Ovih dana sam strašno umorna. A, kada nisam? Ne znam da li je u pitanju vreme (stalno smenjivanje sunca, vrućine i kiše), poslovi koji se stalno gomilaju, stres zbog muževljevog posla (da li baš SVE moramo da delimo, dragi?), neispavanost, loše varenje, ali u poslednje vreme se osećam...hmmm, pa kao isceđena krpa, kao da je neko isisao svu energiju iz mene i zatim me bacio na pod. Ne pomažu ni "oni dani" koje izgleda da kako starim doživljavam sve intenzvnije: glavobolje, bolovi, ludačko ponašanje, obrazi puno sitnih bubuljica koje nisam imala čak ni u pubertetu! Sve što želim u poslednje vreme je da...odmaram, a sve vi znate da je sa kućom, decom i mužem to nemoguće, dobro... skoro nemoguće.
Dan je oblačan, grozan i kišovit, pa eto prilike da dam sebi oduška i podelim sa vama neke lepe stvarčice koje mi se sviđaju. Ponekad se osećam (ustvari svaki put kada pišem post na blogu) da samo mene oduševljavaju i inspirišu neke stvari, da sam čudna i da su moja interesovanja glupa i dosadna za vas. Možda treba da pišem više o modi, šminkanju, cipelama. Međutim, to su teme o kojima skoro ništa ne znam, pa zato se svaki put začudim kada mi stigne mejl ili dobijem komentar od osobe koja ima sličan ukus ili pogled na svet. Toliko me to takne da mi uvek krenu suze od silnog iznenađenja i sreće. Bez zezanja.
Svi znate koliko mi je ishrana važna. Ne mislim da sam opsednuta, samo mi je to jako zanimljiva tema. Volim da čitam o tome, da istražujem, da probam. I ne, ne mislim samo na kuvanje, već na korisne informacije o tome kako se mogu ishranom sprečiti i čak izlečiti neke bolesti. Uvek pred post ili u vreme posta (za koji dan počinje Veliki Uskršnji) nakon preteranog ugađanja i uživanja u hrani (neminovnost kada živite u Grčkoj i kada imate prijatelje) čujem svoje telo koje vrišti: "Preeeeestaaaaniiiiii! Hrani me zdravijeeeee!". Krenu problemi sa varenjem koji utiču na moje (ne)spavanje, na moje živce, na PMS, na moju celokupnu ravnotežu. I onda krenem ponovo da istražujem, da čitam i probam. Inspirišu me osobe koje su stabilne u svojoj misiji da žive i jedu zdravo. Živeti zdravo i praktikovati umerenost mora da se ogleda u svemu, ne samo u hrani, međutim, to je nešto što za mene svakodnevno predstavlja veliki izazov. Zaista, divim se ljudima koji su u tome beskompromisni. I tako, otkrila sam još jedan blog koji me je oduševio svojim sadržajem. Fotografije su tako žive, sa jarkim bojama, odišu svežinom i zdravljem. Reč je o blogu koji se bavi raw (presnom) ishranom. Pre nego što iskrivite lice i odbacite svaku mogućnost da uopšte razmislite o tome, bacite pogled na fotografije. Samo sirova i sveža hrana u svom najprirodnijem obliku, bez ikakve obrade putem kuvanja ili prženja može da ima takve žive i vesele boje! To samo može biti dobro za naš ogranizam, nikako loše! Shvatam da su bademi, orasi, suvo voće, med, javorov sirup i ostalo veoma skupi, ali verujem da se na duže staze isplati uložiti u svoje zdravlje. Uvođenjem jednog, pa čak i dva (ukoliko imate dovoljno jak karakter) presnog iliti raw obroka dnevno može višestruko uticati na naše zdravlje i celokupno stanje.
Neka hrana bude tvoj lek i neka lek bude tvoja hrana~ Hipokrit
Prošlog leta, ako se sećate, samo takođe veoma strastveno pričala o tome i to sam...živela. Nisam ništa pričala napamet. Jela sam dva raw obroka dnevno u vidu voća ili povrća, sa povremenim dezertima koje sam pravila od koštunica, urmi i sušenog voća. Osećala sam se bajno! Ljudi su mi govorili da zračim, kosa i koža kao da su mi gorele, bila sam puna energije,vesela i srećna. Jednostavna, izvorna, prirodna i sveža hrana koju sam unosila u svoje telo je lečila moje telo magičnim vitaminima i prenosila mi svoju čistu eneriju. Zračila sam jer sam bila srećna što radim nešto dobro za sebe, a to ti pruža veliku moć i beskrajnu radost. Mislim da to može da razume samo onaj ko je to probao.
