Istina je da...

Istina je da su mi reči "nedostaju mi dok spavaju" potpuno strane, jer otkad ujutru otvorim oči ja jedva čekam da ponovo odu na spavanje i da napokon odahnem.

Istina je da mi "prisutnost" nije prednost niti vrlina, prečesto sam u mislima negde gde nema dece, negde gde sam potpuno sama.

Istina je da jedva čekam ponedeljak kako bi napokon  ponovo išli u školu.

Istina je da plaćam privatne časove srednjoj kćeri kako ne bih potpuno izgubila razum.

Istina je da bih volela da imam kome da ih "uvalim", nekoga da maksimalno iskoristim i pretvorim u džabe bejbi sitere.

Istina je da mi je friz prepun zamrznutog peciva i da se koristim mnogim prečicama.

Istina je da nema dovoljno sati u jednom danu za sve knjige koje želim da pročitam, za sve filmove koje želim da odgledam, sama, na miru, u tišini.

Istina je da su youtube i slatkiši moj spas, koristim ih kao sigurnu vaspitu metodu, za ucenu najčešće, moj način da pronađem mir kada mi je potreban.

Istina je da sam čula za Montesori, ali nikada se nisam potrudila da nešto više saznam o tome.


Istina je da mi deca bacaju đubre,  brišu ogledala i sami sebi prave sendviče.

Istina je da mrzim plastelin, tempere, vodene bojice, pa verovatno moja deca se nikada neće dovoljno kreativno izraziti.

Istina je da moja deca znaju ko je Madona, ali ne znaju ko je Mocart.

Istina je da se previše obazirem na sitnice, a ne na ono što je zaista važno.

Istina je da previše vičem, a premalo grlim.

Istina je da mrzim da ih vodim u park.

Istina je da zavidim ženama koje imaju čitavu svitu ljudi koji im pomažu.

Istina je da se zbog toga osećam kao da nisam vredna takvih ljudi u mom životu.

Istina je da mi nešto raste ispod sudopere,

istina je da da ima trulog povrća u frižideru,

istina je da danas nisam otišla na pijacu,

istina je da se ne sećam se jesam li jutros oprala zube,

istina je da mi je Netflix najbolja prijateljica.


Istina je da pored sveg haosa, padova, suza, nervoze, loma, prljavih sudova,  brda veša, svađa i nesavršenstva, ja i dalje volim naš život, učim da manje brinem o tome šta drugi misle,a  da više sebi dajem dozvolu i slobodu da budem ono što jesam, kao majka, kao osoba.


Molim vas, oh molim vas, recite mi da nisam jedina.

Kako da se osećate "kao čovek" čak iako ste nezaposlena mama?

Ako ste nezaposlena majka bilo po izboru, bilo sticajem životnih okolnosti, sigurna sam da se i vama neretko javljaju misli tipa: "Ne osećam se kao žena", "Vidi na šta ličim", "Nemam vremena ni za šta". Uveravam vas da postoje načini da odagnate te misli, da se osećate bolje, lepše i produktivnije čak iako ste nezaposlena žena, čak i onda kada najviše vremena provodite u vašem domu.

Biti nezaposlena majka koji provodi najviše vremena u kući ume da se oseti kao da je izgubila svoj identitet i ličnost. Ništa ne brinite, niste same!

Sećam se kako mi je moja teta Mira često govorila: "Nema ništa goreg od toga da se probudiš ujutru i nemaš razloga da se obučeš i izađeš iz kuće". I potpuno razumem da se neke od vas isto tako osećaju, ali ja vam  kažem da je sve stvar stava i načina na koji gledate na sebe i svoj život.  Ja lično na moju svekodnevicu gledam kao na POSAO. Za mene jeste posao ustati ujutru, napraviti doručak, spakovati užine, ispratiti, očistiti kuhinju, napraviti mleko za najmlađeg, nahraniti ga, oprati, obući, namestiti krevete, pustiti mašinu, umestiti hleb, skuvati ručak, organizovati naš dan tako da imamo vremena za šetnju, igru, hobi.  POSAO je pratiti svačije obaveze i raspored, pomagati u domaćim zadacima, utešiti, ohrabriti, zagrliti, obrisati suze, saslušati. Zbog toga što moju  brigu o porodici i domu tako shvatam, pokušavam da se i tako ponašam. Ulogu žrtve i mučenice sam odavno odbacila. To naravno ne isključuje umor, nervozu i stres, ali uz određene promene u navikama, sva ta negativna osećanja su se znatno umanjila. Evo nekoliko mojih navika koje mogu i vama pomoći da se "osećate kao čovek" čak iako ste nezaposlena žena:

1. Naspavajte se. Znam da vam zvuči kao bajka, ali pokušajte da odspavate najmanje 7, a najviše 9 sati u toku noći. Za mene to znači da uveče moram leći pre ponoći pošto ujutru ustajem u 7h, a kada uspem da legnem oko jedanaest, onda sam "na konju". Neretko se desi, kada ne uspem da odspavam onoliko koliko mi je dovoljno, da otpratim decu u školu i da se vratim u krevet na nekih sat vremena dremke. Kada ustanem odmorna i osvežena, iman dovoljno energije za svakodnevne izazove. Kada sam neispavana, dan mi prođe u magli, a nervoza u kući je više nego osetna. 

2. Obucite se tako da ste u svako doba spremne da izađete iz kuće.  Pidžame su za spavanje, a neoprano lice i zubi su nedopustivi. Ukoliko mi dan počne u pidžami, ako ne uložim nikakav trud u to kako izgledam, dan  mi protekne u samosažaljevanju. Kada sam sebi "bljak", sve mi je bljak. Obucite nešto udobno, ali lepo (udobne pantalone ili helanke, bluzu ili finu majicu), "nabacite" malo šminke, stavite minđuše, maramu oko vrata, bilo šta što vas čini da se osećate sređenije neko obično. Malo parfema takođe čini čuda.

3.  Pronađite nekoliko minuta za sebe da zapišete svoje misli, da meditirate,  nekoliko trenutaka za molitvu ili par stranica omiljene inspirativne knjige. Osim toga što ulaganje u naš spoljašnji izgled ume da promeni  našu svakodnevicu na bolje, ne smemo zapostaviti naš duh, naš um. Pružiti sebi malo duševne hrane u toku dana je neminovnost: ohrabrujuće reči iz Biblije, sređivanje naših misli putem pisanja ili meditacije, afirmacije, citati, inspirativni redovi iz knjige, sve to nas ulepšava iznutra, menja raspoloženje, čini da se osećamo kao da nismo samo roboti koji obavljaju kućne poslove, već duhovna bića.

4. Imajte hobi. I nemojte samo tvrditi da ga imate, već zaista uživajte u njemu, praktikujte ga svakoga dana. Moj hobi su pisanje, kulinarstvo, učenje jezika, filmovi, serije i sve to obavezno uključim u svoj dan. Par  napisanih redova na blogu, fejsbuku ili Instagramu mi pomažu da se kreativno izrazim, da podelim svoje misli i to je nešto što  mi pruža veliko zadovoljstvo. Volim da isprobavam recepte, da listam kuvare, obilazim blogove, da delim tu moju strast sa svojom porodicom putem  kuvanja. Gledajući vlogove, čitajući članke na internetu i knjige usavršavam svoj engleski, francuski i grčki. Moj um je uvek aktivan, stalno nešto novo naučim i to me svakako čini da se osećam mnogo više od "samo domaćice". Volim da pratim nova filmska ostvarenja, serije i popularnu muziku. To je hobi koji delim sa svojim mužem, tako da je to nešto što nas zbližava i nešto što menja našu "dosadnu" svakodnevicu.

