Majka ne sme...

~ da bude bolesna. Ako se to desi, u kući nastaje "raspad sistema". Niko ne može brinuti o kući, deci i poslovima kao ona. Kada majka legne u krevet, e, to znači da joj je mnogo teško, da je nesnosno umorna, jer ipak, nagon i želja da brine o drugima, da bude zauzeta, vredna, zaposlena i na raspologanju svima su jači od umora i iscrpljenosti. Niko nema veći osećaj za dužnost od nje. Kada se ona razboli svi u kući postaju nervozni, nemirni, izgubljeni i zabrinuti, ne toliko zbog njenog zdravlja, već zbog straha i pitanja: "Ko će sada brinuti o nama?" To se vrlo retko dešava, mame se ne razboljevaju često, primetila sam i znam iz iskustva, jer "Bog čuva majčice"....Ja ne znam puno mama koje se razboljevaju lako, i kada se to desi, bolest "preležu" na nogama. I kada su svi ostali slomljeni zbog bolesti, ona jaka i uspravna, bleda i umorna, kuva vruću supu, šparta po kući sa šoljicama čaja i gleda na sat kada će doći vreme da se ponovo pije sirup. Čudno je to- majke su najjača i najizdržljivija stvorenja.

~ da spava "do kasno" i da priušti sebi leškarenje i lenjstvovanje. Kao da joj okolina, njena uloga i sredina oduzimaju to pravo. Kada je umorna, tužna, neispavana i loše volje ona ipak ustaje iz kreveta. Pritisne dugme automatic i kreće u akciju. Njeno "ah" popraćeno jedva čujnim, teškim uzdahom budi nesigurnost i strah kod njenih ukućana, njeno "uh" izaziva brigu, sebičnu brigu. Njen pokretač je reč "moram", možda čak i jača od ljubavi ili je možda to ljubav- moranje da budeš tu, moranje da brineš, moranje da voliš. Ništa nije jače od toga. Ona je svima potrebna, jer je najsnažnija.

~ da bude sebična. Zamislite kakav bi ovo bio svet kada bi majke mislile samo na sebe. A, kakva je tek porodica koju je zadesila takva nesreća? Sviđalo se to nama ili ne, prava patnja i propast zadesi porodicu u kojoj je ona egocentrična, rasipna, raskalašna. Više od očevog, takvo njeno ponašanje utiče negativno na život svih članova porodice i društva.
Svet bez materinskog instinkta, bez majčinske ljubavi usmerene na druge bi bio svet praznine, mraka i beznađa. Zamislite samo planetu u kojoj se rađaju deca uz odsustvo majčinskog osećaja. Sva se stresem. Njena ljubav je osnova života. Na njoj počiva svet.

Postoje one koje misle da su lišene materinskog instinkta. Kažem da "misle", jer ne verujem da je to moguće, to je samo privid. Međutim, ako je to zaista slučaj, onda je u pitanju veliko odstupanje od prirodnog, gotovo je to neka vrsta anomalije. Strah. To mogu da razumem. Strah pri saznanju da će jedno dete toliko drastično promeniti vaš život da prosto niste spremni na to. Međutim, instinkt da brinemo o drugima u nama ženama je jači od sebičnosti. Nisu uvek u pitanju deca, nije obavezno ni želeti ih, ali žena ipak u sebi ima žudnju da promeni svet, da unese malo nežnosti i humanosti: ona brine o životinjama, o prirodi, o bolesnima i nemoćnima, ona podučava, ona plače nad siromaštvom, surovošću, tuđim bolom i nepravdom. Tu se iskazuje taj nagon, on u njoj uvek gori i u svemu što radi je prisutan. Ona je majka svima: deci, biljkama, drveću, cveću, morima i vazduhu. Majka je ljubav. Svaka žena je majka. Žena je ljubav.

(art by sascalia)