S obzirom da nisam jak karakter vremenom, polako, polako, sam zaboravila na lepote presne hrane i na ono šta mi pruža. Ne korim sebe zbog toga. Mislim da ne bih mogla da se posvetim samo jednom načinu ishrane, ali niko ne kaže da moram, zar ne? Ništa se ne mora, ali svakako treba stalno imati na umu činjenicu da onim što stavljamo u našo telo mi hranimo naše organe, naše srce, naš ceo organizam. Onim što jedemo gradimo naše ćelije i to ostaje zauvek u našem telu. Otud i jednostavan zaključak da težnja nekih ljudi da se hrane voćem, povrćem, zelenišem i koštunicama nije neosnovana. Ima tu logike koja prevazilazi stav o tome da su meso i mleko najvažniji u našoj ishrani. Ima logike kada čuješ priče o ljudima koji su ishranom izlečili ili zaustavili tok pretećih i strašnih bolesti, kao što je na primer prelepa Kris Carr koja već 10 godina živi sa rakom u svom telu. Ne morate da znate engleski da biste razumeli njenu priču. Međutim, neću sada o tome, jer ću možda na taj način ući u neke rasprave sa ljudima koji su ubeđeni u suprotno mišljenje i koji nemaju ni malo želje da izađu iz svojih utvrđenih okvira, da razmisle, da nauče, da pročitaju. Nisam raspoložena da polemišem o tome i smatram da nisam zbog toga ovde. Ja sam ovde da vam prenesem moje oduševljenje i iskustvo.
Moja iskustvo takođe govori o tome da se ljudi koji pate od neke bolesti teško rešavaju na to da promene ishranu i način života. Moja draga prijateljica boluje od teške autoimune bolesti. Umesto nje, ja sam tražila informacije na internetu koje sam joj prenosila. Umesto nje, ja sam grozničavo istraživala alternativna rešenja pored medicinskih. Da budem iskrena, njena dijagnoza me je naterala da istražim raw ishranu i da je probam. Vidite, ta avantura nije bila iz sebičnih razloga, a možda i jeste? Možda jeste zato što je volim, zato što se naše porodice lepo druže, zato što je dobra osoba, zato što se sada retko viđamo i zato što mi strašno nedostaje. Eto, ako sam zbog toga sebična-neka sam. Moja prijateljica je tvrdoglava. Tvrdoglavo odbija da pomogne sebi i da otvori svoj um, a ja sam prestala tvrdoglavo da joj pričam kako mora da pazi na ishranu, kako mora da se fizički aktivira, kako mora da pronađe unutrašnji mir i da prestane da brine o trivijalnim i glupim stvarima. Čovek prvo treba sebi da pomogne i da tako dozvoli i drugima da mu pomognu.
Sada vam je jasno zašto insistiram na tome. Zato što se ljudi oko mene razbolevaju: srčane bolesti, dijabetes, rak, autoimune bolesti.
Pogledajte ove fotografije i recite mi: zar nije ova prirodna i sveža hrana apsolutno prelepa?
Zar vam od ovih dezerta na ide voda na usta?
Razmislite o tome i izvinite na gnjavaži. Opet ću ja...samo čekajte.
Dan je oblačan, grozan i kišovit, pa eto prilike da dam sebi oduška i podelim sa vama neke lepe stvarčice koje mi se sviđaju. Ponekad se osećam (ustvari svaki put kada pišem post na blogu) da samo mene oduševljavaju i inspirišu neke stvari, da sam čudna i da su moja interesovanja glupa i dosadna za vas. Možda treba da pišem više o modi, šminkanju, cipelama. Međutim, to su teme o kojima skoro ništa ne znam, pa zato se svaki put začudim kada mi stigne mejl ili dobijem komentar od osobe koja ima sličan ukus ili pogled na svet. Toliko me to takne da mi uvek krenu suze od silnog iznenađenja i sreće. Bez zezanja.