5. Isplanirajte dan unapred.  Zapišite sve ono što želite da uradite u toku dana i...zaboravite na to. Planiranje je super, ali ono što nas čini da se osećamo neefikasno, bezvredno i loše je kada ne uspemo da uradimo sve ono što smo sebe ubedile "da moramo". Ja umem biti jako zahtevna i neretko umem sebe iscrpiti preteranim radom i očekivanjima. Sada? Okvirno i grubo zapišem koje su obaveze mojih ukućana o toku dana i vodim sa na osnovu toga. U suštini se vodim se sistemom koji se zove automatizovanje svakodnevnih obaveza koji me oslobađa pokušaja da sve poslove uguram u jedan dan.

6.  Slušajte svoje telo. Odmorim kada mi telo kaže "stani". Kažem "ne" kada je to stvarno ono što želim reći. Pojedem slatko kada mi se jede slatko. Jedem kada sam gladna, popijem vodu kada sam žedna. Osamim se kada mi je potrebna tišina.  Prošetam kada mi se šeta, legnem kada ne želim ni da hodam. Neka se svi oko mene snađu kako umeju i znaju, neka svet za trenutak stane. Dajem sebi oduška. Pružam sebi ljubav kako bih volela druge, i kako bih se osećala "kao čovek". 

7. Nemojte biti rob kuhinje. Biti nezaposlena majka ne znači da vaša kuća mora stalno da blista ili da svakoga dana na stolu mora da se nađe neko komplikovano i gurmansko jelo. Isplanirajte obroke i kupovinu tako da ne morate svaki dana ići u prodavnicu ili kuvati svakoga dana drugo jelo. Kuvajte duplo i zamrznite, ili pokušajte minimalistički pristup planiranju obroka koji meni itekako olakšava život. Takođe, smrznuto pecivo ili iz pekare, gotova jela, naručena pica, restoran, ručak kod mame ili svekrve nije samo privilegija zaposlenih žena. Prečice, pomoć, olakšice su neophodne čak i za nezaposlenu mamu.

To su neke od navika koje pokušavam da uključim u moj život, ponekad uspešno, ponekad ne. Ipak, ovim nikako ne bih htela da vam nešto nametnem, ali ako vam se nešto od ovih navika učini kao dobra ideja, možda je prava prilika da je uvedete u vaše svakodnevicu, naročito ako ste majka koja provodi po ceo dan u kući sa decom. Iskrojte ove savete po vašoj meri i zapamtite: vi najbolje znate šta je dobro za vas. Niko drugi. 

Ponedeljak jedne domaćice 16-10-2017

Lepo je ponovo biti ovde sa vama.  Lepo je podeliti sa vama moje svakodnevne stvari u nadi da ćemo se međusobno inspirisati, da ćemo komunicirati, razmenjivati ideje i svakako, učiniti da se osetimo da tamo negde postoji još jedna žena čija svakodnevica nije mnogo drugačija od naše. Krećem sa još jednim "ponedeljkom jedne domaćice", ponedeljkom jedne majke, supruge i žene koja pokušava da u običnim stvarima vidi lepotu.


Doručak: Ujutru mi je jako teško da pojedem "normalan" doručak, dok kada su deca u pitanju na tome insistiram: nikako ne smeju otići u školu gladna. Starija kćer je jela muesli sa mlekom, srednja pitu i mleko, a maleni je sa tatom pojeo rovito jaje, Plazmu i mleko.  Meni su nekako danas sasvim dovoljni bili kafa i par keksića.

Trenutno: Srednja kćer je pored mene i piše svoj domaći, starija se sprema za trening, maleni se igra, tata odmara. Napolju je tiho, mašina za sudove je napunjena nakon ručka, znam da ova tišina neće dugo trajati.


Kućni poslovi i obaveze: Dve ture veš mašine, odlazak za hleb i mleko, odlazak u "Jumbo" za neke stvarčice za kupatilo, Lidl za nekoliko namirnica, domaći zadatak, otkazan čas kod logopeda (pročitajte moju priču na sajtu yumama.com) i sitni poslovi po kući: prašina, usisavanje.

