Komentari

 Počela sam da sumnjam da su ljudi ljubomorni na moj ten, jer ne mogu drugačije da objasnim njihove sve učestalije komentare naročito sada kada je leto praktično počelo:" Evo prilike da malo dobiješ boju" ili "Jao, kako si bela, idi malo do plaže", itd. Njihove reči tumačim kao kompliment ili samo zapažanje, čuđenje nad tako "retkom" pojavom kao što je svetli ten (pa, mislim stvarno, ima li ičeg neobičnijeg na ovom svetu od bele kože?), jer mi je zaista nezamislivo da neko može tako otvoreno da izrazi "gađenje" prema ovom "fenomenu". Znači, verovatno komentari nisu zlonamerni. S druge strane pomislim da možda zaista smatraju da je  ružno imati belu kožu, da svetli ten smatraju manom, nečim što meni predstavlja veliki problem, žaljenje ili razlog da budem samosvesna, pa se stoga ne mogu obuzdati niti suzdržati od komentarisanja, ali ako je tako, da li bi im moje skretanje pažnje na njihove "mane" u sličnom tonu tipa: "Jao, baš si se ugojila, idi malo do teretane", ili "Stiže leto, evo pruža ti se prilika da smršaš" smetalo? 

Ljudi konstantno komentarišu kilažu moga muža, trljaju  ga po stomaku cerekajući se kao hijene. Njemu to smeta, kao i meni, on to ne može da razume, jer mu nikada ne bi palo na pamet da komentariše na primer nečiju proređenu kosu, jer smatra da bi to dotičnu osobu povredilo. Pitam se šta bi se desilo kada bih ja napravila eksperiment i dozvolila sebi da kažem sve ono što mislim o nečijem izgledu,a da pritom to uopšte ne učinim sa namerom da uvredim, već samo da konstatujem ono što je očigledno. Pa smetalo bi, zato što je komentarisanje tuđeg fizičkog izgleda ružno i veoma škakljivo i zato što nikada ne znaš kako će onaj kome je komentar upućen reagovati. Ponekad i samoi glasno zapažanje očiglednog može nekoga da povredi. Evo, ja na primer nisam nikada obraćala pažnju na moj ten sve dok mi neko drugi nije skrenuo pažnju na njega. U suštini, smatram da nismo mi krivi za sopstvenu samosvest, ako za to nisu krivi naši drugari iz razreda, komšiluka ili roditelji, onda će to sasvim sigurno biti mediji i njhovo konstantno ispiranje mozga  o onome šta je zdravo, lepo i prihvatljivo. Ljudi su ovce i mediji to dobro znaju. 

Ja stvarno želim da mislim da ljudi to ne rade iz zle namere već iz čiste bezobzirnosti i pre svega zbog toga što su pod uticajem stereotipa da je jedino preplanula koža lepa i privlačna. Ipak, njihovi komentari me stvarno zbunjuju, jer ne mogu da razumem šta ih motiviše da se tako ponašaju: da li je u pitanju glupost ili zlonamernost? Odavno su prestali da me povređuju tuđi komentari i da na mene utiču, međutim ja i dan danas ne mogu da shvatim zašto to rade i vrlo često ne znam kako da im odgovorim. Danas sam ponovo dok sam čekala stariju kćer sa grupom mama ispred škole morala da "istrpim" komentare na račun mog belog tena, što mi nije smetalo, samo me je eto opet zbunilo i ostavilo bez teksta. U pomoć mi je priskočio otac jedne od devojčica primetivši moju zatečenost: "I moja ćerka je bela kao sneg. Vas dve ste kao dve Snežane bez sedam patuljaka." Ja sam to doživela kao kompliment i jedan prijatan način da se skrene pažnja na nešto što možda jeste pomalo neobično za  neke ljude.

Volela bih da čujem vaše mišljenje na ovu temu? Da li postoje ljudi u vašem okruženju koji komentarišu neku vašu fizičku karakteristiku?  Da li vam to smeta? Kakva su vaša iskustva? Kako vi objašnjavate takvo ponašanje?