Ne dajte da vas zavaraju slike. Nemojte ni slučajno poverovati u ovu prividnu idilu. Moja deca su bila tih dva dana najgora deca na svetu, maleni je povraćao svuda po meni (i po autu, ali koga je briga), neprestano smo se svađali i išli jedni drugima na živce, u hotelu nisi mogao da spavaš od glasnog škripanja kreveta mladog para koji očigledno...nema decu i eto,moja migrena je rešila da mi baš ta dva dana zagorča život i da me dokusuri. Kako beše ono: "more, sunce i seks", jes malo morgen!
Umesto mora, bilo je jezera, dragulja koji krasi lepu Janjinu, grad sa neprevaziđenim šmekom.
Probajte da idete u Ikeu sa tri deteta,pa onda u muzej, probajte da nađete besplatni parking, da se zeznete i pratite GPS koji će vas odvesti na pogrešni kraj grada,probajte da perete povraćku sa sebe, da jurite dete po hotelskoj sobi kako bi popilo antibiotik i da ostanete mirni i staloženi. Nema ništa od toga! Neki će vas nazvati hrabrim, ali dobro znate da ste vi ustvari ...ludi. Barem smo napokon probali čuvene žablje batake koji su vrlo ukusni i prošetali po sablasnom ostrvu nasred prelepog jezera. Moja kuhinja je sada bogatija za brdo plastičnih tanjirića i čaša, za par podmetača, jednu šerpicu i par slika iz Ikea-e, a kolekcija fotografija za jedno 6787678 fotografija.
Iako nam ovo naše mini-putovanje nije pružilo ono što nam je najviše potrebno, znate već, odmor, mir i relaksaciju, pružilo nam je nešto, tešimo se tako, mnogo vrednije od toga: a to su uspomene.
Zato,drage moje, ne očekujte čuda od sebe niti od svoje dece. Ne verujte u idealna, idilična putovanja i magične trenutke koje mislite da vidite na tuđim slikama. Jednostavno, prepustite se, brišite povraćku ako treba, menjajte pelene u autu, jedite keks i hladne sendviče, svađajte se, lutajte, budite crknuti od hodanja i kilometara. Jedino što je bitno, jedino zbog čega sve to vredi je to što ste zajedno. A, ja, neću da putujem više sve dok maleni ne napuni makar 5 godina.
Dobro znamo da to nije tačno.
Umesto mora, bilo je jezera, dragulja koji krasi lepu Janjinu, grad sa neprevaziđenim šmekom.
Probajte da idete u Ikeu sa tri deteta,pa onda u muzej, probajte da nađete besplatni parking, da se zeznete i pratite GPS koji će vas odvesti na pogrešni kraj grada,probajte da perete povraćku sa sebe, da jurite dete po hotelskoj sobi kako bi popilo antibiotik i da ostanete mirni i staloženi. Nema ništa od toga! Neki će vas nazvati hrabrim, ali dobro znate da ste vi ustvari ...ludi. Barem smo napokon probali čuvene žablje batake koji su vrlo ukusni i prošetali po sablasnom ostrvu nasred prelepog jezera. Moja kuhinja je sada bogatija za brdo plastičnih tanjirića i čaša, za par podmetača, jednu šerpicu i par slika iz Ikea-e, a kolekcija fotografija za jedno 6787678 fotografija.
Iako nam ovo naše mini-putovanje nije pružilo ono što nam je najviše potrebno, znate već, odmor, mir i relaksaciju, pružilo nam je nešto, tešimo se tako, mnogo vrednije od toga: a to su uspomene.
Zato,drage moje, ne očekujte čuda od sebe niti od svoje dece. Ne verujte u idealna, idilična putovanja i magične trenutke koje mislite da vidite na tuđim slikama. Jednostavno, prepustite se, brišite povraćku ako treba, menjajte pelene u autu, jedite keks i hladne sendviče, svađajte se, lutajte, budite crknuti od hodanja i kilometara. Jedino što je bitno, jedino zbog čega sve to vredi je to što ste zajedno. A, ja, neću da putujem više sve dok maleni ne napuni makar 5 godina.
Dobro znamo da to nije tačno.
Svaka čast za tekst. Mislim da te svaka majka u potpunosti razume. Sve dok su deca mala na odmoru za nas nema odmora. :)
ReplyDeleteTako je,razumemo se. I hvala!
Delete