Svi znate koliko mi je ishrana važna. Ne mislim da sam opsednuta, samo mi je to jako zanimljiva tema. Volim da čitam o tome, da istražujem, da probam. I ne, ne mislim samo na kuvanje, već na korisne informacije o tome kako se mogu ishranom sprečiti i čak izlečiti neke bolesti. Uvek pred post ili u vreme posta (za koji dan počinje Veliki Uskršnji) nakon preteranog ugađanja i uživanja u hrani (neminovnost kada živite u Grčkoj i kada imate prijatelje) čujem svoje telo koje vrišti: "Preeeeestaaaaniiiiii! Hrani me zdravijeeeee!". Krenu problemi sa varenjem koji utiču na moje (ne)spavanje, na moje živce, na PMS, na moju celokupnu ravnotežu. I onda krenem ponovo da istražujem, da čitam i probam. Inspirišu me osobe koje su stabilne u svojoj misiji da žive i jedu zdravo. Živeti zdravo i praktikovati umerenost mora da se ogleda u svemu, ne samo u hrani, međutim, to je nešto što za mene svakodnevno predstavlja veliki izazov. Zaista, divim se ljudima koji su u tome beskompromisni. I tako, otkrila sam još jedan blog koji me je oduševio svojim sadržajem. Fotografije su tako žive, sa jarkim bojama, odišu svežinom i zdravljem. Reč je o blogu koji se bavi raw (presnom) ishranom. Pre nego što iskrivite lice i odbacite svaku mogućnost da uopšte razmislite o tome, bacite pogled na fotografije. Samo sirova i sveža hrana u svom najprirodnijem obliku, bez ikakve obrade putem kuvanja ili prženja može da ima takve žive i vesele boje! To samo može biti dobro za naš ogranizam, nikako loše! Shvatam da su bademi, orasi, suvo voće, med, javorov sirup i ostalo veoma skupi, ali verujem da se na duže staze isplati uložiti u svoje zdravlje. Uvođenjem jednog, pa čak i dva (ukoliko imate dovoljno jak karakter) presnog iliti raw obroka dnevno može višestruko uticati na naše zdravlje i celokupno stanje.
Neka hrana bude tvoj lek i neka lek bude tvoja hrana~ Hipokrit
S obzirom da nisam jak karakter vremenom, polako, polako, sam zaboravila na lepote presne hrane i na ono šta mi pruža. Ne korim sebe zbog toga. Mislim da ne bih mogla da se posvetim samo jednom načinu ishrane, ali niko ne kaže da moram, zar ne? Ništa se ne mora, ali svakako treba stalno imati na umu činjenicu da onim što stavljamo u našo telo mi hranimo naše organe, naše srce, naš ceo organizam. Onim što jedemo gradimo naše ćelije i to ostaje zauvek u našem telu. Otud i jednostavan zaključak da težnja nekih ljudi da se hrane voćem, povrćem, zelenišem i koštunicama nije neosnovana. Ima tu logike koja prevazilazi stav o tome da su meso i mleko najvažniji u našoj ishrani. Ima logike kada čuješ priče o ljudima koji su ishranom izlečili ili zaustavili tok pretećih i strašnih bolesti, kao što je na primer prelepa Kris Carr koja već 10 godina živi sa rakom u svom telu. Ne morate da znate engleski da biste razumeli njenu priču. Međutim, neću sada o tome, jer ću možda na taj način ući u neke rasprave sa ljudima koji su ubeđeni u suprotno mišljenje i koji nemaju ni malo želje da izađu iz svojih utvrđenih okvira, da razmisle, da nauče, da pročitaju. Nisam raspoložena da polemišem o tome i smatram da nisam zbog toga ovde. Ja sam ovde da vam prenesem moje oduševljenje i iskustvo.
Moja iskustvo takođe govori o tome da se ljudi koji pate od neke bolesti teško rešavaju na to da promene ishranu i način života. Moja draga prijateljica boluje od teške autoimune bolesti. Umesto nje, ja sam tražila informacije na internetu koje sam joj prenosila. Umesto nje, ja sam grozničavo istraživala alternativna rešenja pored medicinskih. Da budem iskrena, njena dijagnoza me je naterala da istražim raw ishranu i da je probam. Vidite, ta avantura nije bila iz sebičnih razloga, a možda i jeste? Možda jeste zato što je volim, zato što se naše porodice lepo druže, zato što je dobra osoba, zato što se sada retko viđamo i zato što mi strašno nedostaje. Eto, ako sam zbog toga sebična-neka sam. Moja prijateljica je tvrdoglava. Tvrdoglavo odbija da pomogne sebi i da otvori svoj um, a ja sam prestala tvrdoglavo da joj pričam kako mora da pazi na ishranu, kako mora da se fizički aktivira, kako mora da pronađe unutrašnji mir i da prestane da brine o trivijalnim i glupim stvarima. Čovek prvo treba sebi da pomogne i da tako dozvoli i drugima da mu pomognu.
Sada vam je jasno zašto insistiram na tome. Zato što se ljudi oko mene razbolevaju: srčane bolesti, dijabetes, rak, autoimune bolesti.
Pogledajte ove fotografije i recite mi: zar nije ova prirodna i sveža hrana apsolutno prelepa?
