Happy Chez Moi petkom (i užinice za dve nedelje)

Volim kada jutra osvanu dovoljno topla da se odmah mogu otvoriti prozori. Čudno neko "proleće" usred novembra, šućmurasto, ali toplo, tera me je na rano ustajanje pre svih, dok je napolju još uvek mrak, a ja sama, pored grejalice, ispijam kafu, pravim doručak i užine, nešto listam, budim se polako. Iako je celo pre podne samo za mene dok je muž na poslu, a deca u školi, volim da ustanem što ranije.

Tih pola sata su mi značajna, nema jurnjave, sve uradim polako i mirno, deca ustanu na vreme da pojedu svoj doručak, da se lepo probude, da ih izgrlim i izljubim pred naporan dan. Volim da ustanem rano, jer do 9 h većinu poslova završim, ponekad skuvam, pa odem da platim neki račin, procunjam po prodavnicama, odnesem nešto mužu da gricne na pauzi. Želim da sam u pokretu, ali ne u histeričnom i neorganizovanom, hoću polako, fino i organizovano. Ne mogu da mirujem, mirovala sam ležeći u krevetu isuviše dugo, moram da se krećem, idem napred, da živim, onako kako volim, kako mi duša išti.

Tu je obavezna jutarnja kafa u mojoj omiljenoj šolji, nešto bezvezno na TV-u i nešto slatko (da se ne "ispustim").

Jedna pospana fackana koja jede svoj jutarnji voćni jogurt (stavim zamrznuto voće u blender, dodam kiselu pavlaku ili kako sada vole da je zovu "grčki jogurt", dodam malo meda i miksam).

Starija fackana ne voli da se slika, jer zaboga, ima bubuljice. Kakva tragedija od života!

Hoćete li da upoznate našeg bebana? Neprestano zurim u ovu fotku, gledam ga, divim mu se i volim, tog malog lenjivca koji je tokom celog pregleda samo zevao i otežavao doktoru posao. Ne mogu sebe zamisliti kao majku dečaka. Šta se radi sa dečacima? Kako ću to izvesti? Hoću li ga voleti isto ovako silno kao moje kćeri? Pa, dečaci, zaboga, imaju...pišu! Kako ću ja sa pišom?! Vrzmaju mi se pitanja i dileme po glavi dok se moj muž zadovljno smeška. Zbunjena sam. Totalno. Onda se setim da je moj bratanac rastao uz mene, setim se koliko sam ga volela, mazila i čuvala, bio je moja velika ljubav. I sada, kada vidim tog majmuna koji je za dve glave veći od mene ja ga  stisnem i grlim, a njega, studenta, ženskaroša, vođi u društvu, sramota. Mislim da ću se ipak nekako snaći sa dečakom.

Bio je ovih dana i onaj Halloween iliiti Noć Veštica. Glupost, nego 'ajde. I tako iskopah iz starog albuma fotku mene i moje mame, iz neke davne 1983. , možda i '84. Ja u plastičnom kostimu princeze ispred školice u Baton Ružu, u dalekoj Americi. Sećam se da je išla i maska uz kostim. Još uvek čuvam u svom srcu najlepše uspomene iz tog doba.

Puno sam kuvala ovih dana, a najviše kupus, cveklu i to neko fino zimsko povrće.  Od svakakvih đakonija, ova nam je najviše "legla": običan prženi krompir sa origanom, salata od belog i crvenog kupusa, šargarepe i praziluka. Tu je i kuvani kesten.  Razbili smo se.

Da prijavim moj novi ulov: stalak "na sprat" za kolače, merice za brašno, šećer i ostalo u obliku srca, modlice za keksiće, nož za mazanje putera i modle za sečenje hrane u obliku zvezda (uglavnom za sečenje hleba za sendviče).

 Idemo sada na užinice, znam da ih neke od vas željno iščekuju:

 (pica, šljiva, nar)

 (hleb sa fetom i kukuruznim brašnom, Bake Rolls, grožđe i pomorandža)

 (jabuka, grožđe i hleb sa fetom i kukuruznim brašnom)

 (pica, Digestive keksići, šljiva)

 (tost sa gudom, jabuka, granola štanglica/bonžita)

 (sendvič od crnog hleba, ananas, jabuka i granola sa čokoladom)

 (tost, keksići i jabuka)

 (sendvič sa puterom, šunkom i kačkavaljem, čeri-paradajz, pomorandža)

 (perece kupljenje u Lidl supermarketu koje sam spakovala u individualne kesice i dodala im po jednu voćku)

(zvezda sa krem sirom, projica, šargarepa, keksić i kruška)

Probajte da odmorite ovog vikenda! Ljubim vas i uživajte!