Jelovnik za ovu nedelju:

Ponedeljak: 
ručak: ostatak piletine sa krompirom i šargarepom + voće, Caprice
večera: pita od mesa i zelena salata + voće

Utorak:
ručak: pečena riba sa krompir salatom + brokoli na pari sa limunom
večera: velute krem čorba od tikve, tost sa šunkom i sirom

Sreda:
ručak: posni pasulj + salata od pečenih paprika + kompot od jabuka i kruški sa komadićima crne čokolade
večera: makarone sa sosom od paradajza

Četvrtak:
ručak: grčka musaka + salata + kolač od jabuka bez frke
večera: šta ima u frižideru i\ili slane\slatke palačinke (punjene kačkavaljem, šunkom ili slatkim namazom)

Petak:
ručak: pečeni krompir na manastirski način + salata + hleb od maslina
večera: ostaci (pasulj, krompir, salata, hleb od maslina, voće)

Na TV-u: Otkad imamo Netflix slobodne večernje sate provodimo uz neku dobru seriju. Osim "Outlander", odgledali smo i prvu sezonu serije "OA" koja nas je ostavila potpuno zbunjene, a u planu je da  od večeras, ako nam naši Gremlini dozvole, počnemo sa gledanjem naučno-fantastične horor serije  koja se zove "Stranger Things". Baš je ono što nam treba pred spavanje!

Vreme danas: Pravi su blagoslov ove visoke temperature, toliko je toplo da smo ceo vikend proveli napolju, a virusi bukvalno gmižu po ulicama.
Ne znam kada sam se poslednji put toliko relaksirala; nisam ni za kim jurila, nikoga nisam  hranila niti menjala pelene.Ove subote smo mlađu decu parkirali kod svekrive i otišli do jezera, tačnije do prelepe Kastorije. Fotografije vam sve govore. Sati i sati provedeni uz dobro jelo i još bolje društvo, u ispijanju kafe i gledanju jezera. Mir, neopisivi mir. Sve ono što nama majkama najviše treba. Sve ono što mi je bilo potrebno stalo je u jedan dan.

Nedelju prepodne smo proveli na selu kod naše baba-tetke, šetali po prirodi, pili kafu u selu,  ubrali dva džaka jabuka, napunili gepek svakojakim divotama: krompirom, tikvama,  bilo je i malo turšije, domaće pite. O, da.

Današnje slatko zadovoljstvo: Iskreno, najiskrenije? Baš ovaj trenutak dok pišem i stavljam fotke na blog. I šoljica crne turske kafe. Savršeno slatko zadovoljstvo. Trenutak koje me raduje i ispunjava. Zamišljam vas dok čitate ove redove, možda pijete i vi neki topli napitak, možda beležite neki recept, ideju, možda ste na poslu ili kod kuće sa slinavom decom ili ste usamljeni, možda tužni, a možda i srećni, nadam se ovom poslednjem. Tome se najviše nadam i to vam od sveg srca želim.


Fotografija dana:

Želim vam mirnu radnu nedelju. Uživajte i pronađite lepotu u sitnicama. A, kako drugačije?

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Otkad sam na Instagramu tamo redovno delim svoju svakodnevicu i misli, ali moram da priznam da mi je moj blog i  ono što mi on kreativno i duševno pruža, jako nedostaje. Sa kakvom se samo nostalgijom sećam vremena kada je blog bio jedini (pored fejsbuka) način da podelim sa vama moj život, njegove boje, ukuse i mirise. Zato reših ponovo krenem sa "tradicijom" deljenja moje svakodnevice u vidu "ponedeljka jedne domaćice", "srećnog četvrtka", "nedelje u ukusima, mirisima...", itd.
Pa, da krenemo:

~ Bez obzira na vreme, moj umor ili stanje u kući, nikada ne propuštam subotnji odlazak na pijacu. Nažalost, pijacu nemamo svakoga dana, tako da je subota za mene pravi praznik. U poslednje vreme sam prilično opuštena što se tiče planiranja jelovnika.Jednostavno, na pijaci kupim ono što mi najviše privuče čula i na osnovu sastojaka koje pronađem (ili već imam u ostavi, zamrzivaču) isplaniram obroke, umesto da to činim pre kupovine. Vodim se instinktom, trenutnom inspiracijom, dozvoljavam sebi neku slobodu u kuvanju.

