Žudim...

~ za cvrkutom ptica i svežim, jutarnjim vazduhom koji juri kroz prozor u sobu.





~ za jesenjim suncem koje greje,ali ne peče, već umija sve zlatom i blagom svežinom.

~ za knjigom u ruci, za kišom koja udara po prozoru i dovoljno slobodnim vremenom da utonem u novi svet.



~ za domaćom pitom od jabuka uz čaj u hladnjikavo jesenje popodne.



~ za gulašima i supama, kipućim šerpama i plehovima keksića...pravac iz rerne.



~ za šetnjom po gradu pod kišobranom i kabanicom.



~ za žutim, šuškavim lišćem pod cipelama i mirisnim, jesenim vazduhom.



~ za novom sezonom omiljenih serija na TV-u i gledanjem istih uvijena toplim ćebetom sa šoljom kafe u ruci.



~ za domaćim zadacima, novim izazovima i aktivnostima.



~ za šetnjama pored poludelog mora na vetru.



~ za ljuljaškama u parku u kojima nismo mogli uživati zbog prevelikih vrućina.



~ za grožđem, orasima i slatkim vinom.



~ da bude dovoljno hladno da ponovo krenem da pravim svoj hleb.


Očigledno je da sam se umorila od leta, njenih vrućina i lenjih dana. Jesen je za mene uvek označavo nov početak, dok je leto vreme nekog slatkog i usporenog života, neki kraj, odmor od svega onoga za čim sada žudim. Jeseni, gde si? Čekam, detinjasto nestrpljivo, naoružana željama i snovima. Žudim da saznam za čim vi žudite. Volite li jesen? Da li joj se radujete?

(photos from pinterest)