Neočekivane male sreće

Čekajući nešto veliko, sjajno i lepo da se desi, gotovo svaki put se suočavamo sa neminovnim razočarenjem. Često ne vidimo one "neočekivane male srećice", kako ja volim da ih zovem, koje su brojnije, češće i veoma tužne zbog toga što im ne pridajemo značaj i tako prolaze neprimećeno. Radar za detekciju tih malih srećica uglavnom zataji tamo negde na prelazu između detinjstva i mladosti.U onom prvom periodu života on je optimalno funkcionalan i efektan. Kasnije, od neupotrebe i zapostavljanja on zarđa dok se konačno ne ugasi njegova sposobnost detekcije.Potrebna je vežba, trud i rad ne bi li radar ponovo proradio. Iznad svega je potrebna želja i jedna velika ambicija, veća od svih ostalih- odlučnost za postizanje sreće, one tihe, stalno prisutne, nepokolebljive, svakodnevne. Euforične i ekstatične sreće su sasvim u redu, ali suočimo sa istinom- takvih momenata u životu je malo, oduševljenje brzo splasne, kratkog su veka i odmah se zaborave. Uostalom sve ono što je brzo, ekspolozivno i trenutno kratko traje, dok sladak miomiris malih, ali vrednih momenata ostaje dugo u vazduhu, u duši, u srcu. Uključite radar i detektujte te neočekivane male sreće, evo nekoliko mojih... detektovanih:

~ Dok sam u autu kreće pesma koju trenutno mnogo volim.

~ Zvoni budilnik, budim se i setim se da je subota. Jao, što to volim!...Ponekad mi dođe namerno da ostavim budilnik samo zbog tog osećaja.

~ Strašno mi se jede čokolada, kopam po fijoci i nalazim parče u kome je "zapalo" najviše lešnika.

~ Kada u kaputu ili jakni od prošle sezone nađem lovu na koju sam potpuno zaboravila.

~ Sve mi je nešto bezveze, pomalo sam tužna i taman kada se spremim da briznem u plač zazvoni telefon i čujem glas drage osobe ili dobijem neku lepi "ljubavnički" SMS.

~ Čitam knjigu i nailazim na redove koji potpuno rezonuju sa mojim trenutnim osećanjima.

~ Idemo ulicom i malena mi sama pruži svoju malu ručicu.

~ Tražim savršeni poklon za nekoga i nađem ga u prvoj prodavnici!

~ "Mama, volim te".

~ Kada posle dugog posta na trenutak zaboravim da je gotov i onda se setim da mogu da jedem šta god poželim!

~ Kada se pogledamo i krenemo da se smejemo, jer znamo da smo pomislili na istu stvar.

~ Kada se ugase svetla u bioskopu.

~ Mrzi me da kuvam i pozovu nas prijatelji na ručak. Ili se setim da imam jelo "od juče".

(kažite, zar ova fotografija ne opisuje savršeno radost i lepotu življenja?)

~ Hitno mi treba olovka (koja radi) da zapišem nešto važno i ona se nekako "stvori" u tom trenutku ispred mene.

~ Kada se odloži nešto što sam ionako htela da izbegnem.

~ Kopam po ormanu i nalazim džemper koji miriše na neki bajni parfem. I onda ga nosim celoga dana...

~ Kreće jedan od mojih najomiljenijih filmova na TV-u i radujem se iako sam ga gledala sto puta!

~ Kada mi neko onako lepo i ljudski stisne ruku pri upoznavanju. Volim taj osećaj.

~ Ushićenje i nalet inspiracije posle "perioda suše".

~ Kada nađem neku fenomenalnu i retku fotografiju Merilin Monro.

~ Obeshrabrena sam , neko mi pošalje neki lep mail i ulepša mi dan.

~ Friend request od osobe koju nisam videla godinama.

~ Ulazim u stan i kreće ludački pljusak.

~ Šetam po gradu i ugledam neki šarmantni izlog, zastanem, gledam i uzdišem.

Koje su vaše neočekivane male sreće? Možete slobodno da pozajmite moje...

(photos from pinterest)