Recite im "hvala"

Dugo me nije bilo i vreme je brzo prošlo. Volela bih da ga je bilo više za pisanje i druženje na blogu, ali kao i svakog leta, uvek postoji mali period kada moram zapostaviti moj mali blog. Kao što kaže moj drug Dejan: "Kad si na strateškom mestu, trpi!". Familiji i prijateljima je privlačna ideja letovanja kod nas: more je tu, klopa je dobra i hoću da verujem da smo i mi gostoprimljivi. Koliko god je lepo imati goste, to ume da bude naporno, naročito za domaćicu koja voli i želi svima da ugodi. Najviše volim da nas obilaze opušteni ljudi, koji se kod nas osećaju kao kod kuće bez preterane zvaničnosti: svako može da otvara frižider i uzima šta poželi kada je gladan, svako može da izlazi kada poželi bez obaveza prema nama, dremanje po želji, spavanje, opušteno i bez opterećenja. Kada su gosti opušteni, onda sam i ja. Bilo kako bilo, sada su mi u gostima roditelji. "Čudna" stvar se desila: odjednom, moje celo telo i um su se opustili, bukvalno nisam mogla da se naodmorim i naspavam jedno tri dana. Shvatila sam koliko mi je zapravo bila potrebna pomoć oko dece, oko kuće, a nisam ni bila svesna koliko sam umorna ili bolje reči iscrpljena.
Činjenica da mogu napokon, makar na desetak dana, da dam sebi oduška ne budi u meni ni malo griže savesti. Krivica ne postoji. Mogu bez osećanja sramote da priznam da danima leškarim i iščitavam brojeve  mog omiljenog Easy Living časopisa koji proteklih nekoliko meseci jedva uspevam da prelistam. Moram da priznam da sam prepustila ćaletu da mi šeta decu, hrani ih sladoledom i sumnjivim hot-dogovima. Moram da priznam da sam dozvolila mami da preuzme kuhinju i kuva šta joj je volja (njene supe i salate su najbolje na svetu). Moram da priznam da mogu, hoću i da uživam u svakom trenutku. Znate šta, mislim da sam zaslužila.


Ovom prilikom želela bih da zamolim sve vas koji imate pomoć roditelja tj. baka i deka oko dece i kuće da ih ne uzimate zdravo za gotovo. Njihova pomoć je zlata vredna i često se ne ceni. Zahvalite im se na pomoći, priredite im neko lepo iznenađenje, kupite im poklon, platite im večeru u restoranu ili ih jednostavno zagrlite i recite im: "Hvala, mama (tata), tvoja pomoć mi mnogo znači." Sve što rade, rade iz ljubavi prema vama i vašoj deci.


Bake i deke su super. Volela bih da su bake i deke moje dece bliže nama, ali do tada, trudiću se da im stavim do znanja koliko mi znači što su sada tu, pored nas.