Volim kada jutra osvanu dovoljno topla da se odmah mogu otvoriti prozori. Čudno neko "proleće" usred novembra, šućmurasto, ali toplo, tera me je na rano ustajanje pre svih, dok je napolju još uvek mrak, a ja sama, pored grejalice, ispijam kafu, pravim doručak i užine, nešto listam, budim se polako. Iako je celo pre podne samo za mene dok je muž na poslu, a deca u školi, volim da ustanem što ranije.
Tih pola sata su mi značajna, nema jurnjave, sve uradim polako i mirno, deca ustanu na vreme da pojedu svoj doručak, da se lepo probude, da ih izgrlim i izljubim pred naporan dan. Volim da ustanem rano, jer do 9 h većinu poslova završim, ponekad skuvam, pa odem da platim neki račin, procunjam po prodavnicama, odnesem nešto mužu da gricne na pauzi. Želim da sam u pokretu, ali ne u histeričnom i neorganizovanom, hoću polako, fino i organizovano. Ne mogu da mirujem, mirovala sam ležeći u krevetu isuviše dugo, moram da se krećem, idem napred, da živim, onako kako volim, kako mi duša išti.
Tu je obavezna jutarnja kafa u mojoj omiljenoj šolji, nešto bezvezno na TV-u i nešto slatko (da se ne "ispustim").
Jedna pospana fackana koja jede svoj jutarnji voćni jogurt (stavim zamrznuto voće u blender, dodam kiselu pavlaku ili kako sada vole da je zovu "grčki jogurt", dodam malo meda i miksam).
Starija fackana ne voli da se slika, jer zaboga, ima bubuljice. Kakva tragedija od života!
Hoćete li da upoznate našeg bebana? Neprestano zurim u ovu fotku, gledam ga, divim mu se i volim, tog malog lenjivca koji je tokom celog pregleda samo zevao i otežavao doktoru posao. Ne mogu sebe zamisliti kao majku dečaka. Šta se radi sa dečacima? Kako ću to izvesti? Hoću li ga voleti isto ovako silno kao moje kćeri? Pa, dečaci, zaboga, imaju...pišu! Kako ću ja sa pišom?! Vrzmaju mi se pitanja i dileme po glavi dok se moj muž zadovljno smeška. Zbunjena sam. Totalno. Onda se setim da je moj bratanac rastao uz mene, setim se koliko sam ga volela, mazila i čuvala, bio je moja velika ljubav. I sada, kada vidim tog majmuna koji je za dve glave veći od mene ja ga stisnem i grlim, a njega, studenta, ženskaroša, vođi u društvu, sramota. Mislim da ću se ipak nekako snaći sa dečakom.
Bio je ovih dana i onaj Halloween iliiti Noć Veštica. Glupost, nego 'ajde. I tako iskopah iz starog albuma fotku mene i moje mame, iz neke davne 1983. , možda i '84. Ja u plastičnom kostimu princeze ispred školice u Baton Ružu, u dalekoj Americi. Sećam se da je išla i maska uz kostim. Još uvek čuvam u svom srcu najlepše uspomene iz tog doba.
Puno sam kuvala ovih dana, a najviše kupus, cveklu i to neko fino zimsko povrće. Od svakakvih đakonija, ova nam je najviše "legla": običan prženi krompir sa origanom, salata od belog i crvenog kupusa, šargarepe i praziluka. Tu je i kuvani kesten. Razbili smo se.
Da prijavim moj novi ulov: stalak "na sprat" za kolače, merice za brašno, šećer i ostalo u obliku srca, modlice za keksiće, nož za mazanje putera i modle za sečenje hrane u obliku zvezda (uglavnom za sečenje hleba za sendviče).
Idemo sada na užinice, znam da ih neke od vas željno iščekuju:
Tih pola sata su mi značajna, nema jurnjave, sve uradim polako i mirno, deca ustanu na vreme da pojedu svoj doručak, da se lepo probude, da ih izgrlim i izljubim pred naporan dan. Volim da ustanem rano, jer do 9 h većinu poslova završim, ponekad skuvam, pa odem da platim neki račin, procunjam po prodavnicama, odnesem nešto mužu da gricne na pauzi. Želim da sam u pokretu, ali ne u histeričnom i neorganizovanom, hoću polako, fino i organizovano. Ne mogu da mirujem, mirovala sam ležeći u krevetu isuviše dugo, moram da se krećem, idem napred, da živim, onako kako volim, kako mi duša išti.