(kolač od šargarepe koji ću uskoro probati, tačnije za rođendan moje mlađe kćeri)
A, sada pomislite na to kako ta divna, sveža i čista hrana utiče na vaše zdravlje i na zdravlje onih koje volite. Zamislite je kako hrani vaše telo i kako vam pruža prelepu energiju od koje vam dođe da zagrlite ceo svet! Zar vas prosto ne inspirišu da odete sada do prodavnice zdrave hrane i nakupujete urme, badem, da odete do pijace i kupite pomorandže, kruške, jabuke, rotkvice i brdo zelene salate? Nema opravdanja, jer mene nije mrzelo da sednem i da se preračunam::
Cena urmi (u Grčkoj) je 5€/kg, znači 100 grama urmi košta 0.50€. Cena 85 grama mlečne čokolade Lacta je 1.00€. Cena sirovog badema je 13,9€/ Kg, znači 100 grama badema košta 1.39 €. 130 grama čipsa Ruffles sa ukusom Barbeque košta 1.30€. Dobijaš 30 grama više za skoro istu cenu, ali više čega? Đubreta? Potrebno je 13 pomorandži da bi se iscedio 1 litar soka. 13 pomorandži košta 230 dinara (ako se pretpostavi da kilogram pomorandži košta 100 dinara), a Sok Nectar pomorandža 100% (navodno je kratkog roka trajanja zbog toga što je pravljem od sveže ceđenih pomorandži) boca 0,2L Nectar košta 58.90 din.
Razmislite o tome i izvinite na gnjavaži. Opet ću ja...samo čekajte.
(fotke sa pinterest, This Rawsome Vegan Life, Kris Carr)
Pratim Kris vec neko vreme (na Facebooku, sajtu itd.) Super inspirativna zena cak sam i probala neke "wraps" samo uz malcice modifikacija jer nemam bas sve sastojke!
ReplyDeleteSuper je sve starno i ona je vrlo inspirativna zena!
A sad glavna tema - APSOLUTNO se slazem da dosta ljudi (ne svi ali velika vecina) koji su bolesni i trebalo bi da vode racuna o ishrani iz nekog razloga to ne rade. Ja mislim da to ipak ima veze sa njihovom celokupnom licnoscu i iz mog iskustva to su osobe koje inace imaju problema sa voljom i odlucnoscu i na drugim poljima (pslu, hobijima itd.). Preduzetne, odlucne, stabilne osobe koje imaju razvijene osobine samokontrole, nemaju te probleme. Takvo je moje iskustvo. Mislim da sa takvim ljudima prvo treba raditi na tim vestinama pa ce onda one to primeniti i na ishranu... to je samo moje razmisljanje.
Apsolutno se slažem! Ja sam pomalo "besna". To je onaj bes koji imaš prema ljudima koje voliš i oni ne čine ništa da sebi pomognu. Bes koji je ustvari strah, strah da ću ih (je) izgubiti.
DeleteZato je i moj post malo više emotivan.
DeleteKao i svaki put oduševih se. Veruj mi da i ja često razmišljam o tome koliko trujemo naš organizam i kako bi bilo divno zdravo se hraniti.No buduci da moj muz ni pod razno ne bi prešao na presnu hranu sem sto pojede salatu uz ručak i po koju jabuku, a deca uz njega takođe ja isto odustala.Mislim da ne bih mogla samo to jesti al 1-2 obroka da.No možda se i odlučim,privukle me tvoje slike :)
ReplyDeleteja sebe nagovaram već duže vreme da pređem na sličan režim ishrane, ali nisam karakter.. :(
ReplyDeleteijaaaooooj, šta je to na ovoj slici koja je druga odozdo?!
ReplyDeletezlo neko, opako! izgleda... mmmmm... kao čokoladno zlo!
Ooooo,daaaa, to su korpice od putera od kikirikija, čokolade i banane. Ako znaš engleski, evo recepta ovde http://www.thisrawsomeveganlife.com/2012/03/bananas-peanut-butter-chocolate-oh-my.html#.UUIDdRwyaRs
Deleteo, hvala, hvala, hvala :)
Deletejedva cekam recept za hleb ;)
Imam slicna interesovanja kao ti Dora i zato citam tvoj blog. Inace ti pises tako jednostavno ,a tako zanimljivo! Bas o svemu...
ReplyDeleteHvala, Daco, baš mi je drago!