~ Šta sam kuvala ove nedelje?
Slatko-ljuta pileća krilca i pirinač sa povrćem, omiljeno jelo moje srednje kćeri.

Bolonjeze sos i špagete (bio je u planu pasticio, ali nisam imala dovoljno vremena).
Pekle su se paprike, kuvali grašak i cvekla, bilo je palačinki, girosa, pogačica sa sirom, divnog kolača od jabuka  i pražnjenja frižidera i zamrzivača u vidu pečenog krompira sa raznim komadima mesa, tzatziki salatom od jadnog krastavca koji se motao po frižideru, zelenom  salatom i pečenim paprikama,

 a divni filet mignon je bio pravi pravcati luksuz kojim sebe, uz dobro vino,  častim makar jednom godišnje. Naravno, njegovo spremanje prepustim profesionalciima. Na jelovniku su bile i punjene pečurke, pečene dunje sa sirom i salata sa čipsom od parmezana i narom.  Raaaajski!

A, pošto vas jako volim i zato što znam da volite brzinske, a ukusne recepte za vas i vašu porodicu, evo dva recepta za vas:

BRZE POGAČICE SA SIROM 

Potrebno: 

za meru koristiti čašu od kisele pavlake

400 grama brašna u koje ste umešali oko 4 pune kašičice praška za pecivo i malo soli

1 čaša kisele pavlake
1 čaša ulja
1 čaša feta sira (ili nekog tvrđeg belog sira)
1 čaša rendanog kačkavalja
3 jaja

Postupak:
pomešati rukom sve sastojke. praviti pogačice željenog oblika: okrugle, ovalne. peći na 180 stepeni oko 25 minuta
možete ih premazati žumancetom i posuti susamom pre pečenja.

FRANCUSKI KOLAČ OD JABUKA

Potrebne: 

2 rendane oljuštene jabuke
160 grama maslaca (ostaviti da omekša)
160 grama šećera
160 grama brašna
3 jaja
1 prašak za pecivo
kašičica cimeta
zagrejte rernu na 180 stepeni.
pomešati brašno sa praškom za pecivo umutiti maslac i šećer, dodati jedno po jedno jaje, umešati brašno; rendane jabuke i cimet.
u podmazani manji pleh izručiti smesu i peći oko 25-30 minuta.

~ Naše kupatilo i WC su napokon gotovi. Bilo je baš naporno preskakati majstore, pločice, udisati prašinu (od malog rušenja u stanu), pokušavati da ostanem pribrana u takvom lomu i gromu sa troje dece. Ako mi verujete, još uvek nije sve onako kako želim da bude: ostava je postala WC, a stvari iz ostave se još uvek motaju oko naših nogu, čekajući da obavimo još nekoliko sitnijih poslova kako bi sve našlo svoje mesto. Napokon. 

~ Većina od vas znate koliko volim parfeme i sve ono što lepo miriše. Ovih dana uživam (ma, kupam se) u L' Imperatrice D&G koji sam ovog leta dobila na poklon. Nije previše jak, voćkast je i veoma prijatan. Na mojoj koži, prilično senzualan zbog mosuša u njemu. Verovatno ću na hladnijem vremenu biti okrenuta jačim parfemima. Ovaj je nekako savršen za proleće i leto.

~ Ako do sada niste krenuli da je pratite i ako imate načina da to učinite, moram najtoplije da vam preporučim britansku seriju "Outlander". Ako volite istoriju, dobru ljubavnu priču, a da ne govorim o predivnim škotskim predelima, akcentima, kostitima,  zgodnim Hajlanderima i muzici, morate početi da je gledate. Suvišno je reći da smo ja i moj muž apsolutno opčinjeni serijom. Plačemo, smejemo se, imitiramo škotski akcenat i sanjamo da jednog dana posetimo tu zemlju.