Tu je obavezna jutarnja kafa u mojoj omiljenoj šolji, nešto bezvezno na TV-u i nešto slatko (da se ne "ispustim").
Jedna pospana fackana koja jede svoj jutarnji voćni jogurt (stavim zamrznuto voće u blender, dodam kiselu pavlaku ili kako sada vole da je zovu "grčki jogurt", dodam malo meda i miksam).
Starija fackana ne voli da se slika, jer zaboga, ima bubuljice. Kakva tragedija od života!
Hoćete li da upoznate našeg bebana? Neprestano zurim u ovu fotku, gledam ga, divim mu se i volim, tog malog lenjivca koji je tokom celog pregleda samo zevao i otežavao doktoru posao. Ne mogu sebe zamisliti kao majku dečaka. Šta se radi sa dečacima? Kako ću to izvesti? Hoću li ga voleti isto ovako silno kao moje kćeri? Pa, dečaci, zaboga, imaju...pišu! Kako ću ja sa pišom?! Vrzmaju mi se pitanja i dileme po glavi dok se moj muž zadovljno smeška. Zbunjena sam. Totalno. Onda se setim da je moj bratanac rastao uz mene, setim se koliko sam ga volela, mazila i čuvala, bio je moja velika ljubav. I sada, kada vidim tog majmuna koji je za dve glave veći od mene ja ga stisnem i grlim, a njega, studenta, ženskaroša, vođi u društvu, sramota. Mislim da ću se ipak nekako snaći sa dečakom.
Bio je ovih dana i onaj Halloween iliiti Noć Veštica. Glupost, nego 'ajde. I tako iskopah iz starog albuma fotku mene i moje mame, iz neke davne 1983. , možda i '84. Ja u plastičnom kostimu princeze ispred školice u Baton Ružu, u dalekoj Americi. Sećam se da je išla i maska uz kostim. Još uvek čuvam u svom srcu najlepše uspomene iz tog doba.
Puno sam kuvala ovih dana, a najviše kupus, cveklu i to neko fino zimsko povrće. Od svakakvih đakonija, ova nam je najviše "legla": običan prženi krompir sa origanom, salata od belog i crvenog kupusa, šargarepe i praziluka. Tu je i kuvani kesten. Razbili smo se.
Da prijavim moj novi ulov: stalak "na sprat" za kolače, merice za brašno, šećer i ostalo u obliku srca, modlice za keksiće, nož za mazanje putera i modle za sečenje hrane u obliku zvezda (uglavnom za sečenje hleba za sendviče).
Idemo sada na užinice, znam da ih neke od vas željno iščekuju:
(pica, šljiva, nar)
(hleb sa fetom i kukuruznim brašnom, Bake Rolls, grožđe i pomorandža)
(jabuka, grožđe i hleb sa fetom i kukuruznim brašnom)
(pica, Digestive keksići, šljiva)
(tost sa gudom, jabuka, granola štanglica/bonžita)
(sendvič od crnog hleba, ananas, jabuka i granola sa čokoladom)
(tost, keksići i jabuka)
(sendvič sa puterom, šunkom i kačkavaljem, čeri-paradajz, pomorandža)
(perece kupljenje u Lidl supermarketu koje sam spakovala u individualne kesice i dodala im po jednu voćku)
(zvezda sa krem sirom, projica, šargarepa, keksić i kruška)
Probajte da odmorite ovog vikenda! Ljubim vas i uživajte!
Hvala ti sto siris ljubav i lepotu svakodnevnog zivota tvojim tekstovima!Taman kad sam mislila da cu poludeti od posla, kuce, skole, obaveza, potrebe da sam u svakom momentu organizovana i spremna (sto ja naravno nisam!), tvoj tekst me je tako smirio i vratio na normalu!Decica su ti preslatka! :-)
ReplyDeleteBaš mi je drago da sam nekako u tom tvom vrtlogu obeveza uspela da te smirim i oraspoložim. Hvala na divnom komentaru!
