Zašto volim moje tridesete

Za dva dana punim 36 godina. Iako skoro svake godine kažem da neću od mog rođendana da pravim big deal, shvatila sam da rođendani itekako jesu...big deal. Napraviću veliku tortu, častiću prijatelje picom i pićem, nazdraviću sebi,mojim godinama i činjenici da obožavam moje tridesete i da se nikada, ama nikada, ni za živu glavu ne bih menjala sa nekom dvadesetogodišnjakinjom. Evo i zbog čega:


~ Napokon volim svoje telo. Volim svaku nesavršenost na njemu. Volim zadovoljstvo koje mi pruža, činjenicu da "pretrpelo" dve trudnoće i porođaje, razne druge napore i iskušenja. Još uvek je snažno i zdravo, a najviše od svega volim to što sam naučila da ga "slušam". Znam šta mu prija, šta mu treba. Godine donose sa sobom i saznanje da se više ne mužeš uzdati u "mladost", već da se o telu moraš više brinuti, ulagati dodatni napor. To i nije tako loše, jer mi je to pomoglo da ne uzimam svoje zdravlje zdravo za gotovo, što često radimo kada smo mlađi.


~ Znam šta volim, šta želim i ne menjam se zbog drugih. Imam oformljen ukus, pogled na svet, način razmišljanja. U dvadesetim tražimo sebe, jurimo za svojim snovima, sanjarimo, pravimo planove. U mojim tridesetim sam napokon, posle dugogo samoispitivanja i potrage došlo do "aha!" momenta shvativši šta želim od života i kako ću to postići. Stekla sam unutrašnji mir i zavolela sebe onakvu kakva sam. Ne menjam se da bih se dopala drugima, menjam sebe da bih postala jača i bolja ličnost.


~ Majka sam i supruga. Život i svakodnevica se ne svode više na "ja", već na "mi" i to je divno. Biti majka i nečiji životni saputnik su najvažnije stvari koje sam ikada uradila ( i koje radim) u životu. Moj najveći uspeh.


~ Imam oformljeno mišljenje o svemu. OK, ne baš o svemu, samo tako kažem. Ono što želim reći je to da u ovim godinama drugi ne mogu lako (ili uopšte) promeniti moj pogled na svet, na ljude. Najvažnije od svega je to da sam naučila da me suprotno mišljenje ne pogađa niti ljuti.


~ Imam svoj stil. Nisam fašionista, nikada nisam bila niti ću biti. Znam šta volim da nosim, u čemu se osećam lepo. Možda ponekad to nije i najbolji izbor za moju građu (imam par dugih blago širokih haljina koje me malo više šire u kukovima, ali who cares?). Ne izvinjavam se zbog onoga što mi se sviđa, bitno je da je meni lepo i da izgledam pristojno.


~ Imam više samopouzdanja, ali mnogo manji ego. Priznajem kada pogrešim, umem da se izvinim, učim da kažem "ne". Ima dana kada mi je samopouzdanje poljuljano, ali razvila sam tehnike razmišljanja koje me uvek vrate na pravi put. Onda pomislim na sve ono na čemu treba da budem zahvalna i osmeh mi se ponovo vrati na lice. Ne uzimam ništa zdravo za gotovo. I to je na neki način oslobađajuće.


Da ne bi sve ovo zvučalo preterano prepotentno, moram da kažem da bez obzira na zrelost osećam da imam još puno vremena i prostora za promene. Nadam se da ću u godinama koje dolaze puno toga da naučim i doživim. Još uvek osećam kao da ništa ne znam, kao da ništa još nisam videla i da me mnogo toga čeka. Ko zna. Svima vama koji ste još uvek u svojim dvadesetim imam da kažem samo jedno: držite se, najbolje tek dolazi!!!!

 (fotka sa FranticallySimple)