Nadam se da ćete uspeti ovog vikenda da odmorite, a ako sam vas barem nekako inspirisala putem ukusa, mirisa i slika da sebi ulepšate dane, onda sam više nego srećna!

To je samo život i jelovnik za sledeću nedelju

Turbulencije, promene, odluke, umor,  nervoza, druženje, jurnjava,  umor, nedostajanje, učenje, kuvanje,  umor. Hmmm, primećujete šablon, zar ne?

Oh, zaista, osećam kao da se žalim, ali nije tako, to je samo...život. Život koji je postao nekako brži, ispunjeniji i zamorniji. Ukoliko me pratite na fejsbuku, možete videti da su moji dani ispunjeni brigom o deci, mnogo se kuva, sprema, pere i čisti. Pelene su i dalje aktuelne, popularne su ljuljaške, tobogani i igra u pesku. 

Maleni je zahtevan, živahan, aktivan, a ja se ponekad osećam kao da sam vrtešci, toliko da mi se već negde tamo posle ručka prosto zavrti u glavi od multitasking-a. 

Ne sećam se kada samo poslednji put sela i pojela svoj ručak na miru. Nažalost, iako neke mame tvrde da je to siguran način da se izgube kilogrami, uveravam vas da vas kučke lažu.

Toliko umem da budem gladna i malaksala, da onako stojeći utrpam u usta ono što deci ostane u tanjirima, a onda sve to zalijem odvratnom Koka Kolom za kojom mi organizam prosto vapi, pa udri preko toga pavlovu sa jagodama iz poslastičare.

 Baš se onako "ubijem". Zaista se čudim kako još uvek nemam 100 kg, mada moram da priznam da me je jedna gospođa u crkvi nedavno pitala jesam li ponovo u drugom stanju. 

I nemojte krenuti priču o tome kako trebam jesti badem, avokado i puno voća, jer ću početi da vrištim. Obećavam, to je privremeno, barem dok maleni malo ne poraste (iliti dok ne ispunim rupu u mom srcu nečim što nije hrana). Iako sam pre neki dan izdeklamovala ceo manifest o tome kako ću sebi promeniti život, jesti zdravije i brinuti o sebi, za sada se to još uvek svodi samo na...reči. Na dobrom sam putu, jer sam već izbacila neke toksine iz svog života.

Neverovatno je čime sami sebe trujemo. Ne hranom, ne pićem, već...očekivanjima, neminovnim razočarenjima, željom da drugi žive po našim pravilima. Čudo se desi kada sebe oslobodiš tog tereta. Baš ti nekako...lakne, zar ne?

Sve bi bilo mnogo lakše kada se ne bih već mesecima osećala kao samohrana majka. Sve bi bilo lakše kada tata ne bi radio, kada bi novac jednostavno padao sa neba i kada ne bismo bili daleko jedno od drugog. Izvinite što sam iskoristila izraz "samohrana majka". Ne mogu ni zamisliti koliko je to teško. Za mene su te žene apsolutne ratnice, osobe sa neverovatnom sposobnošću da prežive i da vole.

Ono što mi uliva neku sigurnost su rutina i organizacija. Valjda zato volim da planiram naše obroke ("njihove", tačnije), jer u životu u kome ništa nije sigurno, znati  šta ćeš skuvati za ručak ume da bude baš utešno. I praktično.

 Verujte mi, to iziskuje mnogo truda, a opet...neretko se osećam kako u toku dana bukvalno ništa ne postižem. 

Srećom, tu je Katy Perry da nas zabavlja po ceo dan. Moj sin je apsolutno zaljubljen u nju, a mi smo porodično naučili pesmu "Chained to the rhythm" napamet, do savršenstva.

