću naopačke, čistili, sređivali. Eleni je pravila žurku za drugarice, sklonili smo tepihe, napravili zilion palačinki, nabavili im grickalice i sokove. Verujemo da je druženje u njenom uzrastu jako važno, volimo da organizujemo žurkice, radujem se kada se lepo provodi sa drugaricama, a ono što je najvažnije, želim da poznajem decu sa kojom se druži. Deca su se lepo provela, a mi smo proveli popodne kod roditelja moga muža gde smo na roštilju pekli kukuruz, jeli sladoled i igrali se malenim i muževljevom bratanicom.

Na TV-u danas:

Nakon što devojčice ispratim u školu, ja i maleni doručkujemo, napravim sebi kafu i dok se on igra na patosu ja gledam seriju "Homeland" na TV-u. Stigla sam do 5. sezone. Ukoliko možete, molim vas, odgledajte seriju od početka. Svaki put me ostavlja bez daha! Totalno smo se navukli!

U toku dana dok kuvam ili radim nešto u kuhinji, odgledam neki vlog na youtube-u. Do kasnih večernjih sati, TV je uglavnom ugašen, istina je da niko od nas čim deca uđu na vrate nema vremena za takvu vrstu predaha.

Na jelovniku ove nedelje:

Doručak: jaja, Nutella i hleb, mleko, puter i džem.

Užine: tost sa ćuretiom i sirom, sendviči od Nutelle, đevreci, sendviči od putera od kikirikija, hleb od maslina, voće.

Ponedeljak: Jednostavni, dekonstruisani egg rolls koji sam videla na netu. Jako je jednostavno, pravi se od kupusa, šargarepe koji se dinstaju u malo ulja. Doda se mleveno meso koje se pržilo sa lukom. Začini se sve đumbirom, soja sosom. Sve se pomeša se i voila.

Utorak: Domaća pica sa sirom + zelena salata

Sreda (posno): Zelena boranija sa mnogo belog luka i peršuna.

Četvrtak: Riba + povrće kuvano na pari

Petak : Špageti i sos od paradajza + zelena salata

Dezerti: breskve, trešnje,  domaći sladoled, domaći voćni jogurt, palačinke (njih pravim uglavnom jednom nedeljno).

Kućni poslovi:

Danas sam mnogo opuštenija, jer smo preko vikenda obavili tonu poslova. Ostalo mi je da operem u mašini par prekrivača i veš, ostaje mi da skuvam ručak, tu su sitni svakodnevi poslovi koje ne mogu izbeći.

Želim vam lepu i produktivnu radnu nedelju. Uživajte u svemu što radite.