DeleteNazalost, i na poslu i privatno se sve vise susrecem sa ljudima koji rijesenje u svojim zdravstvenim tegobama traze samo u obliku farmaceutskih pripravaka, ili kako ih zovu "lijekovima", a da pritom uopce ne zele niti cuti da promjene nacin prehrane, koji je istinabog danas dosta los, a dao bi se poboljsati uz vrlo malo truda i vremena. Imam ponekad osjecaj da je to borba sa vjetrenjacama, pa sta kazem - ucim od takvih ljudi, ali ono suprotno, da ne radim istu gresku.
ReplyDeleteNego, Doro, ako ti se da, mojim te recept za ovu tortu od sargarepe / mrkve. Jednom sam je jela, odusevila me, i tocno je tako izgledala ko i na ovoj fotki gore. Prefino nesto!
Normalno je da se osecas tako u pocetku,kad ti se organizam cisti i osecas se puna energije.I mislim da je ovakva ishrana ok za neko krace vreme,ciscenje organizma par puta godisnje po 10 dana.Ali nikako na duze vreme.Ljudi se u pocetku osecaju sjajno jer u organizmu jos imaju zalihe nekih vaznih vitamina i minerala i misle da ce tako moci na duze vreme.Ali kad profju godine pa se vegani suoce sa manjkom svega i svacega najvise vitamina B12 koga ima samo u zivotinjskoj hrani,kad izgube ciklus a cesto i plodnost e onda nastaju problemi.Mi smo po prirodi svastojedi i pored biljne hrane moramo unositi i proteine i zivotinjske masnoce i ne postoji biljka pa ni soja ni pecurke ili neke semenke koja moze da zameni zivotinjski protein.Sto se tice mleka tu su misljenja oprecna u to ne ulazim,i ono nam mozda nije toliko potrebno ,potrebnije je deci,ali meso jaja i riba pored povrca i voca cine najvazniji deo ishrane,to je cinjenica i niko ne moze da je porekne.I ne nece vam meso ili jaje stvoriti srcane probleme,stvorice vam sunc ulje hleb testa slatkisi grickalice i ostala losa hrana.Budite umereni u svemu u tome je kljuc zdravog zivota
ReplyDeletePuno čitam i istražujem na tu temu. Ne postoji ni jedna jedina ljudska prilagođenost za jedenje mesa. Ne samo da nam nije neophodno već je i vrlo štetno kada se jede u većim količinama, a naročito kada to rade ljudi koji imaju manje vitalne sile koja bi mogla da se izbori sa povećanom količinom toksina (otrovnih materija) iz mesa ili onih koji nastaju kao produkat razgradnje mesa.Svi zubi mesoždera su oštri, zašiljeni i dugački. Mesožderi nemaju kutnjake. Ljudi ih imaju i oni su savršeno oruđe za mlevenje zrnevlja. “Ali pogledajte, pa mi imamo očnjake”. Zamolite ih samo da tim očnjacima, koji su kod nas relativno mali i služe za “borbu” sa korom raznih vrsta voća, probaju da iskidaju kožu neke životinje, da kidaju živo meso zajedno sa vezivnim tkivima ili pak da smrve njene kosti, kao što je to slučaj kod životinja mesoždera. To sigurno neće moći. Gorila koji jede samo voće, lišće i korenje, takođe ima velike očnjake. Pljuvačka životinja mesoždera je kisela i prilagođena probavi životinjskih proteina. Ona ne sadrži enzim amilazu koji razlaže skrob. Naša pljuvačka je blago bazna i puna je enzima amilaze za razlaganje skroba koji se nalazi u biljnoj hrani. Jezik mesoždera je hrapav, naš je gladak. Vilica mesoždera može da se pokreće samo gore-dole. Mesožderi praktično ne žvaću hranu nego gutaju komade iskidanog mesa, a glavna probava se vrši u želucu i crevima.Želudac životinja mesoždera je okruglast, a želudačni sok kod njih, a i kod životinja svaštojeda, sadrži preko 10 puta (ponekad i 100 puta) veću koncentraciju hlorovodonične kiseline nego li kod ljudi (odnosi se na to kada je hrana prisutna u želucu). Ovako velika koncentracija kiseline im je potrebna za razlaganje tvrdih mišića i kostiju koje oni proždiru. Kiselina pre svega služi da aktivira enzime koji vrše razlaganje proteina.