Luksuz koji sam napokon sebi priuštila (ne, nije pomoć u kući, niti dadilja) je jedna divna, mirisna, osoba, za mene prava dobra vila,  gospođa Evangelija, koja je preuzela učenje sa mojom divljakušom Elpidom i mene spasila sigurnog nervnog sloma. Sigurna sam da se to dete se rodilo sa ciljem da me prerano otera u grob, ali jok ja,  neću joj to dozvoliti. Za divno čudo, njih dve odlično sarađuju, a sebe sam sačuvala od još jedne "ture" antidepresiva i eventualne trajne selidbe "kod moje mame".

Sa zadovoljstvom i ponosom mogu da izjavim da je Elpida napredovala u školi, čak je i dobila ulogu  u školskoj predstavi "Mama u štrajku" , što mi u ovom trenutku uopšte ne zvuči kao loša ideja.

Uveče "častim" sebe tako nekim finim, opuštajućim ubistvom. Pre nego što pomislite da sam psihopata, uveravam vam vas da me ubistva isključivo zanimaju onda kada ih rešavaju zgodni i mladi detektivi na Fox Crime kanalu. 

A, ako me pitate "šta čitam?", moj odgovor je sledeći:

Baš smešno.

A, sada, za sve vas koje to zanima, evo plana obroka za sledeću nedelju:

Subota\Nedelja: čili kon karne sa pirinčem i kiselom pavlakom, zelena salata, krastavac, mladi luk, rotkvice

 jagode

Večera: slane\slatke palačinke ili tost

Ponedeljak: famozni prvi maj. Većina roštilja. Jok mi.

Vermicelli sa piletinom, soja sosom, kukuruzom,  rendanom šargarepom i mladim lukom

Sladoled

Jagode

Večera:  salata sa cveklom, orasima,  fetom, balsamico, kuvana ili pržena jaja

Utorak: graten od makarona, ćureće šunke, pavlake i sireva, pomorandža

Večera: ostaci, salata (cvekla, feta sir), omletić

Sreda (posni dan): čorba od sočiva , salata (krastavac, menta)

Večera: sendviči, puter od kikirikija, voće, kokice, čips

Četvrtak: 

 Losos en papillote i testenina sa puterom

Večera: paradajz punjen sardinom (bukvalno napuniš ceo paradajz sardinom, iz konzerve)

Petak:

boranija sa paradajzom, lukom, peršunom, belim lukom, prženi krompir

Subota:

ručak: velika salata nicoise sa tunjevinom
sladoled

večera: pica naručena

Nedelja: 

pečeno pile iz domaćeg uzgoja (verovatno najlepša piletina koju sam ikada jela)

zelena salata

pečen krompir
jagode

(ostane dovoljno i za sledeći dan)

Toliko do mene, divni ljudi. Želim vam lep vikend!!!!

Ponedeljak jedne domaćice 20\02\2017

Još jedan ponedeljak je iza nas. Iako sam želela da ovaj post napišem ujutru, obaveze mi to nisu dopustile. Recimo da sam za vikend sebi dozvolila malu pauzu, pa sam zato imala toliko toga na nadoknadim. Karneval je u toku, što znači da je bilo mnogo šetnji, odlaženja na dečije žurkice u kostimima, bilo je mnogo dešavanja na glavnom trgu,  ali najlepše mi je bilo gledanje filmova sa mojim kćerima. Mirno, tiho i porodično.

 Inače, priznajem da se i dalje pridržavam automatizovanja obaveza, tako da je danas na redu bila mašina i čišćenje spavaće sobe. Sećate se već, jedan dan u nedelji, jedna soba. Naravno, poslova nikada dosta, treba skuvati, obrisati, menjati pelene, nahraniti, baciti đubre, raditi domaći, lista nema kraja.

