Plavuša koja je čitala knjige

Nikada mi nije bilo jasno kako je moguće da neki takozvani intelektualci nemaju ni jednu jedinu knjigu u kući? Nije mi jasno zašto onda toliko insistiraju na obrazovanju i na tome da pripadaju nekoj eliti? Takođe mi nije jasno kako je moguće da jedan profesionalac nema stručnu literaturu u kući iz oblasti u kojoj je navodno specijalista?
S druge strane, uvek se prijatno iznenadim kada uđem u dom u kome se nisam nadala da ću ugledati bogatu biblioteku, gomilu časopisa na podu i brdo novina spremnih za reciklažu. Da, priznajem, verovatno su u pitanju moji predrasudi i mišljenje da se u kući ne-tako-obrazovanih- i-intelektualnih-ljudi ne može naići na knjige i da tamo niko ne čita. To je isto kao kada bi rekla da su "plavuše glupe"- čist predrasud, glupo, nametnuto mišljenje koje nema veze sa stvarnošću. Obrazovanje nije u direktnoj vezi sa načitanošću, nečijim nivoom, žeđi za znanjem i željom da se neko nadograđuje. Obrazovanje se ne stiče samo u školi i ono sigurno nije okačena fakultetska diploma na zidu. Ono se stiče u kući, na ulici, u razgovoru, čitanjem, stalnim interesovanjem za život, umetnost, politiku, istoriju i kulturu u bilo kom obliku.

By the way, neću da pridikujem i držim predavanje, već da podelim sa vama nešto jako zanimljivo i lepo- jednu malu priču o plavuši, ženi koja je čitala knjige i bila veoma intelektualna i pametna, dok je u javnosti bila poznata kao jedan od najvećih seks-simbola svih vremena. Merilin Monro mi je jedna od najomiljenijih ikona na svetu: oličenje ženstvenosti, van vremenski lepa, skoro nestvarna, vazdušasta, ranjiva i detinjasto naivna. Elem, tako su je plasirali studijski moguli. U stvarnosti je to bila žena željna znanja, uvek spremna da uči, ali tragično neshvaćena. Nije ni čudo što je neke velike i poznate američke intelektualce osvojila ne samo svojom lepotom, već i svojim umom. O, da.

Kada je umrla 1962. godine, biblioteka Merilin Monro je sadržala između ostalih i sledeće knjige: "Pad" od Alberta Kamija; knjigu sa predavanjima Dž. Roberta Openhajmera; oca atomske bombe; Čehovljeve priče; "Zločin i kazna" Dostojevskoga; "Vajnsburg, Ohajo" od Šervuda Andersona; dve knjige Teodora Drajsera; tri knjige Bertranda Rasela; mnogo pisanih pozorišnih predstava; "Mojsije i monoteizam" Sigmunda Frojda i "Madam Bovari" Gustav Flobera.

Kakva impresivna kolekcija! Koliko nas se može pohvaliti takvom bibliotekom?

(Those are all part of Marilyn Monroe’s library as cataloged by volunteers on the website LibraryThing. (via latimes.com))