DeleteŽivotinje mesožderi imaju tri do šest puta duža creva od dužine svoga trupa. Ona su napravljena za brzo izbacivanje hrane koja brzo truli jer proizvodi tog raspadanja truju krvotok ukoliko predugo ostaju u telu. Ljudi imaju oko deset puta duža creva od dužine trupa i ona su tako napravljena da hrana ostane u njima sve dok se većina hranljivih sastojaka ne izvuče. Šta se dešava kada ljudi jedu meso? Odmah nakon ubijanja životinje u njenom telu počinju da rade razgrađujući enzimi i pH vrednost u tkivima i telesnim tečnostima počinje naglo da opada (porast kiselosti). Ovo je vrlo brz proces za razliku od sporog raspadanja “mrtvih” biljaka.Ljudi imaju milione pora na koži kroz koje se znoje, dok mesožderi nemaju znojne žlezde (možda zato što uglavnom love noću kada je hladnije). Oni se uglavnom rashlađuju preko jezika.
DeleteŽivotinje mesožderi imaju kandže da bi hvatale druge životinje i da bi im njima rasporile utrobu. Ljudi imaju nokte na prstima i ruke koje su savršeno oruđe za branje plodova. Čovekovo telo nema ni jednu anatomsku osobinu koja bi ukazivala na to da može da kolje, dere i raskida meso drugih životinja. Čak mu ni emocije ni psiha to ne dozvoljavaju. Zamislite da ste gladni i vidite jagnje. Da li dobijate želju da skočite na njega, zarijete mu zube (koji za to nisu sposobni) u vrat i čekate dok mrda, pritom se zaslađujući njegovom krvlju?
Mleko i mlečni proizvodi, ne samo da nisu neophodni u prehrani dece i odraslih (osim kod odojčadi, i to u prvom redu majčinim mlekom ili eventualno punovrednim zamenama, bez primesa kravljeg mleka), nego su sve opasniji za upotrebu.
Prema rečima R. Katačić, dr. med., bolesti koje se na neki način dovode u vezu sa upotrebom kravljeg mleka i mlečnih proizvoda su sledeće:
Delete1. nepodnošljivost laktoze (mlečnog šećera) zbog nedostatka enzima laktaze (statistički gledano narodi Evrope puno manje obolevaju od ostalih naroda sveta). Simptomi intolerancije laktoze ogledaju se kao nadutost i pojačani 'gasovi', bolovi i grčevi u trbuhu, vodenasti prolivi, mučnina i 'krčanje' u stomaku
2. povećana sklonost arteriosklerozi i posledicama - kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti
3. povećani rizik obolijevanja od pojedinih vrsta raka - posebno se spominju rak prostate, rektuma i dojke
4. za neke teške neurološke bolesti poput amiotrofične lateralne skleroze smatra se da bi mogle biti povezane s upotrebom mleka
5. alergijske reakcije ne samo na mlečne belančevine, nego i na moguća zagađenja unutar mleka
6. zarazne bolesti prouzrokovane raznim vrstama bakterija (Salmonella, Yersinia, Campylobacter, Listeria) i virusa i drugih mikroorganizama, kojima mleko i mlečni proizvodi mogu ponekad biti zaraženi
7. 'bolest kravljeg ludila' - Goveđa spongiformna encefalopatija
8. rezistencija na antibiotike zbog učestale izloženosti antibioticima iz kravljeg mleka
9. uticaj hormona, nataloženih pesticida i ostalog zagađenja
10. osteoporoza
11. moguća povezanost raznih vrsta leukemija sa kravljim virusom leukemije, kao i brojna druga stanja.
Kao česti razlog neophodnosti upotrebe kravljeg mleka navodi se sprečavanje osteoporotičnih promena na kostima. Brojna novija istraživanja, međutim, iznose sasvim suprotne činjenice. Kravlje mleko je visokoproteinska namirnica, prebogata belančevinama, a upravo previsok unos koncentrirasanih belančevina kroz upotrebu hrane životinjskog porekla (mesa i prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda i jaja) dovodi do gubitka kalcijuma iz kostiju. To se 'korištenje kalcijuma iz kostiju' događa zato što je taj kalcijum potreban za neutralizaciju aminokiselina - kiselih 'gradivnih jedinica' belančevina. Bogatstvo kalcijuma u mleku tu ne pomaže mnogo.
Epidemiološke studije nad mnogim narodima sveta potvrđuju pomenute činjenice. Naime, što više ti ljudi koriste životinjske belančevine u prehrani, više obolijevaju od osteoporoze, bez obzira na količinu unetog kalcijuma.
Klasičan primjer su Eskimi s Aljaske i to zahvaljujući svojoj specifičnoj prehrani.
Mi smo JEDINI sisari koji piju mleko drugog sisara!!!
DeleteVegetarijanska prehrana u sebi sadrži obilje kalcijuma, bez štetnosti visokoproteinske prehrane, koje su mnogo šire od spomenutog gubitka kalcijuma.