Jako volim jutarnje sunce i način na koji ulazi u dom i miluje sve u njemu. Dok je maleni mirno spavao, pokušala sam aparatom uhvatiti malo te svetlosti. Za ručak smo imali jaja sa pečurkama, kiselu pavlaku i malo krastavaca sa strane. U toku je Bela Nedelja, nedelja pred početak Velikog Uskršnjeg Posta kada se jedu samo mlečni proizvodi, jaja i riba. Tome je i prilagođen ovonedeljni plan obroka. Na redu je išao kupanjac pred spavanjac. Toliko sam se obeznanila u toplom, udobnom krevetu pored mog malog okupanog gremlina da nisam znala koji je dan niti koliko sati kada sam otvorila oči. Organizam je tražio još jednu kafu.

 Kada imam vremena i raspoloženja, pravim sebi neku finu, filter kafu, pustim je polako da kaplje. Uživam čak i u tom nekom iščekivanju,  ali ovog popodneva mi je prijao Dolce Gusto Espresso Lungo, brz i jak. 

Ponedeljak:
ručak: jaja sa pečurkama, kisela pavlaka, krastavac
večera: pita sa sirom, mleko

Utorak:
ručak: tunjevina u paradajz sosu sa fusilli makaronama i salata
večera: domaća pica margarita (paradajz sos, sir i bosiljak), ja ću dodati i pečurke koje su ostale od ponedeljka

Sreda:
ručak: pečena orada sa limunom i začinskim biljem + brokoli na pari
večera: palačinke i mleko

Četvrtak: 
ručak: pilaf sa lignjama i sveža salata od rendane šargarepe
večera: ostaci

Petak:
ručak: sendviči od tunjevine (tunjevina, majonez, jaja, celer, kiseli krastavčići) i pomfrit
večera: proja sa sirom


Toliko za sada od mene! Želim vam lepu i uspešnu radnu nedelju.

Janjina, sablasno ostrvo i nevaljala deca

Ne dajte da vas zavaraju slike. Nemojte ni slučajno poverovati u ovu prividnu idilu. Moja deca su bila tih dva dana najgora deca na svetu, maleni je povraćao svuda po meni (i po autu, ali koga je briga), neprestano smo se svađali i išli jedni drugima na živce, u hotelu nisi mogao da spavaš od glasnog škripanja kreveta  mladog para koji očigledno...nema decu i eto,moja migrena je rešila da mi baš ta dva dana zagorča život i da me dokusuri.  Kako beše ono: "more, sunce i seks", jes malo morgen!
Umesto mora, bilo je jezera, dragulja koji krasi lepu Janjinu, grad sa neprevaziđenim šmekom.
Probajte da idete u Ikeu sa tri deteta,pa onda u muzej, probajte da  nađete besplatni parking, da se zeznete i pratite GPS koji će vas odvesti na pogrešni kraj grada,probajte da perete povraćku sa sebe, da jurite dete po hotelskoj sobi kako bi popilo antibiotik i da ostanete mirni i staloženi. Nema ništa od toga! Neki će vas nazvati hrabrim, ali dobro znate da ste vi ustvari ...ludi. Barem smo napokon probali čuvene žablje batake koji su vrlo ukusni i prošetali po sablasnom ostrvu nasred prelepog jezera. Moja kuhinja je sada bogatija za brdo plastičnih tanjirića i čaša, za par podmetača, jednu šerpicu i par slika iz Ikea-e, a kolekcija fotografija za jedno 6787678 fotografija.

Iako nam ovo naše mini-putovanje nije pružilo ono što nam je najviše potrebno, znate već,  odmor, mir i relaksaciju,  pružilo nam je nešto, tešimo se tako, mnogo vrednije od toga: a to su uspomene.
Zato,drage moje, ne očekujte čuda od sebe niti od svoje dece. Ne verujte u idealna, idilična putovanja i magične trenutke koje mislite da vidite na tuđim slikama. Jednostavno, prepustite se, brišite povraćku ako treba, menjajte pelene u autu, jedite keks i hladne sendviče, svađajte se, lutajte, budite crknuti od hodanja i kilometara. Jedino što je bitno, jedino zbog čega sve to vredi je to što ste zajedno. A, ja, neću da putujem više sve dok maleni ne napuni makar 5 godina.
Dobro znamo da to nije tačno.