DeleteAh Dora opet sam po ko zna koji put uzivala citajuci.Sto se tice decaka,ja imam dva.Vole se neizmerno.A sa pisom vec znas kako ces :D
ReplyDeleteOd tebe uvek imam nešto lepo da čujem, hvala ti od srca!
DeleteDivne su slikice! Također obožavam rano ustati, posebno sada od kad sam nezaposlena, čisto uživam u tim mirnim trenutcima i planiranju dana. Kavu popijem sa mužem, pa kad on ode na posao obavim sve što moram od kućanskih poslova pa zatim uživam i čudim se kako mi je dan dug :) Slikica malog pišonje, awww :) Ma snaći ćeš se, mali pišonje su zabavni kao i male pišonjice (a i lakše im je izabrati igračke hehe)
ReplyDeletehehehe, daznaš da si u pravu! Hvala na komentaru i uživaj u tvojim jutrima.
DeleteMi smo upravo ovog jutra skinuli Helloween ukrase, mozes misliti koliko je to ovde komercijalizovano,ali bar se deca zabavljaju.U supermarketima su vec okitili jelke:))
ReplyDeleteDivan ti je deckic,uzivaj . Secam se da sam i ja imala ista takva pitanja , Sta da radim sa deckom, kako da ga vaspitavam, da se igram.... a onda ti sve to dodje prirodno...kako bi volela da se vaspitavaju decaci, buduci drugari, momci , muzevi tvojih ceri. tako nekako sam se ja vodila ( iako nemam ceru i ovo drugo je pisonja hahaha )
Hehehe, čuvajte te se ti i pišonja! Mi se draga, spremamo za England. Moj dragi uveliko uči za IELTS, a ja sam pod takvim stresom (vešto ga skrivam), više nisam sigurna, pomalo sam izgubljena, velika je to odluka. Kako Bog kaže, videćemo. Ko zna, možda će stvarno ona moja šala o tome kako ćemo jednog piti zajedno ja i ti engleski čaj obistiniti! veliki pozdrav!
DeleteGreat blog you havee here
ReplyDeletePozdrav svima, ovdje sam da podijelim malo svjedočanstva. Moje ime je Naomi Samuel, imam 40 godina, udala sam se sa 31, imam samo jedno dijete i živjela sam sretno do kraja života. Nakon godinu dana braka moj muž je postao tako čudan i stvarno ne razumijem što se događa, spakiran je od kuće drugoj ženi, volim ga toliko da ga ne sanjam da ću ga izgubiti, dajem sve od sebe da osiguram svoju muž mi se vraća, ali sve bez pomoći, plače i plače tražeći pomoć, razgovarala sam o tome s njegovom obitelji, ali nisam dobila odgovor. Stoga mi je moja najbolja prijateljica Anna Johansson obećala pomoći. Ispričala mi je o čovjeku po imenu dr. Apata, rekla mi je da je on jako velik čovjek i pravi muškarac kojem se može vjerovati i da nema nikakve veze s ljubavnim problemima koje ne može riješiti i rekla mi je kako je pomogao bezbrojnim ljudima u ponovnoj izgradnji njihovog odnosa. Bio sam stvarno uvjeren, brzo sam kontaktirao njegovu e-mail adresu, drapata4@gmail.com ili njegov WhatsApp / viber s tim brojem (+66 81 302 8552). Objašnjavam mu sve svoje probleme, on mi je rekao da se ne moram brinuti da će svi moji problemi biti odmah riješeni. Rekao mi je što da radim da vratim muža, i ja sam to rekla, rekao je da će se moj muž vratiti nakon 3 dana i početi prositi, i to se stvarno dogodilo kako je rekao, bila sam jako iznenađena, to je tako nevjerojatno. Slava našeg odnosa s Bogom sada je vrlo bliska i oboje živimo sretno do kraja života. Ako naiđete na sličan problem, odmah ga kontaktirajte i riješite problem jednom zauvijek. I ja sam živi svjedok
ReplyDelete