Kalcijum u biljkama (mg u 100g)
OSUŠENI PERŠUN 1467 ORAH 129
MAK SEMENKE 1460 SPANAĆ 126
SUSAM 783 SUNCOKRETOVE SEMENKE 116
SUVA KORA LIMUNA 765 NAUT 110
OSUŠENI CELER 645 HREN 105
SUVI ŠIPAK BEZ SEMENKI 310 MARINIRANE MASLINE 96
ROGAČ BRAŠNO 279 SUVE KAJSIJE 82
TEKSTURIRANA SOJA 270 SUVO SOČIVO 79
INDIJSKI KEŠU ORAH 267 SUVI BOB 74
OSUŠENI CRVENI LUK 257 SUVE PŠENIČNE KLICE 69
SVEŽI ŠIPAK 257 KELARABA KOREN 68
BADEM 252 CELER KOREN 68
PERŠUN 245 ZELENA SALATA 65
PINJOLE SUŠENE 233 PRAZILUK 65
LEŠNIK 226 RAŽ 64
SOJA OBIČNA 225 SVEŽE URME 63
KELJ 212 SVEŽE TREŠNJE 63
ZELENA SOJA 197 KIKIRIKI 59
SUVE SMOKVE 193 ŽUTI SUVI GRAŠAK 59
BELI LUK 181 ŽUTI SUVI GRAŠAK 59
SVEŽA POMORANDŽINA KORA 161 ZELENE MAHUNE 57
PISTAĆI 138 ENDIVIJA 54
SEMENKE BUNDEVE 135 SMOKVA 54
SUVI GRAH 135 ZOBENE PAHULJICE 54
ZAČINSKA PAPRIKA SLATKA 134 PASTRNJAK 51
SVEŽA KORA LIMUNA 134
Za poređenje: 100 ml kravljeg mlijeka ima nešto manje od 110 mg kalcijuma.
Ja imam velikih poteškoća da svarim meso i mlečne proizvode: konstipacija koja traje daaaaaanima, grčevi, gasovi, mučnina, bolovi, nedostatak energije, i slično. Kada jedem biljnu, čistu, prirodnu hranu ja se osećam mnogo bolje i NI JEDAN od gornjih simptoma se više ne javlja.
DeleteNeka mišljenja su prevaziđena i mišljenje da su nam životinjski proteini neophodni su proizvod dugogodišnjeg ispiranja mozga. Vreme je da ljudi malo izađu iz svojih okvira, da otvore svoje umove, da malo više čitaju i istražuju kako ne bi padali u zamku. Ja sam čitala puno knjiga na tu temu i postoje dokaze i činjenice koje su neoborivi. Ne tvrdim da mogu da budem vegan ili da to želim, ali iz svog ličnog iskustva mogu da tvrdim da je to najbolje ishrana za moje zdravlje i sveukupno stanje. Inače, tvoj komentar:"Normalno je da se osecas tako u pocetku,kad ti se organizam cisti i osecas se puna energije.", ne stoji. To nije tačno. Detokcikacija od namernica životnjskog porekle je veoma teška. Na početku raw ishrane, prolaziš kroz period čišćenja koji se manifestuje umorom, nervozom, često ideš u WC, nemaš energije, jer organizam doživljava ŠOK, odjednom ga više ne puniš otrovima, daješ mu LEK, vitamine, prirodne minerale i ostale hranljive materije kojih nema u mesu i mleku (u otrovima). ENERGIJA se oseća tek POSLE, kada PROĐE proces detoksikacije, znači energija nastupa kasnije kada se organizam navikne na tu ishranu.
