Šta te inspiriše da pišeš, stvaraš i težih ka dobrom životu?
Želja da postignem jednostavnost, da otkrivam lepotu i da sve ono što saznam, mislim i osetim podelim sa drugima. Cilj mi je da stvorim za moju porodicu određen kvalitet života koji se neće bazirati na materijalnim stvarima već na nizu iskustava i svakodnevih malih proslava: muzika u kući, čitanje bajki, zdrava i ukusna jela, ples, molitva, igra, odlazak u Crkvu, porodična rekreacija, šetnje, blesavljenje. Stvari koje me inspirišu su: razgovor sa nekom zanimljivom osobom, pročitana stranica u knjizi, kratki citat, nečiji blog, pesma, slika u časopisu ili na pinterest-u, mirisi iz pekare, boje na pijaci, dobra, jaka, crna kafa, nečija šminka ili način oblačenja, film, najsitnija životna zadovoljstva. Najviše od svega me nadahnjuje mogućnost da to delim.
Koji je najbolji savet koji si ikad dobila?
Budi zahvalna na onome što već imaš. Svaki put pred spavanje se prekrstim i kažem "hvala".
Budi zahvalna na onome što već imaš. Svaki put pred spavanje se prekrstim i kažem "hvala".
Nezahvalnost je karakteristika loših ljudi koji su istovremeno uvek nezadovoljni sobom i drugima. Mišljenje da nam drugi nešto duguju nas nikada neće dovesti do sreće, jer čekanje na druge može se pretvoriti u večnost. I ako život ne teče onako kako smo sanjali i zamišljali uvek imamo nešto na čemu možemo biti zahvalni. U trenutku kada to shvatimo, sreća nam već pokazuje svoje nasmejano lice.
Kako bi izgledao tvoj savršen dan?
Buđenje uz vrelu, crnu kafu, američke palačinke sa javorovim sirupom za doručak, muž ima slobodan dan, deca su raspoložena, nema kuknjave i vriske, oblačimo se, napolju je hladno, grad je ukrašen i vlada euforija. Kupujemo ukrase za jelku, svetiljke, poklone za naše najbliže. Sedimo u kafiću, umorni i zadovoljni, slušamo "sekularne", zapadnjačke, božićne pesmice i pijemo toplu čokoladu. Kod kuće, dok ja pravim medenjake i gurabije, deca sa tatom krase jelku i postavljaju svetiljke po kući! Nema mere, nema ukusa, samo kič, kič i kič! Iz Najdželine knjige "Christmas" sastavljam jelovnik za proslavu Božića, deca umorna odlaze na popodnevnu dremku, a mi gledamo neki limunadasti film. Pada mrak, cela kuća blista, šljašti, sve miriše na cimet, vanilu i karanfilić, na šporetu se kuva sirup sa kolutovima limuna, spreman da ga upiju medenjaci, deca su umazana od šećera u prahu, igramo se "Ne ljuti se, čoveče". Prskam se božanstvenim Coco parfemom i stavljam sedefasto-plavu senku na oči. Dolaze prijatelji, pijemo kuvano vino, jedemo kokice i ušećereni badem. Mnogo smeha i dobrog raspoloženja. Oblačimo naše nove, zimske pidžame i svi tonemo u san. Sutradan se sve vraća u normalu, ali barem smo imali taj jedan, savršeni dan.
Već neko vreme iščitavam dnevnike Anais Nin, žene čiji me život fascinira upravo zbog toga što me strašno zanimaju razlozi i rezultati njenih postupaka iako neke njene izbore ne razumem niti opravdavam. Ona piše jezikom razumljivim svakoj ženi, njeni dnevnici su prava psihološka analiza. Iako mnogi tvrde da je njeno vođenje dnevnika proizvod čiste egocentričnosti, lično mislim da jedna osoba jedino dobrim upoznavanjem same sebe može da pruži, voli, da bude srećna i kreativna. Anais Nin je intuitivna, emotivna, mudra i senzualna. Na mojoj komodi stoji knjiga "Fire" ili "Vatra". To je dnevnik koji je pisala od 1934.-1937. godine. Pun je melodrame, seksa, fantazija, snova, ispovesti i obzervacija- 100 % žensko štivo. Evo, jednog citata koji delimično rezonira sa mnom:"Borim se protiv nametanja sveta, politike, rata, komunizma, revolucije, zbog toga što oni ubijaju individualni život, to jedina stvar koju mi imamo, koju ja imam....Jedino za šta vredi živeti je ženski svet*- za ljubav između muškarca i žene. Žene su fundamentalno u pravu. Podržavam življenje. Mrzim politiku. I istoriju. One nas udaljavaju od naše individualne sreće. "
*misli na emotivni, unutrašnji svet
No comments:
Post a Comment