Često umem da kažem da sam stvarno srećna što živim u jednoj najlepših zemalja na svetu. Oduševljava me njena istorija, naročito ona starija još iz doba pre Hrista, kada su ovim podnebljem vladali blistavi kraljevi, kada su se Bogovi sa Olimpa igrali sa sudbinama običnih smrtnika i kada je naklonost lepe žene bio dovoljan razlog za rat.
Nakon Mikena krenuli smo za Nafplio gde smo najpre obišli Tvrđavu Palamida koja takođe ostavlja bez daha.
Na samo tri sata vožnje od našeg gradića nalaze se prastare ruševine nekadašnje mikenske civilizacije. Imali smo tu sreću da odemo na jednodnevnu ekskurziju i uživamo u ostacima njene veličanstvene prošlosti. Ne mogu vam opisati moje oduševljenje dok sam koračala stazama koje su nas vodile do ostataka raznoraznih građevina. U takvim trenutcima uvek pomislim na to kako bi samo čarobno bilo imati vremensku mašinu i vratiti se u prošlost, videti sve te ljude, kako su izgledali, kako su živeli, šta su radili. Na samu pomisao se ježim. Tapšala sam, uzdisala i trčkala kao malo dete, uživala, upijala, zamišljala. Volela bih da mogu podeliti sa vama sve fotografije sa jučerašnje ekskurzije, ali ih ima previše. Ovom prilikom delim sa vama samo nekolicinu.
(ja, moje ćerke i naš drug Konstantinos)
(mi ispod čuvene Lavlje Kapije)
Grob Agamemnona
Gradić Nafplio je smešten na dnu brda gde vibrira, odiše mladošću i lepotom tik uz more. Ovo mesto je nešto najlepše što sam videla u poslednje vreme. Bajkovito je lep sa puno zelenila, čuvenim svojim sokacima, malim prodavnicama suvenira i šarmantnim lokalima.
(Bavarijska statua lava)
Jedan takav kratak put mi je dovoljan da napunim baterije, da upijem lepotu i da se ispunim milinom. Danas sam ustala raspoložena i srećna, mada straaaašno umorna. Kuvala sam, mesila hleb, gledala jučerašnje slike i fotografisala današnji ručak kako bih ga podelila sam vama. Uz jednostavno jelo i fino vino smo sređivali utiske sa ekskurzije rešeni da ponovo obiđemo sve ono što smo juče videli, jer smo svi apsolutno oduševljeni i neprestano samo o tome pričamo. A kako i ne bi...
(moj domaći hleb, ratatuj sa fetom i prženim jajima uz roze vino i francuski kolač sa limunom)
Želim vam prijatno popodne. Uživajte...
Ah,kako me svaki toj novi post obraduje i ispuni milinom.Treba znati uzivati u zivotu i malim stvarima koji ga cine.
ReplyDeleteSlike su divne! Ja Grcku obozavam, svakog leta joj se vracam, I uvek mi je premalo dana za sve sto zelim da vidim I obidjem.
ReplyDeletePost je predivan i ti si predivna... :)
ReplyDeleteMoji roditelji su letovali u Nafplionu leto pre nego sto je moj otac otisao na onaj svet, predivno im je bilo... Upravo su pricali o tome kako to mesto ima neku sasvim posebnu car... Drago mi je i da je sa mojom omiljenom blogerkom tako... :)
A ono na kraju ti i nije bas trebalo, na dijeti sam... :D
lepota!
ReplyDeletePotpuno se slazem sa svim sto si rekla!!
ReplyDeletePredivno... Tako bi rado sjela na malu terasicu ispod snopova tog divnog cvijeća u tom gradiću Nafplio.
ReplyDeleteA ručak ti izgleda bajkovito. Znam da sam dosadna ALI moraš napisati kuharicu sa svim tim dodatnim pričama, inspirativnim tekstovima... Ma ne bi ti ni napravila neku suhoparnu kuharicu :)
A imaš li negdje na blogu recept za ovaj kolač od limuna?
Hvala i lp.
MarijaRD
Grcka je prelepa zemlja.. Bila sam tamo davno,osam dana..Solun,Delfi,Atina, Korinski kanal,Mikena ,Epidaurus....Predivno..plantaze pomorandzi...klima mi se svidja..
ReplyDeleteDraga Dora,
ReplyDeleteHvala ti na ovako lepom postu.Predivne slike i vi na njima.Hvala ti sto si na tenutak prenela lepote predivne Grcke...A rucak ti je fenomenalan,njamiiii...Svaka ti cast prava domacica...
Hvala puno! Pokušavam i istovremeno u tome uživam...pozdrav!
DeleteKrasno mjesto. Hvala na divnom postu i fotkama...
ReplyDelete