I ja puno citam o toj temi i preporucicu ti jedan sjajan blog Anite Supe,zove se Istine i lazi o hrani,razbija mnoge zablude
ReplyDeleteMi nismo ni biljojedi ni mesojedi nego svastojedi ,to dokazuje i oblik cno reva i velicina i sve.Zitarice nisu nasa prirodna hrana jer je covek poceo da ih jede tek pre nekoliko desetina hiljda godina,a meso je jeo jos u doba paolita.Meso nam je potrebno jer pored proteina sadrzi i potrebne minerale a posebno B12 koga nema osim u zivotinjskoj ishrani.Proteini iz biljaka nisu dovoljno razgradivi ni hranljivi kao ovi iz mesa.Soja je prirodni otrov a pecurke mogu da budu zamena ali nedovolnja.Ne kazem da sad treba pojesti kilo mesa svakog dana to nije svrha mog posta,ali meso kao i riba jaja su nam vazni kao i povrce i voce.100 gr na dan je sasvim dovoljno bilo ribe bilo mesa uz naravno sto vise povrca.Ti mozes voleti ili ne voleti meso ali ne mozes poreci cinjenice.Eto moja mama ne jede puno mesa,ni proteina uopse,stalno me ubedjuje kako jedem previse jaja a ja nju ubedjujem da semenke ne mogu da obskrbe dovoljno proteina na dan s obzirom da ona jede i soju u kurkumu i suncokret i mekinje i sve te zamene.I stalno se pati sa raznoraznim oboljenjima jer joj fali kalcijum i proteini i svasta.I ode na pregled krvi,kad u rezultatima ureaa stravicno niska ,jedva presla najnizu vrednost,a to povlaci i ostecenje jetre i svasta.A hrani se kao zdravo,jede voce povrce semenke raznorazne,mesa malo jaja 2 nedeljno maksimum,sve kako nutricionisti i farmaceutska industrija koja mlati grdne pare.A ima deficit kalcijuma proteina vitamina,stalno joj skace pritisak stalno je malaksala itd itd.Dok meni koja pojedem minimum 10 jaja sa sve zumancetom svake nedelje i ribu ili meso na meniju skoro svaki dan nije nista i rezultati su savrseni,a holesterol nizi nego kod nekoga koji svaki dan zoba ovsene.Jedem ih i ja ali ne svakog dana.Mislim da je umerenost kljuc u svemu i da ne treba slepo verovati svemu sto nam serviraju mediji jer se tu kriju velike pare.Jeste trebaju ljudi da citaju vise kao sto kazes da proctaju knjigu jednog vrhunskog kardiologa koji razbija zabludu o mesu i kardiovaskularnim bolestima.Da odu na ovaj blog koji sam ti preporucila jer to ne pise neka tamo neznanka koja je nesto izmislila nego nutricionista koja je studirala u Svedskoj na vrhunskom Fakultetu i goviri cinjenice i proverene trvdnje a ne izmisljotine.I ne veganska ishrana nije najbolja ishrana ni za koga.To moze samo da unisti organizam a ne da mu pomogne.I jeste sa tom ishranom se oseca energija,ali kad prodje par godina kad se ne unose proteini i minerali pa zena prvo izgubi ciklus i rezerve proteina i B 12.Kad se izgube rezerve prestaje prozvodnja polnih hormona u telu jer za njihovo stvaranje su potrebne masnoce i proteini.Ka prestane stvaranje dolazi do steriliteta nepolodnosti i ostaih problema.Tu su jos razne nuspojave i zdravsteni problemi.To se ne desava sve odmah negu u duzem vremenskom periodu pa se problemi ne primete odmah a kad se primete kad vec obidjemo sve lekara poricemo sta je u stvari stvorilo problem.Nemam ja nista protiv vegetarijanstva,to je donekle zdrav nacin ishrani ako su eticki razlozi toliko jaki i ako se unosi dovoljno jaja mlecnih proizvoda i orasastih prodova i ako se ishrana ne bazira na testu.Ali veganstvo nije i ne moze biti zdrav nacin jer je to unosenje samo voca i povrca i poneke semenke a to nije dovoljno.Jer i ja se osecam sjajno kad sam 10 dana na ciscenju organizma i konzumiram samo vocne sokove i sirovo povrce i tad sam puna energije kako kazes ali kad bi nastavila tako da se hranim duze od perioda ciscenja donelu bi mi samo probleme i unistavalo polako moj organizam.Jos jednom ti preporucujem blog sjajan je procitaj bar jedan tekst i shvatices puno stvari
Ama Doro! Pa mi svi čitamo tvoj blog zato što imamo slična interesovanja! Samo što je meni ponekad frka da stalno pišem komentare - ili nemam vremena, mislim da sam dosadna...
ReplyDeleteSkoro sam gledala neko Nedeljno popodne, gosti su bile blogerke po profesiji - pričale su o in odevnim kombinacijama i dobile na poklon neku šminku... Te devojke su izgledale krajnje neprirodno,neka su žive i zdrave i neka pronađu pravu profesiju. Možda ja grešim ali za mene je blog vrsta komunikacije. Mada sad svi mogu da paradiraju po Internetu.
Samo ti piši i dalje, nemoj da prestaneš.
Tvoja interesovanja su interesantna - ćuj ovo!!!
Neću draga Jasmina prestati da pišem blog! NIKAKO! Samo trenutno pravim malu pauzicu. Strašno sam zauzeta oko nekih drugih stvari, a Boga mi, prezasitila sam se nekih gluposti, naročito facebook-a na kome sam trošila strašno mnogo vremena. Ljubim te puno i hvala ti puno na ovim rečima ohrabrenja!!!!!
Delete