Blog mi je strašno mnogo nedostajao. Istina je da sam ga svesno izbegavala iz dva razloga: sve na njemu me je podsećalo na naš pređašnji život i na sve ono što smo ostavili za sobom, drugi razlog je taj što sam osećala da zaista nemam o čemu da pišem.
Period žaljenja i tuge za našim ljubljenim životom ne Peloponezu je prošao. Hvala dragom Bogu na tome. Vreme zaista leči sve. Jednog dana sam jednostavno shvatila da sam prestala da razmišljam o prošlosti, počela sam svim srcem da uživam u našem domu i našoj svakodnevici. Kakav blagoslov. Život teče normalno i moj pogled je sada usmeren isključivo ka budućnosti.
Što se tiče vođenja bloga i mog mišljenja da nemam ništa interesantno da kažem, shvatih da jednostavno moram dopustiti sebi da budem svoja i da poslušam onaj unutrašnji glas koji mi stalno šapuće: "Pričaj o onome što znaš." Volim i želim da sa vama delim moju svakodnevicu koja ni po čemu nije posebna niti spektakularna, ali znam da među vama ima onih koji pronalaze inspiraciju u njoj kao što i mene nadahnjuje način na koji mame organizuju svoj život, porodicu, obroke i dom. Jednostavne stvare, male radosti, svakodneve borbe. Znam da su mnogima rutina i "obične" stvari dosadne i trivijalne, ali što se mene tiče, ovo što živim je ostvarenje mog sna. Moj život nije oduvek bio miran, jednostavan i "dosadan". Reći ću vam ovo, dok sam prolazila kroz jako teška iskušenja i bol, ovo danas je meni izgledalo kao daleki san. Taj san je postao moja ambicija. Verovatno je nekima od vas to teško da razumeju ili shvate, ali ja to doživljavam svojim najvećim uspehom.
Pre neki dan sam imala divnu priliku da porazgovaram sa jednom mamom preko fejsbuka. Obe smo se onako fino žalile, kukale, ali i uputile jedna drugoj reči ohrabrenja. Ova mama me je sasvim nesvesno jako inspirisala i pružila snagu, Zahvaljujući njoj i njenim rečima kao da se u mojoj glavi upalila sijalica. Osetila sam kao da je moj "zadatak" (dobro, zaista ne shvatam sebe toliko ozbiljno) da putem bloga ohrabrujem i inspirišem mame koje provode većinu vremena kod kuće (uglavnom mislim na nezaposlene mame) tako da se zavole svoju svakodnevicu i da se osećaju produktivno, korisno i lepo bez obzira na to što ne zarađuju.
Pa, da krenemo:
Vreme:
Trenutno ima nekih 26 stepeni C. UOPŠTE mi ne nedostaju vrućina i vlaga Peloponeza. Obožavam klimu ovde. Volim što usred dana nebo može da se natušti i da krene da pada kiša iz čista mira. Tada obavezno izađem na terasu i svim čulima uživam u tom daru. Na Peloponezu od maja do septembra nema ni kapi kiše, vrućine su već od početka juna nesnosne. Ovde se zaista osećam kao da sam napokon u "svom elementu".
Trenutno:
Devojčice su u školi, maleni drema, mirno je i tiho, baš onako kako mi se sviđa. Slušam vlog na youtube-u i pišem.
Razmišljam:
O vikendu iza nas koji je bio ispunjen i previše zamoran: pijaca, supermarket, prevrnuli smo celu kuću naopačke, čistili, sređivali. Eleni je pravila žurku za drugarice, sklonili smo tepihe, napravili zilion palačinki, nabavili im grickalice i sokove. Verujemo da je druženje u njenom uzrastu jako važno, volimo da organizujemo žurkice, radujem se kada se lepo provodi sa drugaricama, a ono što je najvažnije, želim da poznajem decu sa kojom se druži. Deca su se lepo provela, a mi smo proveli popodne kod roditelja moga muža gde smo na roštilju pekli kukuruz, jeli sladoled i igrali se malenim i muževljevom bratanicom.
Na TV-u danas:
Nakon što devojčice ispratim u školu, ja i maleni doručkujemo, napravim sebi kafu i dok se on igra na patosu ja gledam seriju "Homeland" na TV-u. Stigla sam do 5. sezone. Ukoliko možete, molim vas, odgledajte seriju od početka. Svaki put me ostavlja bez daha! Totalno smo se navukli!
U toku dana dok kuvam ili radim nešto u kuhinji, odgledam neki vlog na youtube-u. Do kasnih večernjih sati, TV je uglavnom ugašen, istina je da niko od nas čim deca uđu na vrate nema vremena za takvu vrstu predaha.
Na jelovniku ove nedelje:
Doručak: jaja, Nutella i hleb, mleko, puter i džem.
Užine: tost sa ćuretiom i sirom, sendviči od Nutelle, đevreci, sendviči od putera od kikirikija, hleb od maslina, voće.
Ponedeljak: Jednostavni, dekonstruisani egg rolls koji sam videla na netu. Jako je jednostavno, pravi se od kupusa, šargarepe koji se dinstaju u malo ulja. Doda se mleveno meso koje se pržilo sa lukom. Začini se sve đumbirom, soja sosom. Sve se pomeša se i voila.
Utorak: Domaća pica sa sirom + zelena salata
Sreda (posno): Zelena boranija sa mnogo belog luka i peršuna.
Četvrtak: Riba + povrće kuvano na pari
Petak : Špageti i sos od paradajza + zelena salata
Dezerti: breskve, trešnje, domaći sladoled, domaći voćni jogurt, palačinke (njih pravim uglavnom jednom nedeljno).
Kućni poslovi:
Danas sam mnogo opuštenija, jer smo preko vikenda obavili tonu poslova. Ostalo mi je da operem u mašini par prekrivača i veš, ostaje mi da skuvam ručak, tu su sitni svakodnevi poslovi koje ne mogu izbeći.
Želim vam lepu i produktivnu radnu nedelju. Uživajte u svemu što radite.
This comment has been removed by the author.
ReplyDeleteKonačno! Obožavam tvoje ponedeljke ;)
ReplyDeleteBaš mi je drago!!!!
Delete